Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7290">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Poštovane kolege, mi još jednom ukazujemo da verujemo u institucije države i da bi bilo potrebno da i vi to radite, ali vi ovde priznajete nemoć i Ministarstva unutrašnjih poslova, i sudija i svih državnih zvaničnih organa koje ste birali. O čemu se tu radi? Nemate sigurnost, jer znate kakve kandidate ste odabrali, kakve kandidate ste usmerili.
Podneli smo amandman na član 38. Predloga zakona, gde se radi o dostavljanju rešenja o izvršenju. U stavu 1. se kaže kako i na koji način se to radi i gde se dostavljaju. Ovde se ne radi o jednom suštinskom pitanju, ovde se radi prosto o jednom tehničkom pitanju.
Mi smo želeli da nema nikakvih zabuna, da stav 3, na koji se i odnosi ovaj amandman, bude potpuno jasan svima. On sad glasi u Predlogu zakona – rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima i zaključak o ispražnjenju i predaji nepokretnih, misli se stvari, ali ne piše, dostavlja se izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve radnje izvršenja, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Mi smo predložili da se ovo "osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno" briše.
Ovo nije neka konceptualna razlika, ovo je zaista tehničko pitanje. Kakve bi to mogle da budu drugačije razlike, kako bi to moglo na drugi način da se propiše dostavljanje ovog rešenja i šta ono suštinski izvan ovog znači, da mora baš da ostane ovde u ovom predlogu zakona? Ne mora, ovde se samo radi o tome da principijelno nećete da prihvatite amandman. Ništa ne bi bilo strašno i da bude prihvaćen.
U članu 58, pošto se on odnosi na sadržinu izjave o imovini, naravno, sud poziva izvršnog dužnika da da izjavu o svojoj imovini, ovde stoji o ukupnoj imovini, predložili smo da se to odnosi na visinu vrednosti izvršne tražbine i troškova izvršnog postupka.
Smatramo da je bespotrebno i nepotrebno ako se radi o nekom novčanom ili bilo kom drugom potraživanju, koje može da bude u iznosu od nekoliko hiljada, da izvršni dužnik mora da daje izjavu o ukupnoj svojoj imovini. To nema nikakvog smisla.
U obrazloženju zbog čega se ne prihvata amandman, kaže se da se ne zna tačno koja će biti vrednost imovine, odnosno potraživanja, pa onda da bi izvršni poverilac bio sigurniji da će to biti naplaćeno. Naravno, sve da se da izjava, to i preciziramo i potpuno smo tačni. Kažemo da se da vrednost imovine do potraživanja plus sudski troškovi. Preko toga je sve besmisleno i ulaženje u neke privatnosti koje nemaju nikakve veze sa izvršnim postupkom.
Smatramo da ovaj amandman ne remeti vaš koncept, koji je pogrešan, nakaradan i nikakav, i da bi amandman trebalo prihvatiti.
Član 62. se odnosi na rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika. Na stav 4. podneli smo amandman koji glasi: Ako nakon izvršenog upisa u istom predmetu nastupi osnov za novi upis zasnovan na drugim činjenicama, sud će doneti rešenje u roku od pet radnih dana o novom upisu i istovremeno odrediti da se raniji upis briše. U slučaju da je izjava o imovini izvršnog dužnika naknadno bude samo dopunjena (član 57. stav 3), neće se brisati raniji upis već će se rešenjem, u roku od pet radnih dana, odrediti da se dopunska izjava o imovini priloži zbirci isprava uz isprave o ranijem upisu.
Ovo predlažemo iz čisto praktičnih razloga zato što predloženom normom navedenog stava nije određen rok u kome postupajući sudija mora da donese rešenje o upisu u knjigu izvršnih dužnika, što je od velikog značaja za vođenje izvršnog postupka i zaštitu interesa izvršnog poverioca, pošto se ostavlja mogućnost dužniku da u relativno dužem vremenskom periodu otuđi imovinu, pa kasnije napravi probleme za realizaciju, odnosno za izvršenje i izmirenje obaveza prema izvršnom poveriocu.
Kolega Jojić, kao čovek sa bogatom advokatskom praksom, preko 30 godina radi ovaj posao, imao je priliku da vidi kako to izgleda na terenu i zapravo je obrazložio ovaj amandman u moje ime. Mislim da je to uradio odlično, a podsetio bih samo da se radi ovde o izvršenju u vanrednim okolnostima, kada izvršni dužnik nije prisutan, a ne kada je prisutan.
Predložio sam da se u stavu 3. posle tačke stavi zapeta i da se doda da je obaveza po sprovedenim radnjama prostoriju zaključati, zapečatiti, u slučaju da je nasilno otvorena promeniti bravu od ulaznih vrata te prostorije i istu zaključati. To je obaveza sudskog izvršitelja ili izvršitelja uopšte.
On je rekao šta se dešava u slučaju da se ne uradi tako. Ostavlja se stan ili imovina čoveka koji ju je godinama sticao, ostavlja se otvoreno, da svi mogu, a danas provaljuju u zaključanu, a šta mislite ako neko ostavi otključano.
Gospođo ministar, vi niste bili spremni da prihvatite ovakav amandman. On samo pomaže, samo osigurava imovinu u koju ste ušli, namirili ono što poseduje i ostalo treba čuvati, treba voditi računa.
Ako nismo u stanju da sačuvamo ono što je izvršni dužnik sticao, onda je sigurno da u samom postupku izvršenja, o čemu uporno govorimo i zbog čega smo podneli ovaj broj amandmana, sigurno da nećete kvalitetno uraditi taj posao, ne mislim na vas, vi nećete to da radite, vi rukovodite Ministarstvom.
Recite samo, ova izjava predsednika Vrhovnog kasacionog suda da neće biti nikakvih problema oko onih sudija koji nisu bili izabrani u redovnom postupku, kaže – neće biti nikakvih problema da se vrati sada ponovo, šta to znači?
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, da bi napravili uvod u priču koja sledi, moram da se osvrnem na sledeće. Vi rekoste da su nacrt ili radnu verziju ovog zakona radili advokati. Na ovaj zakon je podnet 151 amandman, a prihvaćeno je 25 amandmana. U najvećoj meri su to pisali advokati, odnosno podnosili iz svih poslaničkih grupa, ne samo opozicioni nego i pozicioni.
Vi ste citirali u jednom momentu Ustav i rekli ste šta je advokatura. Samo da se podsetimo, da je advokatura počela da se razvija, i mi danas zaista govorimo o jednoj važnoj profesiji, u antičkom periodu, a svoje esnafske oblike dobila je negde u srednjem veku. Mi nećemo više o prošlosti, idemo na budućnost.
Vi ste rekli, razlozi za donošenje ovog zakona, ne jedini, ali jedan od veoma bitnih jeste zbog donošenja Ustava iz 2006. godine.
U Ustavu član 67. definiše advokaturu kao posebnu službu, znači, pruža stručnu pomoć fizičkim licima i pravnim licima, ali ovde ste u članu 17. u Predlogu zakona rekli da je to delatnost, a moram da vas podsetim da je delatnost trgovina na malo, delatnost je trgovina na veliko, gde se uzima određena provizija.
Delatnost je Homen, pa preporučujem Vuku Dinčiću da se kandiduje u tu vrstu delatnosti jer bi možda on to bolje odradio, i da li ste videli kojim je aplauzom bila propraćena njegova diskusija vezana za nagodbu koju je tužilaštvo uradilo sa određenim okrivljenim licima. Ovo je samo dokaz da o reformi pravosuđa niko više nema ozbiljnih reči, pa čak ni u skupštinskoj većini koja je podržavala sve te zakone.
Ne mogu da kažem da je to vaša želja, jer vi na potpuno drugačiji način postupate, ali u jednom momentu, čitajući ovaj zakon, mogao sam da steknem utisak kao da se vi zalažete za jedan princip koji postoji u Srbiji, a on nije nikada bio takav, a to je advokatska koncesija kada ministar određuje i ko će biti sve advokati i gde će im biti kancelarija. To neko u vaše ime želi da obezbedi takvu advokaturu, a ne onu za koju se zalaže najveći broj advokata.
Ako su ovo radili advokati nije moguće da ovoliko primedbi, odnosno ovoliko amandmana postoji na ovaj zakon. Kakvog su kvaliteta ti advokati, jer ne sumnjam, mi imamo dobre advokate, savesne i ova diskusija gde je govorio Srđan Miković, kako se postaje dobar advokat, šta su to dobra ponašanja, naravno, u svakoj profesiji ona se stiču od rođenja, pa kroz ceo radni vek i kasnije prenosimo na pokolenja koja dolaze iza nas. Čini mi se da ovde nešto nije u redu oko ovog predloga zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz obrazloženja amandmana na član 22. koji je podneo moj uvaženi kolega Petar Jojić, videli ste da se vodi računa o zaštiti stranke.
Ovde se moglo u prepodnevnom delu čuti kako neki smatraju da treba favorizovati advokate, a neki smatraju da treba favorizovati stranke.
Mi smatramo da ovaj zakon treba da uredi na najbolji način sve one subjekte koji su vezani i obavezni su postupati po pravilima ovog zakona. Čak se, čini mi se, počelo nadgornjavati kako i na koji način treba advokati da se usavršavaju. Član 17, koji reguliše tu problematiku na jedan uopšten način, kaže - advokat je dužan da se usavršava.
Ako Advokatska komora bude na isti takav način to preuzela, onda od tog usavršavanja nema ništa. U svakoj profesiji prosto je obaveza da se ljudi usavršavaju, a čini mi se u ovoj advokatskoj rekao bih još i više iz razloga što svako želi da se ostvari u toj profesionalnoj karijeri i to je sasvim u redu.
Ali bi, čini mi se, gospodine Ćosiću, mogli da prenesete gospođi ministar da bi ovo odeljenje ili Sektor za nadzor moglo možda malo više da napravi uticaj neke kontrole u sprezi vezanoj između advokata i sudija. Bitno bi bilo to suzbiti i sprečiti jer prosto stranke umeju da prepoznaju ko su dobri i kvalitetni advokati, ali se ovde često u životu nametnu oni koji za novac mogu da kupe slobodu i bilo šta drugo. Tu bi odeljenje za nadzor moglo malo više da napravi nekog pomaka.
Vezano i za član 23, mi smo predložili da se obračun o naknadi i nagradi, inače, član 23. ovog predloga zakona reguliše nagrade i naknade za rad advokata i predložili smo da obračun o nagradi i naknadi troškova advokata predstavlja ne verodostojnu ispravu u izvršnom postupku, nego da ima snagu izvršne isprave ta verodostojna isprava, da ne bi dolazili u poziciju da se ulazi često i u parnični postupak i to može da traje i nekoliko godina, kao što je uobičajeno u tim građanskim parnicama, gde postupci traju desetak godina. Ovde možemo da dođemo u istu poziciju.
Mi ne želimo da zaštitimo na ovaj način nesavesne advokate, ali želimo da zaštitimo one koji vrlo često mogu da ulaze u parnicu da bi naplatili svoju naknadu, a čini mi se da se to najviše odnosi prilikom zastupanja pravnih lica, a ne fizičkih. Fizička lica, čini mi se, zbog obaveze i po definiciji zbog onog zbog čega se pojavljuju pred sudom te svoje obaveze izmiruju. Mislim da bi ovo dobro bilo, da ne bi ulazili u neke dugogodišnje trajne parnice, da bi bilo dobro prihvatiti ovaj amandman.
Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na član 48. se odnosi na upis u registar advokatskih ortačkih društava. Ovde se predviđa koji su potrebni uslovi za upis advokatsko-ortačkog društva. U stavu 1. tačka 5. kaže se, između ostalog – ako je društvo zaključilo ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti u skladu sa odredbama člana 37. ovog zakona.
Mi smo predložili da se ova tačka briše. Imamo argumentaciju za to.
Jeste neko rekao da je ovaj institut neophodan. Možda je neophodan, a sada kada bi vi otišli kod jednog poljoprivrednika i rekli mu, traktor koji je star 30 ili 40 godina nije dobro da izađe u njivu da ore, bolje da to radi sa novim traktorom. Naravno da taj zna, ali ne može, nema sredstava i ne može da kupi. Nije bilo potrebno uvesti ovaj institut osiguranja u profesiju advokature.
U Ljuboviji, Krupnju, Bajinoj Bašti, mnogo je takvih mesta u Srbiji gde advokati ostaju bez posla, nezavisno od toga da li će se uvesti ovaj institut ili neće, jer nema više posla i nemaju šta da rade. Kako se koji zakon donosi, onima na koje se on odnosi sve je teže i teže.
Zaista ovde se moglo videti da onako lagano provejavaju neki koji u svojim diskusijama otprilike otkrivaju za koje lobije, možda i nesvesno, oni rade. Lepo je biti osiguran, ali kako kada posla nema, na koji način da se to uradi. Moralo je mnogo drugačije da se razmišlja.
Mislim da je predlog ovog zakona koji je bio 2005. godine bio nešto povoljniji nego što je sada, ali gospodo advokati budite zadovoljni, bolje je i danas da se donese ovaj zakon nego za godinu dana, osim za one koji su zaista dobro izlobirali. Čini mi se da s tim ministar pravde nema nikakve veze, oni će imati posla, a vi ostali pogledajte šta ćete raditi, moraćete da se prekvalifikujete.
Samo u Srbiji lekari ne leče, samo u Srbiji lekari su možda kondukteri ili vozači u GSP-u, tako će biti i s advokatima i s pravnicima, sa sudijama, pogotovu kada još uvek postoje sudije koje odlaze u advokatske kancelarije, dobijaju od države naknadu i pripomažu malo onima koji su se registrovali, a oni koji bi da registruju advokatsku kancelariju i da rade nemaju posla i ne mogu takvi da ga dobiju.
Gospođo Malović, vaš odnos prema zakonu o advokaturi u celini se može podeliti u dve faze. Prva faza je do njegovog radnog teksta, koji je došao u Vladu gde ste vi glasali za njega. Posebno vaš odnos prema ovom zakonu dobija na težini kada su u pitanju amandmani narodnih poslanika.
Vi više tu ne možete da se vadite da su tekst Predloga zakona uradili advokati. Očigledno je sad, vi ste u pravu, da su to uradili advokati, ali izgleda da su oni buli usmereni od nekog iz ministarstva. Ne od vas, nego od nekog iz ministarstva, pa čini mi se, iz nekih političkih stranaka.
Ako ste pažljivo pratili, to se da vrlo lako i jednostavno može zaključiti da je bilo tako. Tu nastaje dilema - da li da se donese statut, odnosno neke nadležnosti da budu usvojene u statutu, a ne u zakonu. To je pitanje. Strah imaju oni koji znaju kako je došlo do predloga ovog zakona i koji su sukobi bili među samim advokatima.
Nedavno, kada mi je jedan mlad advokatski pripravnik rekao, kada klijent uđe kod mog principala i treba da se dogovore o iznosu koji treba da plati, on kaže - to ne mogu da slušam. Naravno da ima i takvih advokata, ali mi ceo dan, bar mi iz SRS danas ne govorimo o takvima, mi ne želimo da štitimo takve i da stajemo u zaštitu takvih. Mi polazimo od toga da je advokatska profesija jedna, pa između ostalog i iznad svega stručna, ali i humana profesija. Stajemo u zaštitu takvih.
Nama je potreban, mi želimo da imamo takav zakon. Zbog toga smo i predložili u članu 65. stav 1. tačka 1) šta su sve nadležnosti Advokatske komore Srbije. Pa se kaže – odlučivanje o zahtevima za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija, upisnik A i upisnik B, imenik advokata. Upisnik A i upisnik B se odnosi na strane advokate. Upisnik B je pod nešto strožim uslovima. Mi predlažemo da se to briše. Dakle, da ostane samo odlučivanje o zahtevu za upis u imenik advokata, imenik zajedničkih advokatskih kancelarija.
Uvođenje osiguranja, strani advokati, to će dodatno da napravi problem za one koji se bave isključivo advokaturom, s jedne strane. S druge strane, očekivao sam da će ipak, na primedbu gospodina Krasića, neko od advokata, da reaguje i da kaže – šta namerava da učini i na koji način da pomogne mladima, onim 100.000 ljudi koji rade preko omladinske i drugih zadruga, da bi im se izašlo u susret. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 69. Taj član reguliše organe advokatske komore, kako se biraju, šta je regulisano ovim zakonom a šta statutom advokatskih komora.
Predložili smo novi stav, stav 5, koji glasi: "U organe iz stava 1. ovog člana - a tamo se radi o skupštini, nadzornom odboru, predsedniku skupštine i slično – ne može biti birano lice iz redova advokata koji je član bilo koje političke stranke, a ukoliko pristupi nekoj političkoj stranci, automatski mu prestaje funkcija u tom organu".
Mi smo zaista želeli da advokatsku komoru, odnosno profesiju, vidimo kao neko političku, a pre svega stručnu organizaciju i naš motiv je bio da, u meri u kojoj je to moguće, iznesemo politiku iz advokature.
U razlozima za neprihvatanje amandmana Vlada kaže da se jemči političko, sindikalno i svako drugo udruživanje. Mi ne sporimo to uopšte, ali je zakonom regulisano da i sudije ne mogu biti članovi političkih stranaka. Ako ovde to bude prihvaćeno zakonom, onda nema nikakvih problema da to tako i ne bude.
Ali, u stavu 3. već postojećeg člana se kaže: "Jedno lice ne može obavljati više od jedne funkcije u organima advokatske komore u sastavu Advokatske komore Srbije, osim ako ovim zakonom nije drugačije regulisano". I ovde je moguće da budu članovi političkih stranaka, osim ako ovim zakonom nije drugačije regulisano, a vi možete i da pretpostavite da je jedna politička stranka u poslednje vreme htela da u svoje redove primi i sve sudije koji nisu reizabrani. Prosto, pokušali smo da izbegnemo takav način deprofesionalizacije, odnosno unošenja politike i u pravosuđe i u advokaturu.
Mislim da neće biti nijednog argumenta koji može ovo da ospori, ukoliko ovaj amandman bude prihvaćen.
Gospođo ministre, ako ovo pažljivo saslušate, mislim da ćete prihvatiti ovaj amandman i pokazati vašu potpunu neutralnost prema ovom zakonu, znači, da nije rađen u ministarstvu.
Zbog toga što u praksi postoje advokati miljenici, mi smo predložili da se stav 1. člana 74. promeni tako što je advokatska komora obavezna da dostavi predsedniku suda i drugim organima, pre svega MUP, spisak advokata s tog područja koji mogu da postupaju.
S druge strane, obavezuje se sud ili drugi organi, opet pre svega MUP, da advokatskoj komori dostavljaju izveštaj dva puta godišnje o licima koja su angažovana, naravno, pod pretnjom novčane kazne. Mi smo ovde predvideli, da ne čitam sad amandman. Ukoliko bi sve tako funkcionisalo, onda bi se izbeglo da postoje advokati miljenici koji uvek postupaju pred određenim sudovima, odnosno pred drugim organima.
Gospođo ministar, ne znam da li je vas i predsednika Skupštine neko obavestio da SRS sutra u Šapcu organizuje veliki miting vezano za podršku Božidaru Vučureviću. Obavestite i predsednika Republike. Naravno, njegov režim je to uradio. Mi ćemo sutra pokazati da nije u pravu. Dobro ste došli, pozivam vas.
Neko se dosetio da uvede nešto novo i onda ovi sada podržavaju i kažu – ovo je dobro, ovo je evropski zakon, ovakav zakon fali i Srbiji. Ma, nama trebaju srpski zakoni i Srbiji fali posao, fali bolja i poštenija vlast, ne fali njoj beležništvo javno i slično.
Imao sam priliku da idem u javno beležništvo u Republici Srpskoj i da plaćam neke takse koje su enormno visoke i to vi ne pričate građanima Srbije šta ih očekuje posle ovoga. Vi se samo pozivate na neke redove. Bio sam i u sudovima da nešto overavam, nisam video uopšte tolike redove. Da li se oni pričinjavaju nekima?
Nemojte kriti nesposobnost i želju nekih da rasparčaju ovo, da raščlane što treba da se raščlani, eto, velikim redovima, nekom neefikasnošću sudova. Pa, čiji je problem, gospođo ministar, ako su sudovi neefikasni?
Sada ne bih da upadnem u zamku, zaista. Vi nastojite, vi ste jedan od ministara koji, ako ništa drugo, ispoštuje ovu Narodnu skupštinu jer ste od prvog do poslednjeg minuta s narodnim poslanicima. To mora da ceni i onaj ko je vaš politički protivnik.
Ali, kako se možete pohvaliti da ste nešto dobro uradili, a ovamo traljava, kako reče koleginica, reforma pravosuđa? Ona je tu u pravu, zaista je reforma pravosuđa traljava. Overu nije trebalo izmeštati iz sudova, iz lokalne samouprave. Nikakav problem nije bio tamo da se to uradi kvalitetno.
Znači, građani će morati sada, to vi nećete da kažete, mnogo više da plaćaju nego što su do sada plaćali. Javni beležnici su ljudi koji će pretežno biti advokati, verujem u ovih sto da će najviše biti advokata ili možda neke druge profesije uopšte nije bitno.
Ne znate, mislim da koleginica Radović zna da je na pravnom fakultetu možda 500 onih koji su već odslušali predavanja. Koliko: 700. Te nazovispecijalističke studije je pohađalo 700 lica, gde je bilo oko 100.000 po kandidatu. Čini mi se da je organizovao niko drugi do onaj ko je pisao, učestvovao u radnoj grupi za izradu ovog zakona, profesor Hiber.
Šta će se desiti kada ti ljudi završe, očekuju neki posao? Hoće li ga biti? Neće. Niste vi tu krivi. Meni su krivi narodni poslanici koji na ovakav način doživljavaju ovaj zakon. Nisu krivi, ali prosto ne mogu da razumem takvo poimanje ovih predloga zakona. Ovo je nakaradno, ovo ništa neće značiti za Srbiju, a još manje za građane Srbije.
Mi se sada oduševljavamo ovim kao da će to rešiti problem blizu milion nezaposlenih, 800 hiljada. Neće. Neće rešiti nijedan problem. Neće smanjiti korupciju. Ništa dobro od ovog zakona nema.
Ali, mi smo učestvovali u ovom zakonu ne na taj način što smo rekli da se brišu svi članovi, overa treba da postoji i mi smo videli tu overu u sudovima i u lokalnoj samoupravi. Pošto se u članu 13. spominje komora, mi smatramo da komoru treba brisati, javnotužilačka funkcija neka se sprovodi u sudovima i u lokalnoj samoupravi.
Nisam siguran da nekome neće pasti na pamet da kaže da treba formirati komoru sudskih pozivara ili dostavljača sudskih poziva. Šta ćemo onda? Neko će da kaže da nam je samo to falilo, da je to evropski zakon i da će Srbija sada da procveta s takvim zakonom. Manite se, drage kolege, gluposti. Dajte da vidimo šta možemo iz već postojeće situacije da uradimo.
Gospođo ministar, ne znam da li sam vas pozvao sutra, vas i predsednika Skupštine, u Šabac, u 18.00 časova?
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, ovi zakoni nisu revolucionarni, nisu kvalitetni, ne znam koliko okruglih stolova, možda neki i ovalni, ništa nisu pomogli da mi dođemo do kvalitetnih zakona.
Neko je rekao da su revolucionarni, pa ni po čemu. Bitni jesu i važni i, gospođo ministar, možda je vaša namera bila najbolja, ali mi nećemo suditi i procenjivati namere, mi moramo da cenimo ono što se nudi narodnim poslanicima, odnosno ono što će sutra biti pozitivni pravni propisi.
Interesantno je da su neke kolege narodni poslanici govorili i hvalili, recimo, zakon o advokaturi, a da su podneli veći broj amandmana na isti zakon. O čemu se tu radi? Da li je to neka obaveza da se zakoni hvale?
Razmišljao sam kako početi ovo svoje izlaganje, da li na način na koji sam smatrao da treba ili možda i citiranjem nekih od kolega koji su govorili o ovim zakonima. Čini mi se da je kolega Novaković našao najbolju meru. On je na jedan šaljiv način pokušao da prikaže šta su sve nedostaci ovih zakona, kao čovek koji treba da glasa za ovaj zakon izostavio je pravu kritiku ovih zakona, ali sada da ostavimo to po strani.
Da bi se kvalitetno moglo razgovarati, recimo, o zakonu o advokaturi, to vam je pokazao naš kolega Petar Jojić, iza kojeg stoji preko 30 godina rada u advokaturi i drugi važni poslovi koje je obavljao, videli ste koliko je kritika na račun ovog zakona našao i pronašao.
Ponekad postoji potreba da se integralno raspravlja o nekoliko zakonskih predloga, a ovde uopšte nije takav slučaj, pa sam se pitao zbog čega? Evo, četiri veoma važna i bitna zakona zajedno rasprava u načelu, pa prosto iz razloga da vam i po još neki put ne bi rekli da je vaša reforma pravosuđa neuspešna i da ovde uvođenjem novih instituta i institucija, jednom disperzijom organa u pravosuđu, pokušavate da one na koje će se odnositi ovi zakoni zbunite da ne znaju o čemu se radi.
Probao sam na jedan način, i teško je ovde govoriti za ovaj vremenski period, odnosno u ovom vremenskom roku, možda pojedinačno, nego sam pokušao da pronađem zajedničke mane i nedostatke ovih zakona i možda ću na taj način probati da govorim o ovome.
Kada je u pitanju Predlog zakona o advokaturi, postavio bih jedno pitanje, a vi nemojte zaboraviti da odgovorite kada budete uzeli reč, a odnosi se na član 6. tačka 10. stava 1, u kojem vremenskom periodu se ne može upisati u Advokatsku komoru, odnosno ne može postati advokat, pa kaže "protek najmanje dve godine od prestanka pravosudne funkcije ili javne funkcije u organima uprave, ako je kandidat na toj funkciji bio".
Ovde se postavlja pitanje kakav je status onih sudija koje nisu izabrane, kakav im je status od 1. januara 2010. godine do današnjeg dana? Ne osporavam, niti kritikujem, niti hvalim ovu odredbu, samo pitam kakav je praktični značaj ove odredbe i šta će se desiti s onima koji nisu imenovani za sudije, a žele da se bave advokaturom?
Da li je već ovih godinu i po dana do sada ili koliko će kasnije proteći, da li im to predstavlja neku smetnju? Verovatno je i vama poznato da su neke advokatske komore naglo povećale članarinu prilikom upisa u Advokatsku komoru, verovatno da bi došle do značajnijih finansijskih sredstava ili možda čak i da bi se ogradile od dolaska nekih novih ljudi u advokaturu.
Kada već govorimo o zakonu o advokaturi, mislim da bi bilo značajno i dobro da se pomene Advokatska komora iz Šapca, koja je donela odluku da uputi pomoć Japanu, u meri u kojoj su to oni mogli. Mislim da bi tim primerom mogle da se povedu i neke druge komore i neka druga udruženja uopšte vezano za to.
Obavezuje se kroz ovaj zakon dalje usavršavanje. To je potrebno u svakom poslu, ne samo u advokaturi, ali ovde nema konkretnih predloga i planova kako to može da se uradi. Iz diskusije nekih kolega je provejavalo da u našim advokatskim komorama postoje nekvalitetni advokati, verovatno postoje i takvi, postoje i vrsni advokati, ali da mi imamo dobre pravnike najbolje pokazuje i nedavni primer gde su studenti Pravnog fakulteta iz Beograda na takmičenju uspeli da osvoje prvo mesto u velikoj konkurenciji.
Znači, imamo stručne i kvalitetne ljude, ali je problem, kako volite da kažete, "stvaramo zakonske okvire za reformu pravosuđa", što ne stvaramo dobre zakonske okvire. Nije nama nikada bio problem da imamo stručne i kvalitetne kadrove, nego je problem realizacije onoga što mi želimo i načina na koji hoćemo da sprovedemo tu reformu.
Sada je neko rekao da ova četiri zakona u potpunosti zadovoljavaju evropske standarde. Eto, ukoliko vi hrlite u EU, nije sporno da to za vas bude neki cilj, ali nam je bitnije da oni zadovoljavaju standarde građana Srbije, a ne evropske standarde. To je nama osnovno.
Umesto da ovaj režim obezbeđuje posao, da se zapošljavaju građani Srbije, vi se trudite da u komentaru ispred svakog zakona ili na kraju tog komentara kažete da ispunjava i zadovoljava evropske standarde. Ostavite se toga i učinite nešto u korist građana Srbije, a kada kažem građana Srbije, pre svega mislim na one na koje se odnosi ovaj zakon, ali svakako i građane Srbije koji će biti nečiji klijenti i koji će se obraćati advokatima.
Kada je u pitanju Predlog zakona o javnom beležništvu, istina je da je u našem okruženju većina zemalja prihvatila ovakav zakon i on je u primeni. Smatramo da se ovo može rešiti i na drugi način i da je ovaj zakon potpuno suvišan.
Rekli ste ko je učestvovao u izradi i ko je predvodio radnu grupu za izradu Nacrta zakona o javnom beležništvu, ali da li vam je poznato, verovatno jeste, da su posle članovi te radne grupe organizovali predavanje ili, kako ih neko naziva, specijalističke studije za polaganje ispita za javne beležnike, a da se pri tome nije vodilo računa da li će ti koji završe taj kurs, a potom i polože taj ispit, uopšte moći da rade kao beležnici?
Previše je, po Predlogu zakona o javnom beležništvu, rezervisano prava za ministra, ovo se ne odnosi samo na vas, to se odnosi na svakog ministra pravde, počev od toga da odlučuje ko će biti javni beležnici, do tačno prihvaćenog predloga da bi na 25.000 trebalo da bude po jedan javni beležnik, odnosno da svako opštinsko mesto ima jednog beležnika. Smatramo da je ovaj posao koji će obavljati javni beležnici sasvim sigurno i vrlo uspešno mogao da obavlja i sud, kao što su mogli da obavljaju i organi državne uprave.
Postaviće se i pitanje i problem norme kod sudija, pre svega sudija osnovnog suda, jer će veliki deo onih poslova koji sada obavljaju sudije preći u nadležnost javnih beležnika i onda će biti veoma teško da ispune tu normu. O tome verovatno niste vodili računa.
Kada se sada kaže da čekamo redove u sudu ili možda organu državne uprave da se overe neki podnesci, kao da ovamo to neće biti, kao da će traka da radi. Šta će se ovamo dešavati? Kad bude prešlo u nadležnost javnih beležnika, verovatno će se i tamo pojaviti takav ili sličan problem.
Suština nije u tome, nego samo da se stvori veliki broj radnih mesta za one koji će postati državni službenici ili činovnici, a verovatno vlasnici velikih parcela i imanja naše države će postati neki drugi ljudi i oni koji ne budu mogli da se zaposle na javnim funkcijama, jer nisu miljenici režima Borisa Tadića, oni će morati da obrađuju zemlju i da rade neke fizičke poslove. To im priprema ova vlast.
Naizgled to nema mnogo veze sa ovim predlozima zakona, ali zapravo sama činjenica da razgovaramo sada o četiri veoma važna zakona pokazuje šta je vama cilj i namera.
Zatim, Predlog zakona o obezbeđenju, čini mi se da je to suština zbog čega se o pet zakonskih predloga istovremeno razgovara. Ne bih sada razrađivao detalje koji su propisani u ovom predlogu zakona.
Sama činjenica da će postojati agencije za privatno naplaćivanje dugova, što do sada nije uspešno mogao da radi sud, ukazuje na to i možda je dobar primer koji je danas iznela koleginica Daniela Lovrin, kada se jedan advokat pokušao maskirati, skrenuti trag sudskim izvršiocima, odnosno onima koji uručuju poziv, čini mi se da će sada, pošto postoji mogućnost da vansudski izvršioci angažuju treća lica bez preciznog definisanja ko su ta treća lica, da će to otprilike biti oni koji će prvo da polome, istrgnu, pa će onda da utvrđuju identitet.
Ovo je pokušaj legalizacije tih uterivača dugova, što ni u kom slučaju ova i ozbiljna država nije mogla i smela sebi tako nešto da dopusti i da dozvoli.
Zatim, jedan pristup pravosudnog sistema u ovoj državi, koji mi iz SRS ozbiljno kritikujemo, jeste i činjenica da svako za koga se posumnja ili zatraže državni organi iz Republike Hrvatske, ili iz BiH, u Srbiji su spremni da isporuče, da uhapse, da zadrže u ekstradicionom pritvoru ili šta već.
Evo, nedavni primer ratnog gradonačelnika Božidara Vučurevića iz Trebinja, gde je juče, u pokušaju da pređe na mostu Karakaj, uhapšen, priveden u Viši sud u Šabac i određen mu je ekstradicioni pritvor do 18 dana. Da li se neko pita, da li se režim Borisa Tadića i on sam na čelu tog režima pita – a šta je sa onim neuspešnim pokušajima da se procesuiraju Ejup Ganić, Tihomir Purda, Ilija Jurišić, Divjak i mnogi drugi?
Ne, to uopšte nije važno, važno je da na svaki mig pravosudni organi, ili već neki drugi, to može da bude i Ministarstvo policije, isporuče one koje traži Hrvatska država ili možda BiH. Ima li kraja tom poniženju svojih građana ili Srba uopšte, ili vi to mislite da idete dok god vam potražuju bilo koje lice, vi ćete da ispunjavate takve obaveze?
Zakonski predlozi o kojima danas razgovaramo za SRS nisu prihvatljivi i u danu za glasanje ne možemo glasati za ove predloge. Ima određeni broj amandmana. Ne mislimo da ćete ih prihvatiti, bar u onoj meri u kojoj bi oni možda nešto i promenili u ovim zakonima. Ukoliko se ne desi to, sigurno ne možemo dati podršku ovakvim zakonima.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, pošto nema gospođe ministra, a ona je u poslednje vreme imala sreće, prvo je predstavljala ovde zakon o sportu, a zatim zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, što predstavlja jednu od najpopularnijih statističkih akcija, svakako... U jednom momentu sam stekao utisak da ovde smeju da se pominju, bez rizika da se dobije opomena, samo tri reči, to su: stanovništvo, domaćinstva i stanovi. Ali, Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini se sastoji od 34 člana. On je usvojen 11. decembra 2009. godine, a ukazom predsednika Republike proglašen je i stupio na snagu 16. decembra 2009. godine. Mi smo i tada govorili šta mislimo o ovom zakonu. Zatim je došao Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova.
Mi smo svakako za popis stanovništva. Da se o zakonu o popisu stanovništva može govoriti i nekim drugim rečima dokaz je to da se ovaj zakon sastoji, odnosno da u svom tekstu ima, možda, 2000 reči, što dozvoljava da se upotrebljavaju i neke druge reči osim: „stanovništvo“, „domaćinstva“ i „stanovi“.
Mi smo protiv toga da se odlaže popis stanovništva. Prvobitno je predviđen za period od 1. do 15. aprila. Sada imamo jedan problem: ko vama garantuje da će izmene i dopune Zakona koje se predlažu biti usvojene prilikom glasanja? Šta će se desiti ako taj zakon ne bude prihvaćen skupštinskom većinom? Da li ćemo onda da uđemo u popis stanovništva, domaćinstava i stanova u periodu od 1. do 15. aprila ili ćemo čekati, nezavisno od toga da li je zakon prihvaćen ili ne, od 1. do 15. oktobra da završimo taj posao? Sada ćete vi reći da će on biti sigurno prihvaćen. To je nešto što se ne može unapred znati, ali to sada toliko nije bitno.
Postojali su brojni problemi prilikom priprema za vršenje ovog popisa. Sada ne treba uopšte, neko bih rekao, žao mu je da govori umesto mene, žao mu je što tu nije prisutna ministar Samardžić Marković... Nema potrebe žaliti za tim, ovo je i za kolege koji će govoriti posle mene o drugom zakonu, kad su tu gospodin Vukmirović i Jančić, predstavnici Republičkog zavoda za statistiku, koji je jedan od nosilaca ovih aktivnosti, ali jedan od najbitnijih nosilaca ovih aktivnosti. Inače, postoje još neki subjekti, predviđeni ovim zakonom, koji će učestvovati u sprovođenju popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, a to su Geodetski zavod, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova i još neki republički organi i institucije, tako da o ovoj temi možemo zaista da govorimo na kvalitetan način, i to sa ljudima koji su uglavnom i zaduženi za organizovanje popisa.
Iz Republičkog zavoda za statistiku je stigao zahtev za odlaganje popisa, samo iz jednog praktičnog razloga. Praktičan razlog – nisu predviđena sredstva u budžetu, odnosno bila su predviđena u 2010. godini, ali tamo – zvaničan podatak od strane direktora Republičkog zavoda za statistiku – čini mi se, do 8. novembra nije bio uplaćen ni jedan jedini dinar ni Republičkom zavodu za statistiku, ni Geodetskom zavodu, koji je trebalo da naprave neke predradnje vezane za ovaj posao.
Popisivanje stanovništva neće biti puki podatak da neko od popisivača, odnosno jedan od 50.000 članova popisnih komisija dođe u jedno domaćinstvo i da mu kažu ko je tu. Ovde postoji popisnica na kojoj postoji osam strana, osam strana koje treba popuniti. Ovde postoje brojni podaci. Odgovorno i svakako, što bi se reklo, srpsko-radikalski, tvrdim da je svaka izgovorena reč mojih kolega koje su govorile na ovu temu imala punog smisla i značaja upravo u vezi sa ovim zakonom. Ako postoji osam strana, kad bude popis poljoprivrede biće 16. Nemoguće je sa tri reči svoju diskusiju usmeriti i govoriti o onome što je zaista ozbiljna tema.
Kada budemo završili ovaj popis... Odnosno, šta ćemo mi, do kojih ćemo sve podataka doći, koje podatke ćemo moći da otkrijemo prilikom sprovođenja popisa, a pogotovo kasnije kada uđemo u jednu analizu vezanu za taj popis? Znači, najpre ono što jeste želja i cilj – da utvrdimo tačan broj stanovnika koji žive u našoj državi, teritorijalni razmeštaj tog stanovništva, prosečnu gustinu naseljenosti, staračka domaćinstva, što je jedan od osnovnih ciljeva, da vidimo kuda ide Srbija, da vidimo kako zaustaviti nestanak po jednog grada svake godine. Znači, umiranje je nadmašilo rađanje. Negativan saldo ili bilans, ako to tako može i sme da se kaže, to je jedna jako osetljiva tema. Znači, preko 30.000 stanovnika svake godine u Srbiji je manje. To je već sada jedan alarmantan podatak.
Ali, završeni popis pokazaće nam još nešto, da sredine, ona mesta, da ne imenujem nijednu opštinu, ali takvih je mnogo u Srbiji, koje imaju zvanično, po popisu iz 2002. godine, po 16.000-17.000 hiljada stanovnika... Ako sada popis kaže da ima 11.000 hiljada stanovnika, da li će to nekoga zabrinuti, da li će to upaliti nekome crvenu lampicu šta dalje da se radi?
Sve su to problemi koji stoje pred ovom državom, koji nisu nepoznati, ali niko, čini mi se, ne želi ozbiljno njima da se bavi. Zatim, prilikom popisa domaćinstava, a to je u okviru popisa stanovništva, domaćinstava i stanova, doći ćemo do određenih podataka koje ćemo moći da koristimo prilikom popisa poljoprivrede.
Funkcionalna sposobnost stanovništva je jedan veoma bitan podatak koji ćemo moći da dobijemo prilikom sprovođenja ove velike i, rekao bih, popularne, ali iznad svega veoma kompleksne akcije. Tek tada će da da odgovor na pitanje... Sve je veći broj ljudi čije nezadovoljstvo zbog činjenice da nemaju posao, da žive u jednom nesređenom društvu, društvu bez perspektive, dovodi do lošeg zdravstvenog stanja. Možda bi predsednik Skupštine u ovom momentu mogla više da se pozabavi tim problemima, i morala... Mislim, pre svega, na vaše kolege; svakako ne da vi idete sada sa mesta na kojem jeste (dobro je da ste došli) i da intervenišete na nečemu drugom, jer ste zaista ekspert i dobro bi to došlo. Sve su to poražavajući i bolni podaci koji danas tište Srbiju.
Bio je još jedan problem. Želim da postavim pitanje direktoru Republičkog zavoda za statistiku: kada se bude vršio popis na Kosovu i Metohiji, kako će se tu izvršiti, na koji način? Evo, da ne govorimo o popisu stanovništva u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj. Da li je tačno, gospodine direktore, da se na vaš poziv ministar za Kosovo i Metohiju, i to u dva navrata, nije nijednom odazvao, da govorite o problemima vezanim za popis stanovništva? Tu činjenicu ne bi trebalo da krijete od narodnih poslanika, ako je tako bilo, a dobro bi bilo da zna i javnost, pa da vidimo na koji način ova vlada tretira Kosovo i Metohiju. Šta god da se može uraditi, u jednoj ovakvoj akciji ministar za Kosovo i Metohiju bi morao da uzme maksimalno učešće, a ne da doživljava to kao temu koja nije toliko važna.
Više puta smo na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, gde su se razmatrale i pojedine odredbe, odnosno pojedini amandmani koji su podneti na Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova, kao i poljoprivrede, a i kada je bila rasprava u načelu, razgovarali sa predstavnicima Republičkog zavoda za statistiku i preporučivali da pored popisa stanovništva mogu da se urade još neki popisi. Mi znamo da 1991. godine... Nije tačno da se neki detalji iz poljoprivrede, odnosno u popisu nisu sprovodili od 1960. godine. Tačno je da na klasičan način nije bilo popisa u poljoprivredi od 1960. godine, ali 1991. godine, prilikom popisa stanovništva, popisivale su se i neke činjenice koje prate poljoprivredu. Možda su predstavnici Zavoda za statistiku namerno predložili odlaganje popisa, uz činjenicu da nije bilo dovoljno sredstava...
Mene uopšte ne raduje što ćemo ovu akciju, jednu od najpopularnijih, još jednom ponavljam, u statistici, sprovoditi uz donaciju Evropske unije. To je nešto što se zna. Mi sada, ove godine, znamo da će redovan popis stanovništva biti 2021. godine. Pa, znalo se da će biti 2011. godine, zašto socijalno odgovorna Vlada nije računala na to i obezbedila sredstva, nego Evropska unija mora da obezbedi deset miliona evra za učesnike na terenu koji će obavljati taj popis i raditi? Veliki broj popisivača će biti angažovan. Po meni, jedan od razloga... Naravno da predstavnici Republičkog zavoda za statistiku nemaju mnogo veze s tim, ali kada ne dobiju sredstva njima ne preostaje ništa drugo nego da zahtevaju da se ova aktivnost pomeri.
Stičem utisak da je to urađeno namerno, da se popis stanovništva približi nekim narednim izborima kako bi se angažovao veliki broj pripadnika političkih stranaka, znači, oko 50.000 popisivača, plus oni koji će popisivati poljoprivredu. To će biti pripadnici političkih stranaka i ljudi koji će vršiti propagandu, više će promovisati programe političkih stranaka nego što će raditi na propagandi za sprovođenje popisa stanovništva.
Nije problem da neko iz političke stranke bude angažovan. Pripadnici političkih stranaka ne smeju da imaju probleme zbog toga što pripadaju nekoj stranci, ali ne smeju da budu favorizovani. Svakako, slažem se da politička elita ne može da uživa nikakve privilegije. Zapravo, treba da na svojim plećima oseti jednu društvenu, političku i svaku drugu vrstu odgovornosti.
Još jedno pitanje, gospodine Vukmiroviću, za vas. Vi biste mogli da date kvalitetan odgovor na to. Nema nijednog razloga da prećutite. Mi smo predlagali i na Odboru za nauku i tehnološki razvoj da se pored popisivanja stanovništva sprovede i popis žrtava ratova između 1990. i 2000. godine. Neki, da ne kažem entuzijasti, ljudi kojima je stalo da se imaju takvi podaci kod nas su to uradili; dostavljeno je Republičkom zavodu za statistiku. Neko je rekao da to nisu tačni podaci, da nije dobro urađeno. Čini mi se da je to doživelo reciklažu ili možda paljenje na lomači. Ali, ovo je dobar podatak, dobar vremenski period, eto, i ako odlažete...
Znači, mi nismo za odlaganje popisa, još jednom ponavljam, ali ako ga odlažete, ako će on biti od 1. do 15. oktobra, imaćete sasvim dovoljno vremena da se pripreme dodatni obrasci uz popisnicu i da se može obaviti i popis žrtava u periodu između 1990. i 2000. godine. Mi imamo tu obavezu. Procenjuje se, za sada, da između četiri i pet hiljada takvih postoji. To je dug i ove vlasti i svih onih koji se uključuju u ovu akciju da to urade. To je dug i nas narodnih poslanika. Mi o tome javno govorimo, a vi ste na potezu, gospodine Vukmiroviću. Voleli bismo da taj posao završite valjano. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poražavajuće su činjenice koje je izneo kolega Momčilo Duvnjak, ali, nažalost, istinite su. Pokušaću da svoju diskusiju iznesem u jednom drugom svetlu, da kažem, narod voli hleb i igre, zato što sada govorimo o zakonu o sportu.
Podržavamo vaše napore. Vaša namera je očigledno bila dobra. Niste dali maksimum. Nije da kritikujemo to što vi sa svojim saradnicima niste dali maksimum, vezano za ovaj predlog zakona, nego nam je želja da kroz ove amandmane pokušamo da deo tih predloženih amandmana prihvatite, a da činjenice o kojima je govorio Momčilo Duvnjak nadležni organi provere, kako bi se u sport vratilo ono zbog čega se najveći broj ljudi i uključuje.
Veliki broj ljudi svoju karijeru želi da ostvari na profesionalan način u sportu, ali je mnogo veći broj onih koji se uključuju u sport da bi bili pravilno vaspitani i ispravno se razvijali. Stoga nam je veoma važno da se već od predškolskog uzrasta sport uključi u predškolske ustanove, kasnije preko osnovnog obrazovanja, srednjeg obrazovanja i na kraju preko fakulteta. Mislim da bi zakon o obrazovanju i zakon o sportu trebalo da budu dva ključna zakona u smislu boljeg vaspitanja, pa, rekao bih čak, i obrazovanja naše omladine, jer kako našu omladinu budemo vaspitali, tako možemo da očekujemo naredni period.
U članu 3. smo hteli da preciziramo stav 1. tačku 20), kakva pravila i koja pravila treba da prihvate naše organizacije. Vi ste rekli da je to sadržano u Predlogu zakona. Posvetio bih mali deo vremena tome. Sportska pravila preciziraju se u članu 3. Tačka 20) glasi: „Sportska pravila jesu pravila utvrđena opštim aktima nadležnih...“ – predlažemo da se doda „međunarodnih sportskih organizacija“ – „... nacionalnih sportskih saveza“, i slično, da ne čitam do kraja.
Želja je velikog broja sportista, pored postizanja maksimalnih i izuzetnih rezultata na domaćim takmičenjima, da se takmiče i na međunarodnim takmičenjima i da ti propisi budu usklađeni. Kažete da oni negde postoje, nema nijedne smetnje i zaista na koncepciju vašeg predloga zakona uopšte ne utiče.
Želeo bih da istaknem da u upravama sportskih klubova, najtrofejnijih sportskih klubova sedi veliki broj političara. Ako mi kao političari baš volimo sport, zašto mu sa mesta na kome jesmo ne pomognemo na drugi način, a ne da moramo da sedimo u tim upravama?
Vi se slažete. Pa, naravno, to je nešto vrlo prihvatljivo, u meri u kojoj budete mogli da izdejstvujete. Mi u Srpskoj radikalnoj stranci ne očekujemo da ste vi jedini čovek koji bi mogao da reši sve probleme koji su nastajali u sportu duži niz godina, pa ni ovo o čemu je govorio kolega Duvnjak ne možete, ali se morate malo više potruditi. Vi posedujete tu energiju, vi to možete i pokušajte da uradite. Vrhunske rezultate postižemo, kako u kolektivnim sportovima, tako i u individualnim sportovima. To je možda i takmičenje sportiste sa samim sobom, želja da se iz inata... Vraćam se na priču, i to se uklapa potpuno u koncept onoga što je govorio kolega Krasić, inat, i sa sobom i sa drugima, i često osporavanje određenih sportskih kvaliteta; takmičari žele da pokažu da mogu da pređu preko onog što se namerno čini.
Evo, vidite, sada i političke stranke najboljem sportisti... Mnogi nam zavide što je Novak Đoković Srbin, a neki to žele da ospore.
Probajte kao ministar da to eliminišete i ja ću vam pomoći u afirmaciji nekih sportskih manifestacija. U jednom malom mestu, to je Ljubovija, organizuju se igre na vodi „Zavoli Drinu“, gde ravnopravno učestvuju muške i ženske ekipe. To je u organizaciji Rafting kluba „Drinska regata“, održava se četvrtog vikenda u julu mesecu. Tamo postoji poznata „Drinska regata“. Ona, doduše, nema samo sportski značaj, ima značaj da se Drina očisti. Ako nam je ikad bilo potrebno da afirmišemo i popularišemo ove manifestacije koje se održavaju na reci Drini, sada je. Smatramo da će određene aktivnosti koje će prethoditi održavanju tih manifestacija dovesti do čišćenja obalnog područja, koje bez učešća sportista i svih ljudi dobre volje i onih koji žele da žive u čistoj životnoj sredini ne može da se izvede. To nijedno ministarstvo za zaštitu životne sredine, ma koje države, ne može da očisti, koliko to mogu ljudi kad se nešto dobrovoljno organizuje i prijavi. Znači, ovu manifestaciju imajte u vidu, dajte kao Ministarstvo podršku tome i mislim da ćete učiniti jedno dobro delo. Hvala vam.
Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, vi ste čuli za onu izreku – sportski podnesi poraz. Ona se proširila ne samo na sportske aktivnosti, nego vrlo često i na neke izbore i bilo šta izvan toga. Kaže – sportski podnesi  poraz, što znači da bi trebalo da ovde na jedan drugačiji način razgovaramo. Ovo što sam rekao ne treba dovoditi ni u kakvu vezu... pokušaj da neko porazi vas.
Moram samo da vam kažem da vi u Poslaničkoj grupi SRS zaista imate govornike koji mogu na vrlo kvalifikovan način da govore o sportu. O nekima je, odnosno njihovom potvrđivanju kao sportista govorio naš narodni poslanik Zoran Krasić. Samo da podsetim, Sulejman Spaho je neko ko je igrao rukomet u „Metaloplastici Mačva“ iz Šapca, u našem najtrofejnijem rukometnom klubu. Zatim, gospodin Slađan Mijaljević, kao ovlašćeni predstavnik SRS po pitanju Predloga zakona o sportu, jeste neko ko je bio i u organizacionom komitetu, gde ste vi bili predsednik prilikom organizovanja Svetskog prvenstva krajem prošle godine u Srbiji, gde smo osvojili zapažene rezultate, a i sam je aktivni karatista. Tako da ovo treba shvatiti, ne treba banalizovati i ponekad pokušavati da se baci neka senka na ono o čemu danas govorimo.
Gospodine predsedavajući, nije mogla gospođica Nataša Jovanović da se dere. Može neka životinja da se dere, guli, ili slično, može neko od nas povremeno da viče malo, što bi se reklo jače, ali da se dere, to prosto nije moguće. Čisto podsećanja radi, vi vrlo retko izađete iz fazona.
Gospođo ministre, vi ste hteli da se takmičite sa Petrom Jojićem, da li je sve ono što je kazao tako. Moja je pretpostavka, kada je u pitanju oblast sporta, da vi treba da znate više nego mi narodni poslanici, čak i što se tiče mesta iz kojeg dolazimo, pogotovo ako je to u rangu vrhunskog sporta kao što je grad Pančevo.
Da se ne osvrćemo na to, mi smo detaljno analizirali član 12. ovog predloga. Smatramo da on na drugačiji način reguliše odnos između profesionalnog sportiste i sportske organizacije ili kluba nego što to čini zakon o radnim odnosima, a ovde smo u domenu zasnivanja radnog odnosa.
Istina, član 12. u stavu 1. kaže: „Profesionalni sportista zasniva radni odnos sa sportskom organizacijom zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme, najduže do pet godina“. Nakon toga ide još jedna rečenica. Smatramo da bi posle zapete, gde se reguliše radni odnos na određeno vreme, trebalo da bude tačka. Ostali deo rečenice tj. stava 1. bi trebalo da se briše.
Kao razlog za neprihvatanje ovog amandmana ste naveli da je to povoljnije regulisano nego zakonom o radnim odnosima. Vremenski da, ali uopšte ne treba ni ograničavati. Možda profesionalnom sportisti to visi kao mač nad glavom „na određeno vreme, do pet godina“. Neka to bude neodređeno vreme, pogotovo što kažete da može naknadno sa istom sportskom organizacijom ili sa nekom drugom da produži taj ugovor. Ako već može da ga produži, mislim da bi ovo trebalo potpuno brisati.
Vi ste prihvatili 14 amandmana, a niste prihvatili 196. Kada sam rekao da Poslanička grupa SRS zaista argumentovano govori o ovim amandmanima nisam želeo da potcenim diskusiju drugih kolega. Dakle, ovde ste mogli da čujete dosta dobrih predloga, ponegde se na bolji i precizniji način regulišu određene odredbe; iznose iz tog zakona, oduzimaju te nejasnoće i dileme. Vama će kao ministru (koliko ćete dugo vi tu još biti, to sad uopšte nije pitanje) biti mnogo lakše da se uz precizne i dobre zakonske norme primenjuje ovaj zakon.
Kada je u pitanju ovo što ste čuli od gospodina Duvnjaka i od drugih kolega, i od Dušana Marića, nemojte mnogo da brinete za to. Kao diplomirani pravnik bih rekao da je to u nadležnosti ministra Dačića i specijalnog tužioca za organizovani kriminal gospodina Radisavljevića. Vi samo sa ovog sportskog aspekta sa vašim saradnicima treba da im pomognete u otkrivanju takvih slučajeva. Zaista nemate nijedan razlog da ne dozvolite da se to iznese. Mislim da je to u interesu sporta i da današnjom raspravom i prilikom usvajanja ovog zakona želimo zaista da uspostavimo temelje, gde će svi ljudi uključeni u sport imati od ovog zakona, oko kojeg se neko ipak potrudio, neke koristi. Hvala vam.