Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, gospođo predsedavajuća, ovaj zakon koji je stavljen u proceduru pred Skupštinu, stavljen je sa zakašnjenjem.
Radi se o najznačajnijem zakonu u jednoj državi, on može biti i treba da bude izjednačen sa Ustavom. Jer, ako hoćete da cenite stepen demokratije u jednoj državi - uzmite procesno zakonodavstvo i iz njega ćete izvući zaključak i utvrditi da li ima tu demokratije ili nema demokratije.
Ono što sam želeo ovog puta da istaknem i podsetim poslanike i stručnu javnost jeste - da je Zakonik o krivičnom postupku koji je u primeni, njegova suština i njegove odredbe su nastale između 1999. godine, 2000, a konačno 2001. godine je usvojen jer je stavljen pred Saveznu narodnu skupštinu i Savezna skupština je taj zakonik i usvojila. To je bio prvi radikalni postupak u reformi krivičnog zakonodavstva u Srbiji, tadašnjoj SRJ.
Radikalni rezovi su zaista utemeljeni 2000. godine, kada smo u Saveznoj vladi pripremali ovaj predlog i ovaj zakonik, čiju sam grupu formirao i uz pomoć najstručnijih ljudi u državi, uključujući pre svega sudije, tužioce, advokate, profesore pravnih fakulteta, koji su u dužem vremenu s nama radili na pripremi ovako jednog važnog zakona u tadašnjoj SRJ, čije su odredbe prenete i preuzete u važećem Zakoniku o krivičnom postupku.
Šta je karakteristično i u čemu se sastoje te odredbe koje govore da je stručna javnost iskazala svoje mišljenje u odnosu na prethodne zakonike, kako zakone o krivičnom postupku, tako i Krivični zakonik. Prvi Zakon o krivičnom postupku je donet 1946. godine. Međutim, on je noveliran i donet sledeći, sa izmenama i dopunama, jedna čvršća norma koja je sadržala odredbe zakona, jer se onda zvao Zakon o krivičnom postupku, to je bilo 1953. godine.
Da bi novi zakon, odnosno Zakon o krivičnom postupku bio donet 1976. godine, a nove izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku izvršene su 1985. godine, da bi konačno ovaj zakon koji je u primeni trenutno bio donet u skladu sa važećim Ustavom SRJ iz 1990. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici, čime se karakterišu odredbe i razlozi za donošenje takvog ciljnog zakona, gde smo mi tada u Saveznoj vladi, a to je bila politika SRS-a, da se mora doneti jedno novo krivično zakonodavstvo, kako u odnosu na procesno, tako i na materijalno zakonodavstvo.
Koji su ciljevi bili da treba da se ostvare demokratska načela iz uporednog prava? Najobimnije izmene i dopune ovog zakona iznošene su, kao što sam rekao, 1985. godine. Šta smo mi želeli i šta smo bili u obavezi prema građanima: da izgradimo ne zakon o krivičnom postupku, nego Zakonik o krivičnom postupku, koji treba da kodifikuje procesno krivično zakonodavstvo.
Prvo - usklađivanje zakona sa Ustavom, i to posebno sa odredbama koje se neposredno odnose na procesnu materiju ili su sa tom materijom bile u nekoj vezi.
Drugo - usklađivanje sa međunarodnim aktima, koje je naša zemlja ratifikovala ili čija ratifikacija predstoji, među kojima je najvažniji Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih kazni ili postupaka, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i skup minimalnih pravila o postupku sa zatvorenicima.
Treće - utvrđivanje novih rešenja na kojima je praksa i jugoslovenska tada krivično-pravna nauka ukazivala u toku dosadašnje primene ovog zakona, a koja će doprineti većoj efikasnosti krivičnog postupka i većoj zaštiti sloboda i prava čoveka.
Pored ovoga, u radu su uzeta u obzir i rešenja krivično-procesnog zakonodavstva većeg broja evropskih država, kao i sastavni delovi savremene krivično-pravne nauke uopšte, kako u odnosu na anglosaksonsko pravo, tako i u odnosu na kontinentalno.
Četvrto - usklađivanje teksta zakona sa izmenama društveno-ekonomskih i političkih prilika u našoj zemlji.
Peto - terminološko i redakcijsko usklađivanje Zakonika sa terminologijom novog ustava i pozitivnog zakonodavstva, sa kojim je Zakonik o krivičnom postupku u komplementarnom odnosu, kao i unapređivanje sistematske faze i sadržaja sistematskog Zakonika o krivičnom postupku.
Mada ovaj predlog, kada smo ga radili, ne predstavlja suštinsko odstupanje od koncepcije dosadašnjeg zakonodavstva.
Skrećem pažnju da ovo zakonodavstvo nije nastalo juče, niti je nastalo, vidite koliko je u Srbiji razvijeno zakonodavstvo bilo, od Dušanovog zakonika pa nadalje.
Pored dosadašnjih osnovnih načela, što smo se zalagali da u novi zakonik o krivičnom postupku moraju biti ugrađena načela - načelo zakonitosti, utvrđivanje istine, postavljanje kontradiktornosti tj. kontradiktornog postupka na širim osnovama, javnost, neposrednost. Dakle, zakon uvodi i nekoliko novih načela, koja proističu iz Ustava, kao što su načelo zaštite lične slobode i zabrane ponovnog suđenja. Ovo je novo, zabrana ponovnog suđenja.
Neki postojeći procesni principi su učvršćeni i prošireni, a odstupanja od njih reducirana, kao što je to u slučaju principa odbrane okrivljenog, odnosno osumnjičenog, odnosno optuženog.
Konkretizacijom ovog načela na mnogim mestima u zakoniku značajno su poboljšani položaj i pravo osumnjičenog, jer smo mi tada u radnoj grupi zauzeli stav da moramo izgraditi i uvesti institut osumnjičenog, a ne odmah optuženog ili okrivljenog. To je jedan značajan korak bio u odnosu na ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, jer kao što je poznato za vreme komunizma ovoga nije bilo.
Bio je to period u kome je lako bilo uhapsiti čoveka. Uhapsi ga onaj sa četiri razreda osnovne škole, pa ga drži u pritvoru mesecima, bez da zna sudija ili tužilac. Zato smo uveli status osumnjičenog i to iz uporednog prava.
Ali, mogu vam reći da kada smo pristupili ovim izmenama i radikalnim promenama, mi smo se rukovodili svim dostignućima iz uporednog prava iz evropskih zemalja i kontinentalnog prava, a čak smo uvodili i određene norme koje idu korak dalje, koje idu u prilog da se građanima Srbije pruže osnovna ljudska prava više nego što su to bila za vreme Informbiroa, za vreme Titovih pisama i za vreme raznih policijskih tortura.
Bila su u to vreme značajno proširena ovlašćenja organa unutrašnjih poslova, a mi uvodimo i ovde jedan deo da imaju i organi unutrašnjih poslova određena ovlašćenja, ali ta ovlašćenja organa unutrašnjih poslova tj. pripadnika policije moraju biti pod kontrolom, pre svega, suda i tužilaštva.
Šta znači institut i položaj osumnjičenog? To je nešto novo bilo koje je SRS želela, da mi poboljšamo krivično pravo, naročito u procesnoj sferi, tj. da policija može pozivati građane, ali u pozivu mora biti naznačeno u kom svojstvu se građani pozivaju. To je prvi put ugrađeno u novi, a sada važeći Zakonik o krivičnom postupku.
To mnogo znači građanima. Oni se osećaju bezbednije, sigurnije i ne mogu biti izloženi bilo kakvoj zloupotrebi, progonima ili šikaniranju.
Policija danas ima pravo da pozove građanina, ali u pozivu mora da naznači razloge pozivanja, u kom svojstvu se poziva građanin, da li se poziva kao osumnjičeni ili se poziva kao građanin da bi pružio određeno obaveštenje pripadnicima policije.
Drugo, uzimanju izjave u policiji mora da prisustvuje i branilac. Advokatura kao deo pravnog sistema, ustavna kategorija, prvi put ulazi u policijske prostorije. Za to sam se ja zalagao. Naročito zbog toga što oni tužioci, što profesori ni sudije ne znaju, nisu imali prilike da dožive šta znači pozivati čoveka, a da on ne može da se brani. To je ono što je izuzetno bitno.
Taj razgovor u policiji može da traje najduže četiri sata. Posle četiri sata, ako policija proceni da na osnovu prikupljenih dokaza ima mesta da se podnese krivična prijava, tada policija podnosi krivičnu prijavu, zavodi je u svoj zapisnik, lice sprovodi istražnom sudiji i predaje krivičnu prijavu javnom tužiocu, javni tužilac daje saglasnost za istražne radnje ili ne daje ili se lice pušta na slobodu. To su značajne stvari.
U Zakoniku o krivičnom postupku, dalje, šta smo zaključili, nije dobro niti je to po Ustavu, da se jedno lice više puta poziva povodom jednog krivičnog dela. Ne, zauzeli smo stav da se lice u policiju može pozvati samo jednom i više ne, ali povodom tog krivičnog dela. Ne može se pozivati više puta, pa da kaže, držimo ga od osam do osam uveče, pa onda kaže dođite sutra u 8 časova, pa narednog dana i tako možemo dozvoliti da se građani šikaniraju. Međutim, ovaj zakonik o krivičnom postupku to je sprečio.
Dalje, založili smo se da razgovoru pred istražnim sudijom mora da prisustvuje advokat, alfa i omega za odbranu i ostvarivanje ljudskih prava. Prava i dužnosti su branioca, koga angažuje sam optuženi, a ukoliko on nema pare ili nije mogao da angažuje branioca, tada je sud dužan po službenoj dužnosti da postavi branioca, kako bi to lice imalo pravnu zaštitu u toku krivičnog postupka.
Šta smo želeli kao novo? To je da lice iz pritvora bez istražnog sudije ne može biti izvedeno ni na jednu drugu stranu, ni u jednom pravcu. Može biti izvedeno i dovedeno samo u prostorije suda i, s druge strane, da tom razgovoru mora da prisustvuje branilac i mora da prisustvuje sudija, i da se o tome sačinjava zapisnik.
Dalje, što je praksa pokazala kao jednu lošu i negativnu praksu u prošlosti, osumnjičeni i optuženi ima pravo, nakon lišavanja slobode, obavljenog razgovora u prostorijama policije, da predloži i da traži od istražnog sudije da se izvrši lični lekarski pregled i utvrdi da li je možda bio izložen torturi ili prinudnom priznanju.
(Predsedavajući: Gospodine Jojiću, oko mnogo čega možemo da se složimo, ali jedan minut više vremena.)
Izvinjavam se, ali ovo je 16 minuta. Koliko ste rekli? Dvadeset minuta.
(Predsedavajući: Izvinjavam se.)
Dalje, dame i gospodo narodni poslanici, razumeli smo se ja i potpredsednik. Ono što je bitno, a jeste da smo takođe državnog tužioca nazvali državnim tužiocem, a ne javnim tužiocem, i da državni tužilac ima veća ovlašćenja u odnosu na proširenje, odnosno stavljanje zahteva za istragu, proširenje istrage i preduzimanje određenih mera kada je u pitanju prikupljanje dokaza za kontradiktorni postupak.
Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka smatra da je ovaj zakonik o krivičnom postupku trebalo ranije izneti pred narodne poslanike i da se izmene i dopune ne svode samo na ovoliko odredaba, već da je morao biti izrađen novi zakonik o krivičnom postupku.
Jer, mnogo odredaba neće biti potrebno da se menjaju iz postojećeg ovog zakonika o krivičnom postupku, mogu da vam priznam, verovali ili ne, da li hoćete da se složite sa tim ili ne, to je bio radikalski novi Zakonik o krivičnom postupku.
Naravno da sam u tu grupu uključio zaista najveće stručnjake, dok smo bili u Saveznoj vladi, da se donese jedan zakon koji garantuje prava i slobode našim građanima. Kada uporedite pre 2000. godine i 2001. godine one zakone i Zakonik o krivičnom postupku, naći ćete jednu čitavu skalu i sistematizaciju određenih krivično-pravnih propisa koji nisu garantovali osnovna ljudska prava i njihove slobode.
Ono što je jako važno, a to je da sada Ministarstvo pravde ima veliku odgovornost da u narednom periodu mora da što pre donese novi predlog zakonika o krivičnom postupku. Ali, i u tome kasnite. Moram da skrenem vašu pažnju, kada sam radio studiju u Institutu za uporedno pravo, i svih zakona koje sam radio sa grupom stručnjaka, uvek sam išao na to da vidim u kojim državama je koliko godina koji osnovni sistemski zakon je trebalo pripremiti i izneti pred parlament da bude usvojen.
Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku u zemljama anglosaksonskog prava i kontinentalnog rade se između 10 i 15 godina. No, mi nismo ti koji sada iznova izgrađujemo i vršimo reformu krivičnog zakonodavstva. Imamo podlogu iz ovog važećeg zakona, izuzetno veliku podlogu i široku, i ovo su uradili stručni ljudi. Ništa bolje nije tamo.
Uporedite, daću vam studiju koju smo radili, Instituta za uporedno pravo. Videćete da je naš Zakonik o krivičnom postupku iz 2000. godine, odnosno iz 2001. godine, demokratskiji više nego što je u ijednoj zemlji u Evropi. Da se podsetimo, kada je donošen Zakonik o krivičnom postupku 2006. godine, SRS je uložila veliki broj amandmana i ukazala je tadašnjoj vladi i tadašnjem predlagaču da to što predlaže neće moći u praksi da zaživi.
I to ste, gospođo ministre, i sami konstatovali, jer da nije te činjenice, te konstatacije poslanika SRS, vi ne biste sada bili u prilici da tražite odlaganje tog jednog zakonika, koji nije mogao ni slovom da bude primenjen u praksi.
Konstatovali smo tada da je 78 odredaba Zakonika o krivičnom postupku u suprotnosti sa Ustavom, dakle postoji nužna potreba da se uskladi sa Ustavom. Velikih ovde nekih mudrovanja ili uvođenja nekih novih načela ne treba.
Veliki je broj ovih članova, 125 članova koji su bili predloženi i verovatno će se staviti na dnevni red, da bude usvojen zakonik o krivičnom postupku. Ali, to nisu izmene, to mi liči, ovo što ste bili dostavili, to je već preširoko za izmene i dopune. Zbog toga je nužno doneti novi zakonik o krivičnom postupku, uobličiti ga, norme da budu precizne.
Ima nešto što sam primetio da preuzimate i prepisujete iz onog zakona koji je 2006. godine donet. Međutim, primećuje se odmah da su definicije i izreka normi izuzetno preširoke. Norma mora biti kratka i jasna, a da u praksi bude primenjena.
Zbog toga, dame i gospodo, narodni poslanici SRS u svakom slučaju ostaju kod ovih amandmana, mi smatramo da je ovaj zakonik trebalo doneti pred Narodnu skupštinu daleko ranije i da bi njegova primena bila odložena, kako smo mi to predložili, kako Ustav garantuje, predviđa i propisuje, nakon osam dana. Zbog toga smatramo da ovaj zakonik radikalski treba samo malo uskladiti sa Ustavom, ne može bolji biti u Evropi. Hvala vam.