Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, predlog Vlade Srbije povodom informacije o nekakvom proglašenju ustavnih okvira dobio je više karakteristika, od blag, mlak, do snishodljiv. Mislim da je ovakav predlog sraman i da ovaj zaključak Narodne skupštine treba da ima samo jedan član u kome će da stoji - dokument "Ustavni okvir za primenu samouprave na Kosovu i Metohiji" je neprihvatljiv od strane Narodne skupštine, uz obrazloženje da se takav član opiše i doda sve ono što je navodna mirovna misija uradila skoro za dve godine dejstvovanja na Kosovu i Metohiji.
To je da se, pre svega, najzad izvrši to razoružanje terorističkih bandi, da zavlada mir i bezbednost na prostorima Kosova i Metohije; da se obezbedi uslov za povratak Srba na prostore Kosova i Metohije; da se donese odluka o proterivanju svih stranih državljana sa Kosova i Metohije, tu mislim na Šiptare koji su se doselili na Kosovo i Metohiju; da se reši sudbina 1.300 nestalih i kidnapovanih Srba, da se otkriju ubice 1.300 Srba i da se donese odluka o povratku dela snaga policije i Vojske Jugoslavije, kako bi najzad zavladao red i mir na Kosovu i Metohiji.
Ovaj ustavni okvir ima i svoje uzroke. Setimo se vremena u kojem je došlo do kapitulacije Kosova i Metohije. Imali smo jedan referendum na kome su se građani Srbije izjasnili da Srbija sama uređuje svoju državu. Na osnovu tog referenduma je došlo do odbijanja plana iz Rambujea i uopšte mešanje stranih sila na našoj teritoriji. Onda je, normalno, došlo do bombardovanja, do agresije i do Sporazuma Černomirdin - Ahtisari, koji je ova skupština usvojila. Moram da podsetim ponovo, svi predstavnici političkih partija, bilo u poziciji ili opoziciji, bili su za, izuzev SRS-a, koja je odbila Sporazum Černomirdin - Ahtisari, na osnovu koga je doneta Rezolucija Saveta bezbednosti 1244.
Nešto slično se ponavlja i u ovom sazivu parlamenta. Imali smo sednicu pre nepunih mesec dana. Doneli smo neku rezoluciju i ta rezolucija je jednoglasno izglasana u ovoj skupštini, u kojoj se odbija da se prihvate bilo kakvi ustavni okviri za privremenu samoupravu na Kosovu i Metohiji. Mislim da nas i ta rezolucija obavezuje da zaključak treba da bude onakav, kakav sam predložio, tj. da ima samo jedna član u kome se jasno i decidno kaže da se dokument ne prihvata i da je neprihvatljiv za Narodnu skupštinu Republike Srbije.
Ovde se više puta postavilo pitanje kako onda da se utiče da se Srbima, koji su ostali na Kosovu i Metohiji, olakša život. Postoji više načina koje Vlada Srbije mora da preduzme, kako bi život Srbima na Kosovu i Metohiji olakšala, a ujedno i ona uticala na to da se određeni broj Srba vrati na Kosovo i Metohiju. Međutim, ono što je indikativno je to da Vlada Srbije nema jasan stav i da ima oprečna mišljenja. Ako se setimo najave uvođenja carina, onda je okupator nagoveštavao i tvrdio da je u saradnji sa Saveznom i Republičkom vladom, imao dozvolu da uvede carine. Jedan od članova Savezne vlade je rekao da je data saglasnost, drugi da nije data saglasnost. Onda smo na kraju dobili obaveštenje da će se uvesti neke takse koje Srbi treba da plaćaju da bi se finansirao okupator. Međutim, takvo reagovanje Vlade ne zadovoljava Srbe, jer Srbi žele da plaćaju poreze, takse i akcize Vladi Srbije, a ne okupacionoj vladi na Kosovu i Metohiji.
Zatim, jedna dilema oko izbora. Dok jedni članovi zagovaraju nekakve izbore, drugi ne zagovaraju izbore. Mora se i ova skupština oko toga odrediti, da se izbori moraju bojkotovati na Kosovu i Metohiji. Moraju se bojkotovati iz prostog razloga što uslovi za bilo kakve izbore ne postoje na prostoru Kosova i Metohije. Ono što je najbitnije, to je da treba pojačati nas Srba koji živimo na Kosovu i Metohiji. Mora se raditi na povratku izbeglih i raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Ako Vlada Srbije ne može nikoga da vrati u Peć, u Prizren, u Uroševac, u Prištinu, ona može da vrati Srbe u Leposavić, u Mitrovicu, u Zvečan, u Zubin Potok i u srpske enklave. Može tako što će iz ovog seta poreskih zakona, kojim su velika sredstva obezbeđena, u budžetu koji je usvojen u ovoj skupštini da se određena sredstva odvoje. Moj predlog bi bio da se u ove četiri opštine severnog Kosova napravi po 100 stanova u kojima će se zbrinuti Srbi, a isto tako ne zapostaviti ni one srpske enklave koje su na Kosovu i Metohiji, gde se takođe može uraditi po 100 stanova, kako bi se stimulisali Srbi da se vrate. Normalno, uz te stanove treba praviti i poslovne zgrade kako bi mogla da se smesti kakva - takva uprava koja postoji tamo gde su Srbi ostali da žive.
Jako je bitno da Vlada Srbije ima jasan stav. Ne može ministar, gospodin Gašo Knežević, da postavlja pitanje ukidanja Univerziteta u Prištini. Ili, gospođa Slobodanka Turajlić, koja isto to najavljuje. Normalno, to stvara paniku kod Srba. Treba raditi na tome da Univerzitet u Prištini, kakav je - takav je, po novim uslovima mora da radi i funkcioniše, sa težnjom da se svi fakulteti vrate u severeni deo Kosova i Metohije, kako bi ti preostali Srbi bar tu brigu skinuli sa vrata, da ne moraju da se izlažu troškovima i da svoju decu šalju u Beograd, Niš, Novi Sad, u univerzitetske centre po Srbiji.
Zatim, ne sme se dozvoliti da ministar policije proglašava Srbe za zločince, a ujedno da amnestira Albance. Ne može on, preko svoje televizije koja jedina funkcioniše dole na Kosovu, da poziva Srbe u nekakve kosovske zaštitne korpuse, u neku kosovsku policiju, a ministar je policije Republike Srbije. Ministar pravde, svedoci smo ovde svi, izmišlja neke hladnjače sa nekim leševima, a sve je to uradio samo da bi sebe odbranio od onoga što je nemoguće da se odbrani, a to je da na inicijativu za smenu, od predstavnika SRS-a, on nekim lažnim argumentima počinje da se brani.
Ono što je najviše iritiralo Srbe, gospodine predsedniče, je i aminovanje Kušnerovih predloga. Nakon dolaska okupacionih snaga, pojedini Srbi su prihvatili okupatore kao svoje oslobodioce i prišli u neku Kušnerovu vladu. Te iste predloge, koje je predložio Kušner, aminovao je i ministar pravde, gospodin Vladan Batić. Aminovao je zato što je on ministar i lokalne samouprave, tako da onaj spisak Vlade na Kosovu on predlaže i sada je to predlog Vlade Srbije. Ne može se to izjednačavati, bez obzira što sam naglasio da ima sličnosti između Đinđića i Kušnera.
Na moje pitanje, zašto gospoda poslanici sa Kosova, koji su u Vladi, koji predstavljaju vlast, na primer, Jakšić ili Antonijević, dozvoljavaju da takvi Srbi budu sad imenovani od Vlade, oni kažu - pitajte Đinđića. Zato vas i pitam. Gospodine Đinđić, vi rekoste - bilo kakav tekst neće otežati život Srba u Srbiji. Nismo uslovljeni Kosovom, već saradnjom sa Hagom.
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas da ovaj zaključak povučete i da ne otežate život Srba na Kosovu i Metohiji. Hvala.