Dame i gospodo, gospođo predsedniče, predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Srpska radikalna stranka ocenjuje da je u izradi osnovnoga Zakona o bezbednosti saobraćaja, u prvom redu, trebalo da učestvuje i da ga pišu, pre svega, stručni ljudi iz MUP isključivo, i to ljudi koji imaju dugogodišnje operativno iskustvo na pisanju ovog zakona.
Verujem da je bilo učešća u pripremama pisanja ovog zakona, ali imam saznanja da je drugo ministarstvo imalo svog autora, koji je, izgleda mi, imao odlučujuću ulogu kada je u pitanju ovaj zakon. S tim se ne bih nikada složio da sam ministar unutrašnjih poslova.
Molio bih, gospođo predsedniče, dajte, pozovite ministra, jer imam za njega nekoliko važnih pitanja, da u toku dijaloga možemo eventualno neke stvari da razjasnimo. Bez njega ne vredi.
Što se tiče člana 156. koji se menja, a radi se o predloženom članu 3, mislim da se olako ovo prepušta, gospodo iz Ministarstva, drugom ministru da odlučuje kad je u pitanju određena regulativa koja po prirodi posla treba da spada u nadležnosti MUP, zato što je MUP operativni organ i čiji poslovi mogu biti vrednovani i delotvorniji sto puta, nego da ga piše onaj ili neki ministar iz zaštite životne sredine ili za infrastrukturu, a nije imao nijednog dana radnog staža, niti je operativno pokrivao nijedan teren u državi Srbiji.
Što se tiče člana 6, ovde je vrlo diskutabilno pitanje. Ako se nađe vozilo koje je nepropisno parkirano, šta će se desiti? Donosi se rešenje, ako nema vlasnika vozila, obaveštava se onaj koji uklanja vozila, a u elektronskoj formi obaveštava se vozač da će vozilo biti uklonjeno na osnovu tog rešenja.
Vidite sad šta je sporno. U praksi je to vrlo, vrlo rizično. Na koje vidno mesto treba da bude rešenje istaknuto? Da li na banderu, da li na topolu, da li na bagrem, da li na izlog ili za brisač ili za tablicu? To može biti i u praksi vrlo sporno. Ovo neće moći da baš u praksi bude detaljno i kako je zamišljeno primenjeno.
Što se tiče člana 7, on dobro reguliše ovu oblast, ali ću vas zamoliti, gospodo iz MUP, da se može odustati od zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kad je u pitanju zdravlje ljudi. Molim vas, gospodine starešina za saobraćaj pri MUP, da u tom pravcu učinite korak napred, da izdate uputstvo policijskim stanicama na terenu, da ispred svih zdravstvenih ustanova u Republici Srbiji gde građani dolaze radi bolesti i zdravlja bude ukinut pauk, onaj koji je često u zloupotrebi od strane lokalne vlasti.
Usaglasite to sa lokalnom vlasti, da lokalna vlast više ne dere građane i da ih ne kažnjava, a pogotovo kad je u pitanju teška bolest i građanin koji je oca, majku ili svoje dete ili svog najbližeg dovezao pred zdravstvenu ustanovu, da iz zdravstvene ustanove se vrati, a vozila nema. Ta lokalna uprava sadašnja nije gradila te trotoare. To su gradili ranije ljudi. Zar bolesnici ne zaslužuju tu pažnju kad dolaze pred bolnicu da svoje vozilo mogu da parkiraju, da svog bolesnika u bolnicu smeste i da ga posete.
Zamolio bih vas, konkretan primer u Pančevu. Već sam za sutrašnju sednicu Skupštine grada Pančeva predložio dopunu dnevnog reda da se ukine naplata parkiranja ispred zdravstvenih institucija. Usaglasite sa lokalnom samoupravom, a vi ste za mene odlučujući i merodavni da naložite policijskim stanicama i da ne slušaju lokalnu samoupravu, kad je u pitanju zdravlje ljudi.
U tom pravcu, ima jedan pozitivan primer koji ne možemo da zaobiđemo. Vlada je donela jednu uredbu nakaradnu, štetnu po građane, povećala je velike cene za odnošenje nepropisno parkiranih vozila, duplirala ih, ali vidite, našao se čovek jedan, gradonačelnik, koji je rekao... evo ovo vreme mi nemojte računati, molim vas... našao se čovek koji je rekao, neću da poštujem uredbu vlade, Đilas je rekao 50% skidamo cene. Molim vas, sve što je delotvorno za građane u svakom slučaju procenio je i on se suprotstavio odluci odnosno uredbi Vlade.
Ministar je izneo statističke podatke, pa mi je žao ovde, jer je izneo neke podatke delimične. Ti podaci koje je on izneo, izneo je delimično, ali je ipak ostalo nedorečeno kad je u pitanju saobraćajna policija. To je samo deo poslova koje obavlja saobraćajna policija.
Nema ni reči o tome da saobraćajna policija obavlja i druge brojne poslove, pre svega otkriva i rasvetljava krivična dela na terenu, hvata izvršioce krivičnih dela, hvata lica po poternicama, učestvuje u brojnim otkrivanjima nedozvoljene trgovine droge i oružja, a to su, gospodo iz Ministarstva, ogromni poslovi koji se na terenu dešavaju, ali se nigde ne evidentiraju i vi to ne prikazujete u svojim izveštajima, odnosno danas je ministar morao i to da prikaže da se vidi da i saobraćajna policija ne statira i ne samo da figurira na ulici.
Stanje na putevima; investitori i izvođači koriste za poslednjih deset godina manevarski prostor da se u investicijama puteva odvija velika pljačka, veliki kriminal i korupcija.
Podsetiću vas, a za to imam hiljade svedoka, a vi kao dokaz možete da uzmete podatke iz Direkcije za izgradnju puteva Republike Srbije, da je od 1999. godine do današnjeg dana Pančevački put od Krnjače, tj. mosta na Dunavu, do Pančeva sedam puta prekopavan i presvlačen i rekonstruisan. Koji su to bili izvođači radova? Ko ih je kontrolisao? Ko je bio nadzorni organ? Koliko to košta jednom, drugi put, treći put, do sedmog puta?
Gospodo, verujem da ste putovali od Beograda prema Novom Sadu, između Inđije i Banstola, 1936. godine je pravljen taj deo puta. Videćete da je danas taj betonski deo puta još uvek u upotrebi, a nama pojedini kriminalci kojima je povereno da rekonstruišu i izvode radove, put po projektu predviđen da bude osam metara skrate na šest metara. Dva metra nema.
Gde su pare od ona dva metra na, recimo, 15-20 kilometara? Koliki je tampon? Od čega je tampon? Koja vrsta i kvalitet materijala je upotrebljen za asfaltiranje i za presvlačenje?
Idite sada prema Pančevu, imaćete prilike da vidite pet slojeva različitih boja. O čemu se radi? Zato bi morala policija da uzme stvar u svoje ruke, da izvrši reviziju. Ko je to dozvolio da se sedam puta prekopava put i presvlači, izgrađuje za poslednjih sedam godina unazad od Pančeva do Beograda.
Došao je gospodin ministar, meni je drago.
Samo da podsetim, gospodine ministre, vi ste u vašem obraćanju u Skupštini delimično izneli poslove koje obavlja saobraćajna policija, prisutne sam obavestio, ali veliki broj poslova policija obavlja, tj. otkriva, rasvetljava krivična dela i brojne prekršaje, nedozvoljenu trgovinu droga i oružja, hvata lica po poternicama itd.
Dakle, veliki broj poslova policija radi, ali da nije istaknuto u vašem izlaganju. Da ne bi bilo štete po saobraćajnu policiju, s obzirom da ima neka iskustva i da imam saznanja neposredno iz operative, molim vas, vrednujte to pripadnicima saobraćajne policije.
Gospodine ministre, u putnoj privredi je veliki kriminal. Tu mnogi žare i pale. Uzmite cenu jednog kilometra puta koji se gradi i koji je građen ranijih godina, videćete da se nešto platilo pet puta umesto jednom.
Kada su u pitanju regionalni putevi, prepušteno je lokalnoj samoupravi, ali bi i policija morala operativno da sarađuje i da preduzima odgovarajuće mere sa pravosudnim organima, i da se podnose krivične i prekršajne prijave tamo gde su određeni ljudi, rukovodioci i oni koji odgovaraju da putna privreda, odnosno putevi moraju biti rekonstruisani i popravljani, udarne rupe.
Za to građani plaćaju prilikom osiguranja i ostalih dažbina koje daju. Zato treba policija da i pored ostalih poslova i ovo ima u vidu i da potencira i da se na taj način konačno obračunate sa onim ljudima koji su neodgovorni.
Gospodine ministre, državo pomozi! Zašto nama policija ide gola i bosa? Zašto budžet Republike Srbije nije usmeren na poboljšanje materijalnog položaja pripadnika organa unutrašnjih poslova, od kojih svaki ministar i član Vlade traži da policija hapsi, juri, sprečava itd? Molim vas, pogledajte kada je poslednja uniforma primljena i oprema u pojedinim policijskim stanicama i policiji. Zašto idu ljudi iskrpljeni? To nije pre 50 godina bilo u policiji, onda je bila narodna milicija.
Gospodine ministre, mislim da vi imate informacije i da znate koliko se lica danas u Republici Srbiji prati, koje lice se prati i obezbeđuje i po kom pravnom osnovu, pod kojim stepenom se koje lice prati, obezbeđuje i po kom pravnom osnovu. Koliko učesnika u obezbeđenju tog lica učestvuje dnevno, nedeljno i mesečno, koja tehnika je upotrebljena za obezbeđenje pojedinih lica. Koliko to poreske obveznike naše građane košta?
Drugo, da li se može obelodaniti ijedan plan i stepen obezbeđenja bilo koga u ovoj državi? Da li je to tajna? Zašto bi bila tajna? Bio sam u republičkoj i u saveznoj Vladi, pa nikome nisam dao da me obezbeđuje. Taman posla da ministra obezbeđuje, koga su građani poslali. Hajde sad da mu damo četu policije. Jednog dana, gospodine ministre, zapamtite, možda bude shvaćeno kao šala, ali jednog dana tražiće vam i orkestar milicije da ga prati, ako budete dozvolili.
Ono što je tražila, gospodine ministre, SRS, molim vas, vi ste ozbiljan čovek i odgovoran, ali SRS nije zadovoljna s tim što vi SRS niste dostavili podatke koje je ona tražila vezano za određena obezbeđenja. Vi to uskraćujete SRS i poslanicima SRS. Prema tome, to ne bi trebalo da bude tajna ni za koga, jer mi imamo na to pravo bilo ko da je u pitanju.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, član 107. Poslovnika Narodne skupštine – poslanik je obavezan da govori o tački dnevnog reda.)
Znate šta, ovo je bezbednost. Imam čast što je danas bezbednost i jedino ministarstvo koje je u kompletnom sastavu došlo pred Skupštinu i to treba imati u vidu uvek.