Ponovite, nisam čuo, molim vas!

Gospođo predsedniče, gospodine ministre, nijedan ministar iz Vlade Republike Srbije otkako sam poslanik nije se ovako poneo prema narodnim poslanicima.
Ovo je vaša tema. Bili ste narodni poslanik, ali nikada niste ovako nastupali dok niste došli na vlast kao ministar.
Molim vas, poznajem bezbroj ministara iz vaše stranke ali se nikad nijedan ministar ovako nije odnosio prema narodnim poslanicima, da ih je ponižavao, vređao i šikanirao.

Dakle, građani Srbije, kao što vidite, iz Predloga odluke, koju je Vlada Republike Srbije dostavila ovoj uvaženoj skupštini, koja se odnosi na učešće pripadnika vojske u multinacionalnim operacijama u 2010. godini vidim da tu ima dosta problema. Kao narodni poslanik, a verujem da veliki broj poslanika može da oceni ovakav način dijaloga u Narodnoj skupštini i da svoj sud da – da li je ovo potrebno ili nije potrebno Srbiji. Prema tome, mi treba da idemo u Kongo, u Liberiju, Obalu Slonovače, Čad Centralnoafričku Republiku, Republiku Liban i Kipar.
Postavljam pitanje gospodinu ministru – zašto mi ne dajemo kompletnu jedinicu, koja će biti pod našom komandom, u mirovne snage, pa, makar ona bila i jačine voda? Vaše obrazloženje koje ste malopre dali u odgovoru na diskusiju gospodina Savića mislim da nije uverljivo. Za određenu zemlju treba poslati jednu jedinicu, rekao sam, makar ona bila u jačini jednog voda.
Čak i Crna Gora, gospodine ministre, verovatno znate, ima izdvojenu spremnu jedinicu, ranga čete, kao celina, koju će po vodovima slati u Avganistan, ali sa svojim ljudstvom i svojom komandom, pa, nije važno, makar komandovao vod jedan.
Postavlja se pitanje – da li će naš pripadnik, koji tamo učestvuje, smeti da istakne srpsku zastavu i da ponese srpski simbol, da li neće za to biti kažnjen? Nemojte me ubeđivati, i vi ćete verovatno posle ovog da dajete replike u nedogled koje su po meni bespotrebne. Zašto degradiramo činove srpske vojske, te pojedinačno šaljemo pojedince ili grupe oficira u sastav drugih jedinica drugih država, neće se tu u stvari poštovati naš čin kapetana ili majora, već će on morati da poštuje zvanje i znanje nekog instruktora iz te zemlje. To će se desiti i našoj policiji, ona je vrlo sposobna policija, ali, u ovoj državi policija ima pune ruke posla.
Ovako nešto je nedopustivo usled naše nepromišljenosti, kako neke zemlje primenjuju neke standarde, a u našoj bližoj prošlosti vi znate da smo imali instruktore koji su čak šamarali pukovnike i generale, a da ih sada ne bih nabrajao, to je verovatno poznato. Gospodine ministre, dajte odgovor na pitanje građanima Srbije i oficirima i podoficirima, i rezervistima i aktivnim licima, kako se vrši obuka pripadnika Vojske koji učestvuju i koji će učestvovati u mirovnim operacijama.
Postavljam pitanje, koja će to biti obuka ovog ljudstva? Šta da čuvaju? Kako da se bore protiv šverca, nedozvoljene trgovine u pojedinim zemljama u koje treba da idu? Po kom će nastavnom planu i programu, ovo je pitanje broj jedan, na koje izbegavate da odgovorite, ova obuka biti obavljena? Dajte narodnim poslanicima program, evo, gospodine ministre dajte taj jedan program pred narodne poslanike, da se narodni poslanici uvere, po kom programu sada treba ti naši pripadnici da se obučavaju.
Koje sadašnje znanje ovih ljudi možemo da primenimo u mirovnim misijama u zemlje gde idu? Šta treba tamo da rade? Da štite režim i vlast u nekim zemljama, ali, negde i na brutalan način. Da umiruju domoroce, starosedeoce, da se bore protiv verskih fanatika, da čuvaju prirodna bogatstva, izvorišta nafte, da čuvaju polja narkotika, da se bore protiv šverca i nedozvoljene trgovine, da štite telom, tamo, gde idu.
Pitam, jesu li ti naši vojnici spremni na to? Jesmo li za to obučeni? Ministar odbrane je nedavno rekao, a ovo je jako važno da znate, gospodo poslanici, građani Srbije – sa njihovim prisustvom u mirovnim misijama mi povisujemo borbenu gotovost naše vojske i oružanih snaga. E, ako je to tako, kažem vam, od srpske vojske nema ništa! Zna se u istoriji kako se srpska vojska pripremala i obučavala, da ne ponavljam. Malo pročitajte istoriju i videćete šta je srpska vojska u istoriji radila, kako je sačuvala državu, kako se branila 1912, 1914, 1918., pa, i 1941-1945. godine, pa i u ovom poslednjem ratu koji je bio na ovim prostorima.
Vi znate da su kod nas nikle brojne agencije koje se bave raznim obezbeđenjima, raznim praćenjima, raznim špekulacijama, ali, ko radi u tim agencijama, o tome bi trebalo povesti računa. Postavljam pitanje i tražim odgovor, da li je neki naš visoki funkcioner, gospodine ministre, a posebno vi, kao ministar odbrane, ili šef države, posetio naše civilne mirovne snage i u kojoj zemlji?! A, ja tvrdim niko i nigde! Ali, pogledajte, gospodine ministre, na Kosovu i Metohiji, pa, videćete da nema šefa države i najvišeg državnog činovnika da nije posetio vojnike na Kosovu i Metohiji, od Sarkozija pa nadalje. Ovo govorim kako su naši vojnici cenjeni u mirovnim misijama, to je jedna, da kažem, neprihvatljiva politika.
Takođe, postavio bih pitanje, da se ministar izjasni o boravku naših vojnika u mirovnim snagama, kao i gde se nalaze izveštaji od 1945. godine do današnjih dana? Da li se još uvek nalaze, a svi ti izveštaji su dolazili kod državnih sekretar za narodnu odbranu, a kasnije potonjih ministara odbrane, kao i da li su lagerovani u depou u ministarstvima ili u Šupljoj Steni, tamo gde se čuva ova arhiva?
Dame i gospodo, što se tiče finansijske podrške oružanim snagama ona je nedovoljna. Gospodine ministre, vi ne možete da podignete borbenu gotovost sa sredstvima koja ste dobili na raspolaganje, kad su u pitanju vojne snage. Zašto bismo mi 201 milion bacili sada da nam ide nekoliko pripadnika u mirovne snage i da potrošimo tih 201 milion, kada su ta sredstva i te kako potrebna za potrebe vojske u Srbiji. Gospodine ministre, preko 500 značajnih objekata veoma važnih u Srbiji postoji, a što se ti vojni objekti ne prodaju, pa da se obezbede stanovi i plate vojnim licima, da se izvrši reforma vojske i da se na taj način znatno podigne borbena gotovost naše vojske?
Prema tome, dajmo mi da pogledamo ono šta se radi u ovoj državi i da mi u našoj državi obučimo našu vojsku za naše potrebe.
Naša vojska treba da se izvuče iz ovih gubitničkih mentaliteta. Vi to dobro znate šta je bilo u poslednjim decenijama, kako nam je vojska, je l' te prošla.
Gospodine ministre, to su pitanja na koja bi trebalo da date odgovor, a sa druge strane, ne da mi držite sada predavanja. Izvinjavam se, nisam na to mislio, ali, kratka i jasna pitanja, da vidimo: kako nam vojska živi i radi, kako je ona danas obezbeđena materijalno-finansijski i kako je borbeno osposobljena? Jer, na primer, i sami ste rekli, kako je došlo do pada onog aviona u jezero, nedaleko od Kragujevca i Knića, videli ste kako se taj avion vadio, a videli ste da nam vojska nema ni gumeni čamac da u Zaječaru pruži pomoć onim građanima, koja im je bila potrebna.
I sami ste rekli da nam borbena gotovost u vazduhoplovstvu nije na odgovarajućem nivou, ali, videli ste šta rade Rumuni, koje avione kupuju i obezbeđuju za borbenu gotovost.
Izvinjavam se ako sam mome kolegi uzeo koji minut više. Hvala vam. Ovo su moja zapažanja. Žao mi je što nema više vremena, mogli bismo o ovoj temi malo više da govorimo. Sa druge strane, gospodine ministre, nemojte nas više ovako omalovažavati. Osećao sam se vrlo neugodno dok ste vi davali vaše odgovore. I nemojte poslanike toliko da potcenjujete jer ni jedan ministar iz Vlade, pa i vaše partije, nikad nije došao da ovako omalovažava narodne poslanike. Hvala vam.

Hvala, gospođo predsedniče. Gospođo ministre, danas ću ukratko izneti jedan primer koji se odnosi na postupanje Višeg suda u Zrenjaninu.
Pred Višim sudom u Zrenjaninu u predmetu K – broj 168/08 vodi se krivični postupak protiv Živanov Miroslava, inače, direktora "Agroživa" iz Pančeva i drugih lica. Od strane branilaca Đorđević Dragana, Đorđević Miroslava advokata iz Zrenjanina i od strane Jovana Ćirića iz Pančeva, u tom predmetu u odnosu na veštačenje, stavljene su primedbe koje se odnose na postupak veštačenja, poveravanja veštačenja Zavodu za sudska veštačenja, koje je u Registru upisano kao akcionarsko društvo, a ne stručna ustanova, niti državni organ. Prema tome, Zavod za sudska veštačenja nije upisan na listu pravnih lica koja mogu obavljati veštačenja Ministarstva pravde. Neki od članova tima veštačenja nisu upisani ni na listu stalnih sudskih veštaka pri Ministarstvu pravde, kao i da profesor dr Periša Ivanović kao zamenik direktora oštećene "Vojvođanske banke" nije mogao obavljati funkciju veštaka.
Ovom prilikom, ukazali su advokati sudu da su pribavili nove dokaze koji ukazuju da je prilikom određivanja veštačenja povređen zakon, a što je prouzrokovalo velike i nesagledive štetne posledice.
Rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Zrenjaninu K broj – 70/08, od 18. juna 2008. godine, veštačenje je povereno Zavodu za sudska veštačenja u Novom Sadu.
U postupku privatizacije Zavoda za sudska veštačenja, metodom javne aukcije, putem Agencije za privatizaciju 70% društvenog kapitala kupila je Tijana Đorđević, pazite, molim vas, iz Novog Sada, ulica Turgenjeva broj 1. Zavod za sudska veštačenja upisan je u Agenciji za privredne registre kao akcionarsko društvo, a uvidom u Centralni registar hartija od vrednosti vidi se da su najveći akcionari Tijana Đorđević sa 55%, "Arious Limited" sa 6,47% . Prema podacima sa interneta vlasnik "Arious Limited" - of šor kompanije, registrovane na Devičanskim ostrvima, jeste Tomislav Đorđević iz Novoga Sada, inače, otac Tijane Đorđević.
Vidite skandal – u optužnici Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu navodi se da je kompanija "Agroživ" a.d. Pančevo uzimala kredite od 18 poslovnih banaka i da je te kredite upotrebila za isplatu dividendi suvlasnicima. Od svih 18 poslovnih banaka jedino je jedna banka postavila odštetni zahtev. Podneskom od 6. aprila 2009. godine, "Meridijan banka" a. d. Novi Sad postavila je i odštetni zahtev u iznosu od 128 miliona, kao i drugi deo tužbenog zahteva koji se odnosi na štetu od 225 miliona. Dakle, "Meridijan banka" odobrila je dva kredita i to jedan u 2005. i drugi u 2007. godini.
Osnivač i vlasnik, suvlasnik, predsednik Upravnog odbora i član Upravnog odbora "Meridijan banke" bio je Tomislav Đorđević iz Novog Sada. Veštačenje u predmetu, gde se kao oštećeni pojavljuje "Meridijan banka" a.d. Novi Sad, čiji je osnivač, vlasnik, suvlasnik predsednik Upravnog odbora i član Upravnog odbora bio Tomislav Đorđević, a izvršni direktor, njegova ćerka Tijana Đorđević, povereno je Zavodu za sudska veštačenja u Novom Sadu a.d, čiji su većinski vlasnici Tijana Đorđević sa 55%, "Arious Limited" sa 6,47%, Tomislav Đorđević.
Ovo je jedinstven primer, gospođo ministre. Ne znam, niste sigurno saznali za ovo, ali imate priliku sada da saznate. Dakle, ovo je jedinstven primer u sudskoj praksi da je veštačenje povereno oštećenom u krivičnom postupku, iako je odredbom člana 116. Zakonika o krivičnom postupku propisano, izričito zabranjeno da se za veštaka određuje lice ili ustanova koja ima svojstvo oštećenog, kao i da lica zaposlena kod oštećenog ne mogu biti veštaci, već se obavezno moraju izuzeti, kako to propisuje odredba člana 45. Zakonika o krivičnom postupku.
Kako je to suprotno članu 114. stavu 2. Zakonika o krivičnom postupku, zato što je veštačenje povereno akcionarskom društvu, a ne stručnoj ustanovi ili društvenom organu, jer se radi o složenijem veštačenju, kako Zavod nije upisan u Registar stalnih veštaka pri Ministarstvu pravde kao pravno lice, kako su veštačenje obavila lica koja nisu upisana na listu stalnih sudskih veštaka, te kako je veštačenje povereno pravnom licu koje je u vlasništvu Tijane Đorđević i Tomislava Đorđevića, osnivača, vlasnika, suvlasnika, predsednika i člana Upravnog odbora, te izvršnog direktora "Meridijan banke", koja je postavljanjem odštetnog zahteva stekla status oštećenog u ovom predmetu, na taj način su povređene odredbe člana 116. st. 1. i 2. Zakonika o krivičnom postupku, te kako je istim članom povređeno, da se na ovakvom nalazu i mišljenju ne može zasnivati sudska odluka – to je odbrana zahtevala da sud u smislu člana 18. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, člana 178. Zakonika o krivičnom postupku donese posebno rešenje o izdvajanju nalaza i mišljenja Zavoda za sudska veštačenja.
Gospođo ministre, kod vas ova institucija nije registrovana. Ovi veštaci koji veštače kao oštećeni, nisu u skladu sa odredbom članom 116. Zakonika o krivičnom postupku. Sudija koji je predsednik veća u Višem sudu u Zrenjaninu jeste Bakoš Ileš, pa vas molim da se izvrši provera, proverite preko Višeg kasacionog suda i Nadzornog odbora, kao i nadležnog tela, jer se postavlja pitanje – da li je moguće da oštećeni može da bude veštak u krivičnom predmetu? Ne samo u krivičnom, on ne može da bude veštak ni u jednom predmetu!
Naime, odredbom člana 116, za veštaka se ne može odrediti lice koje ne može biti saslušano kao svedok, kako to propisuje član 97, ili lice koje je oslobođeno od dužnosti svedočenja, član 98, kao ni lice prema kome je krivično delo učinjeno. A, ako je određeno, na njegovom nalazu i mišljenju se ne može zasnivati sudska odluka.
Gospođo ministre, vi ste počeli da raščišćavate ove stvari, što se tiče sudskih veštaka, istrajte u tome. Nered i kriminal postoje. Vi imate prava i obavezu da ove stvari uredite na najbolji mogući način.
Što se tiče ovog zakona koji je predložen, postavlja se jedno pitanje jer odredba u zakonu ne postoji – kome će se stranka u postupku žaliti na nalaz i mišljenje veštaka, ukoliko nije zadovoljna ili je taj nalaz lažan i ukoliko je on neistinit, i ukoliko on vodi ka oštećenju stranke u postupku? Da li će on imati pravo da uloži žalbu ministru pravde ili bilo kom drugom organu, to se ovde ne zna? I, zbog toga, sigurno da će ovaj zakon, ukoliko bude usvojen ovakav kako je predložen, imati manjkavosti u određenim segmentima, pa će biti potrebno da se izradi jedan bolji, potpun zakon, koji će biti delotvoran i urediti odnose i na taj način sprečiti kriminal.
Drugo, vezano za veštačenja, ne znam dokle ste stigli i da li Vlada ima nameru da izmeni Pravilnik o naknadama i nagradama stečajnih upravnika? U "Agroživu" Pančevo, ako je to zaista primereno, to je sramota za Vladu, da se donese jedan tarifni, po kome će stečajni upravnik u jednom predmetu da zaradi i uzme para, opljačka poverioce u iznosu od 600 hiljada evra. Mislim da to nije primereno, to morate što pre da uredite i da sprečite, jer se radi o nepravilnostima.
Poznat nam je slučaj robnih kuća "Beograd" da je stečajni upravnik uzeo 400 miliona dinara kao stečajni upravnik u robnim kućama "Beograd".
Imali ste primere da je to nekim stečajnim upravnicima i pojedinim veštacima postalo profesionalno zanimanje, koje je veoma unosno i veoma profitabilno, a ti pojedinci koji su bili favorizovani postavili su zajedno sa onima koji su ih određivali monopol, a taj monopol košta radnike i poreske obveznike, pa je potrebno, gospođo ministre, da napravite carski rez u odnosu na ove predmete o kojima sam govorio.
Kriminala je mnogo! Sprečavajte kriminal! Čistite, uzmite gvozdenu metlu, počistite u oblasti veštačenja. Počistite što se tiče sudskih veštaka, ali na redu treba da bude još jedna oblast.
Podsećam vas, iz mog skromnog iskustva od 30 godina u advokaturi, biće nužno da uredite odnose i kod izbora porote u sudovima.
Drugo, nije mi jasno kako ste mogli da postavite za vršioca dužnosti predsednika jednog višeg suda koji je doneo presudu za jedan ... (Isključen mikrofon. Aplauz)

Hvala, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, kada je u pitanju donošenje zakona, mora se strogo voditi računa da se donose dobri zakoni. Istini za volju, zakon o kome je reč, gde se vrše izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, donet je 2005, 2007. i 2008. godine. Ovim izmenama i dopunama previše se zadire u normativu prethodnih zakona, u pitanju je 33 člana i to je preširoka intervencija u jednom zakonu. Problem je u tome što pri donošenju zakona čak i da ne dođe do primene zakona, predlagač ili Vlada traže izmene i dopune. Te izmene i dopune potvrđuju činjenicu da nisu bili doneti dobri i jaki zakoni.
Ovde kod donošenja brojnih zakona u Srbiji nema uporedno-pravne analize. Reforma pravosuđa, odnosno prosvete obuhvata i visoko obrazovanje. Primećujem, gospodine ministre, da imate inicijativu da se brojni problemi u prosveti razreše. Međutim, stanje po pitanju pisanja udžbenika nije odmaklo i u tom delu smatram da revizija i recenzija nisu na zavidnom nivou.
Kada završi gospođa Nada, dozvolite mi da nastavim.
(Predsednik: Nastavite, gospodine Jojiću.)
Pa, ne vidim ministra, gospođo predsedniče. Ne znam, ministar ne prati ovo.
(Predsednik: Nastavite, saradnici ministra vas prate. Gospodine Jojiću, nastavite.)
Izvinite, voleo bih da ministar Obradović prati. Izvinite.
Gospodine ministre, kada su u pitanju udžbenici za visoko obrazovanje, tu vlada haos. Navešću vam primer. Na jednom fakultetu imate tri profesora koja predaju jedan isti predmet. Tri profesora koja pišu i koja su napisala tri udžbenika. Sada se postavlja pitanje – kod kojeg profesora će koji student doći da polaže ispite? Zato treba uvesti recenziju, ali timski rad.
Sa svih univerziteta i svih fakulteta, ponaosob za svaki predmet, treba formirati komisiju koja će raditi udžbenike. Nemojte dozvoliti, kao što se u praksi dešava, da redovni profesor naruči udžbenik, a da mu drugi pišu. Recenzija mora da obuhvata kako vanredne profesore koji pišu udžbenike, tako mora da se odnosi i na redovne profesore. Ta recenzija i kontrola mora da ide od fakulteta, univerziteta, ali poslednja instanca mora biti ministar prosvete i njegovo ministarstvo, da vrši kontrolu.
Drugo, imali ste monopol na pojedinim fakultetima kada su u pitanju pojedini predmeti. Imali ste takav slučaj da student položi u roku sve ispite, ali mu zapne, recimo, međunarodno privatno pravo i tri godine ne može da ga položi, a sadrži možda 200 stranica, ali je profesor koji predaje taj predmet toliko principijelan da on traži dlaku u jajetu, a da su studenti nekada završavali i na klinikama. Tu reda mora biti. Haos vlada kod udžbenika, kako po obimu, tako i po sadržaju. Svako piše udžbenike.
Ministarstvo i njegova inspekcija mora da vrši kontrolu univerzitetskih udžbenika na fakultetima podjednako i da na taj način spreči plagijate. Dakle, da omogući da se napiše udžbenik koji će biti delotvoran, a ne da pojedini profesori ili stručnjaci pišu plagijate pa da se oni izučavaju i da se pripisuje jednom profesoru da je to njegovo delo. Znate šta se dogodilo na Pravnom fakultetu kod gospodina Stevana Lilića. (Aplauz)

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, kolege su veoma dobro ukazale na veliku problematiku kada je pitanju oblast veštačenja, a koja i te kako utiče na funkcionisanje i celishodnost, ekonomičnost pravnog sistema u Republici Srbiji.
Radi izrade ovakvog jednog zakona lično smatram trebalo je uraditi jednu uporedno pravnu analizu i videti kako je to regulisano u drugim državama. Što se tiče sudskih veštaka u Srbiji u toj oblasti vlada veliki nered. Imao sam priliku da se u to uverim dok sam bio u Republičkom ministarstvu pravde i u Saveznom ministarstvu pravde, a imao sam priliku i lično u svojoj profesiji, kao advokat 30 godina, da se uverim u ogromne probleme i nepravilnosti kada su u pitanju veštaci i njihovi nalazi, i kada su u pitanju prava koja građani traže da ostvare pred sudom.
Kolega Čikiriz i kolega Perić ukazali su na konkretne stvari, kao i moje kolege prethodno koje su govorile, kao i naša doktorka koja je ovde i predstavnik, a inače je i veštak. Veštaci su mnoge građane Srbije zavili u crno. Mnogi su izgubili svoja prava, mnogi su izgubili imovinu, mnogi su svojim radom doprineli da se neke parnice vode i vodile su se pred sudovima u Srbiji i po 30 godina.
Ono što posebno želim da ukažem, a to je, dakle, vremenski period suđenja i tarifa koju veštaci primenjuju i koju im sud dosuđuje prilikom veštačenja, a to plaćaju parnične stranke. Imao sam prilike da se uverim da su u bezbroj slučajeva veštaci odbili da veštače dok građanin, stranka u postupku, ne položi u depozit suda pare da bi veštak mogao da prihvati predmet.
Postavlja se pitanje stručnosti veštaka. Postavlja se pitanje kada je u pitanju izbor veštaka. U Predlogu ovog zakona se predviđa ko može biti veštak, pa čak u članu 6. predviđa se da za veštaka može biti imenovan i izabran i upisan u Registar i lice koje ima srednju školu. To razumem, i ja bih čak išao i korak dalje kada je to u pitanju. Kada je u pitanju izbor veštaka, a znate u kom pravcu, i sa osnovnom školom u oblasti poljoprivrede jedan poljoprivrednik može da veštači kada klasa pšenica. Jedan filatelista ne mora da ima fakultet, ali sa skromnim svojim obrazovanjem on može biti odličan veštak, jer ima veštinu i on poznaje prilike i zna da sudu pruži stručno veštačenje i nalaz kada je u pitanju filatelija, ali ima jedan drugi problem kada se bira veštak i kada se razrešava veštak.
Vi ste u članovima 9, 8. i 7. predvideli i govorite koje kriterijume mora da ispuni jedno lice da bi bilo veštak. Rešenje donosi ministar. Govorite o tome da lice ne može biti izabrano za veštaka ukoliko se protiv njega vodi krivični postupak, dok traje taj postupak. Konkretno, gospođo ministre, hoćete li da upišete u Registar veštaka lice koje je ranije osuđivano za krivična dela davanja lažnog iskaza pred sudom? To niste predvideli. Predviđate da će biti razrešen u slučaju da se protiv njega pokrene krivični postupak, ali nakon toga, kada bude izabran. Međutim, ako ne prođe kroz kaznenu evidenciju i evidencije sudova, on ne može biti izabran, jer vi ćete napraviti grešku i propust da možete izabrati za veštaka lice koje je kriminalac, jer nemate dokaz iz kaznene evidencije da li je osuđivan ili nije. To vam je veliki propust i to je moralo da se ugradi u zakon kao jedan od kriterijuma – da li je osuđivan za davanje lažnog iskaza, on je nedostojan za obavljanje funkcije veštaka.
Kada su u pitanju pojedini veštaci, iz svoje prakse ću vam reći sledeće. Imate veštaka balističara, na njegovom nalazu i mišljenju temelji se odluka suda, samo ako je rekao da je optuženi bio na udaljenosti toj i toj, bio je u tom i tom položaju, imao je to i to oružje, pucao je iz položaja tog i tog, i tog i tog stava i sudija zasniva odluku. Džabe je što drugi predlažu da bude drugi veštak ili veštačenje.
Drugo, gospođo ministre, proverite, u Zrenjaninu je suđenje direktorima "Agroživa" iz Pančeva. Molim vas, ispitajte ovaj slučaj. Postavljam vam pitanje, a verujem da ćete biti zainteresovani, jer se radi o veštačenju na kome sud treba da zasnuje odluku – da li u predmetu "Agroživa" veštači Institut ili Zavod za veštačenje iz Novog Sada, koji je istovremeno oštećeni u tom predmetu? Molim vas, ispitajte to, videćete da je to protivzakonito, da je to gruba greška, da je to nedopušteno, da su tu bitne povrede od strane nadležnog suda koji vodi postupak.
Zatim, gospođo ministre, vi niste predvideli drugostepenost u ovom postupku. Kada razrešite veštaka svojom odlukom, svojim rešenjem, on ima pravo da pokrene upravni spor i završava se tu, nema dvostepenosti u postupku. To je sledeći propust.
Dalje, do sada je bio haos i javašluk. Ne mogu paušalno da kažem da su svi veštaci korumpirani i da su kriminalci, ne, ali pojedinci jesu, to je praksa pokazala, za to postoje osuđujuće presude.
Saobraćajna mafija: desi se saobraćajni udes, dva vozila se sudare u kojima je bilo po pet putnika. U nalazu veštaka se kaže – svih 10 lica koja su bila u vozilima imaju istegnuće vrata. Šta vam to govori? Sud donosi presudu. Saobraćajna mafija kojoj je suđeno i osuđeni su u Novom Sadu, veštaci su veštačili nepostojeće predmete saobraćajnih nezgoda. U tim radnjama i tom kriminalu učestvovali su: policajci, advokati i učestvovali pojedini koji su sa njima učestvovali kao tužioci i kao lica koja su imala, navodno, a nisu imala pravo za naknadu štete, pa su osiguravajući zavodi, i te kako, plaćali ogromne štete.
Gospođa predsednik je veoma stručan specijalista. Evo, samo da pomenem. U svojoj praksi sam imao sledeće slučajeve: radi se o saobraćajnom udesu gde je u pitanju laka telesna povreda. Za tu laku telesnu povredu jedan veštak kaže – umanjena životna aktivnost 10%, a drugi kaže – umanjena životna aktivnost 30%. Pretrpeo strah jakog intenziteta u dužem vremenskom trajanju. Da li to može? Ne može. To bi moglo da se prihvati da su bile u pitanju telesne povrede sa teškim posledicama, kao teške telesne povrede.
Sećate se onog slučaja u Smederevu kada su lekari veštačili i davali lažne nalaze, povodom toga je bila velika afera, da su mnogi stekli invalidninu i penziju lažnim nalazima i mišljenjima tih lekara.
Zato, gospođo ministre, lično smatram da je potrebno da se osnuje ''stalno nezavisno stručno telo'' kao institucija koja bi imala sledeće nadležnosti. Pod brojem jedan – prijem veštaka uz ocenu njihove kompetentnosti, iskustva i stručnosti. To telo bi moralo da ima veliki broj stalnih saradnika, pripadnika univerziteta, naučnih instituta i drugih stručnih institucija i stalnog predstavnika advokature koga predlaže Advokatska komora Srbije. Ovo telo bi vršilo stalni nadzor nad radom sudskih veštaka i imalo bi pravo da svojim aktom u slučaju konstatovanja nepravilnosti ili grube povrede, rada veštaka, takvog veštaka izbriše sa liste sudskih veštaka.
Kako bi ovo telo moglo da obavlja svoju funkciju nesmetano potrebno je utvrditi jasne i precizne kriterijume za izbor veštaka: da se donese poslovnik o radu ovog tela, a da odluka ovog tela ima važnost upravnog akta i treba razmisliti o dvostepenosti u upravnom postupku.
Bilo bi nužno doneti kodeks profesionalne etike sudskih veštaka, kao povreda kodeksa bi istovremeno povlačila odgovarajuću disciplinsku meru, a u najtežim slučajevima i brisanje iz imenika sa liste sudskih veštaka.
Posebnim zakonskim rešenjima trebalo bi utvrditi obavezu sudova, od osnovnih do Vrhovnog kasacionog suda, da o uočenim nedostacima i nepravilnostima u radu sudskog veštaka obaveštavaju ovo telo. Ista obaveza bi važila u prvom redu i za advokatske komore, pravobranilaštva, tužilaštva, druge pravne subjekte, uključujući i fizička lica.
Ali, Ministarstvo pravde ovde mora da ima prava i da ima obaveze da kontroliše, jer se postavlja pitanje, kolege su jako dobro obrazlagale i navodile primere, imao sam prilike da se uverim, godinama nisam mogao da se izborim, ukazivao sam predsednicima sudova, sudijama da isti advokati u predmetima predlažu iste veštake, i taj veštak je stekao monopol, to je za njega biznis. Veliki broj sudija uvažava predlog advokata.

Mogu li još samo dve-tri rečenice.

Jedni te isti advokati predlažu iste veštake, sud ih prihvata, ali često ti isti veštaci ne izlaze iz advokatskih kancelarija. Zbog toga smatram, raspraviću ako dozvolite sutra, ako ostane vremena…

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o elektronskim komunikacijama, moram reći da imam utisak da se ovim zakonom ponovo omogućava inflacija birokratije koja će biti u funkciji nadležnog ministarstva, a pre svega formiranje njenih organa. Dakle, imamo priliku da opet konstatujemo da ministarstva i Vlada ne odustaju od formiranja agencija. Formira se agencija u ovoj oblasti, a tamo se kaže, da nisu potrebna finansijska sredstva za sprovođenje ovog zakona. Postavljam pitanje, od čega će se plaćati zaposleni koji budu radili? A drugo, u upravni odbor se predviđa pet članova, ali nema u Predlogu zakona nijedne reči o broju izvršilaca i zaposlene birokratije koju vi predviđate.
Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju član 4. Predloga zakona, moram reći u tački 8) elektronska komunikaciona mreža za posebne namene je elektronska komunikaciona mreža organa odbrane, unutrašnjih poslova, Bezbednosne informativne agencije, u daljem tekstu organi odbrane i bezbednosti i organa državne uprave.
Dame i gospodo, ovde postoji realna mogućnost zloupotrebe sredstva komunikacija. Ako uzmete četiri knjige dr Vojislava Šešelja, kada je objavljen ovih dana "Tajni policijski dosije", u njemu ćete videti kako, na koji način su se zloupotrebljavala sredstva javnih komunikacija, i elektronska, prema dr Vojislavu Šešelju od 1982. godine i sve do odlaska u Hag.
Tajne službe su koristile brojna sredstva praćenja, prisluškivanja, tajnog snimanja, kontrole njegove pošte i da ne nabrajam, a sve je to bilo u funkciji nadležnih državnih organa. U to vreme, za vreme Josipa Broza, postojao je i Ustav i Zakon o krivičnom postupku, postojao je i Pravilnik o radu službi javne i državne bezbednosti i drugih tajnih obaveštajnih službi Vojske, međutim, prema dr Vojislavu Šešelju su primenjivane zloupotrebom ovakvih sredstva komunikacija u bezbroj slučajeva, preko 700 puta. U četvrtom tomu knjige "Tajni policijski dosije" dr Vojislava Šešelja, specijalni dodatak govori o tome da je 777 dokumenata Karla del Ponte izdvojila da bi koristila za Haški tribunal. Računam da tajne službe neće nešto zloupotrebiti ovom prilikom.
Nad tajnim službama, njihovim radom, mora biti uspostavljena parlamentarna kontrola i nikakva posebna ovlašćenja ne može imati Agencija, a da nadležni državni organi i parlament nemaju kontrolu nad ovim sredstvima komuniciranja.
Sumnjam da će ponovo doći, dakle, za vreme Broza bilo je tako, nastavili su sledbenici Broza, pa su nastavili i za vreme Slobodana Miloševića, samo što je kod Slobodana Miloševića bio drugi režim. Rešenje o kontroli i određivanju primene mere određivao je predsednik Vrhovnog suda, ali se ni danas ne poštuju ni zakon, ni Ustav, još uvek ne znamo ko koga sve kontroliše. Doktor Vojislav Šešelj je bio izložen progonu, zloupotrebama ovakvih sredstava informisanja.
Prema tome, dame i gospodo, gospođo predsedniče, treba doneti takav zakon da mora biti uspostavljena kontrola nad radom i upotrebom ovih sredstava. Ovako, Agencija će sama da vrši kontrolu i može da vrši i prisluškivanje, i snimanje, i praćenje, i otvaranje pošte, i tako dalje.
Dakle, u ovoj državi mora biti reda. Jedini čovek koji je u istoriji srpskog naroda, čak, od Rimljana i do današnjeg dana, objavio svoj tajni dosije na 4.500 stranica…

Predsedniče, koliko imamo minuta?
(Predsednik: Trinaest i po minuta.)
Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, kada je u pitanju reforma zakonodavstva u Srbiji, treba reći da postoji jedan problem, a to je što se propušta korišćenje uporedno-pravne analize. Šta to znači? Srbija ima Institut za uporedno pravo. Ako je u pitanju ova oblast, koja treba da bude uređena na jedan način shodno zemljama EU, kontinentalnog ili anglosaksonskog prava, onda treba imati u vidu činjenicu da narodni poslanici i svi oni koji u Skupštini učestvuju u donošenju zakona nemaju priliku da dobiju analizu, uporedno-pravnu, kako je to regulisano pojedinačno u nekim zemljama.
Podsetiću vas da je još davne 1878. godine ustanovljena državna revizorska institucija u Kanadi. U razvijenijim zemljama status revizorske institucije je na veoma visokom nivou.
Mislim da je broj revizora po onom pravilniku koji je ustanovljen, prihvaćen i donet u Narodnoj skupštini mali. Vi se sećate da su poslanici SRS pre dve godine tragali i jedva smo pronašli četiri revizora; navodno su revizori, to su bila četiri, takoreći, činovnika, ovde u potkrovlju ove zgrade, a Zakon o revizorskoj instituciji donet je još 2005. godine.
Problem je u tome što ta revizorska institucija nije opremljena i nije popunjena prema potrebama države Republike Srbije. Ako imate trenutno četrdeset zaposlenih, zajedno sa državnim revizorima i predsednikom, to je jako malo. Nije moguće da taj broj ljudi obavi adekvatnu i sveobuhvatnu kontrolu korisnika budžeta. U pitanju je između osam i devet hiljada korisnika državnog budžeta Republike Srbije.
Postavlja se jedno logično pitanje: da li je taj broj ljudi u mogućnosti da izvrši reviziju i kontrolu utroška budžetskih sredstava? Po mojoj proceni, to je samo simbolično i nema ni govora o tome da oni mogu da izvrše određenu kontrolu trošenja budžetskih sredstava. Samo u Vladi Republike Srbije imate 25 ministarstava, a u nekim razvijenim zemljama imate između 10, 12 i 14. Sa ovim brojem stanovnika, to je apsolutno neprimereno. Uz to da kažem, pored 25 ministarstava treba da kontrolišu i još 111 organa republičkog nivoa.
Šta je sa javnim preduzećima u vlasništvu Republike Srbije? Šta je sa javnim preduzećima, ko će da ih kontroliše na lokalnom nivou? Koliki je broj tih javnih komunalnih preduzeća? Veliki, u svakoj opštini. Znate li koliko je opština i koliko ima budžetskih korisnika, osim javnih preduzeća, kao institucija na lokalu? Od 2000. godine do današnjeg dana niko ih nije kontrolisao. Oni kontrolišu sami sebe. To je poznato i rečeno je – poverite kozi da čuva kupus. Nema tu kontrole.
Ono što je apsolutno vidljivo, ova vlast nema nameru da osposobi, da popuni i da obezbedi uslove DRI. Da ima volje, ne bi se dogodilo da mi imamo izvršenu kontrolu pedesetak korisnika budžeta i da su odmah u startu ljudi koji rade u toj državnoj instituciji utvrdili brojne nepravilnosti, ali je nevolja u tome što nije uređeno zakonom kako treba da se utvrdi odgovornost onih koji nenamenski troše sredstva i tamo gde su brojne zloupotrebe. Jer, sada se ispostavilo da neko može i pola milijarde dinara nenamenski da troši i da bude podneta prekršajna prijava i da on plati kaznu do 50.000 dinara maksimalno. To nije adekvatna kazna. S tim se svrha kažnjavanja ne postiže. Tu je problem.
Dakle, treba brojne zakone koji su u tesnoj vezi sa DRI i zakone koji se primenjuju na finansijsko i materijalno poslovanje menjati, uskladiti i doneti čvrste zakone.
Državni revizor na zapadu ima posebnu zgradu, ima posebno policijsko obezbeđenje, nijedan revizor ne može odlaziti u drugu kancelariju kod drugog kolege revizora a da se prethodno nije čekirao, odnosno da nije napisao belešku, pa čak ni njegov šef. Naši revizori su kod železničke stanice u Beogradu dobili neke neadekvatne prostorije, a sada su dobili neke prostorije, takođe neadekvatne, kod hotela „Slavija“.
Dakle, treba imati volju da se revizorska institucija osposobi da obavi takve zadatke, koji su i te kako važni za državu Srbiju. Kako se to u praksi dešava? Kako se nenamenski troše sredstva?
Bojim se da mi ovde ne mlatimo praznu slamu i da ne skupljamo klasje po lanjskom strništu, a zaboravljamo da mnogi korisnici budžeta rade šta god hoće, žare i pale, troše nenamenski sredstva poreskih obveznika. Narodna skupština mora biti taj kontrolor i odgovara u pogledu nadziranja Vlade i njenih resora. Vlada ne može da troši novac bez kontrole. Izveštaji revizora moraju da budu češće podnošeni, da bi parlament i narodni poslanici bili upoznati.
Evo jednog primera koji je svež, da sada obavestim javnost, a i vas narodne poslanike, a i vas, gospođo predsedniče, na jednom primeru, bio on mali ili ne, bio beznačajan ili ne. Šta se dogodilo? Pre neki dan na Zlatiboru skupio se jedan broj turista, njih oko hiljadu, a to su predstavnici toplana Srbije, pa su održali savetovanje u hotelima na Zlatiboru. Njih hiljadu treba da su potrošili, po svim osnovama, oko pedeset miliona dinara, a otišli su da se dogovore kako će da podižu cene grejanja.
Pitam da li su neki direktori vodili sekretarice da ih savetuju na Zlatiboru? Da li su otišli radi turizma ili je ovo bilo savetovanje, i sa kojom svrhom? Zamislite, jedan dan putuju, tri dana borave, peti dan se vraćaju. Cena u hotelima je između četiri, pet, šest, sedam ili osam, gde ima zatvorenih bazena. Oni su otišli jer su čuli i vremensku prognozu, pošto se ona često daje, verovatno je bilo najave da će biti snega na Zlatiboru, pa su onu žičaru koju je gradio gospodin Dinkić hteli da posete i da se malo skijaju, trebalo je od te silne toplote malo i da se ohlade.
Postavljam pitanje Ministarstvu finansija. Ovo je značajno za parlament i značajno je, gospođo predsedniče, i vi da znate da mi ova pitanja ne pokrećemo slučajno. Znate koliko se stotina hiljada građana u Srbiji sada greje toplotnom energijom. Ako je sada njih hiljadu na Zlatiboru potrošilo pedeset miliona samo za jedan odlazak na savetovanje, koliko će oni tek da potroše za godinu dana i koliko će da podižu cene, a toplane su u gubitku jedanaest milijardi dinara, ili 250 miliona evra?
Ovo je primer za koji treba da znaju građani, da se ne može ovako olako trošiti novac poreskih obveznika i da kontrola parlamenta mora biti u odnosu na revizora i u odnosu na Vladu.
Postavljam pitanje i tražim odgovor od Ministarstva finansija i državnog revizora, da se utvrdi ko je iz toplana boravio na Zlatiboru 16, 17, 18. i 19. maja 2010. godine, po kom osnovu, ko je organizator seminara, koliko je učesnika, poimenično, iz kog grada, koliko je sredstava utrošeno, i da se na taj način jednom stane na put tom turizmu.
To je bilo i u pravosuđu. U pravosuđu ste imali situaciju da predsednici sudova ili javni tužioci nikada nisu nijedno savetovanje propustili, ali su zato stotine miliona trošili i država je plaćala. Vidim da sada Ministarstvo pravde preduzima određene korake i sprečava zloupotrebe.
Zbog toga je potrebna ta kontrola, ali budžetska institucija mora da se konstituiše; ona mora raditi.
Tražim odgovor na pitanje koje sam postavio, jer smatram da je značajan za parlament i za naše građane koji plaćaju toplotnu energiju, tj. cenu grejanja. Sad pratite koliko će oni da podignu cenu, pa ćete videti da plate ili penzije nisu porasle toliko, one miruju. Neki nemaju ni platu ni penziju, a moraju da plate grejanje. Koliko će to grejanje sada da poskupi? Odakle? Vidite ovo rasipništvo. Ovom rasipništvu država i Ministarstvo moraju da stanu na put. U javnim komunalnim preduzećima nema kontrole. Tu je problem.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem. Molio bih ovaj odgovor od Ministarstva i Državne revizorske institucije. Hvala najlepše.

Dame i gospodo, najvažniji zadatak u domenu pravne i zakonodavne politike jeste dosledno insistiranje na primeni i jačanju ustavnog načela vladavine prava. To znači tri stvari: prvo, da se propisi moraju striktno primenjivati, jednako za sve; drugo, da zastareli propisi moraju biti što pre menjani; treće, treba obezbediti zakonodavne i pravosudne mehanizme za jednak pravni položaj svih građana i svih pravnih subjekata na celoj teritoriji Srbije.
Dame i gospodo, gospođo predsedniče, od velikog značaja, to se tiče celog parlamenta i svih narodnih poslanika, jeste upravo objavljivanje tajnog policijskog dosijea koji je vođen, i operativne obrade nad prof. dr Vojislavom Šešeljem. Te tajne službe, u SFRJ, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, SRJ, Crnoj Gori, operativno su obrađivale od 1982. godine sve do dobrovoljnog odlaska u Hag prof. dr Vojislava Šešelja (prisluškivanje, praćenje, snimanje, otimanje njegovih pokretnih stvari, preuzimanje i zaplena poruka koje je imao, to su bile prepiske i pošta).
U Brozovo vreme Ustav i zakoni se nisu poštovali kada je u pitanju bila državna bezbednost. Iako su postojali zakonski i ustavni okviri, to se nije poštovalo. Služba državne bezbednosti radila je šta god hoće, po nalogu Broza, po nalogu ostalih, vladara iz Vlade i drugih čelnika u Srbiji. Nije se poštovao ni zakon, niti pravilnik o službi bezbednosti i organima unutrašnjih poslova.
Od Brozovog vremena do 2002. godine postojala je operativna obrada nad profesorom doktorom Vojislavom Šešeljem, koji se operativno obrađivao isključivo kao politički neistomišljenik. Pazite, ovo je vrlo važno, pazite kategorije, a prisluškuju se i dan-danas narodni poslanici. Mogu reći da se posle Josipa Broza, pa i kasnije, menjala kategorija Šešeljeve obrade, ali, u suštini, za vreme Slobodana Miloševića, pa i vlade DOS-a, Vojislav Šešelj je od strane tajnih službi obrađivan kao unutrašnji neprijatelj.
Međutim, to se prilagođavalo novim političkim okolnostima i vremenom se nazivalo drugim terminom; to se danas naziva ekstremizam i terorizam. To je praktično i dalje kategorija unutrašnjeg neprijatelja iz Brozovog vremena. Dakle, za političkog protivnika ili za političkog neistomišljenika još uvek nisu prošla ona zla vremena.
U novije vreme, kako se vlast bori protiv opozicije, tako smo i mi narodni poslanici u Narodnoj skupštini opozicija, a u tajnim službama, dame i gospodo narodni poslanici, zapamtite da se svi vodite kao ekstremisti. Ne bi me začudilo da sutra neko iz opozicije ko je napustio neku političku stranku bude uhapšen ili obrađivan. Neću da ga imenujem, vi znate. To je radio i Broz – isključi ga iz stranke i odmah uspostavi operativnu obradu.
Na obradi Vojislava Šešelja bilo je angažovano preko pedeset puta registrovanih saradnika koji su radili za državnu bezbednost BiH, Hrvatske, SFRJ, SRJ i Srbije kao države, uglavnom iz redova intelektualaca. Zapamtite, intelektualci su bili registrovani u praćenju i bili su saradnici. Preko pedeset intelektualaca u Srbiji, odnosno u Beogradu bilo je angažovano na praćenju prof. dr Vojislava Šešelja. Na obradi Vojislava Šešelja bilo je 150 tajnih operacija; možete zamisliti, preko 1500 dana upotrebljeno je za njegovu kontrolu i njegovo praćenje. Plenjene su mu pismene pošiljke. Međutim, Vojislav Šešelj je za aktuelnu vlast predstavljao najozbiljnijeg političkog protivnika.
(Predsednik: Isteklo je vreme. Htela bih samo da vas upozorim da ste zloupotrebili institut izdvojenog mišljenja.)
Hvala. Nadam se da je ovo i za vas kao informacija bilo novo.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče brojnih predloga zakona kojima se Vlada hvali, da ih donosi na stotine, skoro će reći i hiljade zakona, treba napraviti jednu bitnu razliku šta je zakon a šta je neki drugi podzakonski propis; donošenje zakona po narudžbini ili donošenje sistemskih zakona koji treba da reše određene probleme, određena ponašanja i da obezbede prava i obaveze određenih institucija.
Kada je u pitanju zakon o volontiranju, sigurno je da mi nemamo pregled, nemamo saznanja kako je to regulisano u uporednom pravu, u anglosaksonskom i u kontinentalnom pravu. Ono na šta moram posebno da skrenem pažnju jeste da predlagač zakona, uglavnom Vlada, ne koristi uporedno pravo. Bilo bi od velike koristi narodnim poslanicima da imaju uporedno-pravnu analizu kako je to regulisano u drugim državama, jer nije dovoljno spomenuti koja država ima ovaj zakon, a koja država nema taj zakon. Ako postoji u nekoj od evropskih zemalja članica EU, hajde da vidimo kako je to regulisano, koje sankcije trpi onaj ko vrši zlostavljanje i na koji način zlostavljani ima pravo da ostvari svoja prava.
Što se tiče zlostavljanja na radu, predviđa se i zaštita pred sudom. Ta zaštita nije dobro uređena, pravna norma nije jasna. Drugo, tom pravnom normom omogućava se odugovlačenje postupka. Zašto nije u zakonu predviđen paragraf ili norma da se postupak od strane ovlašćenog lica pokreće u određeno vreme, završava u određenom roku? Primenjuje se Zakon o parničnom postupku, znači, zlostavljani ima pravo da podnese tužbu u parničnom postupku, međutim, ova odredba koja se tiče tih rokova morala je da bude jasnija, preciznija i delotvornija, a bila bi delotvorna samo kada bi se u zakonu jasno predvidela odredba da se postupak u parničnom postupku po tužbi zainteresovanog lica mora sprovesti u određenom roku.
Ako toga nema, naći ćemo se u situaciji, kao i do sada u sudskoj praksi, da se parnica vodi 33 godine. Kao što su je vodili 33 godine roditelji za naknadu štete kada im je sin poginuo u vojsci, iz jednoga sela iznad Užica koje se zove Nikojevići. Parnica je trajala 33 godine! Ima li uopšte neko interesa da pokrene tužbu, da podnese tužbu nadležnom i osnovnom sudu, a da nema roka u kom sud treba da donese odluku, roka u kome ta odluka treba da bude pravosnažna i roka u kojem ona treba da bude izvršna? Dakle, manjkavosti ima dosta.
Kada je u pitanju volontiranje, mislim da u praksi kod nas besplatno volontiranje postoji. Volontiraju pacijenti i teški bolesnici u zdravstvenim ustanovama. Danima i danima idu za jedan pregled, danima i danima idu da dobiju recept da bi kupili lek, danima i danima čekaju da im se omogući utvrđivanje rezultata u laboratorijama, uzimanje krvi. Jedan dan ide da uzme broj, drugi dan ide kod medicinske sestre ili lekara kad će moći da dođe na pregled ...
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završiću. Prema tome, kod nas je ukinuta smrtna kazna, ali smrtna ....

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje – zašto nadležno ministarstvo za puteve i mostogradnju ne preduzme odgovarajuće mere da se nadvožnjak kod Pančeva, koji povezuje međunarodni put između Beograda i Rumunije, jednom ne sanira, a pre više meseci je došlo do oštećenja i da saobraćaj preko tog nadvožnjaka ne može da se odvija prema celoj teritoriji južnog Banata i prema Rumuniji?
Teretni automobili kreću se kroz nekoliko ulica sporednim putem, tako da uništavaju i ono malo infrastrukture u naselju Kudeljarski nasip.
Postavljam pitanje – kada će Vlada Republike i njenom nadležnom ministarstvo da preduzmu mere da se taj nadvožnjak sanira, kako bi se uspostavio saobraćaj prema Rumuniji i celoj teritoriji južnog Banata?
Takođe, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – da li će da traži naknadu štete za 45 miliona evra od prodaje Azotare? Radi se o "Karbamidu 2", novoj fabrici koja je demontirana, ukradena i prodata u inostranstvu, čija je knjigovodstvena vrednost 45 miliona evra.
U Azotari je raskinut ugovor i dobro je što je Vlada odlučila da Azotara i dalje radi, da treba da proizvodi veštačko đubrivo za poljoprivrednike u Srbiji. Međutim, Srbija, Pančevo i radnici Azotare su oštećeni za ukupno 45 miliona evra. Postavljam pitanje i tražim odgovor – da li će se pokrenuti odgovarajući postupak, da se obešteti država Srbija, odnosno radnici Pančeva?
Za Ministarstvo zdravlja postavljam pitanje – kada će da obiđe neuropsihijatrijske bolnice neko od zdravstvene inspekcije u Vršcu i Kovinu? S druge strane, postavljam pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja da prekine da dovodi sa strane stručnjak iz oblasti zdravstva iz Čačka, Zemuna, Beograda, a u Pančevu ima 700 akademski obrazovanih građana, lekara i specijalista, koji mogu da obavljaju određene dužnosti, pogotovo kada su u pitanju rukovodeća mesta?
Tamo je došlo do smene direktora apoteke i došlo je do smene direktora zdravstvenog centra. Tamo se zaista ne zna šta se radi, ali ono što je najgore, SRS i gradski odbor SRS u Pančevu su više puta postavljali pitanje – kada će se uspostaviti jedno normalno stanje u zdravstvu u južnom Banatu, a posebno u Pančevu? Jer su veliki redovi i mnogo se čeka. Uvedena je brojna protokolarna administracija, birokratija, tako da nikada nije bilo gore zdravstveno stanje, niti je u zdravstvu bilo kao što je sada u Pančevu.
Ministarstvo za zdravlje treba da preduzme mere i da odu u inspekciju i da obiđu zdravstvene ustanove i da vide za ona čekanja. Ako čovek treba ceo dan da izgubi za jedan recept to je zaista neprimereno i to je sramota.

Dame i gospodo, podneo sam amandman u ime SRS na član 18. stav 4. i predložio sam da se ova odredba briše. Međutim, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, dala je jedno obrazloženje koje nije uverljivo. Prema tome, smatram da je ovaj amandman bio sasvim pravedno, i pravično i pravilno postavljen, definisan i trebalo je ovaj stav brisati.
Međutim, dame i gospodo, koristim priliku kada je u pitanju ova proizvodnja i kada je u pitanju poljoprivreda da postavim jedno pitanje ministrima koji su prisutni u ovoj sali, da li mogu da utiču na Javni servis, tj. TV da se više na TV prikaže stanje u poljoprivredi, da se prikažu domaćinstva, gazdinstva, da se prikaže kako ide prolećna setva.
Mi ujutru kada uključite TV u šest časova i kada otvorite i pivsku flašu, videćete neke dame tame koje samo pričaju priču na TV Republike Srbije, a to je TV građana Srbije koji plaćaju tu TV. Možete videti samo vremensku prognozu. Ta vremenska prognoza dođe glave građanima Srbije.
Molim vas, za pola sata vi imate sedam do osam informacija samo vremenska prognoza. Verujem danas, ako to učinite od šest časova ujutru do 24 časa da će to biti 50 puta samo vremenska prognoza, a o poljoprivredi, o zapošljavanjima, o otpuštanjima, o stečajima, o cenama poljoprivrednih proizvoda, o cenama nafte, o cenama repromaterijala, o cenama traktora, kombajna, priključnih mašina nema ništa. Nema nijedne reči.
Vas bih, gospodine Milosavljeviću, kao ministra zamolio da skrenete pažnju i da vi ministru za poljoprivredu prenesete da se više angažuje i da ode kod gospodina Tijanića i da ga zamoli da vremensku prognozu možemo slušati dva-tri puta dnevno, ali je za građane Srbije i ovo te kako važno.
Onaj kada ustane i hoće da ide na njivu ujutru, on vidi da li je oblačno ili nije, da li mu je da ide traktorom u njivu ili ne, i onom čobaninu na Zlatiboru, Zlataru i Pešteru da li da ponese kabanicu ili ne. Ali, brate, dajte više o položaju siromašnih radnika, nezapošljavanju i dajte što je više moguće informacija prvenstveno o setvi. To ćete čuti od slučaja do slučaja, možda mesečno jednom ili dva puta.

Podneo sam amandman u odnosu na član 2. da se u stavu 3. reči "ili drugim propisom" briše. Zašto? Vidite, ovo je jedna mogućnost gde će doći do brojnih zloupotreba, a s druge strane, ovim putem se unosi pravna nesigurnost.
SRS jeste za to da se međunarodni ugovori, čak i presude o kojima je govorio gospodin Zoran Krasić moraju objavljivati, ali kako? Te presude, kako je rekao Krasić, mi ne prihvatamo da budu objavljene u "Službenom glasniku". Da li ima retroaktivnosti? Da li uporedno ima da je ijedna država u Evropi ijednu presudu koja se odnosi na ljudska prava doneta u Srbiji da je bila objavljena i u jednoj članici EU?
Nemam ta saznanja i mislim da nije. Ovim se unosi pravna nesigurnost. Reći ću vam na jednom primeru – objavljivanje ili drugim propisom. Ovi drugi propisi mogu biti i propisi mesne zajednice ili opštine, ili lovačkog društva, ili da ne nabrajam.
Dakle, u "Službenom glasniku Republike Srbije" mogu biti objavljeni međunarodni ugovori, oni koji su utvrđeni zakonom, a ovo drugi propisi mislim da unosi pravnu nesigurnost. Ovi drugi propisi i podzakonski akti ugrožavaju pravni poredak Republike Srbije.
Oni često derogiraju i osnovne zakone. To vam je slučaj recimo – ministar zdravlja ili direktor zdravstvenog i penzionog fonda Republike Srbije donese pravilnik i tim pravilnikom stavi van snage Zakon o zdravstvu i Zakon o osiguranju. To vam je bio primer do sada da građani južnog Banata i Pančeva nisu imali pravo, niti su imali mogućnosti da se izbore da dođu da se leče u Beograd.
Prema tome, ovo je veliki problem ako se da nekome da uredbom ili na neki drugi način, nekim drugim podzakonskim aktom reguliše neku materiju koja spada isključivo u zakonodavnu regulativu. Ostajem kod ovog amandmana, ne bih oduzimao vreme mojim kolegama, ali smatram da je ovako rešenje apsolutno neprihvatljivo i ostajem kod amandmana i predlažem da ga usvojite.