Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, od deklaracije o Kosmetu Srbi sa Kosova očekuju najzad da ova Vlada Republike Srbije zauzme neki konačni stav o statusu Srba na Kosmetu. Ova vlada mora jasno i glasno da kaže da li želi, da li ima snage, moći, volje da brani preostali srpski narod na Kosmetu. I ako ne može, to isto da nam kaže: nismo u stanju, ne možemo da branimo Srbe na Kosmetu.
Usvajanje deklaracija je proces koji traje. Evo, već po treći put donosimo deklaraciju, bila je Rezolucija, pa Deklaracija i sada ponovo deklaracija. Po mom mišljenju to je samo obmanjivanje, naročito Srba na Kosmetu. Nezgodna je bila ona scena, gospodine premijeru, kada vas pita dečak iz Goraždevca šta će biti sa nama na Kosovu. A vi mu pričate: OK, ima lepih devojaka u Goraždevcu. On zna kakve su njegove sugrađanke, ali ne zna za njegovu sudbinu. Nije trebalo o tome da mu pričate, jednostavno mogli ste samo da ga pomilujete po glavi i da mu poželiti brz oporavak.
Zašto sumnjam u Vladu Republike Srbije i u ovu deklaraciju, u njihovu iskrenost? Zato što je jedna od najnesposobnijih vlada otkako postoji država Srbija. Zato što je pogazila prethodnu rezoluciju i deklaraciju, koje su jednoglasno usvojene u Skupštini Republike Srbije. Dogovorili smo se da nema izlaska na izbore, nema registracije, nema izlaska na pokrajinske izbore. Ucenili su vas, mesecima je trajala borba oko toga da li da se Srbi registruju na Kosmetu, da li da izađu na lokalne i pokrajinske izbore. Normalno, iza svega stoje finansijske transakcije, koje je Republika Srbija uzela za uslugu zato što je obmanula Srbe i naterala ih da izađu na izbore.
Šta smo time postigli? Legalizovali smo tu šiptarsku vlast na Kosmetu. To nikako nismo smeli da uradimo. Ovde smo slušali izjave koje se drastično menjaju u odnosu na ono što je ranije govoreno.
Sada premijer kaže: albanska manjina mora da bude garant bezbednosti svih građana. Ne može, gospodine premijeru, albanska manjina ne može, jer ona ne vlada na Kosovu. Na Kosmetu vlada mafija, kriminal. Samo organizovana vojska i MUP Srbije mogu da pruže bezbednost na Kosmetu. Nikakva albanska manjina, nikakve snage koje trenutno vladaju.
Izjednačili ste UČK, KZK i KPS u vašem izlaganju. A zašto ste naterali naše Srbe da budu članovu KZK i KPS? Ucenjivali ste ih, Srbe sa Kosmeta, koji sada rade u KPS, znači rade u terorističkoj organizaciji po nalogu Vlade Republike Srbije. A sada izjednačavate UČK, KZK i KPS. Mi smo vam govorili i pre par meseci da je to jedno te isto, samo nose različite uniforme. Ali, danas imate na desetine, stotine Srba koji rade u ovim terorističkim organizacijama. Sutra narod može da kaže: pa i vi Srbi ste teroristi. Ima toliko Srba u KPS, toliko Srba u Kosovskom zaštitnom korpusu.
Ovom deklaracijom treba zahtevati da svi Srbi napuste sve šiptarske institucije. Onda smo jedinstveni. Ako kažemo da je UČK ono što je Kosovski zaštitni korpus, ono što je Kosovska policijska služba, ne možemo govoriti: ti, Marko Markoviću ili Janko Jankoviću idi i zaposli se u KPS. A vi napravite Koaliciju "Povratak", idite u Skupštinu Pokrajine. A tamo sede vođe ovih UČK, KZK i KPS.
Mora da se traži dosledno sprovođenje, kako premijer kaže, implementacija Rezolucije 1244. Tu se slažem sa vama, ali mora da postoji i ona stavka gde je tačka povratka vojske i policije, jer je to jedini uslov uslova za opstanak Srba na Kosmetu.
Srbi, koji sada žive na Kosovu, živeće i ubuduće bez vaše pomoći i sa vašom pomoći. Budite ubeđeni, niko nas neće proterati. Ali, da bi obezbedili uslove da dođe još 250.000 Srba i da dođu srpske institucije na Kosovu, mora da dođe vojska i policija države Srbije.
Moram da se malo osvrnem i na izlaganje gospodina potpredsednika Čovića, koji je počeo jednom rečenicom koja mi se apsolutno ne sviđa: ceo svet vidi da je jedna humanitarna katastrofa zamenjena drugom humanitarnom katastrofom. Koja je ona prva? Da li je ona prva izazvana bombardovanjem, gospodine Čoviću? (Čović: Da.)
Znači, vi osuđujete NATO snage i NATO agresiju na Republiku Srbiju 1999. godine. Govorim to zato što on to ne misli, on je do juče drugo govorio, on je opravdavao tu agresiju na Republiku Srbiju. U tome je poenta. Ne može se to izjednačavati.
Svi su bili zbrinuti i za vreme agresije NATO snaga. Niko nije morao da beži. Odlazio je onaj ko se plašio za život. Ali, niko nije ubijen, niko nije kidnapovan, maltretiran, ničija kuća nije zapaljena, ničije imanje nije uništeno. A od dolaska NATO snaga imamo katastrofu na Kosmetu. Preko 1.300 je kidnapovano, preko 1.500 ubijenih, a da ne govorim o paljevini, pljački, otimanju, uzurpiranju imovine, kuća, stanova i tako dalje.
Gospodin Čović, pored toga što izjednačava te katastrofe, meni se ne sviđa jer želi isto tako da bledo kopira gospodina Đinđića. Sećam se kada je dolazio Štajner da je Đinđić lepo nama ovde govorio kako će doći čovek, koga on lično poznaje, koji možda neće učiniti mnogo dobrog za Srbe, ali im neće ni nauditi. Danas isto slušamo potpredsednika Čovića, koji veliča, govori hvalospeve, u superlativu govori o novom šefu misije na Kosmetu.
Zašto nekome blanko davati da će biti dobar, da ima dobre namere? Sve to ćemo videti kada vreme prođe, pa neka njegovi rezultati kažu kakav je to čovek i sa kakvim namerama je došao na Kosovo i Metohiju.
Ono što ste pričali o pomoći u lekovima, hrani, putevima, porodičnim zgradama, stambenim zgradama itd, to samo možete da pričate u Beogradu, gospodine Čoviću. U Mitrovici, Prilužju, Goražedvcu, Čaglavici, u Štrpcima (gromoglasni aplauz u sali) ne možete da pričate. Tamo ništa niste uradili, jedino ako ne mislite na onaj put sa bratom Rasima Ljajića, ili ako možda ne mislite na kupovinu stambenih objekata po višestruko većim cenama, pa je usledilo ustupanje: kuća je kupljena za 12 miliona dinara, a gazda je dobio šest ili sedam miliona dinara. To je posao našeg potpredsednika Vlade na Kosovu i Metohiji. Nadam se da će i gospodin Marko Jakšić da potvrdi ovo što sam izneo, jer imamo neke slične stavove vezane za ovo pitanje.
Na kraju, ono što srpska Skupština i srpska Vlada moraju da urade jeste da osude svaku izjavu, pa makar to bio i portparol policije, kao što je Darek Čapa. On kaže da ANA nije opasna, što je napisano pored vaše slike (obraća se gospodinu Nebojši Čoviću) u "Novostima". Vi ste prikazani sa ubijenim detetom u bolnici, a pored toga portparol UNMIK policije Darek Čapa kaže da ANA nije opasna. Kaže da je to grupa od 70 ljudi. Što su je onda Ujedinjene nacije proglasile za terorističku organizaciju? On zna i koliko ih ima, ali kaže da nisu opasni i da ne mogu biti remetilački faktor na Kosovu i Metohiji. Vlada mora da traži odmah ostavku i smenu takvih ljudi koji rade za UNMIK, naravno kroz Savet bezbednosti i kroz Ujedinjene nacije. Oni nam sve to rade.
Pošto je vreme za diskusiju isteklo, završio bih ovim: da bi se rešio problem Kosova i Metohije, "Jenky gou home", sa OK Živkovićem i nezaobilaznim Čovićem (aplauz u sali).