Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7290">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Samo sam hteo da podsetim ministra, mi smo prihvatili od samog starta, mada izgleda kada govorimo  o ovom zakonu o patentima kao da se donosi prvi put zakon u Srbiji. Nije, postoji. Sada važeći zakon je donela zajednica Srbije i CG, 2004. godine. Vi ste u tom periodu bili, ako se dobro sećam, poslanik u Republičkoj skupštini, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a ovaj zakon je donela Skupština zajednice SCG, tako da vi niste sa sigurnošću mogli da znate koje su primedbe bile onda stavljene na ovaj zakon.
Što se tiče SRS, one o kojima danas govorimo i tada smo ih isticali. Hvala.
Pojednostavljeno govoreći o ovom zakonu o zaštiti autorskih i srodnih prava, moglo bi se reći da je suština da se zaštite autorska i srodna prava. To je sa jedne strane u obrazloženju ovog zakona, a sa druge strane se poziva na brojne direktive EU, pa se ovde postavlja vrlo jasno i precizno pitanje, što je kolega Dimitrijević izneo u svom izlaganju, ovaj zakon je donet 2009. godine. Sve ove direktive su od ranije, od 2004, 2005, 2006, a neke čak i iz 1971, 1973, 1975, 1976. i slično.
Godine 2008. je nastala ova vlada, a ona je nastala na principu dogovora vođenja evropske politike. Kako je sada moguće doneti zakon 2009. godine, a Vlada je iz 2008. godine, ovo nema mnogo veze sa vama, gospodine Obradoviću, vi ste u to vreme bili samo ministar prosvete, a već 2011. godine je velika potreba za izmenama i dopunama ovog zakona. Suština je da se žele zaštititi autorska i srodna prava, i da pojednostavim malo priču, kaže se, ovim zakonom zabranjuje se fotokopiranje, snimanje, fotografsko slikanje i slično autorskih dela, kako u celini, tako i u određenim segmentima, pogotovo ukoliko će se oni koristiti komercijalno.
Sada je rečeno, ukoliko se ne koriste komercijalno, mada je to vrlo konfuzno i ne zna se, da li je komercijalno ukoliko student fotokopira skriptu ili udžbenik od svog profesora, pa on iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine unapređuje svoja znanja, a samim tim i stvara sebi bolju mogućnost za zaposlenje, pa je onda tu pitanje da li je to komercijalno ili nije, ali da ostavimo sada to.
Član 12. o izmenama i dopunama Zakona, odnosno član 43. osnovnog zakona o autorskim i srodnim pravima, pravi izuzetke, kada je dozvoljeno bez saglasnosti da se određene stvari fotokopiraju i objašnjavaju. Vlada je predložila u članu 12. tog zakona izuzetke, pa ovaj na koji sam ja podneo, kaže, dozvoljeno je bez posebne dozvole autora umnožavanje javnih, političkih i drugih govora održanih u državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom državnih ili verskih svečanosti.
Mi smo predložili u amandmanu, umnožavanje političkih, verskih i drugih govora, održanih na javnim skupovima, državnim organima, verskim ustanovama ili prilikom verskih i drugih svečanosti. Ovde bi se reklo, ukoliko se ozbiljnije ne pristupi ovom tumačenju, da skoro i ne postoji razlika, a razlika je velika i mislim da je Ministarstvo za prosvetu i nauku, jer ja o ovoj vladi ne mogu da imam dobro mišljenje, od kako je gavran pocrneo, čini mi se, kao kolektivitet gora Vlada nije postojala, što ne znači da određeni resori u njoj nisu učinili koliko su mogli, čini mi se da je vama bilo malo lakše, gospodine Obradoviću, zato što mi imamo sjajne učenike, i sećate se gospođo Đukić, kada ste negde u junu mesecu bili u Ljuboviji, i najboljim učenicima uručili knjige, imamo sjajne učenike u osnovnim školama, u srednjim, na fakultetu, odu u inostranstvo, osvoje prvu, drugu ili treću nagradu, a vama kao ministru je ponos raditi tamo, ali zahvaljujući učenicima.
Videli smo neke izveštaje da nam je neka infrastruktura u putnom, železničkom, u avio saobraćaju, iza 100 i nekog mesta, a ovde kada je u pitanju naučno-istraživačka delatnost, negde oko 40 mesta i to u ovoj državi, ljudi koji se maksimalno zalažu i unose sebe u taj deo, može da služi na ponos. Svakako, to nije ovoj vladi, možda ponekom pojedincu iz te vlade i onim ljudima koji učestvuju, pa i pobede.
Nekoliko asistenata i profesora koji su pomagali, njihov doprinos je takođe veliki. Što je sada bitno da ste vi ovo prihvatili, nije Vlada, nego Ministarstvo prosvete i nauke i Zavoda za zaštitu intelektualne svojine, jer vi ste prepoznali šta je dobro. Zamislite da je vojvoda od stiropora, da nije prihvaćeno, mogao je samo da izveštava, a ovo je državni organ ovde i on ako u februaru ili aprilu pozove, neki određen skup, i odavde novinari će imati pravo bez njegove posebne dozvole da to objave, ako se čini ispred ove ustanove, odnosno ispred državnog organa, oni to ne mogu da objave, a da ne pitaju.
Onda bi javnost bila uskraćena za jednu stiropor revoluciju i slične stvari. Dobro je što je ovo ministarstvo prepoznalo, što je Zavod za zaštitu intelektualne svojine prepoznao i ugradio u izmene.
Ovo se sada više odnosi na vas gospođo Totić, bilo je reči, vi znate o potrebi da se zaštite prava estradnih umetnika, pa tako imamo veliku potrebu da zaštitimo ekonomske interese onih kao što su krajnji korisnici i koji koriste, reprodukuju, oni se pojavljuju kao slušaoci u određene muzike. Ja imam primer iz Loznice, gde jedan ugostitelj plaća više SOKOJ-u, pojedinačno i OFPS, više nego zajedno električnu energiju, vodu i komunalne usluge, pojedinačno to plaća.
Vi znate za ovaj problem i ovo se ne stavlja vama na teret, ali ste obećali, čini mi se, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, da bi do kraja septembra ova komisija trebala da uskladi te zahteve. Ovi ljudi koji slušaju i reprodukuje se ta muzika, ako se već tako u računima kaže, oni nisu protiv toga da se to uplati, ali da se to dovede u neku realnu, ajde kažu bar u visini ovo što javni servis naplaćuje ili da ima neke veze sa njihovim bilansom uspeha, a ne nikako aproksimativno, onako odoka da se razreže pa da račun za SOKOJ ili ovo drugu organizaciju bude znatno veći od potrošnje i to radi se o ugostiteljskom objektu od potrošnje električne energije, vode i komunalnih usluga. Mislim da će te za ovo imati razumevanja i da će te pomoći da se to reši. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Totić pošto ste vi u ime Vlade, odnosno u ime Zavoda za intelektualnu svojinu prisutni, u kontekstu dva predloga zakona da govorim na jedna egzaktan način da nama nije mesto u EU, odnosno, da ne treba da idemo ka EU.
Zakon o patentima je urađen na 69 strana, na 364 strane dokaza o usaglašavanju, odnosno, pokazivanje nekome da mi slušamo. Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama zakona o autorskim i srodnim pravima, oni režim Borisa Tadića slepo sluša. Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o autorskim i srodnim pravima taj predlog zakona je napisan na 40 strana, a obrazloženje za EU na 390 ili 400 strana. Znači, 40 puta više je potrebno, znači da smo mi 40 puta inteligentniji od tih u EU i da nam nije mesto ka polasku njima. Sad mi je žao, što ne mogu najveći broj primedbi koji se odnosi i na jedan i na drugi zakon da stavim na teret ministra Žarka Obradovića. Zbog čega? Ne znači, da se on potpuno amnestira od odgovornosti za ovako loš i nekvalitetan zakon, zbog toga što su predlozi ova dva zakona, odnosno, radna verzija urađeni mnogo pre tzv. rekonstrukcije Vlade Republike Srbije.
Sa druge strane, poražavajuća je činjenica gospođo Totić kao član Odbora za nauku i tehnološki razvoj, znam da u vašem Zavodu postoje i ljudski i stručni potencijali koji mogu ove zakone da urade na jednom vrhunskom nivou i da budu apsolutno upodobljeni građanima Srbije sa jedne strane, sa druge strane cilj ovih zakona, ovo nisu politički zakoni, jeste da čine jednu globalnu celinu sa ovim ili sličnim zakonima u drugim svetskim zemljama, neograničavajući se pri tome na jedan deo Evrope ili bilo kog drugog dela sveta. Ima smisla da ono što važi u Republici Srbiji, da tako važi u Australiji, u Kanadi, u Kini, u Rusiji u drugim zemljama i kad se jednom utvrdi da postoji neki patent ovde da on važi u celom svetu.
Postavlja se pitanje, vi ste rekli, da je dobro da se ovde pokušava napraviti jedan visok stepen pravne zaštite za one koji se bave pronalascima, a zapravo patent je zaštita jednog pronalaska i to nije tačno, jeste na jedan rekao bih prikladan način napravljena ta zaštita.
Kad bi pitali nekog ko se bavi pronalascima, da li on vidi neko poboljšanje u odnosu na prethodni zakon koji je iz 2004. godine, ne bi mogao da vam pronađe. Kako i na koji način mi stimulišemo predstavnike starih zanata ili predstavnike u industriji, jer to su pojedinci fizička lica, da se bave pronalazačkom aktivnošću njihove firme da bi platile porez na promet, moraju da dižu kredite i od ukupno uzetih kredita od strane privrednih društava ili preduzeća, 34% se koriste za uplatu PDV. Kako onda možemo stimulisati ljude da se bave pronalazačima, a vi ste ovde lepo prikazali u nekoliko tabela da nama broj prijavljenih, da se u želji zaštite pronalasci iz godine u godinu opada. Kako mi onda možemo da kažemo da je ovo sve u redu i da ovi zakoni nemaju nikakvih primedbi.
Uglavnom je ministar govorio o dobrim stranama ovog zakona, to su podržali poslanici skupštinske većine a niko se nije ozbiljnije bavio nedostacima ovih zakona.
Mi u SRS smo pokušali, nećemo sporiti ako ima nešto da valja, ali smo pokušali na jedan drugi način da napravimo pristup ovim zakonskim predlozima, pa ste rekli na samom početku zakona, ako više lica podnese prijavu da bi se zaštitio njihov pronalazak, smatraće se da su oni vlasnici idealnih delova, a to je najjednostavnije rešenje, to već postoji u drugim pozitivnim propisima, a konstatuje se na osnovu, odnosno utvrdiće se na osnovu prijave da je nešto postalo patent, odnosno da ima svojstva koja ga karakterišu, i može da bude zaštićeno patentom, onda su oni trebali da se dogovore pre toga da bi izbegli eventualne sudske postupke, koji se mogu pojavljivati kasnije.
Ako se pažljivo iščita ovaj zakon i neko ko ne staje na stranu pronalazača, ni države, a ona je oličena u vašem zavodu, steći će se utisak da se ovaj zakon donosi po najviše zbog naplati taksi.
Sada se kaže da će se posle svake treće godine, odnosno za treću godinu uplaćivati stečeno pravo i zaštićeno pravo, i svake godine nadalje, ako se ne plati taksa, to pravo prestaje i odmah će se, a to nije sporno, jer, taman posla ako vi mislite da SRS smatra da ne treba da se naplaćuju porezi i takse, onda je to vaša greška i zabluda.
To mora da se čini. Navešću vam nekoliko primera, gde država ne izmiruje svoje obaveze prema građanima Srbije i nije sporno da se taksa plati, a vi kažete da će odmah narednog dana biti odbačena prijava, izgubiće pravo koje je zaštićeno, a ko nije uplatio taksu, je između ostalog kaže se, kada se proverava ide se u susret da se donese rešenje o nečemu, prvo se proverava da li je uplatio taksu, a ako nije uplatio taksu, neće to biti putem patenta, pa može da nastane obaveza između pronalazača i države ili vašeg zavoda i da on u narednom periodu bude obavezan i dužan da uplati. Ne samo da stičemo utisak da je zbog naplate taksi, ovaj zakon donet, verovatno nije tako, jer kada se pročita pažljivo, proizilazi to.
Sudska zaštita iz patentnog prava je dobra, ali znajući kakvo nam je sudstvo, kojom brzinom rešava određene predmete u postupcima, mislim da ovo treba izbegavati, nego da je trebalo više normi u samom ovom zakonu koje će regulisati zaštitu prava i obezbeđenja pronalazača na jedan drugi način.
Obaveza uplate takse, ovo je nemoguće ispraviti amandmanima, jer mi smo podneli određeni broj amandmana, ali je pristup zakona takav da se mladi pronalazači oslobode te takse, da se višestruki pronalazači takođe oslobode, jer bi to bio način stimulisanja od strane države, a nikada nam nije bilo potrebno da se uključi u pronalazačku sferu, nego što je to danas, iako stalno pričamo da moramo da podignemo industrijsku produktivnost, onda je ona moguća ako se uključi veliki broj pronalazača u tu aktivnost a da država na neki način pokuša stimulativno sve to da rešava.
Zahtev priznanja prvenstva prilikom podnošenja prijave, tome ste posvetili preko 20 odredaba, kao da je to česta pojava. Siguran sam da možda vi u vašoj praksi niste imali do sada ni jedan ili samo par slučajeva.
Zakonski predlozi treba da odgovaraju stvarnom životu, a ne nečemu što je fikcija.
Rokovi koji se pominju u ovom zakonu, ne mogu da se osvrćem, možda 15 članova govori o nekim rokovima, su jako ne primereni, a pričate o visokom stepenu pravne zaštite pronalazača, ili kada se proceni da prijava ima značaj za zaštitu i odbranu zemlje, pa će vaš organ, proslediti organu ministarstvu odbrane, i on je dužan u roku od tri meseca da odgovori, a tu može mnogo kraći rok da bude, a drastično dobar primer za ovo o čemu govorim jeste prijava patenta se objavljuje što je pre moguće u "Službenom glasniku", i to što je pre moguće sa jedne strane, a sa druge strane, kaže, nakon isteka roka od 18 meseca, računajući od dana podnošenja prijave, objavljuje se što pre, a nakon isteka roka 18 meseci. Kraće, da kreće nije moglo da bude.
Formalno ispitivanje prijave, to je dobro, ali i kod formalnog ispitivanje prijave, opet se kaže, ako nije uplaćena taksa, neće to biti razmatrano.
Sredstva obezbeđenja, to je nešto što je dobro i što može da traži na koga pronalazač sumnja da zloupotrebljava i da koristi njegov pronalazak, i on mora da deponuje određena sredstva, ukoliko se pokaže da je njegova prijava, pa makar i po sudskoj zaštiti, ne osnovana, onda će on biti obeštećen za te troškove.
Vi ste posvetili dobar deo u obrazloženju, javnoj raspravi koja je održavana povodom predloga zakona o autorskim pravima i tamo je bio najveći broj prisutnih advokata koji se bave autorskim pravom, industrijskom svojinom, pa i zastupnicima, veoma malo je bilo predstavnika pronalazača, jer su morali sve od sebe dati i učiniti, bio je jedan predstavnik iz Vojvodine, nije ni bitno ali je trebalo mnogo više predstavnika, pronalazača da vi vidite šta su njihovi problemi. Vaš zavod i država u celini i ova vlada bi trebalo da izađe u susret pronalazačima, čini mi se da je oko 40 proizvoda u Srbiji, sa zaštićenim geografskim poreklom, a mislim da bi mogli da imamo desetine puta, ako ne, i stotinu puta više od toga, a to bi možda u nadležnosti vašeg zavoda trebalo da bude, odlazeći u susret onim ljudima koji se bave, ali ne možemo kada imamo takvu vladu.
Mislim da ste uradili tako kako ste uradili, nešto vam stručnosti ne dostaje, nego jednostavno, vaš okvir je bio zadat od ove vlade, koja uopšte ne razmišlja o građanima čiji je ona predstavnik i zbog kojih postoji i čiju bi politiku trebalo da kreira i da je vodi.
Na kraju, ja bih voleo da je ministar prosvete i nauke ovde. Mi iz SRS želimo odgovor vezano za plagijatore, zbog ljudi koji se bave naukom, da kažemo da li je pokrenut postupak i do kojeg roka će to biti rešeno. Jedan od njih je čak bio, čini mi se, i koministar u Vladi prosvete, kada je današnji državni sekretar, gospodin Mitrović, takođe bio jedan od koministara prosvete 2000. godine. Želimo do kraja rasprave u načelu da nam ministar da odgovor na ovo pitanje. Hvala.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Sektora za energetiku, čini mi se da ni jedan predlog zakona ne bi mogao bolje da oslika pukotine i razvaline u društvu kao  što je to uradio Zakon o energetici.       
Naravno, nije sve to na teret i na dušu vas koji radite u Ministarstvu za energetiku ranije, a sada Sektor energetike, to je jednostavno slika i odraz stanja u našem društvu u celini.
Mi smo podneli amandman na član 3. Predloga zakona o energetici koji se odnosi na ciljeve energetske politike, konkretno na stav 1. tačka 6) gde se kaže u Predogu zakona – Stvaranje uslova za korišćenje novih izvora energije. Predložio sam u ime SRS da se u tom stavu 1. tačka 6) posle reči: "stvaranje" dodaju reči: "ekonomskih privrednih i finansijskih uslova".
Naravno, Vlada nije imala sluha da ovo prihvati. Ovo bi dalo odgovore na pitanja koja su sada ključna i koja opterećuju efikasnost, posebno kada u pitanju obnovljivi energetski izvori.
Da je prihvaćeno ovo i u nekom narednom zakonu, onda bi vama gospodine, bilo mnogo lakše i jednostavnije objasniti preko 5.000 ljudi u Prijepolju koji su prikupili potpise i protive se izgradnji mini hidroelektrana na Limu. Jer, ovde stoji samo: "stvaranje uslova", pa vrlo često oni koji su u okruženju investitora mini hidroelektrana misli da će samo oni imati određene efekte. Zaboravljaju da će prilikom izgradnje građevinska operativa imati posla, a pogotovo kasnije, što će pozitivno uticati na ekonomsku stabilnost u jednoj zemlji. Kažem, bilo bi vam mnogo lakše dati odgovor, ne ulazeći u to da je neko osetio i smatrao da treba da otkupi ono zemljište koje je sad višestruko vredno u odnosu na pre nego što se saznalo da će se izgrađivati ta hidroelektrana.
Ne bih da širim priču, ne dozvoljava vreme, ali, jedan od pionira izgradnje mini hidroelektrana Miloš Đorđić, koji je izgradio, čini mi se, prvu u zapadnoj Srbiji mini hidroelektranu, gde je izgradnja počela 1985. pa je to trajalo do 1990. godine, dosta vremena se smatralo da će samo on imati neke finansijske efekte. Napokon, kad je uspeo sve to da završi i dobio dozvolu na priključenje na elektroenergetski sistem viškova koji postoje, već 37 meseci ne može da naplati svoje potraživanje, gde se pojavljuje on i kao kupac i kao dobavljač kod EPS-a.
Da je ugrađeno ovo što mi predlažemo u ovaj zakon, odnosno, ukoliko vi to prihvatite, mnogo lakše će vam biti dati odgovor na neka pitanja, praktična i životna. Ovo je naizgled samo tehničko pitanje, međutim, vama će omogućiti da lakše rešavate neke probleme koji će vam se pojavljivati u praksi. Gospođo Hadži-Babić, ukoliko možete, kao budući član Saveta Agencije, da utičete da se ovaj amandman prihvati, ne zbog poslanika SRS nego zbog onih na koje će se primenjivati, onda to uradite. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, član 41. Predloga zakona o energetici govori o mandatu i o prestanku mandata članova Saveta Agencije za energetiku.
Onaj koji je predložio ovakav član zakona mogao bi slobodno da konkuriše za Nobelovu nagradu.
Šta stoji u stavu 1. ovog predloga zakona? Stoji da mandat predsednika Agencije traje pet godina, dva člana ima ukupno četiri, ne računajući predsednika, dva člana imaju mandat od tri godine i dva člana imaju mandat od četiri godine.
Predložili smo da predsednik Agencije ima mandat od pet godina, a da članovi imaju mandat od četiri godine.
Rekli ste da to nije efikasno i da to nije dobro iz razloga što treba imati kontinuitet. Sada ću da vam objasnim. To je kao kada bi Mirko Cvetković imao mandat od četiri godine, pola ministara da ima mandat u Vladi od tri godine, a pola da ima mandat od četiri godine. To je potpuno besmisleno. Ako bi to bilo tako, da li će možda ova agencija pomoći građanima naseljenog mesta u Paskovcu kod Loznice da reše probleme, gde je preko 37 domaćinstava u užoj zoni i oko sto u široj zoni nemaju mogućnost da imaju uredno snabdevanje električnom energijom, iako "Elektropodrinje" iz Loznice pokušava, ali nema dovoljno sredstava, da li će agencija biti u poziciji da pomogne građanima da se taj problem reši?
Gospodine ministre, da li vama današnji dan liči na 17. mart 2004. godine?
Da, govorim o dnevnom redu. Mi smo i tada, 17. marta 2004. godine imali neke energetske probleme koje imamo i danas i oni se nisu… (Isključen mikrofon.)
Ovde sam prevashodno da bih govorio ono što je tema dnevnog reda, ali mislim da taj Poslovnik od prvog do poslednjeg člana obavezuje da kažete šta se to danas dešava ovde u Skupštini.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zbog vas, zbog javnosti mi danas raspravljamo, odnosno održava se Deveta vanredna sednica na kojoj je jedna tačka dnevnog reda Izbor predsednika i članova Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije.
Mislim da je predsednik Skupštine, prilikom zakazivanja ove sednice trebala da ima u vidu okolnosti pod kojima se saziva ova sednica, da ima u vidu činjenicu u toku Osma vanredna sednica na kojoj narodni poslanici raspravljaju o Zakonu o energetici koji reguliše i izbor ovog tela. Principijelno SRS više puta do sada, onako temeljito objašnjavala, zbog čega smatra da su ove agencije nepotrebne i zbog čega opterećuju građane Srbije. Ali da bi preneo kakva je atmosfera u Skupštini, znači svoj lični utisak, pa to je od prilike kao kad se vrši izbor članova kućnog saveta. Osim poslanika SRS koji će da govore o ovoj temi, odnosno o ovoj tački dnevnog reda, drugi i ne pokazuju interesovanje. Mi nismo napravili listu govornika zbog toga što želimo da govorimo, nego zbog toga što osećamo odgovornost i obavezu pred građanima Srbije da im ukažemo o čemu se radi.
Gospodine Mrkonjiću, mnogo puta sam razmišljao zbog čega se pristupilo rekonstrukciji Vlade. Ova tačka mi je pomogla na sjajan način da dođem do odgovora, odnosno do rešenja, a vi ćete se složiti, a iz jednog prostog razloga, da bi se Ministarstvo za energetiku koje je veoma važno i vitalno, imali smo u nazad, jedno dve ili tri godine kada je jedan političar kojim je nuđeno u nekim preliminarni razgovorima da bude predsednik Skupštine, rekao: " Nemojte mi to, ja bih više voleo da budem ministar za energetiku". Mogu da vam kažem kasnije o kom političaru je reč, to nije bitno za javnost Srbije, ali samo je bitno, da vidite koliko je ovaj sektor veoma važan.
Šta se onda dešava, gospodine Mrkonjiću, onda vama koji ste objektivno tolerantan čovek, okupiran koridorom deset i drugim radovima iz oblasti građevinarstva, pridodaju energetiku i vi hteli to ili ne, ma koliko bili kapacitativni, što bi rekao moj kolega Stevanović, ne možete da postignete da pročešljate, da vidite šta se to tamo nalazi i šta je suština izbora ove agencije.
Dakle, mi imamo jednu agenciju koja je postojala ne pet nego šest godina. Šest godina postoji a da je mandat istekao pre godinu dana. To vam je slično, kao ovo direktor policije, sad doneta je odluka da se produži njemu mandat i ona ima neki broj koji je manji od broja, ovo je delovodni protokol, od broja gde se on razrešava sa te funkcije. Praktično nemamo direktora policije sad. Mi imamo situaciju da mandat traje po zakonu važećem, mandat članovima agencije traje, pet godina i taj mandat je istekao u maju, tačnije 23. maja 2010. godine. Nije mi poznato da su ti imenovani za vršioce dužnosti, članovi saveta agencije nego imamo sad, u vreme kada raspravljamo o Zakonu o energetici da izvršimo izbor članova saveta Agencije, pa to u najmanju ruku posmatrano u skladu sa zakonom je u redu, ali u najmanju ruku to nije moralno. Ako se vi zalažete za depolitizaciju, zalažete se za instituciju konkursa, pa ovo vam je najbolji primer kako bežite od toga a u suštini je cilj da se na što više mesta postave ljudi na koji će moći neko da utiče.
Poznato vam je, sada neću imati toliko vremena da o tome govorim detaljnije, da izbor ministra za energetiku, da izbor članova regulatornog saveta, nema neki ozbiljniji uticaj ni premijer Vlade, pa rekao bih pak ni predsednik države iako je on pustio svoje pipke na sve strane, nego to radi energetska hobotnica. Oni su ti koji predlažu i odlučuju kada će da se smeni, kako i na koji način da se to podeli, a sve u cilju da bi infrastrukturu, koju gradile generacije pre nas, jel tako gospodine Čolakoviću, da bi sada što jeftinije, što lakše rasparčali, a samim tim i neko to preuzeo za vrlo male ili sitne pare.
Ko će im to omogućiti? Omogući će ovi članovi Saveta Agencije. Ne može se reći da oni do sada nisu mogli da pokažu, i nemamo nameru i čuli ste od mojih kolega prethodnika iz SRS personalno se nismo ozbiljnije, iako nam je sve poznato, osvrtali na članove Savete ove Agencije, ali gospodin Maćić je mogao da se pokaže kao vrstan borac za ono za što ga vi ovde birate. SRS neće za ovo glasati, da se pokaže, kad u ovoj državi cena gasa otišla u jednom momentu. Dakle jednokratno za 60%. Gde je tada bio on, gde je bila ova Agencija da rešava te probleme?
Poštovani građani od 2013. godine, ovo telo, koje mi biramo ovde i po Zakonu o energetici, ono dobija mnogo samostalnost. Čini mi se da je to negde pandam predsedniku Republike, naravno ova ima šira ovlašćenja. Čini mi se da će ova Agencija biti u mogućnosti da donosi i kalendar, da kaže – sada će biti proleće, sada će biti malo jesen i slično. Oni ni od koga ne zavise. Oni kada budu izabrani danas, na sednici ove Skupštine, oni više ni od koga neće da zavise. Nikom neće morati da polažu račune, osim naravno ovoj energetskoj hobotnici.
Nije specijalnost energetske mafije, nešto što je, moram da budem korektan i politički korektan da priznam, šta je izmislila DS ili DOS od 2000. godine. Ovo je postojalo i ranije. Samo neka imena mogu da se pomenu, kao što je Siniša Ćirić, dugogodišnji finansijski direktor EPS, koji vrlo često voli da ode 21. sprata u bivšoj zgradi Centralnog komiteta. Znate li šta je tamo? Tamo je kabinet Vojina Lazarevića, jer naravno radi i sarađuje sa tom firmom, pa Bogdan Đurđević, pa Slobodan Babić i mnogi drugi. Sve su to imena koja su i ranije bila u Elektroprivredi Srbije, koji su na najbolji način i jedan se od njih hvalio, kako je za kratko vreme zaradio 28 miliona američkih dolara i sada ih ulaže u građevinarstvo i bavi se građevinom ovde u Beogradu.
Sve su to činjenice i nije to novotarija sada, ali je problem što mi ništa nismo uspeli, odnosno vi kao Vlada, ništa niste uspeli da presečete taj lanac, nego, nažalost, vi mu podpomažete, vi mu dajete vetar u leđa da i danas neki ljudi mogu to da nastave. Tako da Vojin Lazarević, Vuk Hamović, nisu plod samo DOS, to je postojalo i od ranije, ali vi nemate, čini mi se, ozbiljnu političku odgovornost da se suprotstavite tome da ozbiljno dignete svoj glas, da kažete – ne to više tako ne može.
Evo još jedan podatak gospodine Mrkonjiću, da li govorim istinu. Znači, kada je gas u Srbiji poskupeo 60% jednokratno, odjednom, mi smo imali tada 37 distributera gasa. Od toga 29 je imalo licencu, a osam je radilo bez licence. Čini mi se da je predsednik Agencije, ne mogu sve ni da kažem, da je za sve u ovoj zemlji što se dešava, odgovoran Ljubo Maćić, on je, čini mi se, slao neke dopise Ministarstvu energetike i Sekretarijatu za energetiku, ili već kako se to zove, u Vojvodini. Slao je i upozoravao da osam firmi vrši distribuciju gasa bez licence i nije dalo nikakve rezultate.
Evo nam dovoljno dokaza, odnosno ide u prilog tvrdnji SRS, da su ove agencije, nisu one besmislene. One su besmislene za građane Srbije ali za pojedince i za energetsku hobotnicu, koja to davi i steže i otežava život građanima Srbije. Oni imaju i te kako veliki značaj da završe taj deo posla, koji niko drugi nije mogao pre njih da uradi. Kroz amandmane ću vam postaviti neka pitanja. Da li će ova Agencija to da reši. Nedavno se bivši ministar energetike, koji je bio korektan ovde, hvalio kako je rok za izgradnju mini elektrana smanjen i prosečno iznosi od šest meseci do dve godine. Izneću vam primer jedne firme koja zapošljava oko 17 radnika, a od toga 80% visokostručnih, čak sa doktorima nauka u toj oblasti. Poznato nam je da u ovoj oblasti moraju biti angažovani stručnjaci. Nijednu, iako dve godine se bavi na području određene opštine u fazi inženjeringa, konsaltinga, nijedna mini elektrana, nisu makli dalje od 12 – og dokumenta, a vi znate da je potrebno 27 da bi jedna mini elektrana bila izgrađena i puštena u rad. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, neću da vas pitam i da vam postavim pitanje, pod čijim pritiskom  i kog intenziteta je bio pritisak da se ovaj zakon donese ovako brzo, ali prosto ne mogu da ne postavim pitanje, pošto ovde ima oko 50 strana, koje govore u obrazloženju, koje govore o usklađivanju ovog zakona sa propisima EU. U Predlogu zakona od 208 članova ne pominje se KiM, a čuli ste sa kojim rudnim rezervama raspolaže taj deo Srbije. U obrazloženju je moglo sa nekoliko rečenica da se kaže kakav odnos je ovog režima i ove vlade prema toj teritoriji RS.
Dosta kolega je pominjalo obnovljive izvore energije, a da pri tom nisu isticali i pričali su o prednostima i o želji da se to što više primenjuje u Srbiji, a nisu pričali o konkretnim problemima koji se tu pojavljuju. Jedan od kolega je pokušao da usmeri raspravu o čemu treba narodni poslanici da govore, s tim što je njegova rasprava odlikovala potrebom da se zaštiti životna sredina. Svakako, to je oplemenilo ovaj deo aktivnosti vezano za ovu raspravu, ali ne treba zaboraviti koji problemi postoje kod onih koji žele da investiraju i žele da se uključe u obnovljive rezerve energije.
Ovu oblast karakteriše neorganizovanost, neupućenost, tromost, korupcija. To nije samo karakteristično za sektor energetike, to je karakteristično uostalom za ukupan život i političku aktivnost u Srbiji. Evo, kad je u pitanju neorganizovanost, neupućenost, tromost i korupcija, a ja ću izneti nekoliko konkretnih primera. Moja želja jeste da iznesem u nekoliko konkretnih primera da bi ministar i saradnici u Ministarstvu pokušali da rešavaju te probleme, odnosno da ih imaju u vidu kad bude primena ovog zakona. Ovaj zakon će, verovatno, relativno brzo doživeti svoju izmenu, jer kako se kaže, pripremaju se nove direktive koje treba da regulišu ovu oblast. Kad je u pitanju želja da se pomogne izgradnji malih, mini hidroelektrana, čini mi se da tu stvari ne stoje u praksi onako kako mi zagovaramo i većina od kolega podržava to. To je sasvim u redu. Evo samo jedan primer, zemljište za izgradnju jedne mini hidroelektrane je kupljeno u ugovoru o kupoprodaji je overen i isplaćeno je 11. novembra 2010. godine, a u Poreskoj upravi prihoda u jednoj lokalnoj samoupravi taj deo posla je završen tek 18. jula ove godine.
Vidite koliko je potrebno vremena da protekne da bi se samo jedan deo posla vezano za izvore obnovljive energije realizovao. Znači, potrebno je osam meseci za završavanje posla u jednoj poreskoj upravi u lokalnoj samoupravi. Drugi primer je iz EPS. Citiram reči jednog funkcionera u EPS koji kaže - nama je u EPS pod š davanje uslova za priključenje na mrežu i potrebno je pet meseci da bi se taj posao završio. Postoji veliki broj zainteresovanih i stranih i domaćih lica za izgradnju mini elektrana, ali prosto u lokalnim samoupravama, neću da kažem da uvek dominiram želja za korupcijom ili otvaranje tog pitanja, nego, jednostavno velika je neupućenost i u jednom periodu su pozivali predsednike određenih lokalnih samouprave, predsednik je opština na neka predavanja koja su bila organizovana vezano za izgradnju mini hidroelektrana, ali je potrebno stalno promovisati ovu ideju i pomoći onima koji žele da investiraju.
Nema ekonomskog razvoja, nema ekonomske perspektive bez stabilizacije energetskog sistema, a vi znate da je usled tehničkih i netehničkih uslova rasipanje električne energije na godišnjem nivou preko 350 miliona evra ili možda blizu 400 miliona evra na godišnjem nivou. Dovoljno bi bilo da se to organizuje i da se ti gubici smanje, možda i nije moguće, nisam tehničko lice, možda ih nije moguće svesti na nulu ili na nešto što je beznačajno prilikom rasipanja, ali da se to smanji za 50%. Vidite koja bi bila ušteda i šta bi to značilo, koja bi pomoć mogla da se pruži licima koja žele da izgrađuju mini elektrane.
Svakako da treba u narednom periodu više afirmisati solarnu energiju. Mi smo imali nedavno primer, 27. juna je položen kamen temeljac za izgradnju prve solarne elektrane na Zlatiboru, gde je kompanija "Dunav osiguranje" zajedno sa predstavnicima EPS, odnosno sa generalnim direktorom javnog preduzeća EPS i sa predsednikom opštine u Čajetini potpisala sporazum o zajedničkom nastupu u izgradnji te solarne elektrane koja je kapaciteta pet megavata, a potrebno je za tu investiciju oko 15 miliona evra.
Dalje, ono što smo mogli da čujemo u javnosti jeste da kompanija "Dunav osiguranje" planira da izgradi 50 mini hidroelektrana, a od toga je negde oko 28 u Zlatiborskom okrugu. Ne čini li vam se možda da već određene kompanije pokušavaju da sad u startu izdejstvuju monopol u toj oblasti. To verovatno neće biti dobro. Nije loše da kompanija "Dunav osiguranje" sredstva iz premija ulaže i u taj vid svojih aktivnosti, ali možda bi mogao određen deo tih sredstava da se usmeri i u kupovinu protivgradnih raketa, pa ne da otklanjamo isplatom premije osiguranja, nego da zadržimo te poljoprivredne proizvode koji posle gradonosnih oblaka budu uništene, jer onda gubimo mogućnost da poljoprivredne proizvode prerađujemo, a samim tim i angažujemo određen broj zaposlenih.
Komunalni otpad, takođe treba obratiti ozbiljnu pažnju, geotermalne vode, biomasu, sve ono što zaista otvara veliku perspektivu i mogućnost za proizvodnju alternativne energije, ali i nešto što bi omogućilo zapošljavanje većeg broja nezaposlenih lica. Master plan koji je rađen u Srbiji 1989. godine čini mi se da je dosta nestručno urađen, jer je po tom master planu predviđeno da u Srbiji postoji oko 400 lokacija za izgradnju mini hidroelektrana. Čak u opštini iz koje ja dolazim 14, a to je Ljubovija, a sa zadnjim pokušajem i u zadnjim izradama master plana se vidi da na tom području, na nekoliko tih rečica, koje se nalaze u opštini Ljubovija, moguće je izgraditi 47 mini hidroelektrana. Ukupno u tom srednjem Podrinju postoji velika mogućnost za izgradnju mini hidroelektrana i tu ne bi trebalo očekivati pomoć od krajnjih potrošača. Tu bi država trebala mnogo više da uradi na tom planu.
Čini mi se da raniji zakon, odnosno još uvek važeći zakon, član 86. Zakona o energetici je na bolji način regulisao pomoć investitorima za izgradnju mini hidroelektrana kroz te subvencije, nego što se sada predviđa ovim zakonom. Sada ih nema, one se tu potpuno gube. Kolege, čini mi se, paušalno kažu, odnosno paušalno ocenjuju da je pojednostavljena procedura, a sigurno je da nije pojednostavljena procedura, ta administrativna procedura prilikom izgradnje tih mini hidroelektrana. Mislim da bi na nivou ministarstva, odnosno sektora za energetiku trebalo uključiti jednu ekipu koja će da pruža pomoć zainteresovanima za izgradnju ovih hidroelektrana.
Pokušaj da se na reci Drini grade tri brane je potpuno loš projekat. Bilo je predloga da se Krigerov prelivni sistem uradi, pa da se umesto tri velike uradi pet manjih elektrana, gde se ne bi vršila akumulacija vode, gde se ne bi uticalo na promenu klime, na promenu ostalih uslova. Mislim da je to bolja varijanta. Bio bih zadovoljan ukoliko vi iz ministarstva sagledate koji su problemi kod onih koji žele da investiraju i na određen način im pomognete. Potrebno je možda i pozvati te ljude, reći im šta sve treba, kojom brzinom i dinamikom to može da se uradi. Od toga bi imala korist kompletna društvena zajednica, odnosno Republika Srbija. Hvala vam.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, jedan sam od retkih poslanika, ako nisam i jedini, kome mi nije žao kada vi ne budete u sali kada ja govorim. Možda je i za vas dobro da ne budete u sali. Dobri ste kao pravnik, ali očigledno u želji, odnosno u potrebi da odbranite onaj minimum konsenzusa koji ste postigli u vladajućoj koaliciji, ovde govorite o stvarima koje ne idu ni vama u prilog.
Podsetiću vas. Vi kažete da su se potpisi do sada prikupljali. Pa i do sada su bile blanko ostavke, u nameri da se zaštiti izborna volja glasača, pa neka ostanu i u budućnosti. Rekli ste da vama nije žao maltretiranja stranaka, ali vam je žao maltretiranja građana. Narodni poslanik mr Aleksandar Martinović vam je rekao šta bi trebalo da bude obaveza Vlade – da stvori preduslove za zaposlene, za školovanje, za lečenje, na kraju krajeva, ne da se kupi novi stan, nego da ljudi ne dođu u situaciju da moraju da prodaju one stanove, ili da ih ne prodaju oni koji imaju od njih potraživanja na ime komunalnih usluga. To ostvarite, pa onda može da se govori i o ozbiljnijoj reformi političkog sistema i izbornog sistema.
Dobra platforma za nešto bolji politički sistem vezano za Zakon o lokalnim izborima, jesu amandmani koji su podneli poslanici SRS i ono u čemu je u nekoliko navrata govorio gospodin Aleksandar Martinović. Na bazi toga bi se trebalo kretati i onda bi se sigurno mogle popraviti odredbe ovog zakona koji ste vi predložili.
Moj amandman se odnosi na član 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, a tiče se člana 43. zakona, gde se kaže – izborna komisija jedinice lokalne samouprave će najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja ukupnih rezultata izbora, sve dobijene mandate sa izborne liste dodeliti kandidatima po redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa liste.
Znači, nadležna komisija je imala do sada jednu tehničku ulogu. Sada ima jednu suštinsku ulogu, da ona umesto podnosilaca izbornih lista odredi, ne kandidate, nego da odredi ko će biti odbornici. Član 34. stav 2. Zakona o lokalnim izborima kaže – birač može glasati samo za jednu od izbornih lista sa glasačkog listića. Izborna lista je posledica aktivnosti političke stranke ili grupe građana, a nije došla sama po sebi.
Ako du politička stranka ili grupa građana formirale određenu izbornu listu i napravile kao polaznu osnovu ko će biti kandidati za odbornike, nema više ni jednog načina da se motivišu građani, kada izlaze na izbore, za koga da glasaju. Uporno pričate – opredelite za one koji će biti najbolji. Evo, vaša politička stranka će biti u situaciji da dobrog kandidata, koji će možda biti 10 na listi, ne glasaju uopšte za njega zato što znaju da nema šanse u toj lokalnoj jedinici da osvoji 10 odborničkih mandata. Sigurno je da će po ovom predlogu zakona na sledećim lokalnim izborima u opštinskim parlamentima imati nekvalitetnije odbornike nego što je to bio slučaj do sada.
Naravno, verovatno će se nešto i popraviti u kvalitetu, ali zbog ovog načina izbora, zbog toga što je nadležna komisija imaće zadatak da utvrdi, zavisno od broja osvojenih odborničkih mandata, koji će kandidati postati odbornici.
Dalje se kaže da je jedan od razloga za izmene i dopune ovog zakona na lokalnim izborima i Ustav. Kako može da bude Ustav? Ustav je proglašen Odlukom ovog parlamenta 8. oktobra 2006. godine, a Zakon o lokalnim izborima je donet 2007. godine. Znači, to prosto nije tačno. Zatim se pozivate na neke odredbe Ustava koje se apsolutno ne odnose na izbor odbornika, nego se odnose na izbor poslanika. Zatim, sudska zaštita je potrebna u izbornom sistemu, ali pitanje je da li će Upravni sud moći da postigne u vreme izbora i da donese sve one odluke koje se odnose na pritužbe, odnosno žalbe koje budu podnosila lica čija su prava povređena?
Evo, SRS je podnela žalbu Ustavnom sudu 16. marta 2011. godine, gde je mandat odbornika SRS pogrešno oduzet i dodeljen drugom članu. Upravni sud posle pet meseci nije doneo odluku i to sad u vreme kad se ne sprovode izbori, u vreme kada je potreba da se obraća Upravnom sudu možda pojedinačni slučaj, šta će se dešavati u vreme kada budu održavani izbori. Onda pogotovu Upravni sud neće moći da odgovori ovim zahtevima.
Član 102. Ustava Republike Srbije, još uvek važeći, stav 2. kaže da postoje blanko ostavke, da je trebalo doneti zakon na osnovu koga je moguće poveriti pravo raspolaganja sa mandatom koji je i dodelila politička stranka. Ali, iz već važećih odredaba zakona o lokalnim izborima koji se ne menjaju stoji pogrešna pretpostavka da se može sada donositi ovakav zakon. Mislim da bi gospodinu Markoviću bilo dobro još samo da predloži jedan zakon, a to je ukidanje izbora i ukidanje političkih stranaka, jer obesmišljava se i izlazak na izbore i izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima na ovakav način kad nema mogućnosti da se zaštiti aktivno biračko pravo građana.
O tome vam je detaljnije govorio Aleksandar Martinović, pa nema potrebe sada da ponavljam kako i na koji način zaštititi aktivno biračko pravo građanina koji zbog nekog kandidata koji obećava u vreme izborne kampanje da će zastupati određenu politiku, a nakon izbora i nakon dodeljivanja odborničkog mandata i to od strane nadležne izborne komisije, promeni politiku. Učini mu se da ono što Boris Tadić radi je sasvim ispravno i dobro, nego on radi nešto malo sporije, a ovaj bi mogao to da ubrza i radi brže. Kako i na koji način da se zaštite građani posle tih izbora? Nema mogućnosti.
Dakle, ministar bi mogao da prihvati ovaj predlog. Još jedan zakon da predloži, skupštinska većina bi verovatno to izglasala. Čemu bi to i čemu će to dalje voditi, to ćete videti i sami. Da se ukinu izbori, Venecijanska komisija ili EU možda, protiv koje je SRS svakako, i to sa razlogom. Neka kažu oni koji se sada nalaze na vlasti, ili već neki drugi sistem neka izabere i neka te odluke budu merodavne, ali samo za onu političku elitu kako vi volite da kažete, a to sigurno niti je dobro, niti građani Srbije podržavaju takve vaše predloge. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, obično kolege narodni poslanici kažu, žao mi je što ministar nije tu, pa bilo koji da je. Evo, ja nemam takva osećanja. Niti bi nešto posebno bio oduševljen da je tu, niti mi je žao što nije tu. Ponudio je jedan tako loš predlog zakona svojom ili nečijom tuđom voljom ili jedina mogućnost usled ovakve koalicije to za nas nije bitno. Zaista je ne jedan korak napred, nego nekoliko koraka nazad. Nekoliko kolega je reklo da je ovo prelazno rešenje. Prelazno rešenje je most. Preko mosta se prelazi i zakon bi trebao da bude neko rešenje koje treba da reguliše jednu oblast.

Zaista, oni koji kažu da je teško doneti zakon koji bi svima odgovarao naravno, politički sistem, a posebno izborni sistem u jednoj državi gde je demokratija i višestranačje relativno mlado i nedovoljno razvijeno, zaista je teško doneti zakon koji bi odgovarao svima. Ovde izgleda nije bilo ni volje ni pokušaja da se napravi i da se donese jedan takav zakon. Ovaj zakon imaće dalekosežne posledice. On se daleko negativnije održava na građane Srbije, nego što je bio Zakon o izboru narodnih poslanika. Ovde neposredno kad se svede na jednu opštinu gde će se održavati izbori, koja ima od osam do deset i petnaest hiljada birača, gde se međusobno poznaju, određeni treba da pobedi. Zna se dobro da su dobri, bez obzira iz koje političke stranke dolaze. Kad oni budu na listi predložene političke stranke, da ne licitiram na kom mestu, apsolutno pada interesovanje za održavanje izbora, odnosno za izlazak na te izbore.

U izbornom procesu postoji svakako aktivno i pasivno biračko pravo. Ovde, čini mi se, aktivno izborno pravo u velikoj meri, a to ćete videti posle prvih održanih izbora je ugroženo, zato što birači ni o čemu ili skoro ni o čemu neće odlučivati, iako oni kojima je stalo da ovakav zakon prođe, kažu da prvi put smo se približili biračima, prvi put oni odlučuju i to će trajati. Njihova odluka će imati neke posledice. Moći će da se vidi u praksi. To je apsolutno netačno. Vidite šta član 3. Zakona o lokalnim izborima kaže, stav 2. – niko nema pravo da po bilo kom osnovu sprečava ili primorava građane da glasa. To je deo jednog stava 2. Videćete na sledećim izborima, posle ovih prvih koji će održati po odredbama ovog zakona, moraće predlagač da razmišlja kako i na koji način da motiviše, pa čak i da uvodi neke sankcije za one koji ne budu izašli na glasačka mesta. Ovde veliki broj ljudi, a stalo nam je da se potvrdi ono što mi radimo, da li pozicija ili opozicija, nebitno, da se potvrdi na izborima, to ćete videti da nećemo uopšte imati takvu situaciju.

Ovde se pokušalo nekoliko stvari rešiti. Ima bitnih i ima nešto što je tehničke prirode. Vrlo je važno da se ostavka odbornika overi i to da overa ne sme da bude i ne može da bude starija od tri dana, pa da se preda predsedniku skupštine, pa da predsednik skupštine to uvrsti na prvoj sednici posle predate ostavke, ako ostavka nije čin koji je dat na samoj sednici. Da on stavi i vidite zakonodavac predlaže da to bude prva tačka dnevnog reda.

Prva tačka ili bilo koja tačka, uopšte nije bitno, a mi sad imamo takve situacije da nam lokalne samouprave ne rešavaju, ne na drugoj, ne na sledećoj narednoj sednici, nego u onom momentu kad dođe do podele, kada dođe do stvaranja frakcija u određenim političkim strankama ili dođe do loših odnosa među koalicionim partnerima, pa onda se dolazi u situaciju da se mandat odborniku, koji je podneo pre tri održane sednice, iako se sednice održavaju u principu svaka tri meseca u lokalnim samoupravama, tek onda se stavi na dnevni red, zato što su ostali bez skupštinske većine i onda im je potrebno da na neki način namaknu, uostalom, kao što je to rađeno i u ovom parlamentu, da na neki način obezbede odbornika koji može da im pruži, da im da podršku.

Ovaj zakon, odnosno izmene i dopune ovog zakona niti odgovaraju građanima Srbije, biračima, čije je aktivno pravo da biraju ugroženo, niti odgovara političkim strankama. U suštini, praksa će pokazati da to najviše odgovara tajkunima, a političkim strankama nikako. Verovatno i ozbiljnim političkim subjektima ne odgovara. Ne znam zašto postoji potreba kod određenih pripadnika ili političara koji pripadaju određenim političkim strankama da peru ruke od stranke, da kažu da su sad političke stranke uzele previše prava za sebe, da građani u tome ne odlučuju. Nema potrebe. Mi našu politiku, politiku SRS afirmišemo otvoreno i iznosimo građanima Srbije, neka oni procene samo na osnovu toga. Vi ste sad doveli u situaciju da opet i to možda najuži broj ljudi u jednoj političkoj stranci odredi na bazi procene koliko bi ta politička stranka mogla da osvoji odborničkih mandata u određenoj opštini i da samo taj deo ponudi kvalitetnih, a ostali uopšte ne moraju da budu ljudi koji bi sa sigurnošću mogli da utiču i da rešavaju neke probleme te lokalne samouprave.

Ovde je bilo reči i o tome da li je dobro da se lokalni izbori odvijaju zajedno ili odvojeno u odnosu na parlamentarne izbore. U svakom slučaju, kad bi to bilo pravilno raspoređeno, to bi možda imalo neki suštinski značaj i možda ponekad u slučaju kad se zajedno odvijaju parlamentarni i lokalni izbori, onda lokalni problemi ostanu u senci onog što se priča, onog što je važno za republički nivo, ali u svakom slučaju ovaj period koji je ostao do redovnih lokalnih izbora sigurno ne bi popravio situaciju, odnosno ono što bi trebalo da bude rešenje za lokalne izbore ne bi sigurno tako bilo. Mi znamo da u jednoj opštini, konkretno radi se o opštini Kosjerić, gde je jedna politička stranka bila na vlasti možda oko godinu dana, ni jedan od ministara, u vreme učešća te političke stranke u vlasti, nije došao da pomogne građanima Kosjerića, ali kada su raspisani vanredni lokalni izbori, onda su došli i pomoćnici ministara i državni sekretari, naravno, i ministri. Čini mi se da su i vozači tih ministara dolazili da ubeđuju građane Kosjerića kako bi bilo lepo i dobro da se glasa za tu političku stranku. Šta su ti ministri mogli da im pričaju o konkretnim problemima opštine Kosjerić ili bilo koje druge? Možda su pričali ono što oni smatraju da urade na republičkom nivou, a naravno ni to neće uraditi, ni to nisu mogli uraditi.

Prema tome, ako mislite na takav način da razdvajate i na takav način da se vrše odvojeno lokalni od parlamentarnih izbora, nema efekta uopšte, ali bi se možda moglo razmišljati kako i na koji način da se to uradi u nekom narednom periodu i da bude pravilno raspoređen i taj rok održavanja tih izbora.

Zaista, kad se govorilo o Zakonu o političkim strankama, onda je ministar pričao da političke stranke koje budu preregistrovane, ili registrovane po novom zakonu, neće imati potrebu da skupljaju potpise prilikom bilo kojih izbora. Da li se

radi o predsedničkim izborima, o parlamentarnim ili o lokalnim, sasvim je svejedno, ali neće biti potrebe da se prikupljaju ponovo ti potpisi, odnosno podrška listama političkih stranaka.

Što se tiče SRS, to nije sporno, ali da ne zavaravamo, da ne govorimo neistinu, da ne obmanjujemo građane Srbije, moramo da kažemo da će se i dalje skupljati potpisi, ali da to nije taj cilj, nego neće nam to trebati, a kasnije kad treba da se ide u izbornu proceduru, a profesor Šami je govorio i na jedan matematički način, ako se može tako nazvati, o ovim problemima i pokazao da znatno manji broj političkih stranaka, ili lista uopšte, one mogu da budu i od grupe građana, može da prikupi dovoljan broj potpisa koji je predviđen po ovom zakonu. Eto, to je verovatno trebalo. Ukoliko je ministar odlučio da se prikupljaju potpisi, potpisi podrške listama, trebalo je verovatno i taj deo inovirati. Ne znam zapravo ni ko je tražio od Vlade Republike Srbije ili od Ministarstva za lokalnu samoupravu da vrši ovakve izmene zakona.

Ovamo se u obrazloženju kaže – u nastojanju da se pravni i politički sistem uskladi sa evropskim principima i vrednostima, ovim izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima potvrđuje se načelo da su građani nosioci suvereniteta, obezbeđuje se ustavno pravo građana da na izborima odlučuju o tome koji kandidat će ih predstavljati i otklanjaju elementi posrednosti izbora. Ovamo se kaže da će građani glasati za listu. Prema tome, na listi će biti možda samo jedan nosilac liste i oni neće znati tačno o kojim se tu kandidatima radi i ovo nije tačno. Sa mojim kolegama iz SRS i sa najvećim brojem građana Srbije kažemo da je Srbija bila u Evropi u 13. veku, a sada ova vlast Srbiju pokušava da vrati u 13. vek, što je potpuno pogrešno i suprotno željama i potrebama građana Srbije.

Šta se kaže u članu 34. Zakona o lokalnim izborima? Stav 2. kaže – birač može glasati samo za jednu od izbornih lista sa glasačkog listića. Za jednu od izbornih lista. Onda se postavlja pitanje kome pripada mandat? Ima li blanko ostavki? Nema li blanko ostavki? Koliko smo sa početka ovog mandata imali vanrednih izbora, to nije ništa koliko će ih biti posle prvih izbora održanih po ovom zakonu koji se sada predlaže. Mislim da nijedna lokalna samouprava neće dočekati kraj mandata pod uslovom da on bude u redovnom roku, odnosno da traje četiri godine sa listom, odnosno sa odbornicima koji su započeli taj mandat. Biće češće izbori u lokalnim samouprava nego organizovanje nekih kulturno-zabavnih priredbi. Eto, to će dovesti ovaj zakon, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona. Mislim da je to potpuno pogrešno. Bolje je da smo ostali na osnovama zakona koji je do sada bio, da se na osnovu tog zakona sprovedu izbori, pošto ova vlada i ovo ministarstvo nije bilo u stanju i u situaciji da ponudi bolje rešenje za izbore. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, amandmani koje je podnela SRS suštinski bi mogli, a na zakon o republičkim administrativnim taksama, da se razvrstaju u tri grupe ili tri kategorije. Jedna se odnosi na naše intervencije da se smanje republičke administrativne takse koje vi predlažete. Bilo je slučajeva da smo predlagali da se poveća. Ova treća kategorija je da se na različite načine tretira, znači, ne indeks potrošačkih cena, nego da idemo, ono što smo mi predložili u amandmanu, da se primenjuje referentna stopa NBS. To je ono što je i suština ovog amandmana na član 73. stav 1.
Ali, gospodine ministre, kad se napravi analiza izmena i dopuna Predloga zakona o republičkim adminstrativnim taksama onda ćete videti da predsednik vaše stranke i predsednik Republike Srbije gospodin Boris Tadić i neki broj ministara u Vladi koji pozivaju imućnije ljude u Srbiji da se odreknu nekih svojih prihoda i da na drugačiji način vrši raspodelu da bi građanima Srbije bilo lakše da bi podneli ekonomsku krizu gubite moralno pravo jer ovde na ovako jedan neprincipijelno i ne možda sa aspekta ekonomske opravdanosti povećavate republičke administrativne takse gde su one povećane veći broj puta ili u procentima 700% vi kažete da su to administrativne takse koje se plaćaju jednokratno.
Svejedno, iako su jednokratno mislim da to nije realno i zato sam rekao da gubite moralno pravo da pozivate neke građane da imaju malo razumevanja za ekonomsko stanje u Srbiji, s jedne strane, sa druge strane možda čak i dobro kad bi vi bar jednom sedmično bili ovlašćeni predstavnik Vlade u ovom periodu kao resorni ministar poljoprivrede da građani mogu da čuju neke stavove od vas lično kako i na koji način država se bori da zaštiti poljoprivredni sektor, pre svega primarnu poljoprivrednu proizvodnju.
Ovde ste vi pominjali, takođe, kako i na koji način je trebalo regulisati otkup to su i neke kolege od narodnih poslanika pričali o tome, ali mislim da i ova uredba koju je donelo vaše ministarstvo nije na dobar način regulisala otkup poljoprivrednih proizvoda da postoji zloupotreba. Evo, vi sada kažete da će broj preventivnih kontrola biti povećan, ja mislim da će se to možda osetiti kad prođe sezonski otkup nekih poljoprivrednih proizvoda. Mislim da republičke robne rezerve ne daju adekvatan odgovor na sva ona pitanja na koja bi mogli i morali da daju odgovor vrlo često.
Sada kada je u pitanju otkup tog jagodičastog voća, pre svega mislim na maline, otkupljivači i hladnjičari zloupotrebljavaju ja bih rekao prirodno loš odnos ili položaj proizvođača, pa je ponekad dovoljno, vi znate da je cena izuzetno niska da nema ni ekonomske isplativosti sa kojom bi mogli da se susretnu odnosno da naplate poljoprivredni proizvođači, ali vrlo često ako kiša počne oko Kragujevca, to iskoriste priliku pa kod vas u Mačvi, tamo kod mene u Podrinju, otkupljivači da kažu, e danas je padala kiša, pa cena vaših poljoprivrednih proizvoda, odnosno konkretno maline, nije dobrog kvaliteta pa mi onda to tretiramo ili plasiramo u neku poslednju ili treću klasu.
Mislim, da bi Ministarstvo poljoprivrede odnosno poljoprivredna inspekcija morala da reaguje tu i da bar delimično pomogne poljoprivrednim proizvođačima, jer oni su priznaćete gospodine ministre, prepušteni sami sebi.
Mislim, da i tu država napravila neke sistemske greške. Prekasno ste ušli, poznat nam je i razgovor predstavnika Ministarstva poljoprivrede u Arilju i to baš onog dana kad je to područje Srbije zahvatila elementarna nepogoda što je grad pokušao da se pronađu javna skladišta za skladištenje maline, ne može se to uraditi u momentu kada počinje berba. Da ste vi u tu akciju ušli, ne mislim sad lično na vas, da ne svalim sav teret na vas, vi ste kasno i ušli u to ministarstvo, možda da ste kojim slučajem bili ranije možda bi taj problem bio ranije i rešen, ali deset godina u Ministarstvu poljoprivrede nema adekvatnih pokušaja da se to razreši i još jednom kažem, kada je u pitanju ovaj amandman, koji smo podneli na član 73, mi predlažemo da se reči "indeks potrošačkih cena" briše a da se umesto toga, znači "referenta stopa NBS bude osnovica za povećanje republičkih administrativnih taksi" a ne ovo što je ovde i predviđeno.
Još jednom ovde u ovom parlamentu se vrlo često govorilo o decentralizaciji, ali ja imam ovde jedan papir na kojem je overa jedne izjave u lokalnoj samoupravi odnosno u gradskoj upravi u Loznici, pa na ime republičke administrativne takse plaća se 720 dinara, a na ime lokalne administrativne takse u Loznici overa se i vrši 80 dinara.
Mislim, da bi o tome trebalo povesti računa i onda bi u praksi pokazali da je ovoj vladi stalo do decentralizacije i onda bi se zapravo izvršilo na takav način a ne nekim drugim predlozima i merama gde smo imali priliku u poslednje vreme i da neke zakonske predloge ovde analiziramo i da se oni čak i usvajaju u ovom parlamentu, a oni sigurno neće dovesti do decentralizacije, naprotiv, otežaće verovatno položaj lokalnih samouprava više nego što je to do sada bilo. Hvala.
Nigde nema kontrasta, dame i gospodo, kao u Srbiji. Sve veći broj propisa ovaj parlament donosi, a u Srbiji se sve teže živi i sve je veći broj nezaposlenih, manji broj zaposlenih i sve manje koristi poljoprivrednici imaju od svojih proizvoda. Nećemo sada govoriti o onome što je nedavno zadesilo veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača. Mi sada imamo na dnevnom redu dve odluke koje treba da donese ovaj parlament i raspravlja se, zajednički i jedinstven pretres je ovde.

Pokušao sam da pronađem šta među ova dva opšta akta ima zajedničko i video sam da je zajedničko to što je za jedan ovlašćen predstavnik Boško Ristić, a za drugi Nenad Konstantinović, zajedničko je što su članovi DS. Ove dve odluke nemaju ništa zajedničko. One ne bi mogle da se raspravljaju zajedno, ali i to nije problem. Hajde da se kaže koliko je Narodna skupština, parlament Republike Srbije u jednom mandatnom periodu doneo odluka. Evo, taj veliki Neca, Neca OTPOR, ispričao je lepo o Predlogu odluke o organizaciji i radu službe Narodne skupštine i otišao. Pa zar je toliko nezanimljivo da se čuje da vidimo šta imaju narodni poslanici, koji ne gledaju stvar baš kao on, da kažu vezano za to, pa da ne posluša ni jednu sugestiju, ni jedan predlog poslanika koji govore sada o ovom, ali neće valjda ovo biti poslednja opšta akta koja će se donositi u narednom periodu, šta i kako treba raditi?

Međutim, nije to vama cilj. Evo, koliko je Narodna skupština pod ovom organizacijom i vođstvom oslabila, koliko je pala na niske grane, govori i činjenica da odluka koja se tiče stručnih službi Narodne skupštine nije doneta u roku od šest meseci, kako je to Zakonom o Narodnoj skupštini rečeno u članu 75. Zakona o Narodnoj skupštini, da je treba doneti u roku od šest meseci, a taj zakon je donet u februaru mesecu 2010. godine. Slična situacija je bila i sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije. On je donet u julu mesecu 2010. godine. Ova akta su nalagala da ovu odluku treba doneti u roku od šest meseci. Mi to, odnosno vi predlažete tek posle godinu dana. Mislili smo da će tu biti nešto što će na bolji način regulisati rad ovog parlamenta.

Međutim, od toga nema ništa. Kada će jednom ova Narodna skupština sama da pravi plan svoj rada, da joj to ne čini Vlada? Mislim da je dobro postupila gospođa Gordana Čomić kada je jutros rekla kakav će biti režim rada u današnjem danu i kakav sutra. Ona je već popodne odustala od toga. Mi ćemo imati nešto drugačiji režim rada nego što je ona jutros obavestila. Ali, mi nismo na bolje ni navikli, ne od gospođe Čomić, od režima Borisa Tadića nije se ničemu bolje ni nadati. Mi možemo da podnesemo ovo, mi narodni poslanici.

Kako je građanima Srbije zbog kojih mi i jesmo ovde? Neko je malo pre pokušao da pravi podelu narodnih poslanika na one koji su za EU, za integracije, a kolega Zoran Krasić svako jutro, čim ustane, on ima precizne izveštaje koliko je u tom danu, odnosno prethodnog dana do 24 časa ljudi bilo protiv EU a koliko protiv NATO pakta. Ma, niko me od predstavnika, od ljudi koji bi želeli da znaju šta to ja radim kao narodni poslanik, niko nije do sad pitao, bez obzira koga voli i za koga navija, kad ćemo mi u EU. Valjda ih zaboli glava od toga, nego me pitaju – hoće li biti posla, šta ova vlada razmišlja, kako i na koji način da pomogne poljoprivrednicima, nezaposlenima u drugom sektoru, kako da se oni koji se školuju mogu sutra da zaposle, kako bolesni da se leče? To su osnovna pitanja koja postavljaju meni, a ja ih postavljam vama, poštovane kolege.

Kad smo već govorili u vezi odnosa i tretmana prema predstavnicima nežnijeg pola, da, treba im pomoći i ja bih voleo kad bih mogao jedno pitanje da postavim u mestu odakle on dolazi, u Kučevu – zašto je jedna mlada žena koja je i majka dvoje dece, ako se ne varam, izgubila posao zbog toga što nije htela da napusti SRS? Dati odgovor na to pitanje bi bilo mnogo bitnije nego da mi raspravljamo koliko nas ima za a koliko protiv EU.

Predlažem građanima Srbije da na to pitanje traže odgovor isključivo od profesora Krasića. On to zna najbolje i svako jutro će ih besplatno informisati kako stoje stvar i kolika je popularnost DS. Čini mi se da je protiv jednih 92% a protiv drugih 80% a protiv DS je skoro 100% građana Srbije.

(Predsedavajući: Izvinite gospodine Periću, ali, čim to bude na dnevnom redu, sigurno će Skupština o tome raspravljati. Sada vas molim da se vratite na dnevni red.)

Ja govorim o odluci koja se tiče organizovanja službi Narodne skupštine. Takva pitanja stižu i preko službe Narodne skupštine. Mi moramo ponekad i o tome da progovorimo. Ali, naravno, sve vreme ću ja pričati o ovoj odluci koja je vezana za obrazovanje te komisije.

Znači, bilo bi dobro da mi čujemo zbog čega Narodna skupština ili Administrativni odbor, generalni sekretar i stručne službe nisu mogle ovakav predlog odluke da ponude ranije. Kada se čuje da će sada umesto dosadašnjih sedam sektora u stručnoj služi kao jedinstvenom delu biti četiri sektora, očekuje se manji broj zaposlenih, a mi smo čuli da nemamo ni dovoljno zaposlenih. To se može očekivati i u narednom periodu, mada smo mi to imali i do sada i to uopšte nije problem. Svaki dan vidimo neko novo lice koje se zaposlilo isključivo zahvaljujući stranačkoj pripadnosti i ničemu drugom, ne ni stručnoj spremi, ne ni nekoj posebnoj kvalifikaciji i znanjima, nego samo stranačka pripadnost.

Mi smo smatrali i predložili smo koleginica Vjerica Radeta i ja da se još jedan sektor, pored ova četiri sektora koja su predviđena ovom odlukom, doda a to je sektor za poslove poslaničkih grupa. Vidite kako mi razmišljamo i u momentu kad smo u opoziciji – da treba urediti ne samo rad stručni službi nego sve za šta mi donosimo određene zakone, i kad budemo na vlasti i kad budemo u opoziciji. Ja ću vam kasnije dokazati, kad budemo pričali o ovoj drugoj odluci, da je član 278. Zakona o krivičnim sankcijama menjan tri puta da bi bila doneta ova odluka, odnosno da bi bila predložena danas posle pet i po godina. Zato mislim da je trebalo prihvatiti ovaj amandman gde se predlaže još jedan, peti sektor u okviru službe u Narodnoj skupštini koji bi pružao pomoć poslaničkim grupama. Ne treba ta pomoć sada ni DS ni G 17 plus i ne znam kojim strankama sve koje čine i podržavaju ovu vladu, zato što oni dobijaju predloge iz Vlade, ali kad budu sutra u opoziciji sigurno bi bilo dobro da imaju mogućnost da jedan deo sektora odnosno jedan sektor pomaže u radu tim poslaničkim grupama.

Kada je u pitanju Odluka o obrazovanju komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, znači, taj zakon je donet 2006. godine i član 278. je predvideo jednu komisiju i ja se slažem sa obrazloženjem koje je dato na kraju ove odluke da nije bilo dovoljno elemenata da se formira ova komisija.

Onda je 2009. godine, od 11. septembra promenjen i stupio na snagu Zakon o izvršenju krivičnih sankcija i samo se izmene u tom članu 278. odnosila da je i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija dužna da jednom godišnje dostavi izveštaj o stanju u toj upravi ovoj komisiji. Ali ni to nije bilo dovoljno, kako vi kažete, jer se nije tačno znalo ni kako obezbediti sredstva, ni na koji način da se organizuje ta komisija. Onda je još jednom, 17. 05. 2011. godine stupio na snagu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, gde je tačno precizirano i valjda na osnovu tih trećih izmena, a posle pet i po godina, stvorena je mogućnost da Odbor za upravu i pravosuđe predloži jednu ovakvu odluku. Predlaže se da ta komisija ima ukupno pet članova, od toga će tri člana biti članovi ili zamenici članova Odbora za upravu i pravosuđe, odnosno kasnije Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, a još dva člana, i ukupno će to biti pet, od strane jednog drugog odbora, a u stvari to će biti po sada važećem Poslovniku o radu Narodne skupštine iz dva odbora. Ne znam kako ćete to da definišete.

Tu će nastati jedan problem. Kad je tamo rečeno koliko će trajati mandat te komisije, imaćemo situaciju da u jednom momentu, nakon verifikacije mandata jednom sazivu Narodne skupštine nećemo imati tu komisiju jer će mandat prethodnim članovima te komisije prestati a Narodna skupština je verifikovana onog momenta kad se potvrde mandati dve trećine narodnih poslanika koji su izabrani, a ne onog momenta kad su imenovani, najpre skupštinski odbori, a zatim kad skupštinski odbor i personalno bude predložio ova dva, a to će biti u stvari tri skupštinska odbora, kad personalno bude predložio rešenja za članove ove komisije.

Ova komisija bi trebala da bude svojevrsna civilna kontrola nad izvršenjem sankcija na zatvorenicima u našim zatvorima koji su sada pretrpani. Zaista ono o čemu je moj prethodnik kolega Mirko Munjić govorio, trebalo bi jednom da se napravi analiza, a to može i mora da uradi Vlada Republike Srbije, da se vidi zbog čega i koliko ljudi se nalazi na izdržavanju kazne zatvora. Imaćemo u narednom periodu sve veći broj čestitih, iskrenih i poštenih ljudi koji zbog nezaposlenosti ne mogu da izmiruju svoje obaveze, pa će doći do pretvaranja novčanih kazni u zatvor, a onda će se oni nalaziti tamo sa kriminalcima koji su na pljačkaški način dolazili do velikog bogatstva, sa ubicama i to će već negativno uticati ovo što se u poslednje vreme sve više predlaže - nošenje te narukvice. Ona će sigurno biti privilegija samo za one bogate.

Ali, izdržavanje kazne zatvora ima i jednu preventivnu poruku – da onom ko bi se možda usudio iz bilo kojih razloga da počini krivično delo, da uvek nad glavom visi to da postoji mogućnost da će njegova sloboda biti ograničena. Danas valjda nema ništa preče i bolje nego što je sloboda, a to dokazuje i predsednik naše stranke, prof. dr Vojislav Šešelj, koji je otišao dobrovoljno i već se devet godina nalazi u Haškom tribunalu i brani Srbiju i interese srpskog naroda i predlaže da i drugima da u meri u kojoj mogu i u kojoj su obavezni, a ministri ove vlade su obavezni da stvaraju uslove za bolji život građana Srbije i da bude bolje onima zbog kojih se vi, i ponovo ćete, kad počnu izborne kampanje, a to radite i sada, ponovo ćete ići da ih ubeđujete da vam ukažu poverenje, a sejete samo nezaposlenost, neizvesnost i jednu veliku nesigurnost. Hvala vam.
Zahvaljujem kolegi Milovanoviću. Mislim da će Srpska radikalna stranka biti u poziciji, pre Demokratske stranke, u opštini Kučevo da rešava te negativne probleme i pojave koje je napravila DS zajedno sa SNS.

Nisam mislio pri tome da uputim ništa loše na vašu adresu, nego sam samo hteo reći da naš zadatak i posao ne treba da bude ovde da mi pronalazimo ko je euroskeptik a ko eurofanatik, nego da pomognemo ljudima da malo bolje žive. To je naš osnovni zadatak u ovom parlamentu, naravno donoseći zakone od kojih građani Srbije treba da imaju koristi. To je bila suština. Imajte malo strpljenja, već na sledećim izborima odgovornost za stanje u opštini Kučevo sigurno će preuzeti i potpuno odgovorno vršiti SRS.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, ne mogu da zamislim nekog narodnog poslanika da je spreman da parlament pretvori u fabriku donošenja odluka, opštih akata, zakona ili bilo čega što je Narodna skupština nadležna da donosi. Zaista će se jednog dana postaviti objektivno i opravdano pitanje od strane građana Srbije da li vredi izlaziti na izbore, jer izborna volja vrlo često bude falsifikovana, bude pokradena i ne odražava stvarno stanje volje građana Srbije kada izlaze na izbore.
Sada imamo tri tačke dnevnog reda. Jedna tačka je Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK na predlog LDP, gde predlažu da se zamene Žarko Bogdanović, član RIK i Savo Pilipović, zamenik člana RIK, sa novim predlozima, za člana RIK Dragan Nikolić i za zamenika člana Marko Palamarević. Njihova procena i obrazloženje ovog predloga jeste da je dužnost člana, zamenika člana obavljati efikasnije novopredložena lica. U to personalno nećemo da ulazimo, to i jeste pravo poslaničke grupe tako da predloži.
Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije tretiraju probleme odnosno razrađuju detaljno odbore Narodne skupštine, odnosno kažu da postoje radna tela. Radna tela mogu biti stalna i povremena. Novi Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije predviđa 19 skupštinskih odbora i jedan poseban skupštinski odbor, to je odbor za prava deteta. On se malo drugačije formira, a ovi ostali imaju podjednak broj članova. Postoje privremena radna tela, a to su anketni odbori i komisije koje Skupština može da oformi od slučaja do slučaja, dakle u ad hok situacijama.
Poslovnik o radu Narodne skupštine je posvetio 42 člana od ukupno 290 i nešto radu skupštinskih odbora. Citiraću samo jedan deo člana 45 Poslovnika o radu Narodne skupštine i onda ćete videti da ono što govorimo vezano za ovu tačku dnevnog reda ima potpuno smisla.
"Na predlog poslaničke grupe Narodna skupština donosi odluku o prestanku dužnosti člana ili zamenika člana odbora za koji je izabran iz reda članova te poslaničke grupe i izboru novog člana ili zamenika člana odbora."
O tome da li je trebalo predvideti i uvoditi institut zamenika člana skupštinskog odbora su moje kolege već govorile i ne bih to ponavljao, naravno, tome smo se protivili. Smatramo da to nije u redu, ali je skupštinska većina dala podršku ovom poslovniku i to je ostalo tako.
Još jednom, znači, na predlog poslaničke grupe se razrešavaju i biraju članovi odbora. Pošto razgovaramo i o Predlogu odluke za razrešenje i imenovanje članova RIK, to je važilo, važi i važiće za sve poslaničke grupe, osim za poslaničku grupu SRS. Zbog toga uvek koristimo priliku kada su ove tačke dnevnog reda u pitanju da prokomentarišemo, ne bi li proradila savest kod nekih narodnih poslanika koji su trebali u momentu krađe mandata SRS da odreaguju na način na koji je to trebalo. Evo, pročitao sam član 45. stav 1. Poslovnika o radu Narodne skupštine iz kojeg je bila dužnost i obaveza svakog narodnog poslanika da na predlog odnosno na zahtev SRS prihvati ovaj predlog koji smo mi i za današnju sednicu predložili.
Kada je u pitanju izbor članova RIK smatramo, to je ono što bi jedan od potpredsednika Narodne skupštine, gospođa Čomić, rekla, dobra praksa da u RIK budu zastupljene sve parlamentarne stranke, a nakon sticanja odnosno prihvatanja liste i onih koji nisu u momentu sprovođenja izbora bili parlamentarne stranke, dobijaju pravo na proširenog člana RIK, a samim tim i kasnije, kad se budu formirale opštinske izborne komisije, kad ih ima i birački odbori. To je jedno lepo pravilo, jedna lepa pozitivna praksa.
Ovo što najavljujete i predlažete, uvođenje centralne izborne komisije, smatramo da to neće biti pravi odraz stanja, da to nije najbolje rešenje, ali dok imate 126 tu nećemo moći mnogo da promenimo situaciju, samo je pod velikim znakom pitanja dužina trajanja tog roka od vaših 126.
Pored ovog predloga LDP, vezano za članove RIK, poslanička grupa ZES je predložila i odluku o izmenama zamenika članova odbora Narodne skupštine, gde se predlaže da se u Odbor za smanjenje siromaštva, umesto Danijele Lovrin-Gavrilović, imenuje Radoslav Milovanović i u Odbor za smanjenje siromaštva umesto Ljiljane Lučić, za zamenika člana Radoslav Milovanović. Takođe, opet u skladu sa našom dobrom praksom i poštovanjem parlamentarnih pravila, SRS pretpostavlja i smatra da lista ZES traži najbolja rešenja i pokušava da da predlog za koji smatra da će s pravom moći da odgovori zadacima za tu političku stranku.
Još jedan predlog odluke je stigao od poslaničke grupe ZES – Predlog odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije u Odboru za kulturu i informisanje se razrešava Vesna Marjanović, verovatno zbog odlaska na drugu dužnost i u Odboru za ravnopravnost polova Vesna Marjanović se razrešava, a u Odboru za kulturu i informisanje imenuje se Ljiljana Lučić i u Odboru za ravnopravnost polova takođe Ljiljana Lučić.
Ovo je u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini i sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine u redu. Mi se zalažemo da ovakva pravila važe i pre i posle ovoga, ali postoji nekoliko situacija kada vi niste obratili pažnju na to i uopšte ne poštujete pozitivne zakonske propise koji jesu deo našeg pravnog sistema.
Ima tu nekoliko situacija koje zaista zaslužuju pažnju, kada je u pitanju rad tih odbora, svakako Administrativni odbor, koji je pre dva dana imao svoju sednicu i otpočeo sa radom pre nego što je imao dovoljan broj članova, zapravo, sednica nije mogla da otpočne, Administrativni odbor, teško je sad prognozirati i reći da je to jedan od najvažnijih, najbitnijih odbora Skupštine Republike Srbije, ali je bitan i važan, pogotovo kada se zna šta je sve u njegovoj nadležnosti, pa smo imali priliku kada smo govorili malopre o odluci vezano za organizaciju stručnih službi Narodne skupštine, da je Administrativni odbor imao najvažniju ulogu prilikom donošenja, odnosno predlaganja te odluke i da će i Poslovnik, odnosno pravilnik koji bude generalni sekretar doneo, vezano za organizaciju stručne službe Narodne skupštine, saglasnost za to dati Administrativni odbor.
Vidite samo iz nekoliko primera koliku važnost, a da ne govorim da je Administrativni odbor bio taj koji je vrlo često imao obavezu da na osnovu podnete ostavke donese odluku o prestanku mandata, a da to kasnije Narodna skupština verifikuje i on počinje sa radom bez dovoljnog broja, odnosno bez postojanja kvoruma.
Imajući u vidu da će to od novog saziva, taj odbor imati i proširen značaj, to će biti Odbor za administrativno budžetska pitanja i mandatsko imunitetska pitanja, a eto još veće obaveze i veće odgovornosti za taj odbor. Predsednik tog odbora se usuđuje da započne sa radom, odnosno, pre toga zamoli predstavnike sredstava javnog informisanja da napuste tu sednicu, a potom započne sa radom bez dovoljnog broja članova. To ukazuje na jednu neozbiljnost, jedan skandal koji ne može da se vidi i izbegavaju to. Čini mi se da to prave i na skupštinama lokalnih samouprava. Ne da to izbegavaju, nego ne bi smeli. Pretpostavka je, da tamo možda ponekada i nedostaje stručnih ljudi koji bi mogli da skrenu pažnju na neke stvari koje nisu u skladu sa zakonom i Ustavom, ali tako nešto se sigurno nije desilo.
Odbor za odbranu i bezbednost, treba se samo prisetiti da je bivši predsednik, poslanik SRS, gospodin Dragan Todorović, upravo bio prvi koji je zahtevao da se ispita privatizacija Luke Beograd, zatim privatizacija "Večernjih novosti". Zbog tog njegovog istrajavanja na tome, što je bilo veoma bitno kako za zaposlene tamo, tako i za sve koji žive u Srbiji, a hoće da poštuju pozitivne propise, ni manje ni više, nego je pokrenut zahtev za njegovu smenu, upravo zbog pokušaja i želje da se poštuje pravni sistem, a da se loša privatizacija ne ponavlja, odnosno da se ugovor o takvoj privatizaciji stavi van snage. Imali smo situaciju da se pokrene zahtev za smenu Dragana Todorovića sa mesta predsednika Odbora za odbranu i bezbednost.
Odbor za poljoprivredu koji je po nekom dogovoru, na početku konstituisanja saziva Narodne skupštine, mesto predsednika tog odbora je trebalo da pripadne članu SRS. To je takođe jedan važan odbor, pogotovo za ono što se u poslednje vreme, čini mi se afirmiše u Srbiji, ono što dolazi iz Ministarstva za poljoprivredu, da je poljoprivreda jedan segment i jedan deo u kojem je ostvaren budžetski suficit. Taj odbor nije zasedao. Možda je samo jednom ili dva puta zasedao u toku 2011. godine.
To je odbor koji bi trebao kod svake setve ili žetve, pogotovo kada je Srbija u pitanju, kada je sve neizvesno, pre toga da zaseda. Imali smo situaciju da za šest meseci taj odbor zaseda možda dva puta, i to, kada je član odbora, narodni poslanik Milorad Krstin zahtevao, nakon blokade puteva u Vojvodini, da taj odbor zaseda, da donese neke svoje stavove, i nedavno, možda pre dva dana, na zahtev predsednika Odbora za industriju, gospodina Milorada Buhe koji je član SRS i predsednik Odbora za industriju. Tada je taj odbor zahtevao, a morao bi u ovom vremenskom periodu mnogo češće, pa čak možda i izvan sedišta parlamenta da zaseda, da ode da održi jednu sednicu na području gradova zahvaćenih olujom, da se proba ispraviti ta nepravda gde veliki broj građana koji imaju registrovana poljoprivredna domaćinstva i ne mogu da je obnove, jer od februara do maja tekuće godine ne uspeju da izmire svoje obaveze za prethodnu godinu, a vezano je i za penziono osiguranje. Onda oni gube pravo i na subvencije i premije.
Veliki je broj onih koji imaju posede ispod pet, šest, sedam hektara gde je isplativost, kada su u pitanju i te premije, odnosno subvencije koje se dobijaju, jednostavno, samo pošto se dobije premija, stigne poljoprivrednom proizvođaču da izmiri obaveze vezano za registraciju poljoprivrednog domaćinstva. O tome bi ovaj odbor morao da raspravlja, morao bi da donosi određene zaključke i stavove. Jednostavno, bilo koji odbor može da traži analizu rada ministarstva.
Čini mi se da ti odbori u poslednje vreme nemaju tu ulogu i jednostavno ne treba tako da se ponašaju, ne treba tako da rade. U poslednje vreme imamo situaciju da Ministarstvo poljoprivrede vrlo često donosi neke uredbe koje kasnije naprave problem i za proizvođače i za otkupljivače. Sada imamo situaciju da je to tzv. "crveno zlato", kako vrlo često vole da ga nazovu. Čini mi se da se u poslednje vreme neka velika briga vodi za one koji se bave proizvodnjom maline. Zabranjeno je onima koji otkupljuju taj poljoprivredni proizvod, a imaju to registrovano kao delatnost, zabranjeno im je da dolaze na druga područja. Odnosno, za njih važe pooštreni uslovi, ne onakvi koji važe za one poljoprivredne proizvođače koji se bave otkupom, a jesu sa tog područja.
Mislim da to ne treba dozvoliti. Jednostavno, poljoprivredni proizvođač treba da plasira svoje proizvode na ono mesto, odnosno onom otkupljivaču koji može da ponudi najbolju cenu, ako već država nije vodila o tome računa. Imamo i nedavnu situaciju, doduše, onog dana kada je zadesio grad Arilje, da su predstavnici Ministarstva za poljoprivredu išli da se dogovaraju, i to u momentu kada je počela berba maline, da se dogovaraju da se određeni broj hladnjača tretiraju kao javna skladišta. Možda je moglo da se u taj posao krene u januaru mesecu, da se uradi na pravi i na dobar način i da se poljoprivrednim proizvođačima pomogne. Zasigurno, to ne može da se radi u momentu kada se počne sa berbom tog voća.
To su one stvari zbog kojih kažemo da je rad odbora veoma važan i da bi trebalo i ovaj zahtev koji je SRS uputila, a vezano za promene svojih članova odbora, odnosno ako nego napusti poslaničku grupu, jer član 45. Poslovnika o radu Narodne skupštine kaže da je isključivo i jedino poslanička grupa nadležna da podnese zahtev za smenu, a Skupština donesi odluku o promeni zahteva, odnosno o prihvatanju odluke poslaničke grupe.
Sve su ovo problemi koji su napravljeni u momentu kada se imao za cilj razbijanje jedne jake i najjače opozicione poslaničke grupe kao što je SRS, da bi se stvorila nova politička stranka, ili deo poslanika koji ne bi trebalo da imaju taj status koji će pomoći režimu Borisa TAdića da ostane, izgleda i pun mandatni period na čelu, kao što je i Bogoljub Karić u jednom momentu na predsedničkim izborima imao ulogu da tad omete predsednika skupštinske većina na predsedničkim izborima, tako je ovo i sada, da bi mandatni period režima Borisa Tadića, odnosno Vlade Mirka Cvetkovića trajao četiri godine. A politika Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića i u narodu i u ovom parlamentu, mora biti osuđena na propast. To je nešto što je već viđeno i sigurno da ne koristi građanima Srbije. Samo je bio jedan mali trik i pomoć Borisu Tadiću. Hvala.