Gospodine potpredsedniče i gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da zatražim jedno obaveštenje u smislu odredaba čl. 225. i 226, jer sam dobio pismo od radnika iz jedne firme, a to je bivši "Planteks" iz Plandišta.
Ta firma je zapošljavala oko 800 radnika, uglavnom žena, do 2005. godine, kada je otišla u stečaj po drugi put. Godine 2006, kako pišu radnici, kupljena je od strane "Modusa" Pančevo, "Ledženda" Subotica i još jednog vlasnika koji je odustao, ali je potom ostao "Ledžend" i on je, navodno, dobio iz pokrajinskog fonda nepovratna sredstva u iznosu od oko 500.000 evra, i to navodno nije vratio, pod uslovom da zaposli 300 radnika, a zaposlio je oko 30 njih, koji su radili do pred kraj prošle godine i kojima je otkaz dat i ostali su na ulici.
Klanica "Planima", takođe iz Plandišta, bila je velika klanica živinskog mesa, bavila se proizvodnjom i tovljenjem brojlera i bila priznata u zemlji i inostranstvu. Ovo preduzeće je prodato preduzeću "Jedinstvo"; u svom sastavu ima oko 700 hektara zemljišta, i to zemljišta u Velikoj Gredi. Navodi se da je to prodato Nicoviću.
Prema tome, postavljam pitanje i tražim odgovor kako je došlo do ovakve prodaje "Planteksa" i ovog preduzeća u Velikoj Gredi i velikih površina poljoprivrednog zemljišta?
Naime, da podsetim samo još nešto, predsedavajući, da se grupa radnika oslanjajući se na izjavu predsednika Republike da se moraju braniti radna mesta obratila – obraćamo vam se u skladu sa vašim rečima, predsedniče, gospodine Tadiću, da je najvažnija stvar ili cilj u 2009. godini očuvanje radnih mesta i zbog neizvesne sudbine 115 radnika koji su bili zaposleni u DOO "Planima farme" iz Plandišta.
Gospodine potpredsedniče, hvala vam, vi ste konstruktivni i vi znate da vodite sednicu. Još jednom, ja vam se zahvaljujem što ste bili ovako stručni i profesionalni. Parlament traži ovakvog predsedavajućeg. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, javio sam se još jutros, ali nisam imao sreću da dobijem reč posle toliko dugo vremena. Govorio bih o povredi Poslovnika u vezi sa članom 147, zatim 160, 161. i 162, poslednji stav.
Gospođo Čomić, potpredsednice Narodne skupštine, ne možemo pretvoriti Narodnu skupštinu Republike Srbije u dečije zabavište "Naša radost". To ne bi trebalo da dozvolimo, niti da nam se ovde prezentuju neke stvari koje aspolutno nisu u skladu s Poslovnikom.
Naime, u članu 147. Poslovnika piše – predlagač zakona, nadležni odbori i Vlada dužni su, pre sednice Narodne skupštine, da razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da Narodnu skupštinu obaveste za koje amandmane predlažu da ih Narodna skupština prihvati, a za koje da ih odbije.
Jel imamo to? Nemamo. Dakle, ni Vlada, ni odbor nisu Narodnoj skupštini dostavili svoje mišljenje, niti je bilo koji od poslanika o tome ovde obavešten.
Nemojte mi oduzimati ovo vreme, jer citiram Poslovnik, molim vas. Donošenje drugih opštih akata, a u pitanju je upravo ovaj akt o kome je reč. Naime, u članu 160. Poslovnika piše: "Predlog poslovnika, deklaracije, rezolucije, preporuke, odluke ili zaključka može podneti predlagač zakona, u pisanom obliku, s obrazloženjem".
Stav 2: ''Predlog akta iz stava 1. ovog člana prethodno se dostavlja narodnim poslanicima i o njemu se otvara jedinstven pretres.''
Međutim, ''u postupku donošenja drugih propisa i opštih akata koje donosi Narodna skupština, shodno se primenjuju odredbe ovog poslovnika o donošenju zakona, ukoliko to za pojedine vrste akata ovim poslovnikom nije drukčije određeno''.
Voleo bih da se poslanicima objasni kojim to drugim članom ili odredbom je drugačije predviđeno.
Ono što je, gospođo potpredsedniče, jako važno, moram reći da se krše odredbe člana 161, posebno kada je u pitanju hitan postupak. Zakon se može, izuzetno, doneti i po hitnom postupku. To je stav 1. Stav 2 – po hitnom postupku može da se donese samo zakon kojim se uređuju pitanja i odnosi nastali usled okolnosti koje nisu mogle da se predvide.
Neka predlagač izađe i kaže koje su to okolnosti koje nije mogao neko da predvidi? O čemu se ovde, zapravo, radi?
Zatim, štetne posledice. Predlagač ovog akta ne navodi koje su to štetne posledice koje će nastupiti po zdravlje, živote ili bezbednost zemlje. Kada nam budete dostavili ove argumente, onda možemo reći da je predlog od strane predlagača osnovan i da je u skladu i s Ustavom i s važećim poslovnikom o radu Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, još pre tri veka, u Engleskom parlamentu je vođena oštra borba između monarha i Parlamenta i na kraju je Engleski parlament pobedio, a monarh je morao da prihvati odluke i stavove parlamenta.
Dakle, ovde je gušenje parlamentarne demokratije na delu u Srbiji…
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
… izvinjavam se, ali niste mi, valjda, ono zaračunali što sam morao citirati?
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi. Dakle, minut i 30 sekundi ste dobili na citiranju.)
Mogu li da završim, da se ne javim drugi put?

Neću kršiti, javiću se ponovo.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na čl. 225. i 226, s tim što tražim obaveštenje od Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije i autentično tumačenje člana 161. i člana 162, u vezi s čl. 160. i 147. Poslovnika, da li je bilo moguće da se ovaj predlog po hitnom postupku uvrsti u dnevni red i da se o njemu raspravlja?
Gospođo potpredsedniče, u poslednje vreme sam postavio više pitanja Vladi Republike Srbije i drugim njenim resorima, ali ne dobijamo odgovore. Ako i dobijemo odgovore, to su odgovori koje je nepotrebno davati, jer ne sadrže odgovor koji je tražen na određeno pitanje.
Postavljao sam pitanje – kako će Vlada i nadležni državni organi da se obračunaju protiv uzurpatora državnog poljoprivrednog zemljišta, šta rade javni pravobranioci u opštinama? Tražim izveštaj od svih opština u Republici Srbiji i tražim ponovo, po deseti put, ne odustajem od toga, izveštaje i ugovore o izdavanju u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i anekse, tražim poravnanja koja su zaključena protivzakonito, protiv Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu i protivno Zakonu o obligacionim odnosima.
Tražim da mi se dostavi izveštaj javnih pravobranilaca i Ministarstva poljoprivrede i drugih resora, o tome koji je status pašnjaka u Republici Srbiji, dakle, identifikaciju i katastar, jer su mnoga naselja u Srbiji oštećena, pošto su im uzurpatori oduzeli pašnjake, a oduzimaju i najkvalitetnije poljoprivredno zemljište od bivših poljoprivrednih kombinata. Mafijaši su ušli u posed, oru, seju, ubiraju plodove, a država i naši seljaci nemaju tu sreću, niti im je omogućeno da i oni, kao i drugi, mogu da koriste poljoprivredno zemljište pod određenim zakonskim uslovima.
Dakle, ''agrarna mafija'' je najveća mafija i najviše štete državi se nanosi od strane agrarne, poljoprivredne mafije, koju podržavaju opštinske komisije koje, u ime Ministarstava za poljoprivredu, sačinjavaju ugovore i daju poljoprivredno zemljište u zakup, ne naplaćuju naknade.
Pozivam javnog tužioca da protiv predsednika i članova tih komisija pokrene krivični postupak, jer su stotine i stotine miliona naneli štete državi, a, osim toga, uzurpatori su ušli u posed, ne izlaze iz poseda, ne zaključuju ugovore i ne plaćaju državi ništa. Dakle, da se spasi ova zemlja od lopova i mafijaša koji u agrarnoj poljoprivredi profitiraju na štetu građana i poreskih obveznika. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, nedavno sam postavio pitanje, sada ga ponavljam – tražim obaveštenje od predsednika Vlade Republike Srbije, da li će Vlada da stavi van snage kriminalni pravilnik o naknadama i nagradama stečajnih upravnika? Nisam dobio odgovor, a verujem da ćete se složiti sa mnom, u pitanju je stečajni upravnik Robnih kuća "Beograd", koji je, prema mojim saznanjima, uzeo na ime stečajnog postupka u ovim robnim kućama četiri miliona evra. Nikako da dobijem odgovor na to pitanje.
Drugo, postavio sam pitanje, takođe, u koliko postupaka u stečajnom postupku učestvuje čuveni gospodin Stevan Moldovan iz Subotice i da li je tačno da je trebalo kod stečaja "Agroživa" u Pančevu da mu se isplati 650 hiljada evra?
S obzirom na to da je ovaj pravilnik o osnovama i merilima za određivanje nagrade za rad i naknadu troškova stečajnih upravnika veoma štetan i kriminalan, jer se iz stečajne mase isplaćuje rad stečajnih upravnika, rad stečajnih upravnika mora da bude regulisan na drugi način – da mu se isplati dnevnica, a ne da mu se isplaćuju nezakoniti, pljačkaški procenti. Ovaj pravilnik, koji je donelo nadležno ministarstvo, potpisao je Mlađan Dinkić, ministar, i treba ga staviti van snage, jer je veoma štetan po one institucije, tj. preduzeća i firme gde se sprovodi stečaj.
Postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – da li će Vlada smanjiti ministarstva sa 25 na 20, uporedo s ostalim zemljama Evrope i van Evrope? Ako se uzme u obzir da je Nemačka u svojoj vladi osnovala 16 ministarstava, ovo je za Srbiju izuzetno glomazan aparat i, po meni, treba da se smanji, sa 25, na 12.
Moje je pitanje i da li Vlada razmišlja o tome da se smanji broj agencija, fondova, direkcija i drugih organa, sa 111, na jedno bar 20 tih agencija, jer su one bespotrebne? One su štetne i troše sredstva poreskih obveznika.
Još jedno obaveštenje tražim, da li je Državni revizor, DRI, dobio zgradu i prostorije i gde se nalaze te prostorije? Da li je posle usvajanja Poslovnika o radu Državne revizorske institucije izvršena popuna radnih mesta, tj. državnih revizora i ovlašćenih revizora?
(Predsedavajuća: Tri minuta i 30 sekundi.)
Nikako, gospođo potpredsednice, ne dobijamo ove odgovore, ne znam ni sam zašto. Ne mogu da objasnim zbog čega se stidi Vlada, ili Vlada nema vremena da odgovori na ovakva pitanja. Molim vas, prosledite ova moja pitanja, da konačno dobijemo valjani odgovor.

Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nedavno sam postavio jedno poslaničko pitanje i tražio obaveštenje, pa se ponovo javljam, u smislu odredaba čl. 225. i 226, i tražim od Vlade Republike Srbije i nadležnog resornog ministarstva da dobijem obaveštenje – koju robu, prehrambenu, uvozi Srbija iz inostranstva, a da se ta roba proizvodi i u Republici Srbiji?
Sledeće, tražim obaveštenje – kakav je status Šećerane u Kovinu, pošto je zatvorena, ne radi? Kakav je status državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Kovin, u naseljenim mestima Skoranovac, Pločica, Mramorak, Bavanište, Deliblato, Gaj, Dubovac, Šumarak, Beli Breg, Malo Bavanište? Kakav je status državnog poljoprivrednog zemljišta u opštinama Alibunar, Bela Crkva, Vršac, Opovo, Kovačica? Za Alibunar posebno, za naseljena mesta Alibunar, Karlovac, Seleuš, Vladimirovac, Lokve, Janošik, Nikolinci, Vekerle, Dobrica?
Pošto dolazim iz Južnobanatskog okruga, dozvolite da postavim ova pitanja i zatražim obaveštenja, kada je u pitanju opština Kovačica, za naseljena mesta Kovačicu, Samoš, Uzdin, Padinu, Idvor, Debeljaču, Crepaju, Putnikovo.
Sledeće – kada će Vlada Republike Srbije da spreči profitere i špeditere, špekulante koji uništavaju drumove kroz Vojvodinu, a ne plaćaju nikome putarinu?
Naime, na hiljade špeditera i transportera koji prolaze kroz Srbiju špekulišu i isključuju se kod Kovina i Smedereva i prelaze na teritoriju severne srpske pokrajine, AP Vojvodina, a ne plaćaju nikome tu putarinu od Smedereva do izlaska državne granice prema Mađarskoj, Hrvatskoj i drugim državama ka severu i zapadne Evrope. Tu je stotine miliona dinara u pitanju, a niko ne plaća, jer špekulanti i profiteri beže i ne koriste ovu deonicu autoputa od ulaza iz Turske, Bugarske i drugih država, prema zapadu, i godinama razbijaju puteve u Vojvodini, a ne plaćaju nikome putarinu.
Hoće li Vlada Republike Srbije doneti takvu odluku i naložiti da se taksa za prolazak preko Srbije i njenih puteva uplaćuje na ulazu u državu Republiku Srbiju, ili će se otvoriti naplatna rampa u Smederevu ili u Kovinu i na taj način izvršiti naplata od ovih špekulanata koji ne plaćaju, a uništavaju puteve u Republici Srbiji?
Velika je to šteta, na prvi pogled. Mnogi ne znaju, ali oni koji žive u Vojvodini znaju, desetine hiljada tih transportera i šlepera prolazi preko teritorije Kovina, Pančeva, Zrenjanina, Kovačice, Opova, da ne nabrajam, kroz Vojvodinu, a da država štetuje. To je krivica nadležnog, resornog ministarstva i Carine, koja ne naplaćuje, već nagrađuje one koji ulaze na taj način i uništavaju puteve, a ne plaćaju ništa, dok štetu snose građani...
(Predsednik: Vreme.)
Bezbroj je saobraćajnih nezgoda koje izazivaju i niko ne reaguje. To pitanje sam postavio i prošle godine...
(Predsednik: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Izvinjavam se i zahvaljujem. Postavio sam pitanja, ali odgovora nema. Tražim konkretno obaveštenje – da li će Vlada Republike Srbije da otvori naplatnu rampu kod Kovina, da na taj način osujeti profitere da izbegavaju plaćanje. Jedino Srbija to ne može da uradi, a sve druge zemlje to rade. Hvala vam.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani naseljenog mesta Ivanovo, opština Pančevo, tražim obaveštenje, u smislu odredaba čl. 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije, koji je status Poljoprivrednog preduzeća "Dunav" DOO Ivanovo? Naime, to preduzeće je privatizovano, prema saznanjima iz pisma koje sam dobio od građana Ivanova. To preduzeće ima blizu 400 ha poljoprivrednog zemljišta ...

Molim vas, tražim obaveštenje.
Da li ga mogu dobiti, u smislu odredaba čl. 225. i 226. Nisam izašao iz okvira teme i Poslovnika, upravo štitim i branim važeći poslovnik, pa vas molim da mi dozvolite da zatražim obaveštenje – koji je status ovog poljoprivrednog zemljišta i da li je tačno da je Cvijetić Danijela iz Beograda, prvo, kupila ovo zemljište i da li je tačno da je strani državljanin, iz Slovenije, Lavš Igor postao vlasnik ili nije?
To je preduzeće ''Konsalting KB'' Beograd, Ulica čika Ljubina 20. Da vidimo da li je po zakonu mogao državno zemljište da kupi i uđe u posed strani državljanin. Ako jeste, tražim od nadležnog Ministarstva za poljoprivredu da me obavesti, jer građanin naseljenog mesta Ivanovo pitaju po kom osnovu je ovaj stranac mogao da kupi državno poljoprivredno zemljište i ko mu je omogućio da se pokrene odgovarajući postupak?
Tražim obaveštenje, jer moramo da znamo, građani traže, gospođo predsedniče, i od vas i od mene odgovore na ovakva pitanja. Moram da vam kažem da građani na terenu izuzetno cene kada i vi učestvujete u ovim poslovima i odlučujete o ovim pitanjima, u interesu građana Republike Srbije. Uveren sam u to da i vi to želite.
Mi, srpski radikali želimo da se u celoj Srbiji vrate pašnjaci i utrine selima, želimo da se državno zemljište vrati u državnu svojinu, a da se iz državnog zemljišta isteraju profiteri i kriminalci. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pre par dana sam postavio poslaničko pitanje koje se odnosi na uvoz prehrambene robe koja se ne proizvodi u Republici Srbiji. Postavljam bezbroj pitanja, međutim, gospođo potpredsednice, odgovori na ta pitanja nisu potpuni. Svi odgovori koje dobijam od nadležnih resora, Vlade Republike Srbije i drugih subjekata kojima su upućeni jako su površni, ne odnose se na temu, niti na ono pitanje koje sam postavio; ili, ako se odnose, sa brojnim su nedostacima i skriveni među zvaničnim podacima.
Nažalost, Vlada i nadležno Ministarstvo za trgovinu ne odgovaraju, ali moram reći da je danas državna televizija, Televizija Srbije, kao javni servis, prvi put, takoreći, dala odgovor na poslaničko pitanje. Istražitelji, novinari sa RTS-a su jutros u prvom jutarnjem dnevniku objavili informacije, i time odgovorili na ona pitanja koja sam postavio, koje se odnose na uvoz prehrambene robe u Srbiju. Novinari sa RTS-a, koje treba podržati, objavili su da je Srbija u 2008. godini uvezla meso za prerađevine. Znate kakvo đubre mangupi mogu da uvezu kada je u pitanju meso za prerađevine? Tim mangupima je omogućeno da uvoze bilo šta i da prave prerađevine, a u njima može da se nalazi bogzna kakav otpad iz EU. Srbija je dala 40 miliona evra prošle godine za uvoz mesa. Ima li Srbija uslove za proizvodnju mesa? Ima uslove da proizvede i viškove, da izvozi robu vrednu stotine miliona evra.
Radio-televizija Srbije je objavila da je dato deset miliona evra za uvoz paradajza, da uvozimo šljive, da uvozimo šargarepu, jabuke, krompir i sve ono što se u Srbiji može proizvesti.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, navedite član Poslovnika za koji želite da kažete da je povređen.)
Članovi 225, 226. i 104. Molim, gospođo potpredsedniče, tražim odgovor jer je ovo veoma važno pitanje za naše građane. Ako sam potrošio vreme, ponovo ću se javiti, a vama se zahvaljujem.

Gospođo potpredsedniče, na osnovu čl. 225. i 226. ponovo se javljam i tražim obaveštenja od nadležnog Ministarstva za poljoprivredu.
Konkretno, to se odnosi na jedan pašnjak od 44 hektara, koji su u mesnoj zajednici Bavanište, opština Kovin, izdali u zakup. Postoji Zakon o poljoprivrednom zemljištu, postoji zakon o vraćanju pašnjaka selima, kako je mogao biti zaključen ugovor na 99 godina i da ga mesna zajednica da jednom čoveku na 99 godina? Izračunajte sada, 44 hektara puta 99 godina, koliko je to hektara. Ono što je još grđe, teže i nepravičnije jeste da je u tom ugovoru navedeno i normirano, predviđeno da ovaj zakupac može da da i u podzakup trećem licu. Ovde je prekršen zakon.
Tražim odgovor od ministra poljoprivrede, konkretno, kakav je status pašnjaka i utrina u mesnoj zajednici, u naseljenom mestu Bavanište, s obzirom na to da je ustupljen i dat na korišćenje licu koje nije smelo ući u posed pašnjaka, jer to treba selu i treba građanima? To mnogo vredi građanima Bavaništa.
Malopre sam započeo i nagovestio da je televizija Republike Srbije konačno počela da daje neke emisije, ali imam predlog za televiziju Srbije, kao državni medij, da posveti veću pažnju poljoprivrednicima i selima, individualnim poljoprivrednim proizvođačima. Manje je onih televizija gde su trećerazredne pevačice ili svadbe po selima. Kako će oni da snimaju ubuduće ove emisije koje se nazivaju "Svadba" kada odu u selo, a u selu nema seljaka? Gde će oni moći da snimaju te emisije?
Televizija Srbije ima obavezu i predlažem Televiziji da svake nedelje obavezno bude, skoro svakog drugog-trećeg dana, jedna emisija koja će se odnositi na položaj poljoprivrede i na to šta država predlaže, šta će preduzeti da se poboljša položaj seljaka, i poljoprivrednika i stočara.
Predlažem televiziji Republike Srbije da na teritoriji Zlatiborskog okruga snimi emisiju o poljoprivrednicima, i to pre svega da vide kakvo je stočarstvo na Zlatiboru, Torniku, Murtenici, Zlataru, Mučnju, Javoru, Pešteru i drugim krajevima. Ne čuju se više pastirske pesme zbog toga. Ne čuju se zvona. Šta radi država? Ne radi ništa. Poljoprivreda je zaista uništena. Zbog toga je potrebno da jedna emisija televizije Srbije bude snimljena i da obuhvati naseljena mesta Jasenovo, Kućani, Ojkovica, Trudovo, Močioce, Negbina, Draglica, Rasnica, Jelova Gora, Donja i Gornja Bela Reka, Semegnjevo, Kriva Reka, Ravni, Ljubiš, Bela Reka, Kokin Brod, Radojina, Dumbelovići, Amzići, Trudovo, Kokići, Grbići, Gojdići itd., da ne navodim, zbog toga što su to sela koja izumiru i potrebno je ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Zahvaljujem se. Izvinjavam se. Nastaviću kasnije. Oprostite. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, javljam se po osnovu članova 225. i 226. i molim vas da mi dozvolite da postavim pitanje i zatražim odgovor – kakva je situacija u poznatoj instituciji "Rekreaturs" Beograd? Naime, ova firma ima ogromnu imovinu, ali se postavlja pitanje ko tu imovinu koristi, po kom pravnom osnovu, ko je razvlači, ko krade i na koji način je država Srbija oštećena, a radi se o desetinama, i preko stotinu, miliona evra. Naime, dobio sam jedno pismo, upućeno je preko poslaničke grupe SRS, i SRS ovakvim pojavama poklanja izuzetnu pažnju i pokušava da se stane na rep lopovima i kriminalcima.
Sada ću da pročitam samo koju imovinu taj "Rekreaturs" poseduje. To su bila odmarališta sindikata. Ima sledeću imovinu: njihovo sedište je u Cetinjskoj broj 3, u Velikom Gradištu imaju objekte, zatim imaju "Borjak", hotel "Slatina" u Vrnjačkoj Banji, odmaralište "Golija" Ivanjica, hotel "Panorama" na Zlataru, hotel "Olga Dedijer" na Kopaoniku, "Biserna obala" u Čanju, hotel "Šumadija" u Rafailovićima, kao i ogromnu imovinu još koja se nalazi na teritoriji Republike Hrvatske.
Imovina u Republici Hrvatskoj je ogromne vrednosti. Pet puta su kriminalci i mangupi davali tu imovinu na procenu da bi peti put, nedavno, dali da se ponovo izvrši procena te imovine. Ta imovina je bila procenjena od strane jedne firme, i to kvalifikovane i priznate, na 100 i nešto miliona, da bi sada, peti put, novi procenitelj procenio na 18 miliona evra.
Radi se o imovini koja je ogromne vrednosti, preko 100 miliona evra, i to pre svega u Rovinju, na Hvaru, u Biogradu na Moru, Srebrenom. Radi se o 3.430 kvadratnih metara stambenog, tj. hotelskog prostora. Od 123.000 11.000 kvadratnih metara je u Rovinju, u Starom Gradu na Hvaru 1.600 kvadratnih metara apartmana, i još imovine koju niko ne kontroliše.
Zamislite, 143.000 evra dali su novom procenitelju iz Hrvatske da on izvrši novu procenu i da na taj način mangupi i kriminalci dođu do imovine radnika, seljaka, građana Srbije, države Srbije.
Postavljam pitanje da li je kriminalistička policija, da li je tužilaštvo ...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
... preduzelo odgovarajuće mere? Šta radi Agencija i Vlada? Tražim obaveštenje koliko smo imali kvadratnih metara, u kom mestu u Hrvatskoj, kolike je vrednosti bila 2004. godine a koliko je danas? Hvala.

Gospođo potpredsedniče, javljam se na osnovu članova 225. i 226. i molim vas da mi omogućite da postavim pitanje, to jest da tražim odgovor – zašto je ukinuto dežurstvo lekara na odeljenjima u bolnici u Pančevu? Dolazim iz Pančeva, a veliki broj građana postavlja pitanje zašto je ukinuto dežurstvo na odeljenjima u bolnici u Pančevu.
Kakav sam odgovor dobio od nekih iz bolnice? Kaže, ortoped će u toku noći da pomaže onome na kardiologiji ili će onaj sa internog odeljenja doći da ukazuje pomoć ovima koji se leče od karcinoma. Ne znam šta je ovo. Gde mi živimo i da li je moguće? Imaće oni odgovor i na to, reći će da može i veterinar da se uključi u toku noći da dežura u bolnici, on može sve da opservira, sva odeljenja da pokriva i da ukazuje lekarsku pomoć. Ljudi, dozovite se pameti.
Tražim odgovor od ministra zdravlja zašto je ukinuto dežurstvo na odeljenjima u bolničkom centru u Pančevu. To je jedna stvar.
Ako mi dozvolite, dovršio bih ono pitanje koje se odnosi na "Rekreaturs". Tražim obaveštenje da li je još uvek direktor tog preduzeća, izabran drugi put, Miroljub Đenadić i da li je još uvek predsednik Upravnog odbora gospodin Zoran Vasiljević.
Tražim obaveštenje od ministra policije gospodina Dačića da li je upoznat sa izveštajem i podacima objavljenim u jednom dnevnom listu u tekstu koji govori o tome, a nosi naslov "Grobari sindikalnog turizma". Iako je to tabloid, neka se pozabavi kriminalistička policija i neka vidi šta je u pitanju u ovoj izuzetno vrednoj instituciji tj. ustanovi koja je bila, pre svega, sindikalna organizacija i imala brojna odmarališta u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Molim vas, u pitanju je veliki broj objekata, koji imaju veliku vrednost. To ne može da bude prepušteno bilo kome, ovde moraju država, Vlada i odgovarajuća agencija da se uključe, a pre svega mora da se uključi kriminalistička policija. Kriminalistička policija mora da razotkrije i da utvrdi da li je tačno da je imovina Republike Srbije bila vredna oko 100 miliona evra da bi njena cena danas bila procenjena na svega 18 miliona evra. Hvala.

Gospođo potpredsedniče, u pravu ste u nekim stvarima i dobro je što se ova vrlo važna tema našla i što se postavljaju pitanja u republičkom parlamentu. Ja vam kažem da je ovo jedna od najznačajnijih tema koje se tiču naših građana u Republici Srbiji.
Javljam se na osnovu članova 225. i 226. i tražim od ministra poljoprivrede gospodina Saše Dragina spisak lica, individualnih poljoprivrednih proizvođača, koja su dobila bespovratne kredite, tačno u kom iznosu i original ugovora koji su zaključeni.
Ovo traže građani zbog toga što osećaju da su neki zapostavljeni, a neki favorizovani, i sad bismo tu morali da objašnjavamo. Mene su pre neki dan u selu Bavaništu, dok sam razgovarao sa meštanima toga sela, pitali – dobro, da li mi možemo dobiti bespovratne kredite, jer neki dobiju, a mi ne možemo? Ovaj jedan kaže – pa, ja obrađujem 200 ha poljoprivrednog zemljišta, imam farmu, a ne mogu da dobijem kredit.
Hajde da vidimo, ovo je dobro i za vladajuću koaliciju, a i da opozicija obaveštava građane, o čemu se tu radi i da li tu ima određenih protivpravnosti ili nema, ima li zloupotrebe. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, ponovo se vraćam na jednu veoma značajnu temu, koja je izuzetno važna za budžet Republike Srbije. Naime, postavljam pitanje da li je Ministarstvo za poljoprivredu... Izvinjavam se što prethodno nisam postupio u skladu sa čl. 225. i 226. da se obratim na osnovu tih članova i mislim da ste u pravu kada skrećete pažnju poslanicima da se obrate na osnovu odredaba tih članova. Međutim, gospođo potpredsedniče, verujem da i vi zastupate ovo moje mišljenje da je nužno hitno izvršiti reviziju izdavanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.
Drugo, od ministra poljoprivrede gospodina Dragina tražim i obaveštenje da li je pokrenut postupak pred sudom protiv ijednog zakupca koji bez ikakvog pravnog osnova koristi državno poljoprivredno zemljište i to po hiljadu ili do pet hiljada hektara.
Dalje, da li je Ministarstvo za poljoprivredu pokrenulo postupak za prinudnu naplatu zakonske zatezne kamate? Naime, u smislu odredaba članova 277. i 279. Zakona o obligacionim odnosima, poveriocu pored glavnice pripada, i ima pravo da zahteva, i zatezna zakonska kamata od onoga dana kada je dužnik zapao u docnju. Tu se radi o stotinama miliona dinara.
Kada je u pitanju ovo što ja dobijam kao odgovore od Ministarstva poljoprivrede, mogu vam reći da su to nepotpune informacije i obični izveštaji koji sadrže informaciju da Ministarstvo na tome radi ili jeste ili nije u mogućnosti da preduzme odgovarajuće mere.
Evo zašto je to važno. Kako je moguće da Siniša Radovančev u ataru Pančeva duguje budžetu Republike Srbije, i da mirno spava, 765.000 evra, a da ga niko ne pozove da se prinudna naplata izvrši? Drugo, Miroslav Aleksa duguje 267.000 evra. Dalje, AD "Vojvodina - Starčevo" duguje 158.000 evra, DOO "Nicko agrar" - Banatski Brestovac duguje 111.000 evra, AD "Belovo" duguje 117.000 evra.
Evo šta je Ministarstvo odgovorilo, kaže – moramo takođe istaći da su neka pravna lica koristila poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u 2007. godini. Na licitaciji održanoj septembra 2007. godine izlicitirali su najveće iznose, nisu potpisali ugovore. On dođe na licitaciju, pa to su kriminalci, odustane od licitacije, ali ga ovaj iz Ministarstva i lokalne samouprave uvodi u posed, on zauzima posed, koristi, a državi ne plaća. Kaže – ugovore o zakupu nisu hteli da zaključe, a nastavili su da koriste zemljište u 2008. godini. Da li je to moguće?
Evo ga, "Nicko agrar" - Banatski Brestovac bespravno koristi 902 hektara poljoprivrednog zemljišta na području Banatskog Brestovca. Jedan duguje još te grdne pare, da ih ne nabrajam ovde, DOO "Kačarevo", to moram da ponovim...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Ako sam prekoračio vreme, izvinjavam se, vi ste u pravu, a ja ću se ponovo javiti, zamoliću vas. Hvala vam.

Gospođo potpredsedniče, evo, i gospodin Batić prema svom raspoloženju u stvari izražava da ovaj parlament danas radi pod normalnim, otprilike, uslovima. I ja tako ocenjujem, i u odnosu na moje angažovanje danas u Narodnoj skupštini mislim da sam ispoštovao i vas i Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Gospođo potpredsedniče, malopre sam napomenuo da je nužno da Ministarstvo poljoprivrede u sadejstvu sa Ministarstvom za unutrašnje poslove preduzme odgovarajuće mere i pokrene akciju revizije i kontrole zaključivanja ugovora o zakupu državnog poljoprivrednog zemljišta.
Tražim obaveštenje, u smislu odredaba (dakle, moram se pozvati i izvinjavam se što to nisam napomenuo na početku) članova 225. i 226, direktno od gospodina Saše Dragina, ministra poljoprivrede, koji preduzima odgovarajuće mere, ali su te mere nedovoljne, koliko je sudskih postupaka za raskidanje ugovora o zakupu državnog zemljišta pokrenuto. Koliko je podneto tužbi u parničnom postupku, u smislu odredaba članova 277. i 279. Zakona o obligacionim odnosima, da se pored glavnice koju duguju oni koji su ušli u posed i nelegalno koriste, uzurpiraju državno poljoprivredno zemljište... Dakle, protiv koliko takvih lica je Ministarstvo za poljoprivredu pokrenulo postupaka i tužbi za naknadu štete, a sa druge strane, za naplatu glavnice? Treće, treći tužbeni zahtev mora da bude predaja poseda.
Prvi tužbeni zahtev u tužbi je, pre svega, naplata glavnice, drugi tužbeni zahtev u istoj tužbi jeste naplata zakonske kamate i treće je predaja poseda.
Te tri stvari u jednoj tužbi se moraju sagledati da se krene... Tu je gospodin Batić, on će takođe moći da potvrdi da li je ovako po Zakonu o parničnom postupku, po Zakonu o obligacionim odnosima i Zakonu o zateznoj zakonskoj kamati.
Dakle, ovde nema više zaobilaženja, ovde nema prekida. Od danas ovde mora da se krene u akciju, ali zajednički Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo za poljoprivredu, s tim što se mora povesti računa da se ne zaobiđu predsednici komisija za izdavanje u zakup poljoprivrednog zemljišta na lokalnom terenu, tj. u lokalnoj samoupravi. Ima mesta da se protiv takvih lica koja su zaključivala štetne ugovore pokrene i krivični postupak.
Prema tome, moram skrenuti pažnju, meni je Ministarstvo za poljoprivredu dostavilo jedan izveštaj...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Samo dve rečenice, da se ne vraćam ponovo, izvinjavam se. Dobio sam izveštaj od Ministarstva za poljoprivredu koje u svojoj tabeli konstatuje - Miroslav Aleksa uzeo je 208 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, dužan je bio da isplati zakupninu, toliko mu po ugovoru iznosi zakupnina, 288.000 evra. On je uplatio samo 16.000 evra. Kaže Ministarstvo da on duguje daleko, daleko više, duguje preko 250.000 evra. Zašto Vlada za budžet ne obezbedi ova sredstva? Čija su ovo sredstva? Ovo su sredstva naših građana, ovo su sredstva Republike Srbije. Kriminalci ne mogu više da ih koriste, mora da se vrati ovo u normalu i da zaživi pravna država. Hvala.