Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na član 52. Predloga zakona o Visokom savetu sudstva koji kaže da se u članu 52. stav 1. posle reči "najmanje" dodaje predlog "po", a posle reči "teritorije" dodaje reč "obe". Naime, o čemu se radi? Republika Srbija u svom sastavu po Ustavu Republike Srbije ima dve autonomne pokrajine, od kojih je jedna AP Kosovo i Metohija, a druga AP Vojvodina.
Nejasno je kako je ovo predvideo predlagač, tj. u članu 52. ovog zakona o Visokom savetu sudstva u prvom stavu stoji, a radi se o izboru članova prvog sastava Saveta iz reda sudija: ''Izborne članove prvog sastava Saveta iz reda sudija čine jedan sudija iz Vrhovnog suda Srbije, jedan sudija iz Višeg trgovinskog suda i trgovinskih sudova, odnosno po dvojica sudija iz okružnih i opštinskih sudova, s tim što najmanje jedan član'', a to treba ispraviti, treba da stoji – ''po jedan član mora biti iz sudova sa teritorija obe autonomne pokrajine'', a vi ste napisali da to treba da bude najmanje jedan član iz sudova sa teritorije autonomne pokrajine, i jedne i druge.
Tako da, igrom reči, može doći do situacije da bude jedan predstavnik sa teritorije jedne autonomne pokrajine, a da ne bude predstavnika u Visokom savetu sudstva iz druge autonomne pokrajine.
Naročito je neprihvatljivo iz razloga koji su dostavljeni u obrazloženju, gde stoji – ''Predlog zakona sadrži odredbe o zastupljenosti sudova i u alineji 6. propisano je da se jedan izborni član Saveta iz reda sudija bira iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina. Takođe, u Ustavu Republike Srbije je propisano da jedan od izbornih članova iz reda sudija mora biti sa teritorije autonomne pokrajine.'' Ne da bude samo izborni član, nego da bude i ''izabrani'' član sa teritorije autonomne pokrajine, ako hoćemo pravilno da tumačimo Ustav Republike Srbije.
Tako da jedan izabrani član iz redova sudija da bude sa teritorije jedne autonomne pokrajine, a jedan izabrani član da bude sa teritorije druge autonomne pokrajine, ukoliko vam je stalo do priznavanja Ustava Republike Srbije.
Mislim da je neophodno da svi mi moramo da poštujemo Ustav Republike Srbije, kao najviši akt ove naše države, a samim tim i da pokušamo da zaštitimo teritoriju KiM.
Međutim, vi ovo upravo radite iz tog razloga što ste već rešili da KiM pustite niz vodu i preostalih 130.000 Srba da prepustite niz vodu u ruke šiptarskim separatistima i teroristima, da se snalaze kako sami znaju i umeju. Srpski narod na KiM je mnogo toga pokušao da učini i da ukaže. Organizovali smo se nakon izbora i formiranja lokalnih samouprava. Konstituisali smo Skupštinu Zajednica, koja je zajednički organ i koji je trebalo da zauzme stavove po tim ključnim pitanjima, kada se radi o nama lično, kada se radi o našim porodicama, kada se radi o našim životima, o našoj imovini, i kada se, prosto rečeno, radi o našoj koži.
U više navrata smo tražili prijem. Međutim, sem predsednice Skupštine nismo naišli na razumevanje kod ostalih. Ovih dana čitamo da i sam predsednik Vlade ne zna šta se to dešavalo na Savetu bezbednosti UN. Verovatno je to razlog zašto on nije hteo ni posle ovih šest-sedam meseci, koliko ima, da primi delegaciju Srba sa KiM, verovatno misleći da se KiM nalazi negde na jugu Afrike, pa nema potrebe da razgovara. To je problem koji će rešavati neke druge međunarodne organizacije, a ne predsednik Vlade Republike Srbije.
S druge strane, organizovali smo peticiju i skupili smo 70.322 potpisa građana sa KiM, pretežno Srba i nealbanaca, koji su izrazili jasan stav da ne želimo misiju Euleksa i da već imamo jednu misiju koja se zove UNMIK, koja treba da sprovede ono za šta su im UN dale mandat, a to je – da obezbede mir i blagostanje na teritoriji KiM, uz normalno suverenitet KiM u okviru Republike Srbije.
U više navrata smo pokušavali da ukažemo na problem da ne možemo da funkcionišemo, da nam nedostaje sredstava. Međutim, vi ste se oglušili.
Na Predlog rebalansa budžeta podneo sam amandman. Znate li koliko sam ja sredstava tražio? Tražio sam 50% sredstava od prvog dela koja prima Bojan Krišto ili 30% od drugog dela ličnog dohotka, jednog ličnog dohotka Bojana Krišta. To je za ovu vladu, za ovaj parlament bilo jako mnogo – da nisu hteli da dozvole da se ta sredstva namenski proslede Skupštini Zajednica opština KiM, kako bismo mogli da imamo minimum minimuma sredstava kako bi mogli da funkcionišemo.
Ponavljam, tražili smo ili 50% od jednog dela koji je primio Bojan Krišto za jedan mesec ili 30% od drugog dela njegovog ličnog dohotka. To su nenormalne stvari. Ja ne mogu da objasnim kada odem dole na KiM, a ovde radim od ponedeljka do petka, kako je to moguće da ovaj parlament ne izglasa ovaj amandman, ne dozvoli, a verovatno nećete ni uvrstiti u budžet za 2009. godinu – da postoji ta institucija, bez obzira što je ta institucija legalna i legitimna i predstavlja izraz i volju srpskog naroda i ostalih nealbanaca na KiM, bez obzira što je to priznala Vlada Republike Srbije svojim Zaključkom.
''Mi vas priznajemo, vi lepo da živite, da poštujete, ali da idete i da tražite sredstva ili u međunarodnu zajednicu ili kod Hašima Tačija, ili dilujte drogu sa Hašijem Tačijem, pa se finansirajte!''
Ako država Srbija nema, ne može da odvoji jednu trećinu, 30% jednog ličnog dohotka, jednog dela ličnog dohotka jednog funkcionera jednog javnog preduzeća ili 50% za ovaj deo koji smo tražili, za ovaj period rebalansa budžeta od tri meseca, pa to pomnožite puta četiri, jer ima 12 meseci – to znači da primimo jednu platu Bojana Krišta, eventualno dve plate Bojana Krišta i mi smo zadovoljni.
Ako toliko država ne može da obezbedi, onda nema drugo šta, nego moramo na drugi način da se snalazimo. Mi ćemo uspeti i pored toga što vi nama ne dozvoljavate da imamo ta sredstva. Ta skupština će funkcionisati dok postoji ijedan Srbin na KiM. Budite ubeđeni, svi će ostati dole i boriće se za svoja prava i tražiće prava. Ako ne mogu da ih ostvare u Republici Srbiji, oni će tražiti na drugim instancama.
Ono što ste uradili i što piše ovih dana po štampi (na petoj, šestoj ili sedmoj stranici) da je doneta neka pobeda, da ste ostvarili neku diplomatsku pobedu – to je bruka i sramota za ovu državu Srbiju! Prepustili ste, predali ste na upravljanje 15% teritorije, odrekli ste se 15% teritorije svoje zemlje. Prepustili ste 130.000 Srba na milost i nemilost šiptarskim separatistima i teroristima.
Još vam poručuju, da ukoliko ne budete dobri da ćete dobijati i srpske glave ovde – i vi ćutite! Nijednu reč ne kažete!
Da je bilo koji Srbin pomenuo takvu rečenicu, bilo gde, ja vam garantujem da bi CNN, BBC, Savet bezbednosti UN već zasedao – to su ti huligani, to su ti Srbi, zlikovci koje treba uništiti. Međutim, Šiptari mogu da šalju takve poruke da ćete srpske glave, a čije glave – naše, moje, moje dece, mojih prijatelja, mojih komšija, vi ovde dobijate na tacni. To je bruka i sramota, ono što se dešava.
Postavljali smo razna pitanja, između ostalog, i našem ministru koji je "ostvario veliku diplomatsku pobedu" u Njujorku i on je odgovorio na naše pitanje još od 14. oktobra, u paketu, meni i Eleni Božić-Talijan, i Vladanu Batiću i Jovanu Palaliću. Upravo smo ga pitali: ''kakva je ta državna politika prema KiM, da li je promenjena, da li nije promenjena i o čemu on to pregovara?'' Odgovor je jedna magla, jedna nedorečenost i samo je jedno bitno, a to je – Evropska unija i put u Evropu.
To što ćete vi Srbi na KiM da ostanete u novoj državi, to nije bitno uopšte. To što će Srbija biti skraćena za 15%, to uopšte nije bitno. Bitno je da vi Srbi iz uže Srbije uđete u Evropu. A znate li, kada ćete ući u Evropu – 2025. do 2030. godine, ako bude do tada postojala ta organizacija? Znači, dajete nešto da biste nešto ostvarili, žrtvujete deo teritorije, žrtvujete svoj sopstveni narod, da bi drugi narod mogao bolje da živi. Ja to tako mogu da shvatim, nikako drugačije.
U stvari, ta je žrtva uzaludna, jer neće taj narod živeti ni malo bolje, nego što živi sada, bez obzira što se odričete 15% teritorije, bez obzira što predajete na tacni 130.000 Srba koji su ostali dole da žive. I, onda, po štampi, po novinama počinju razne afere, šta znam – pljačka, zloupotrebe na KiM od 2002. do 2004. godine.
Danas je, gospodo, 2008. godina. Zašto vi to niste uradili? Ne kažem da nema pljačke, da nema zloupotrebe. Ali, ako se taj kriminal dešavao od 2002. do 2004. godine, zašto niste reagovali 2005, 2006. 2007. Zašto sada? Da biste napravili neku maglu kako smo mi Srbi na Kosovu loši, kako mi Srbi ne znamo da iskoristimo ta sredstva koja nam vi šaljete, kako smo zloupotrebili, a pročitaću iz novina, tu su fantastične cifre, a tu su laži: "Tačka na pljačku" – "Vlada Srbije ubrzano priprema paket mera protiv zloupotreba državnih funkcionera i službenika na KiM, koji su poslednjih šest godina proneverili skoro tri milijarde evra".
Znate li vi o čemu pričate?! Mi vama tražimo jednu platu Bojana Krišta da bismo preživeli, da bi funkcionisala Skupština, vi nam ne dajete, a ovde pominjete tri milijarde evra koje su zloupotrebljene. I, ako su, ko je zloupotrebio? Upravo vi koji ste bili na vlasti, vaši ljudi koji su dole vladali i koji i danas vladaju, bez obzira što nemaju uporišta u biračkom telu. Vi imate nepunih 8% biračkog tela na KiM, ali zato imate i ministra za KiM i državnog sekretara za KiM i predsednika Koordinacionog odbora. Svi ti ljudi su radili i šurovali.
Ministar za KiM je bio jedan od ministara u Vladi Bajrama Redžepija. Sadašnji državni sekretar je ujedno poslanik u Skupštini Kosova. To su ti ljudi koji su opljačkali ta sredstva! Čak navodite da su opljačkali i Hašima Tačija?!
Kaže: "Uz beneficije, kao što su dnevnice i službeni automobili, vredni srpski funkcioneri Tačijevu vladu zadužili su platama od 1.000 do 3.500 evra mesečno. Ko su ti ljudi? To su, upravo, oni ljudi koje je Boris Tadić pozvao da izađu na izbore!
Vi se sećate, svi su bojkotovali te izbore, i sam Boris Tadić ovde, kao poslanik, glasao je da se ne ide na izbore, a dva meseca posle toga, kada je izabran za predsednika Republike Srbije, pozvao je narod na izbore. Koliko se odazvalo? Odazvalo se 0,035%. On i dalje ostaje predsednik Republike, iako ima podršku 0,035% biračkog tela jednog dela svoje teritorije.
E, takve neposlušne Srbe Boris Tadić lepo prepušta Hašimu Tačiju. Šta će mu Srbi koji glasaju protiv njega, koji ga ne slušaju? Šta će mu ta teritorija? To treba Evropskoj uniji.
Mi smo imali jedan jedini argument, a to je, da je to pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. U Ujedinjenim nacijama više od 50% članica su prijatelji Srba i srpskog naroda. Tamo smo mogli neka svoja prava da ostvarimo. Vi nas vraćate sa Ujedinjenih nacija na Brisel, na Evropsku uniju, gde nemamo prijatelje, sa izuzetkom, da ne pominjem Španiju, Kipar, Slovačku, Rumuniju. Ali, oni su zanemarljivi u odnosu snaga. Osnovne snage su mnogo jače i mnogo veće, tako da je njihov uticaj zanemarljiv.
(Predsednik: Prošlo je 15 minuta.)
Završavam. Da smo ostali u sistemu UN, onda smo mogli da ostvarimo i da se nadamo nekom boljitku, da će to biti u neko dogledno vreme.
Da se razumemo, trenutno Srbi i Šiptari žive jedni pored drugih, Nemoguće ih je spojiti. Ali, u neko dogledno vreme možda može, za 10, 20 godina. I njima će doći, kroz našu priču, kroz naš rad, da oni treba da prihvate državu Srbiju kao svoju državu, a ne da stvaraju novu fantomsku državu, uz pomoć Borisa Tadića i Vuka Jeremića. To je sramota za ovu vlast, za ovu državu! Sramota je da mi govorimo o Bojanu Krištu, a da ministar, koji ga je imenovao, ne podnese ostavku.
Sramota je da govorimo o KiM, da se donose takve odluke u Savetu bezbednosti, a da u međuvremenu ministar inostranih poslova odmah ne podnese ostavku. To je u svim demokratskim zemljama normalna procedura, osim u državi Srbiji – što gore, to bolje i to je stvarno neshvatljivo, kako za građane Srbije, a pogotovo za građane na KiM. (Aplauz.)