Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7290">Sreto Perić</a>

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi ste prihvatili puno amandmana podnetih na ovaj zakon i dalo bi se zaključiti da će ovaj zakon biti solidnog kvaliteta. Međutim, to nije tačno. Vi ste pokazali dobru volju. Dok mi danas razgovaramo o pravnim okvirima za socijalnu zaštitu naših građana, verujte da i ovog trenutka postoje neki ljudi koji su na granici minimuma. Vi ste prilikom svojih obilazaka u najekstremnijim slučajevima pokazivali i razvijali možda osećaj solidarnosti, ali ni izbliza nisu rešeni problemi građana kojima ste bili u poseti.
Konkretno, kada je u pitanju član 34. na koji smo podneli amandman, ovaj član 34, kao i član 36, nalazi se u trećem delu ovog zakona gde se govori o formalnim uslovima nakon stečenih prava ili bar obezbeđivanju prava koja se stiču na osnovu ovog zakona. Ali, to je više tehničke prirode. Svi građani zaslužuju podjednaku pažnju. Mi ne znamo unapred ko su siromašni, a ko su bogati. Mada, najveći broj danas jeste siromašnih. Ne čine Srbiju samo premijer Cvetković, njegovi ministri, Mišković, Beko i drugi, nego i oni koji svakog jutra prate svoju decu u školu a nemaju ni za sendvič da im daju, oni kojima se vrati osmeh na lice u momentu povratka njihove dece iz škole kada kažu da su tog dana dobila dobru ili čak odličnu ocenu.
Ovde se radi više o licima koja su napunila 15 godina. Lice koje ima 15 godina ima određen nivo posebne sposobnosti, dakle, nema poslovnu sposobnost. Poslovna sposobnost, podsećanja radi, po našem Ustavu se stiče sa 18 godina, ali postoje posebni vidovi sposobnosti; lica sa 15 godina imaju testamentarnu sposobnost i radnu sposobnost, a samim tim i mogućnost raspolaganja onim što su zaradila i obezbedila.
Podneli smo amandman na član 34. stav 4. ovog zakona. Stav 4. glasi: „Ne mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno umnožavati spisi koji se vode kao poverljivi ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu korisnika ili trećeg lica“. Znači, predlažemo da umesto „ne mogu se“ stoji „nije dozvoljeno“. Ako je definisano kao „ne mogu se“, to znači da povremeno i mogu da razgledaju, prepisuju i na drugi način se upoznaju sa spisima koji su potrebni za sticanje prava po osnovu ovog člana ili ovog zakona. Ako se kaže da nije dozvoljeno, onda tu postoji imperativna zabrana da se to uradi, a videli ste da postoji ozbiljan interes da se to zaštiti. Znači, pre svega, u pitanju je zaštita jednog javnog interesa, u pitanju je postupak za koji nije dobro da se šira javnost upozna sa svim problemima koji postoje. Ili vi možda mislite da mogu svi problemi da se reše na taj način što se šira javnost upozna s tim kakva je situacija?
Prosto ne mogu da verujem da vi ističete ovde kao problem nedostatak 102 socijalna radnika kada znamo da u Srbiji postoje i doktori medicine koji su bez posla. Na šta to ukazuje? Ukazuje na to da ova vlada ne vodi socijalnu politiku, ne vodi ozbiljnu i odgovornu politiku. Očigledno, ovde su zakazali i Ministarstvo prosvete i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Vi ste tokom prethodnih godina više puta stavljali šlem na svoju glavu (smatramo da je treba zaštititi), on je bio žute boje. Moraćete malo češće da stavljate plavi šlem, pa da obiđete građevinska gradilišta, kako biste podstakli razvoj te industrije. Veliki broj ljudi je zaposlen na izvođenju tih građevinskih radova. Pokretanje građevinske operative pokreće petnaest-šesnaest srodnih delatnosti. Samo da se ode tamo da se vidi, da se ukaže da ova država ozbiljno razmišlja o tim problemima. Isto tako, i ministarstvo za ekonomski razvoj mora da ima čvrstu saradnju sa Ministarstvom za rad, socijalna i boračka pitanja kako bi građanima Srbije, koji su ne svojom voljom i ne svojom krivicom došli u jednu tešku i nezavidnu situaciju...
Pošto ste bili vrlo raspoloženi za prihvatanje ovih amandmana, mislim da ćete i ovaj amandman prihvatiti. Ali, da vam kažem, imam osećaj, iako ne potcenjujem ne samo struku socijalnog radnika, nego bilo koju struku, naprotiv, bez stručnih i kvalitetnih ljudi, ljudi koji su nacionalno odgovorni, u svakom pogledu, nema napretka ovoj državi... Ali, ne fali nama, nije nama toliko manjak socijalnih radnika koliko blagajnika. Retko ko dolazi u centre za socijalni rad da traži, mada ima i takvih slučajeva, konsultacije ili neku pomoć od psihologa, socijalnog radnika ili slično; dolazi po materijalna primanja.
E, to je ono o čemu bi ova država morala više da vodi računa. To ministar Ljajić sam, kao pojedinac, svakako ne može da uradi, ali ova vlada, za koju kažete da je socijalno odgovorna, da vodi računa o nacionalnoj politici... To je samo deklarativno, zaista. Do sada se to nije pokazalo ni u jednom slučaju.
Na koji način bi se moglo obezbediti dovoljno posla za blagajnike u centrima za socijalni rad? Evo, daću vam samo dva predloga za razmišljanje. Prvi je da se energično u Vladi, čiji ste član, suprotstavite korupciji, mitu i svemu onome što ovu državu vodi unazad, s jedne strane. S druge strane, kad sam malopre rekao da povremeno stavite plavi šlem, to je simbolično, ali treba da pokrenemo privrednu aktivnost. Ako ima privredne aktivnosti, biće sredstava za podelu, odnosno za davanje onima koji na drugi način ne mogu da se organizuju. Ako nema privrednih aktivnosti, ne vredi. Mi ćemo jednog dana... Ma koliki da je porez na dodatu vrednost, makar njega neko od kolega predložio, pa Vlada prihvatila i povećala, to će jednom da se potroši. Samo dotok novih sredstava i novih vrednosti može obezbediti perspektivu i garantovati bolji život našim sugrađanima. Sve drugo, što se zasniva na deklarativnim propisima, neće vredeti mnogo.
Jedna od vlada je 2005. godine donela Strategiju razvoja socijalne zaštite i mogla je možda tad da kaže – pa mi imamo strategiju socijalne zaštite. Ta strategija socijalne zaštite nije ništa bolje donela, kao što ni ovaj zakon sam po sebi neće omogućiti bolji život. Zbog toga, kad pričamo o amandmanima i u raspravama u načelu mi ne govorimo samo da bismo ispravili zakone; mi želimo da vam damo predlog za razmišljanje i za zakone koji slede, i za njihovu primenu, jer ovo je glas naroda, ovo nije glas pojedinca, nekog ko je igrom slučaja došao da sedne u ovaj parlament, nego smo svakodnevno u razgovoru sa našim građanima, znamo koji su njihovi problemi.
Ako nema pokretanja privrednih aktivnosti, ako nema stvaranja novih vrednosti, vi nećete moći ovaj problem da rešavate, da pođemo od toga da iskreno to želite. Bez obzira na vašu želju, potrebe su mnogo veće. Hvala.
Pa, mislim da vi znate da ću uvek kada podnesem amandman da ga obrazložim, pogotovo što sam sad stekao utisak da će gospodin Ljajić da prihvati i ovaj amandman na član 34. i amandman na član 36, jer zaista on ni na koji način ne ugrožava koncepciju, kako ste vi to zamislili; on samo poboljšava ovaj tekst, precizira određene stvari i ništa drugo.
Evo, amandman na član 36. koji smo podneli... Član 36. Predloga zakona glasi: „Korisnik ima pravo na slobodan izbor usluga i pružaoca usluga socijalne zaštite, u skladu sa ovim zakonom.“ To je član 36. Predloga zakona. Mi smo predložili da se tu još doda sledeći tekst: „na osnovu odgovarajućih informacija i obaveštenja o mogućim rizicima i posledicama socijalne isključenosti“. Nijedan oblik zaštite, nijedan vid pomoći ne može se ukazati i ne može se pružiti onim licima koja nisu dovoljno informisana i koja ne žele to da urade.
Inače, već sam napomenuo da se prava korisnika iz ovog dela III predloženog zakona tiču samo formalnog načina ostvarivanja tih prava ili nekih procesnih pretpostavki ili tehničkog dela, a ni na koji način ne menjaju koncepciju vašeg predloga zakona, tako da je ovo zaista objektivno moguće prihvatiti. Mislim da vam niko neće zameriti, gospodine Ljajiću, ni od vaših koalicionih partnera. Pa, vi ste sada na potezu, izvolite.
Ono nije sadržano u članu 35. stav 1. na način na koji smo to mi predložili, nego na drugačiji. Mislim da nema nikakve smetnje, odnosno da stoji obaveza u primeni ovog zakona. Ali, niste se pozvali na član 34, da je i on možda sadržan u članu 35, nego jednostavno ne smeta, ne boli, nije ni teško.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, vi se nalazite na čelu jednog ministarstva gde postoje veliki problemi. Oni su posebno počeli da se rađaju i narastaju od 2000. godine, počev od Dragoslava Šumarca pa nadalje; postojali su i u vreme tog kapitalnog ministarstva. Verovatno za sve probleme iz ove oblasti niste krivi vi i gospođa Damnjanović Petrović, nego, čini mi se, vi ne ulazite u rešavanje ovih problema sa dovoljno energije, snage, pa, rekao bih, i stručnog znanja.
Kada je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji, tu je potrebno angažovati, ali istinski, vrhunske stručnjake iz oblasti arhitekture, građevine, inženjere geodezije, diplomirane pravnike, da bi se napravio dobar zakon. Pod uslovom da prihvatite sve amandmane koje su podneli narodni poslanici, vi ne možete da otklonite brojne greške koje su nastale prilikom donošenja ovog zakona koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine.
Doduše, postoji još jedna bojazan, ako znate da će biti još rekonstrukcije ove vlade – da vama „nakače“ još koje ministarstvo. Onda neće biti teoretske šanse da rešavate probleme koji su nagomilani u ovoj oblasti. Dakle, pred vama su legalizacija, konverzija, pokretanje sektora građevine. Postoji još jedan veoma ozbiljan problem, a to je „Očistimo Srbiju“. Ne znam da li ste bili nakon novembarskih poplava na područjima opština Bajina Bašta, Ljubovija, Mali Zvornik i Loznica? Mislim da uz angažovanje čoveka, uz angažovanje vašeg ministarstva u punom kapacitetu, treba da protekne dvadeset godina da se to vrati u stanje u kojem je bilo pre, iako ni pre nije bilo naročito dobro; sada je, posle poplava, kada se voda povukla, katastrofalno stanje.
Vama dodaju i rudarstvo, i nema teoretske šanse da vi te probleme možete rešavati.
Govorim o amandmanu na član 28. Predloga zakona o izmenama i dopunama, koji se odnosi na član 54. osnovnog zakona. Apsolutno mi ništa ne bi smetalo da se ispod mog amandmana potpisala koleginica Bojana Stanojević da biste vi prihvatili taj amandman. Doduše, ona je iz Vrnjačke Banje, a ja sam iz Ljubovije. Ljubovija je takođe lep gradić. Pa, mogao bi to da bude motiv za vas da prihvatite taj amandman.
O čemu se ovde radi? Ranije je u članu 54 stajalo: „Pre podnošenja zahteva za izdavanje lokacijske dozvole formira se građevinska parcela, u skladu sa ovim zakonom, osim u slučajevima predviđenim članom 69...“ itd., pa neki stavovi. Vi sada predlažete da se taj stav člana 54. briše i kažete: „Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku parcelu koja ispunjava uslove za građevinsku parcelu, što utvrđuje organ nadležan za izdavanje lokacijske dozvole...“.
Nije dobro postaviti ovaj problem na ovakav način. Mislim da je uzrok korupcije u sektoru izdavanja građevinskih dozvola velikim delom upravo to što sistemski nisu rešene neke stvari. Čini mi se da su korupciji podložni mnogi, od onih inspektora koji obilaze izgradnju građevinskih objekata do onih zaposlenih u vašem ministarstvu koji treba da donose i izdaju neke druge dozvole. Onda tu svi imaju sve. Kada svi znaju šta rade ostali, onda tu nema mogućnosti da se poštuje zakon.
Zapravo, stiče se utisak da vama nije to cilj, nego da je cilj da ostane nejasna, konfuzna situacija, kako bi određeni broj građevinskih inspektora, pa i onih angažovanih u vašem ministarstvu, mogao, pored dobrih, solidnih plata, da uzima i više.
Ako se ima u vidu da se porodični objekat, govorim o tome, a ne o poslovnim objektima, pravi jednom u životu, da bi se rešilo stambeno pitanje, onda našim građanima treba maksimalno izaći u susret. Ne, vi to ne činite, ne pokazujete čak ni dobru volju da se to uradi.
Konkretno, za ove izmene i dopune Zakona mi smo predložili da se taj stav 8. člana 28. briše i da se zadrži prethodno rešenje, jer pre izdavanja lokacijskih dozvola treba formirati jedinstvene građevinske parcele. Ukoliko se pre izdavanja lokacijske dozvole ne formiraju jedinstvene građevinske parcele, najverovatnije je da će da se projektuje, a kasnije i izgradi, objekat čiji se gabarit prostire na više katastarskih parcela, a takav objekat se ne može upisati u katastarski operat, pa je ipak neophodno izraditi preparcelaciju. Postupak preparcelacije nije skup, vrlo je jednostavan i efikasan. Mislim da je to neuporedivo bolje rešenje od onog koje vi nudite u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji. Hvala.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dolovac, prvi put ste u parlamentu i možda ne znate, vi imate pravo, ne da prekidate narodne poslanike, ali imate pravo posle svakog diskutanta, ukoliko želite i osećate potrebu, da se javite. Lično mislim da vi dobru, fantastičnu priliku, koju vam je najpre dala gospođa Vjerica Radeta, potom Boris Aleksić, sada i naš kolega Petar Jojić... Imali ste potrebu, a možda i obavezu da odgovorite na mnoga pitanja.

Dve sintagme koje se vrlo često, možda i najviše koriste u srpskom narodu u ovo vreme su: „Evropska unija nema alternativu“ i „Reforma pravosuđa“. Kad je u pitanju Evropska unija, sve veći broj građana Srbije ne želi da ima bilo kakve veze i kontakte sa Evropskom unijom. Srpska radikalna stranka u kontinuitetu je veliki protivnik EU, što ne znači da su članovi SRS ili nosioci politike SRS protiv naroda koji živi u zemljama članicama EU, naprotiv, samo nismo za pristajanje na svesno porobljavanje.

Kada je u pitanju reforma pravosuđa, SRS se i te kako zalaže za reformu pravosuđa. Smatramo da nema napretka u društvu, da nema političke stabilnosti ukoliko se ne sprovede reforma pravosuđa. Ako imamo u vidu da je od 2000. godine naovamo vršena negativna selekcija kadrova u pravosuđu, a i vi ste deo pravosuđa, onda sigurno, i to punim kapacitetom i punom našom snagom, jesmo za reformu pravosuđa.

Gospođo Dolovac, imali ste priliku da se vaše ime pominje prilikom izučavanja predmeta Krivično procesno pravo i organizacija pravosudnog sistema u Srbiji, ali to niste iskoristili. Naprotiv, propustili ste. Vi niste neko ko je iz sfere politike, ali ste verovatno na politički način došli na to mesto gde jeste. Vi znate verovatno, kao što to znaju i drugi koji se bave tom problematikom, da u tužilaštvu važi princip monokratije i da svi koji se zovu tužioci, zamenici tužioca u Srbiji, pa i oni koji su u Specijalnom tužilaštvu, potpadaju pod vašu ingerenciju. Vaša obaveza, a samim tim i odgovornost, u ovom trenutku je velika.

Mi u SRS stičemo utisak, zbog toga vam je i postavljeno toliko pitanja, da niste u stanju... Ne bih potcenio vaš stručni kapacitet, tu biste verovatno mogli, ali iz nekih drugih razloga, možda zbog činjenice da ste vi političkim predlogom, a ima mnogo mešanja politike u reformu pravosuđa, odnosno u pravosuđe uopšte, došli na tu funkciju; onda vi ne želite da na način na koji biste mogli, način za koji vam pozitivni propisi daju mogućnost, intervenišete.

Da bi oni koji prate ovaj prenos znali o čemu to mi u Narodnoj skupštini raspravljamo, mi danas treba da izaberemo, odnosno u danu za glasanje, po vašem predlogu, a vi ste ujedno i predsednik Državnog veća tužilaca, tri člana Državnog veća tužilaca. Da podsetim samo da po Ustavu Republike Srbije ima ukupno jedanaest članova. Od toga su tri po funkciji (vi ste jedan od tih koji su po funkciji): republički javni tužilac, ministar nadležan za poslove pravde i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Republike Srbije. Ostalih osam članova se biraju na mandat od pet godina, s tim što se šest bira iz reda tužilaca i zamenika tužilaca i jedan se bira kao istaknuti pravnik iz reda profesora pravnog fakulteta i iz Advokatske komore. Ponekad kao istaknuti prođe neistaknut, s tim što se istakne valjda na listu. Poneki su prolazili i do sada u prvom izboru tužilaca, pa i VSS, tako što su istaknuti samo kao kandidati, a u svojoj profesionalnoj i radnoj karijeri nisu imali nešto posebno čime bi se mogli pohvaliti i istaći.

Zanima me zbog čega idemo parcijalno, zbog čega danas razgovaramo i razmatramo samo tri predloga, a ne šest?

Vi ste prilikom predstavljanja tri kandidata o kojima je reč čitali njihove biografije; vi na to imate pravo, to uopšte nije sporno. Dalo se zaključiti, zajedničko svim kandidatima je da su relativno mladi ljudi, što mi podržavamo, s jedne strane, a sa druge strane da su svi porodični. I to je nešto što je dobro, jer ova politika sve teže dozvoljava mladim ljudima da sklapaju brakove, ova politika, ovaj režim. Nešto što može da obraduje jeste da su ovi koji su predloženi porodični ljudi, imaju porodicu i decu, što je dobro.

Rekli ste, odnosno piše u ovom predlogu: „Kako bi Državno veće tužilaca moglo da predloži Narodnoj skupštini najbolje kandidate, javnim tužilaštvima je predočeno...“. Nema tu šta da se predočava, postoje pozitivni zakonski propisi koji apsolutno jasno definišu način izbora članova Državnog veća tužilaca. Ali, da znate da vam ni tužioci ni zamenici tužioca nisu potpuno zadovoljni procedurom i načinom na koji je sve ovo vršeno. Vi ste ispoštovali golu formu, ali način na koji ste to izabrali, to se može videti iz ovih njihovih biografija, a pogotovo se može videti i saznati u kontaktu sa tužiocima i zamenicima tužilaca... Ova dva kandidata pohađala su sve moguće kurseve, ovaj kandidat iz Kraljeva verovatno nije blizu Beograda, nije blizu centara moći, koji imaju veliki uticaj na rad tužilaštva. Nažalost, imaju veliki uticaj na rad tužilaštva.

Kod jednog od kandidata kaže – objavio je nekoliko članaka i radova na temu savremenog krivičnog prava. Pa, najviše članaka ovde objavio je kolega Srđan, on je kolumnista nekoliko listova, pa ga to ne kvalifikuje za funkciju člana Državnog veća tužilaštva. Zatim, kod istog kandidata kaže da je pohađao Austrijsku akademiju za javnu administraciju u Beču, kao i obuku Fonda za humanitarno pravo iz Beograda u oblasti međunarodnog humanitarnog prava u saradnji sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju Ujedinjenih nacija u Hagu.

Dalje se kod ovog kandidata kaže da je on do sada bio savetnik Republičkog javnog tužioca za odnose sa Međunarodnim krivičnim tribunalom, tamo gde je Nataša Kandić, tamo gde je Sonja Liht.

Ovaj kandidat, a to je gospodin Branko Stamenković, pa tu nema ništa dobro za srpski narod. Nema ništa dobro po definiciji, s jedne strane, a s druge strane, nema ni zalaganja za struku, nego će to biti političko procesuiranje u najvećoj mogućoj meri.

Kaže, u periodu između 2006. i 2008. godine bio je predavač - ekspert (odjednom, svi su eksperti) za Savet Evrope i EU u okviru projekta „PAKO Srbija“. Mogli ste da napišete i – pakao Srbija. Ne znam koliko zbog vašeg uticaja i vašeg nerada (kada kažem vašim neradom mislim na Republičko javno tužilaštvo), ali u najvećoj meri pod režimom koji je na vlasti u Srbiji sada postoji pakao.

Koleginica Vjerica Radeta reče za ovog kandidata da voli da dođe u bermudama u sudnicu. On to radi samo u letnjem periodu, dakle ne u zimskom periodu, što ga ipak može kvalifikovati za vrlo dobrog člana Državnog veća tužilaca.

U periodu između januara i jula 2010. godine radio je kao viši savetnik, to je ono zbog čega kažem da je on verovatno i predložen, Republičkog javnog tužilaštva u Odeljenju za međunarodne odnose i pravnu pomoć na poslovima direktnih kontakata sa međunarodnim pravosudnim institucijama i organima, kao i na projektima saradnje javnih tužilaštava i EU, Saveta Evrope i SAD. Pa zar mi nemamo dovoljno institucija, zar mi nemamo razvijeno krivično pravo da možemo na najbolji način da se obrazujemo ovde, da ne moramo da idemo na ova predavanja i na ove kurseve u beli svet?

Kažete da je taj kandidat bio trener. Zamislite da neko kaže – meni je trener bio pokojni profesor Radomir Lukić prilikom polaganja ispita, ili da sada neko kaže – trener mi je Slavica Đukić-Dejanović kao profesor, univerzitetski profesor na Medicinskom fakultetu!

Dajte jednom da baratamo činjenicama, da kažemo da su toliko predmeta imali, da su toliko uradili uspešno, da su po tim predmetima donete takve i takve odluke. To bismo mi kao narodni poslanici voleli da imamo uz biografije kandidata za člana Državnog veća tužilaca, kao i za VSS. Koje su kurseve sve pohađali? Pa, to nas savršeno ne zanima i nije nam uopšte bitan taj deo.

Za jednog kandidata, to je gospođa Danijela Sinđelić, kažete da pohađa postdiplomske studije na krivičnom smeru na Pravnom fakultetu u Beogradu, u okviru kojih polaže ispite Metodologija pravnih nauka i Metodologija društvenih nauka. Svako ko je upisao postdiplomske studije zna da su to dva osnovna predmeta koja se polažu na postdiplomskim studijama. Mogli ste da navedete u biografijama ovih kandidata da su položili Rimsko pravo, Uvod u pravo, Obligaciono pravo i ne znam šta sve ne.

Nebitno je da li neko ima titulu magistra ili nema. Ni to nije toliko važno i nije najbitnije što vi gledate. Vi gledate da je neko poslušan, da neko hoće na politički način da radi u tužilaštvu ili pravosuđu, i to je osnovno za vas, sve drugo nije toliko bitno.

Imate mnogo posla. Trebalo bi da imate mnogo posla. Mnogo puta su poslanici SRS ukazivali na činjenje krivičnih dela prilikom privatizacije, kao i u drugim sferama. Morate da reagujete u takvim slučajevima. Ne možete da to posmatrate nemo, kao da se tu ništa ne dešava.

Kod nas se vrlo često dešava da najpre počne da piše žuta štampa. Nije to čak ni istraživačko novinarstvo. Onda tužilac reaguje ili ne reaguje uopšte.

Da li ste vi kao republički javni tužilac razmišljali kako i na koji način da se bar saslušaju, da daju izjave oni koji su odustali od gonjenja Purde, Ejupa Ganića, Vesne Bosanac i drugih. Zamislite, predsednik Republike Srbije je rekao – nije bitno gde će se suditi (u vreme kada je Ejup Ganić bio u pritvoru u Engleskoj, u Londonu), nije bitno gde će mu se suditi, bitno je da bude pravično suđenje.

Pravično suđenje – zalažemo se, to je standard, eto, ako hoćete, Evropske unije, Venecijanske komisije, a da li pravo na pravično suđenje imaju građani Srbije? Da li ste se vi kao republički javni tužilac ili neko drugi iz sistema pravosuđa u Srbiji pitali kakvo pravo na suđenje ima prof. dr Vojislav Šešelj? Naravno da niste. Ali, nemate pravo na to. Za vas važe pozitivni propisi, kao i za svakog drugog građanina. Počnite malo da se bavite svojim obavezama i onim što je u interesu građana Srbije, a ne samo da pokrenemo neki postupak, pa nema dovoljno dokaza, pa odustajemo. Koji su motivi Specijalnog tužilaštva da odustane od tih gonjenja? To bi republički javni tužilac morao da zna, morao bi da proveri kako i na koji način da se ponaša.

Dalje, ono o čemu je govorila, kao naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Vjerica Radeta, vezano za podnete prijave za neke članove SNS. Pretpostavljamo da u SNS ima i kvalitetnih ljudi i uopšte ne vodimo polemiku ili borbu protiv takvih članova; podneli smo krivične prijave protiv članova te stranke koji su, kako je gospođa Vjerica rekla, direktno pokušali da ugroze ustavni poredak ove zemlje. O tome se radi. Vi, na kraju krajeva, ni te prijave, ni neke druge ne uzimate uopšte u razmatranje.

Da li znate da vam u jednom gradu, biću precizan, u Kraljevu, postoji zamenik javnog tužioca koji na podnetu pismenu krivičnu prijavu kaže – neću da podignem optužnicu? Možda ne postoje elementi za podizanje optužnice, ali ne može se reći, odnosno napisati – neću da podnesem optužnicu. Da li je to reforma tužilaštva? To ne da nije reforma tužilaštva, to je direktno kršenje pozitivnih propisa, za šta bi neko morao da odgovara.

Ako imate volje, vi biste imali potrebu da date odgovor na mnoga pitanja. Zahvaljujem vam se ukoliko budete spremni da interaktivno učestvujete u današnjoj raspravi. Hvala.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović, voleo bih da vam postavim jedno pitanje. Da date odgovor i da znate unapred da to neće biti javno objavljeno, verovatno bi odgovor bio onakav kakav mislim i kako ću pokušati svoje izlaganje otprilike da uklopim.

Još jednom moram da pomenem, kada je u pitanju reforma pravosuđa, SRS svakako jeste za reformu pravosuđa, ali cilj svake države, dobro uređene, pa i one koja nastoji da to postane, jeste vladavina prava. Znači, mi smo to postavili čak i kao ustavni princip ili načelo. Ona može da se obezbedi slobodnim, neposrednim izborima, jemstvom ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, onakvom kakvu mi imamo: na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, nezavisnom sudskom vlašću (to je ono o čemu ćemo mi malo više govoriti) i svakako povinovanjem vlasti pre svega Ustavu, pa onda i zakonu.

Kad bismo slušali kolegu Boška Ristića kako je urađen izbor članova Visokog saveta sudstva, onda bismo pomislili da tu nema nikakvih problema. Kolega Ristiću, vi nas ubeđujete, ne vašom pričom, nego sa 126 narodnih poslanika. Ali, šta se dešava kada dođu iz Evropske komisije i ukažu vam na određene propuste i pitaju vas – kako ste vi to uradili? Onda vi vrlo brzo predložite neke izmene i dopune i Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama i sl.

Godine 2008, kada se pristupilo donošenju zakonskih propisa vezanih za reformu sudstva, mi smo vam ukazivali da je to loše, da to nije dobro. Ne osporavamo mi vašu želju, a pre svega, gospođo Mesarović, vašu, da vi imate dobru nameru. Trebalo bi kao neko ko je profesionalac i kao neko ko je na čelu najviše sudske institucije kod nas da želite to, i neću ulaziti u to da vam to osporavam, ali način na koji se to izvodi, način na koji se pristupilo tome nije dobar.

Najpre, a vi to uviđate, i ne očekujem da vi to ovde priznate i da bilo gde javno o tome progovorite, bar ne dok ste na tom mestu, problem jeste mreža sudova i javnih tužilaštva.

Vi ste mogli da uočite za godinu i nešto koji su sve problemi. Vi nećete to nikada da kažete. Ne tvrdim, i Srpska radikalna stranka nije kazala da je ono što je bilo do 2009. godine, sa onom mrežom, dobro, jer smo u to vreme imali opštinske sudove koji su imali predsednika i još jednog sudiju i kada je trebalo veće nije moglo da se napravi u tom sudu. To su zaista bili veliki problemi. Ali, sigurno bez dovoljno kritike, bez dovoljno procena za koju državu mi to sprovodimo reformu pravosuđa... To nije urađeno. Možda bi ovakva reforma pravosuđa bila dobra za Švajcarsku, ali za Srbiju to nije u redu.

Sada imamo situaciju da u manjim opštinskim mestima, gde je sud bio jedna državna institucija koja je pomagala održavanju nivoa, ako hoćete, obrazovanosti, ako hoćete i kulture, sada kada toga nema preti opasnost da te male opštine dobiju status mesnih zajednica. To nije dobro. Znali ste da će se to desiti, ali ste prešli preko toga. To sada više nije ni bitno, to je već poodmaklo i poprilično otišlo od početka i teško je ispraviti.

Kada god pokušate da se vratite na pravi put prilikom sprovođenja reforme pravosuđa vi napravite još veće greške, a to samo iz razloga što nećete ni sebi, ni stručnoj javnosti, a ni narodnim poslanicima da priznate gde su napravljene greške i da zajednički probamo da to otklonimo.

Evo jedne sfere u kojoj bi Srpska radikalna stranka bila zainteresovana da da svoj doprinos, ali kako? Tako što biste vi poslušali naše sugestije, što biste u vreme kada je to bilo na dnevnom redu prihvatili i amandmane koje smo vam mi predlagali, ne vodeći računa ni o kakvim političkim konsekvencama, nego samo o onome što je struka i što je potrebno. Ako smo se malopre saglasili da nezavisnost sudstva i poštovanje sudske vlasti dovode do vladavine prava, onda moramo da budemo svesni toga.

Posebno je naglašeno u članu 3. Ustava – nezavisnost sudske vlasti. Ako je to posebno naglašeno, onda to moramo imati u vidu. Ali, nikada neću biti saglasan ni sa vama, ni sa bilo kojim članom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji je tu po funkciji kaže da nije bilo mešanja politike prilikom izbora i imenovanja sudija i svakako javnih tužilaca. Ne očekujem od vas, ni od kolege Boška Ristića da to potvrdite.

Malo mi nije bilo jasno, odnosno ne znam o čemu se radi kada je kolega Ristić rekao – mi smo se dogovorili da se članovi Visokog saveta sudstva po funkciji, a to ste pre svih vi, kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za poslove pravde i kolega Boško Ristić kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu... Kao, vi zbog objektivnosti, možda se nismo dobro razumeli, zbog objektivnosti i zbog želje da ovo protekne u najboljem redu nećete da glasate ili nećete uzeti aktivno učešće u nečemu.

Ako je zakon predvideo da vi, bez obzira na to šta mi mislili o tome što su pojedina lica po funkciji članovi Visokog saveta sudstva, onda ne možete da izbegavate to, jer to je sada zakonska obaveza, a nije volja ili želja nekog pojedinca, člana Visokog saveta sudstva.

Prvi put se pokušalo doći do sastava Visokog saveta sudstva koji odgovara i Ustavu i zakonskoj proceduri. Sećate se da smo duži vremenski period, iako vi kažete da to nije tako, više puta ste govorili... U dužem vremenskom periodu Visoki savet sudstva je radio, a da nije bio u svom punom sastavu. Ovaj put ćemo, posle glasanja o ovom vašem predlogu, dobiti šest članova Visokog saveta sudstva koji se biraju iz reda sudija. Tri će biti po funkciji, ostala su dva i jedan predstavnik sa pravnog fakulteta, a jedan ispred Advokatske komore.

Ne verujem, kolega Ristiću, da Pravosudna akademija treba da obezbedi neku visoku profesionalizaciju, da se izbegne depolitizacija. Znate li zbog čega ne verujem? Čini mi se da ova prva generacija koja se školuje na Pravosudnoj akademiji… a bili ste spremni da primite mnogo više kandidata nego što se sada prijavilo. Tu se može postaviti pitanje zbog čega u prvoj generaciji polaznika Pravosudne akademije nije primljen onaj broj o kojem je bilo govora da će toliko biti primljeno? Verovatno ste nekom analizom koja izlazi iz domena struke mogli da vidite i da pretpostavite. Ne znam koji je pojedinac sa toliko snage i toliko pravosudne moći mogao da utiče na to. A onda ste izbegli i smanjili ste. Čini mi se da postoji 20 ili 22 polaznika Pravosudne akademije.

Šta to zapravo znači? Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da Pravosudna akademija nije neophodna za dobre sudije. Ako imamo izvanredne, dobre studente, a njih nije mali broj, time se ponosimo, studenti čiji je prosek, ako ne 10, a ono blizu 10, ako polažu pravosudni ispit sa odlikom, ako pored sebe imaju vrlo iskusne i dobre sudije, a Srbija ih ima, čemu još i Pravosudna akademija? Opravdano sumnjamo da kroz Pravosudnu akademiju... Ne tvrdim da neki polaznici neće steći i dodatna znanja, ali čemu dodatno i Pravosudna akademija, ako nema za cilj da izvrši trijažu na poželjne i nepoželjne u našem pravosuđu?

Ako ste to već uveli, trudite se da... Sada postoji neka obaveza, nakon završetka Pravosudne akademije, prijema po prioritetima u pravosuđe ili možda u tužilaštvo. Ako ste već... Taj zakon je već stupio na snagu i ne možemo tu ništa, ma koliko se protivili kada je on bio na dnevnom redu. Onda vodite računa o tome da polaznici koji su savladali taj kurs ili tu nastavu na najbolji način imaju prioritet. Vi to tvrdite, ja nisam siguran. Možda je neko danas simpatizer ili pristalica određene političke stranke, kao polaznik Pravosudne akademije, a kada se to bude okončalo možda će se stranke na vlasti promeniti i onda zabadava njegovo školovanje, kao što mu je bio i pravni fakultet i položen pravosudni ispit i slično.

Kada smo kod pravosudnog ispita, gospođo Mesarović, znam da vi o tome ne odlučujete, ali biste mogli malo da se potrudite, pa da program za polaganje pravosudnog ispita bude prilagođen trenutku. Lično mislim da jedna komisija za dva sata, ali, eto, da ne relativizujem, za dva dana, pa i za dva meseca neka uradi taj posao, da oni koji polažu nemaju potrebe da lutaju, da se ne snalaze. To vrlo jednostavno i lako može da se reši.

Zbog čega su predstavnici, odnosno vršioci dužnosti predsednika sudova tako dugo u v.d. stanju? Kada mislite to da rešavate? Ovo je dobra prilika, kada budete uzeli, pretpostavljam, posle nas reč, da kažete kada mogu... Ne samo zbog nas, nego i zbog onih koji obavljaju tu funkciju, da bi znali kada će to stanje biti pretvoreno u redovno stanje.

Vaš predlog članova Visokog saveta sudstva, na bazi onog što je možda statistički podatak i što su njihove biografije, više mi se dopada nego što smo... Mi smo pre ovog dela sednice, odnosno pre ove tačke dnevnog reda takođe imali izbor, odnosno razmatranje predloga odluke, vezano za izbor članova Državnog veća tužilaca, i ovo je nešto kvalitetnije. Tamo su njihove biografije, doduše, kod pojedinih kandidata na dve stranice, na tri stranice pobrojano je koje su sve kurseve završili. Za jednog od kandidata, koji je polaznik postdiplomskih studija, piše da je položio metodologiju društvenih i pravnih nauka, rekao sam – trebalo je da mu stoji koje je sve ispite na redovnim studijama na Pravnom fakultetu položio, ako već idemo dotle.

Vi ste ovde na jedan drugačiji način... Doduše, za jednog od kandidata se kaže da je od 2001. godine bila angažovana i kao predavač od strane Društva sudija Srbije, Pravosudnog centra, OEBS-a, ambasade SAD. Možda se ona ponosi, ali mi smatramo da je ovo potpuno bespredmetno. Ne kažem da gospođu treba kazniti zato što je sarađivala sa američkom ambasadom, možda je ona nešto i naučila, ali nama ovaj pokazatelj prilikom donošenja odluke da li da damo nekome podršku ili ne, da li da damo svoj glas, ništa ne znači. Vi pretpostavljate šta znači, da može čak da odbije, iako se radi o dobrom kvalitetu, ali ovo nam ne treba ni za šta, zaista nema potrebe da pišete ovo.

Vi ste, verovatno da biste odagnali neke sumnje, a da bi ona priča koju je kolega Boško Ristić pričao bila što uverljivija, ovde pokušali da kod ovih šest kandidata (doduše, ne kod svih) navedete koliko su oni dobili glasova u određenim sudovima, a koliko je drugoplasirani kandidat. Negde su razlike veoma značajne. Ako je procedura bila ispoštovana, ako je sve bilo u redu, onda je nebitno, jedan glas više nekog kvalifikuje da bude predloženi kandidat. Neki kandidati su iza sebe drugoplasiranog ostavili za značajniji broj, ali mi je malo nejasno, pomenuću jedno ime, ovde bar tako piše – gospođa Sonja Vidanović je dobila određen broj glasova kao drugoplasirana, sa ukupno 172 glasa. Da li je to neka greška ili nije greška, ne znam. Svi ostali kandidati su bili prvoplasirani, tako sam mogao da razumem iz ovog predloga koji ste nam dostavili. Jedino je kod gospođe Sonje Vidanović, da ne shvati …

(Nata Mesarović, s mesta: Valjda je Jakšić ispred nje na toj listi.)

Blagoje Jakšić, koji je takođe predložen ovde … Dobro, onda je to taj razlog. I kod ostalih vidimo da je ispoštovan taj redosled. To je možda želja da se dođe do dobrih kandidata, mada ono što su mnogi pre vas, a jednim delom i vi, da ne kažem „zakuvali“ (ako kažem zakuvali, to stavljam pod znake navoda), teško da i ovi zajedno s vama, jer ste i vi član i predsednik Visokog saveta sudstva, mogu ispraviti u narednom periodu. Kako možete? Teško je, preko 800 sudija koje nisu izabrane, rešiti te probleme na dobar način.

Mi smo ukazivali u decembru 2009. godine da vi ovaj posao nećete moći kvalitetno da završite. Verovatno ste u određenom broju slučajeva pogrešili, odnosno Visoki savet sudstva, ali na štetu neizabranih sudija, zato što niste mogli dovoljno pažnje da posvetite tome. Dalo se tada i matematički izračunati, ako je bilo preko 5.000 kandidata, a jedan dan je vremenski ograničen, radno vreme u toku jednog dana takođe je ograničeno, onda se postavlja pitanje koliko ste vi objektivno mogli da sagledate sve elemente koje je trebalo imati u vidu prilikom izbora sudija?

Drugo, po meni, mislim da podela nije gruba, ali se može napraviti takva podela da svi kandidati koji nisu izabrani mogu da se svrstaju u dve grupe. U prvoj grupi neizabranih sudija ostali su oni koji zaista nisu zaslužili da budu izabrani jer su bili skloni onom čemu nosilac pravosudne funkcije ne bi smeo da bude sklon. Druga grupa su oni koji vam nisu davali šansu i nadu da će moći na njih da se utiče. Meni je mnogo više stalo do takvih koji su profesionalci, koji će ostati, kako Šojić reče, u „sudiću“ ili uopšte neće biti primljeni u „sudić“, samo zbog toga što nisu spremni da svoju čast, ugled i struku daju za novac nekome ko bi želeo da upravlja u oblasti pravosuđa.

Svakako mislim da vi to ne želite. Vi i po definiciji morate da imate ponajviše prava, ali oni koji se bave politikom, a sigurno su kreirali pravosudnu sliku u Srbiji, protiv tih ćemo se mi uvek boriti tako što nećemo davati svoju saglasnost i nećemo dati svoj glas za izbor takvih nosilaca pravosudnih funkcija, pa makar se oni birali i za članove Visokog saveta sudstva. Hvala vam.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, mi raspravljamo o tri akta i imamo zajednički jedinstveni pretres. Dva akta su predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona, i to Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini i Zakona o popisu poljoprivredu u 2011. godini, i Predlog odluke o programu zvanične statistike za period od 2011. do 2015. godine, a obaveza je Narodne skupštine da donese takav akt.
Gospođo ministre, nije uobičajeno da predstavnik Vlade ne iznese nekoliko uvodnih napomena vezanih za zakone koje ovde u ime Vlade predstavlja. Videli ste juče kako je to izgledalo, vezano za Zakon o sportu. Nije uobičajeno. Dešava se. Niste vi prvi.
Nadam se da ćete u nekom narednom periodu razgovarati malo sa gospodom iz Republičkog zavoda za statistiku, koji su, pretpostavljam i govorim na bazi nekih saznanja, dali maksimum od sebe kako bi popis, najpre stanovništva, a potom i poljoprivrede, u dva zakona čije su izmene i dopune na dnevnom redu, bio u prvobitnim rokovima. Pošto oni u tome nisu uspeli, mi ne možemo ovde od vas očekivati, kao ministra koji predstavlja ovaj zakon u ime Vlade, niti od gospodina Vukmirovića i gospodina Jančića, da se uključite u raspravu i date nam odgovor na neka pitanja.
Pokušaću ovde pojedinačno o svakom predlogu, a zatim, da bi to imalo nekog smisla, zajedničku raspravu, zbog efikasnosti, zbog želje SRS da podrži popis stanovništva i popis poljoprivrede, ali i da ukaže na one činjenice koje je Vlada i naravno Republički zavod za statistiku trebalo da imaju u vidu da bi mogli taj deo posla da završe.
Reklo bi se da se u ova dva predloga zakona o izmenama i dopunama radi samo o tehničkim promenama, o pomeranju rokova. Ako ste pažljivo pročitali predloge zakona onda ćete videti da su ostale neke stvari koje višu nisu tačne. U Zakonu o popisu stanovništva je u članu 18. ili 17, apsolutno nebitno, rečeno kako će biti priliv sredstava prema Republičkom zavodu za statistiku, pa se pominje 2010. godina sa određenim značajnijim sredstvima zbog pripreme popisa stanovništva u 2011. godini, od 1. do 15. aprila.
Pošto ste vi sami rekli na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj, gospodine Vukmiroviću, da do tog dana, a to je bio 8. novembar 2010. godine, ni jedan jedini dinar nije bio uplaćen iz budžeta Republike Srbije na račun Republičkog zavoda za statistiku, onda se morao menjati taj član, ukoliko hoćete da pokažete da ste se ozbiljno bavili ovim problemom, a ne samo prostim predlaganjem promena datuma popisa stanovništva.
Nadalje, postojale su obaveze... Glavni subjekt za sprovođenje ove veoma značajne aktivnosti jeste Republički zavod za statistiku, ali su na još jednu posebnu organizaciju, republički katastar, preneta određena zaduženja po ovom zakonu. Da li ste vi u rokovima koji su bili predviđeni izvršili taj deo posla? Da li je Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je takođe jedan od subjekata i ima obavezu da učestvuje u određenim radnjama u popisu stanovništva u 2011. godini, a trebalo je da od decembra do januara deli određene obrasce našim građanima koji žive u inostranstvu, odnosno koji su privremeno boravili u inostranstvu, završilo taj deo posla? Da li je Ministarstvo odbrane, da li je Ministarstvo pravde činilo svoje aktivnosti da se ovaj posao završi blagovremeno?
Mislim da niko nije radio ništa. Ali, to i nije najveći problem, mislim da Republički zavod za statistiku nije uticao na to kad će se izvršiti popis stanovništva, nego su određene stranke u vlasti procenile da bi zbog sprovođenja izbora, imajući u vidu da će biti angažovano preko 50.000 popisivača, tu aktivnost trebalo planirati negde neposredno pred izbore, kako bi angažovali ljude koji će sutra pomoći u kampanji za sprovođenje izbora, da li redovnih ili vanrednih, uopšte nije bitno.
Možemo reći da bi Republički zavod za statistiku objektivno mogao da se uključi u imenovanje tih komisija, ali izražavamo sumnju da će lokalne samouprave prilikom određivanja popisivača, instruktora i slično koristiti svoje lokalne funkcionere, ili neke članove stranke kojima će se odužiti, jer ova naknada za izvršavanje ovih obaveza uopšte nije mala. Imamo iskustva da je u lokalnoj samoupravi kao radnik na održavanju u ustanovi kulture, u biblioteci, angažovan čovek iz političke stranke koja je na vlasti, pa i izvršioce nižeg ranga angažuju isključivo iz političkih stranaka koje su na vlasti. Tako će se desiti da će oko 50.000 angažovanih popisivača biti članovi stranaka koje su trenutno na vlasti.
Pokušajte, imamo delimično poverenja u Republički zavod za statistiku, pokušajte to da rešite na taj način.
Kada je u pitanju popis poljoprivrede, tvrdili smo i ranije i sada odgovorno, rekao bih i veoma objektivno, da bi za ovu državu daleko jeftinije bilo kada bi se istovremeno organizovali i popis stanovništva, domaćinstava i stanova i popis poljoprivrede. Čak je gospodin Jančić rekao da je popis poljoprivrede dobar u jesenjem periodu zbog velikog angažovanja poljoprivrednog stanovništva za vreme setve. Pridružujemo se tome. Ako je tako, a pomerili ste popis stanovništva za period od 1. oktobra do 15. oktobra, hajde da i popis poljoprivrede bude u istom tom periodu.
Pomalo je nesuvislo, pomalo je priča za malu decu da ćemo prilikom popisa poljoprivrede koristiti iste resurse koje smo koristili prilikom popisa stanovništva i da će to biti konsekventno, da će to biti jeftinije. Kako može biti jeftinije? Biće ista „lada niva“ koja će odlaziti u udaljena sela kada se bude vršio popis poljoprivrede. Da li je to nešto što će dovesti do pojeftinjenja? Ne.
Rekli ste da obuka za popisivače prilikom popisa stanovništva traje tri dana, a za popis poljoprivrede trajaće šest dana. Našalio sam se kad sam pitao da li će tih šest dana biti raspoređeno u, recimo, dva semestra. To nije nikakav razlog da odlažete čak godinu dana popis poljoprivrede zbog toga što će to biti jednostavnije i efikasnije.
Na kraju krajeva, na osnovu iskustva iz 1991. godine, kada je vršen popis stanovništva i nešto za potrebe poljoprivrede, morali ste da vidite šta su bili nedostaci. Znači, to nije bio klasični popis poljoprivrede, nego su bili samo neki pomoćni obrasci koji su služili za dobijanje određenih podataka vezanih za poljoprivredu. Sve ono što je onda bilo mana trebalo je uzeti sada u obzir i iskoristiti to kao neku prednost, odnosno usaglasiti i istovremeno obaviti taj popis.
Videćete da će vam se pojaviti određeni problemi, jer će proteći godinu dana od popisa stanovništva do popisa poljoprivrede i onda će faktičko stanje imati određene promene, faktičko stanje zbog prestanka postojanja, smrću ili na neki drugi način, popisanog lica koje u ovoj popisnici od osam strana već daje odgovore na određena pitanja vezana za poljoprivredu. Ovo će vama poslužiti kao neki pomoćni materijal za popis poljoprivrede, a mogla je da bude popisana poljoprivreda i završeno.
Drugo, desiće vam se da neki vlasnici poljoprivrednog zemljišta ili drugih poljoprivrednih dobara koji će biti obuhvaćeni popisom u momentu popisa poljoprivrede neće biti na mestima gde se nalaze njihova poljoprivredna dobra ili druge stvari koje se popisuju, vezano za poljoprivredu, nego će biti u nekim drugim mestima, gde inače trajno žive, a povremeno odlaze da obrađuju svoje poljoprivredno zemljište (da li je ono nasleđeno ili su ga kupili, to uopšte nije bitno).
Da bismo izbegli sve te objektivne probleme, treba istovremeno vršiti popis stanovništva i poljoprivrede.
Zanima me još jedno pitanje. Ukoliko Evropska unija... Odnosno, obećala je da će iz pretpristupnih fondova sa deset miliona evra da učestvuje u pomoći prilikom obavljanja ovog popisa. Ko je to tražio, na čiji je zahtev? Sad nije ni važno na čiji je zahtev, zašto se taj nije pojavio ranije pa da se ne odlaže popis stanovništva? Zašto ta sredstva nisu obezbeđena ranije da bismo to imali u rokovima koji su bili predviđeni za taj deo?
Dalje, gospođo Čomić, moram da kažem sledeće. Nije u nadležnosti Skupštine sprovođenje popisa u drugim državama gde nije većinsko, ali značajan procenat srpskog stanovništva postoji. Odredbe člana 13. Ustava kažu: „Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom“. Iz ovoga nedvosmisleno i potpuno jasno proizilazi da je Vlada Republike Srbije, kao neko ko vodi politiku, dužna da se stara o interesima svojih sugrađana, ma gde oni žive. Imaćemo objektivne probleme prilikom popisa u BiH (za sad neizvesno, pretpostavljam da će biti organizovano), imaćemo problema i u Hrvatskoj, a veoma ozbiljne probleme već sada ćemo imati u Crnoj Gori, jer će tamo popis biti sproveden od 1. do 15. aprila.
Po Ustavu Crne Gore, ćirilica i latinica su potpuno dva ravnopravna pisma. Popisnice u Crnoj Gori nisu rađene na ćirilici, samo su rađene na latinici. Intervenisao je Srpski nacionalni savet, ali ni list „Dan“, čak ni televizija srpska, koja postoji u Podgorici, novine, ne mogu da plasiraju kampanju vezanu za sprovođenje popisa.
Mislim da ova rasprava u Skupštini, vezano za popis, ima značaj, ujedno i poziva i priprema naše stanovništvo koje treba da se odazove ovom popisu. Zamislite, mi sada govorimo o popisu poljoprivrede, a on će se održati u 2012. godini, pa ćemo dodatno morati da angažujemo i neka sredstva i verovatno neki propagandni, reklamni materijal koji će doprineti da taj deo bude urađen na jedan kvalitetniji i bolji način.
Kad govorimo o poljoprivredi, nisam siguran, neko od kolega je govorio, migracije nepoljoprivrednog stanovništva su značajnije i intenzivnije nego što su migracije poljoprivrednog stanovništva, ali veliki broj poljoprivrednog stanovništva neće biti u situaciji da se uključi u sprovođenje popisa. Znamo da bi lokalno stanovništvo bilo najbolje da sprovede popis, ali imamo veliki broj sela u kojima nema čak nijednog... Pitanje je da li postoji selo, ono u geografskom smislu postoji, ali ako nema stanovništva, onda ono kao takvo uopšte ne postoji.
Vi ste sami jednom prilikom priznali da Republički zavod za statistiku ima oko hiljadu procenitelja i da vrlo često daju bolje podatke nego što su to neke državne institucije koje se bave određenim statističkim kategorijama, ali je njihova prosečna životna dob između 60 i 80 godina, a složili smo se da je dobar popisivač neko ko ima 50 godina.
Dakle, isključivo govorimo o kategorijama i na stručan način pričamo o ovom. Nema nijednog razloga da argumentaciju koju iznosi SRS ne prihvatite i da ne dođe do zajedničkog, odnosno istovremenog popisa i poljoprivrede i stanovništva.
Vi ste sada produžili vremenski period vezan za popisivanje u poljoprivredi pa je to, umesto 15 dana, sada dva i po meseca. Ne znam da se niste poveli za primerom Belgije, čini mi se da Belgija popis poljoprivrede sprovodi osam meseci? Nema potrebe. Mi treba da uvažavamo, prihvatamo svetske standarde, ne samo u statistici nego u svemu što predstavlja aktivnost, privrednu ili bilo koju drugu, ali uvek moramo imati u vidu našu platformu, našu bazu, kako i na koji način će se to reflektovati na naše građane.
Popis poljoprivrede odlažete ne da biste došli do nekih pokazatelja koje ćete dobiti posle obavljenog popisa stanovništva, nego računate, s obzirom na to da je suficit u poljoprivrednoj proizvodnji bio u ovoj godini, da će se on pojavljivati redovno i narednih godina; eto, imaćete još nepune dve, godinu i po, do popisa poljoprivrede, ne bi li se nešto drastičnije promenilo u korist poljoprivrednika. Analize koje budemo dobili nakon obavljenog popisa u poljoprivredi biće katastrofalne i pred njima se neće moći, pogotovo neće smeti, zatvarati oči, nego će se morati to koristiti u razvoju poljoprivredne proizvodnje.
Evo, navešću samo dva pokazatelja. S pravom se postavlja pitanje, kada se napravi ta analiza, koliko će se i do kad naši poljoprivredni proizvođači baviti poljoprivrednom proizvodnjom? Troškovi u proizvodnji pšenice su, po nekim pokazateljima, iznosili 50.000 po jednom hektaru, a prihod od prodate pšenice sa tog hektara pri prosečnom prinosu je bio 48.000; znači, poljoprivredni proizvođač radi proizvodnju pšenice sa gubitkom od dve hiljade dinara po jednom hektaru. Slična je situacija i sa proizvodnjom tovljenika, gde po jednom tovljeniku nakon sto kilograma prinosa on gubi 3.500 dinara. Zar očekujete da će se neko baviti poljoprivrednom proizvodnjom i posle takvih katastrofalnih uslova i pokazatelja?
Ne sme Vlada nikad da kaže da je poljoprivreda imala suficit prilikom uvoza. To je činjenica, tačno je, ali ne sme sebi uzimati za pravo da je ona bilo šta uradila. To je pre svega zahvaljujući našim vrednim poljoprivrednim proizvođačima i želji da se pomogne ovoj državi pri izlasku iz krize, sa ovakvom nesposobnom vladom. Ali, to neće moći do kraja da reši problem na taj način, nego i država mora da uzme aktivno učešće i da pomogne poljoprivrednim proizvođačima i svima onima koji žele da daju ozbiljan doprinos, da pre svega zaposle sebe i članove svog porodičnog domaćinstva, da pruže šansu i drugima. To ova vlada sigurno nije u situaciji.
Interesantno je uporediti da je, recimo, ministar zdravlja deset godina bio jedan čovek, a ministar poljoprivrede …
Vi ste mogli da primetite u mom sedamnaestominutnom izlaganju da meni ništa nije bio problem da povežem, jer, zaista, ovo je nešto za šta se Srpska radikalna stranka pripremila sa svim argumentima. Niste videli kako je gospodin Vukmirović…
Naravno, saglasan sam sa vama da to nema direktne veze, ali na neki indirektan način, moja želja je bila samo da povežem to na indirektan način. Imali smo puno promena u sastavu Ministarstva poljoprivrede za ovih deset godina, mislim da to nije dobro činiti.
Moram da budem iskren, moja namera nije da pomognem premijeru Cvetkoviću da napravi dobar kabinet. Moja namera je da bude što lošiji …
Isključivo, najveštije i govorim samo o temi dnevnog reda, sve ostalo su neke potrebe da samo ilustracijama to potkrepim.
Na kraju, vezano za Predlog odluke o programu zvanične statistike u periodu od 2011. godine do 2015. godine. Ovde sam morao da izdvojim jedan deo, kaže: „Vizija zvanične statistike. Sistem zvanične statistike Republike Srbije treba da ima ulogu regionalnog lidera...“. Obraćam se vama, gospodo iz Republičkog zavoda za statistiku. Ovi su nas ubili nekim drugim izjavama, da je Srbija regionalni lider u nekim drugim sferama. Nemojte vi to u statistiku unositi. Mi verujemo, kao što je jednom prilikom profesor Šami rekao, verujemo u statistiku. Nemojte nas sada terati da ne verujemo ljudima koji se bave statistikom. Ipak, pretpostavljamo da je tamo najveći broj profesionalaca i da oni rade samo to.
Ukoliko ste saglasni sa onim što je Srpska radikalna stranka predložila, da popis stanovništva i poljoprivrede bude istovremeno, u istom vremenskom periodu, pa neka to bude sad od 1. do 15. oktobra, znajte da smo zajedno, vi i mi iz SRS, učinili jedno dobro za građane Srbije. Hvala.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, da država Srbija nije duboko ušla u korupciju mi danas ne bismo ni imali ove izmene i dopune Poslovnika o radu Narodne skupštine.
Ali, gospođo Kolundžija, nije jedina afera "Kolubara". Da li se sećate koliko je šećerana, koliko je cementara prodato po tri ili nešto više evra?! Da li se sećate nekih imena kao što su Janjušević i Kolesar? Da li se sećate sličnih imena i odakle to još stiže?
A gospodina koji voli da posećuje biblioteku, naravno, i ja odlazim u biblioteku, da upitam, prvo sam zahvalan, posle 10 godina dali ste precizan odgovor ko je zapalio Narodnu skupštinu, ne sumnjam da podatak nije dobar, jer ste u dobrim odnosima sa onima ko sad vodi one koji su tad palili, a da li su ti isti, da li je DB krala slike, da li je ta DB nameštala tendere?
I, još jedno pitanje zanimljivo za vas, rekli ste da se državom ''upravlja'', da li je Mirko Cvetković možda postao stečajni upravnik? Ne ide mu to, baš najbolje, od ruke. Njegove zarade, naknade za to plaćaju svi građani, pa i vi i ja. Ovom državom se ipak vlada i to na jedan nedostojan način kakav ne zaslužuju građani Srbije.
Sada bih malo da pričam o ovim izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine. U momentu kada je predsedavala predsednik Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predlog ovog akta obrazlagala je Nade Kolundžije, kao ovlašćeni predstavnik predlagača, a predsednik je nakon obrazloženja ovog akta pohvalila gospođu Kolundžiju na opširnom i na kvalitetnom govoru. Prvo sam pomislio da se malo šali, međutim, kasnije sam shvatio ozbiljnost izrečene tvrdnje. Zaista, nešto što umanjuje pravo narodnih poslanika, a na osnovu svesnog prihvatanja izmena i dopuna ovog poslovnika i ko na tako bravurozan način uspe to da uradi, treba mu zahvaliti.
Gospođo Kolundžija, možda bi bolji Poslovnik od vas napisao Montgomeri. Jer, ako mu neke političke stranke uplaćuju mesečnu apanažu od 7.500 evra, koje nisu bile na izborima, koje se ne finansiraju iz budžeta, nego verovatno od tajkuna, pa, vaše mogućnosti su veće, možete da nagrabite malo u budžetu, pa da platite takvima ako ste sigurni da će oni dobro da nam naprave Poslovnik o našem radu.
Gospođo Čomić, slažem se sa vama, mi imamo vrsnih pravnika, i dobrih pravnika i među narodnim poslanicima. Evo, vi sa većom željom hoćete da budete narodni poslanik nego da budete neki činovnik u Vladi, zato što želite da razvijate ovaj parlamentarizam. To je i moja želja. Čitao sam detaljno naš poslovnik i hteo sam da vidim šta se to menja. Neko je od diskutanata rekao – Narodna skupština želi da ispoštuje nezavisna regulatorna tela. Da, treba da poštujemo sve činioce vlasti u Srbiji, ali, isto tako, zahtevamo poštovanje Narodne skupštine.
Juče smo imali priliku da vidimo da se jedan predstavnik vlade ponaša u Narodnoj skupštini kao da je ovo bio neki koktel. Dok poslanici iznose svoje viđenje o vrlo ozbiljnoj temi, koja je juče bila na dnevnom redu, taj predstavnik Vlade je dobacivao, šalio se. Ono što važi za narodne poslanike, pa i za mene, naravno, važi i za sve učesnike na sednici Narodne skupštine.
Zbog čega se uopšte formiraju nezavisna regulatorna tela? O prirodi, suštini, definiciji, ne bih da govorim jer je to na fantastičan način, stručno, temeljno izneo kolega Aleksandar Martinović, zamenik šefa Poslaničke grupe SRS, a zbog čega se formira toliko nezavisnih regulatornih tela, pa, je rečeno, evo, u poslednjih 10 godina uspostavili smo neka tela koja ranije nisu postojala. Pa naravno, za nekima ranije nije postojala potreba. Nikad vlast nije zavlačila ruke u džepove građana kao što to čini danas, ne na direktan način, već na indirektan način. One institucije koje treba da kontrolišu odnos građana prema državi i ispunjavanje njihovih obaveza, one funkcionišu vrlo efikasno. Tu su propisi vrlo precizni i tu u dan mora sve da bude izmireno, ali kada treba kontrolisati državne institucije, onda, to ne funkcioniše tako.
Kada je uspostavljena Državna revizorska institucija, 2006. godine, nije imala nikakve uslove za rad, startovalo se sa četvoro ljudi, da bi upornim insistiranjem poslanika SRS Petra Jojića uspeo da se napravi jedan pomak, da im se obezbede nešto bolji uslovi za rad. Procenjeno je da je za normalan rad, a po organizaciji te institucije, potrebno oko 90 izvršilaca, pa onda ne bi bilo selektivnog pristupa državnim organima koje treba kontrolisati zbog trošenja ogromnih sredstava građana Srbije, nego bi mogli da se obuhvate svi.
A mi sada imamo selektivan pristup – pa ćemo neke da iskontrolišemo, neke nećemo, i ovim izmenama i dopunama Poslovnika o radu želite da oduzmete prava, ne Sreti Periću kao narodnom poslaniku i Poslaničkoj grupi SRS, nego, parlamentu uopšte, da može na kvalitetan i zakonom definisan način da se izjašnjava o izveštajima koje te nezavisne regulatorne institucije podnose nama u Narodnoj skupštini, već ste to prebacili na nadležne odbore, kojih, da podsetim, ima 19 po Poslovniku o radu, a 20. je ovaj o pravu deteta, koji je posebno, ali stalno radno telo. Što se tiče broja članova odbora, u svim odborima, osim jednog koji je definisan sa devet, a Odbor za pravo deteta nije definisan tačnim brojem članova, ima po 17 u svakom odboru. Pošto skupštinska većina ima većinu u odborima onda tu neće biti nikakvih problema da i ocena o radu tih državnih regulatornih, odnosno nezavisnih tela bude onakva kako vama bude odgovaralo.
I pomalo počinjem da verujem, iako se i u vođenju politike, u pristupu i u odnosu prema građanima Srbije, onome što je iznosio, kao i obećanje od 1.000 evra besplatnih akcija, pa je kasnije rekao da se samo šalio da bi pobedio Boris Tadić, on kaže – snaga vladanja i vladavine je izmeštena iz Nemanjine 11, ona se sada nalazi u nekim neformalnim institucijama, da je taj čovek bio u pravu. Naravno, i on je bio na onoj strani tamo odakle se vlada.
Neće moći građani ovo dugo da trpe. Još jednom, kolega je ovde govorio kao da samo gleda televiziju, zato on puno i čita, ide u biblioteku, dva prsta, članska karta, ali on ovde priča kao da mi živimo u Švajcarskoj ili u nekoj drugoj državi i samo usput kaže – da, može se bolje. Ma, ko kaže da se dobro živi, da građani dobro žive od toga što smo mi u nekom sazivu neke godine doneli preko 300 propisa? Ne živi se od toga. Prvo, veliki broj propisa ne može praktično da se primeni. Drugo, samo je to obaveza za naše građane, a nikakve koristi.
Gospođo Čomić, znam da vi štitite formu i svakako da moramo da imamo neka pravila kako bismo mogli da se ponašamo, ali ponekad ne treba da zatvaramo oči pred suštinom, da nam dozvolite ponekad i da iznesemo ono što tišti najveći broj građana, ne pojedinačne slučajeve.
A, sada bi bilo vreme, u februaru mesecu, da mi malo pričamo o pripremi za prolećnu setvu, da pričamo o onome što boli građane. Da li vi odlazite u prodavnicu? Da li vidite koje su cene prehrambenih artikala? Ko to više može da izdrži i ko to može više da plati?
Aplauzom ste nagradili nekoga ko je rekao da su Šarići dobili državljanstvo, ili jedan od braće Šarića, u vreme Vlade Vojislava Koštunice. Pa, za građane Srbije nebitno je ko je vladao kada su oni prevareni i kada su obespravljeni, kada su im zatvorena radna mesta i kada nemaju mogućnosti da se školuju, i kada nemaju mogućnosti da se leče na onakav način kako zaslužuju.
Ovde sam mogao da uočim, prisustvujući nekim polemikama, da ste vi, gospođo Kolundžija, i još neki, puno slični, a građani će umeti to da prepoznaju. Naravno, naša olakšavajuća okolnost jeste povratak našeg predsednika koji će sigurno biti najbolji predsednik Srbije. Hvala vam. (Aplauz)
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, pored stručnosti i ljubavi za neki posao, verujem i to tvrdim, potrebna je i doza optimizma. Čini mi se da vi sa prevelikom dozom optimizma pričate danas o ovoj temi koja je na dnevnom redu. Ne želim da polemišem sa vama, nego zaista da na jedan akademski način govorim o ovim stvarima koliko je to moguće, to isto očekujem i od vas.
Ali činjenica da mi danas odvojeno razgovaramo o dve tačke dnevnog reda, to je Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2011. godini i Predlog odluke u učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2011. godini, ukazuje na to u kakvim uslovima mi živimo i u kakvoj situaciji građani Srbije očekuju naredne dane. Kada nastupate sa takvom dozom optimizma kojom vi raspolažete vrlo često pomislim da ste vi možda ministar vojni u Švajcarskoj ili u nekoj drugoj državi koja nema nikakvih ekonomskih ili nekih drugih problema, ali mi smo ipak u Srbiji.
Bilo bi lepo, gospođo predsedavajući, kad bi gospodin ministar i narodni poslanik Markićević razgovor nastavili u vreme pauze, ali meni neće smetati da nastavim dalje da govorim o ovoj temi, ono što bih želeo da kažem u ime SRS i svakako u ime građana Srbije.
Gospodine ministre, pokušaću ulogu ministra odbrane da razdvojim na ono što je briga o materijalnim i tehničkim sredstvima i ono što se odnosi u operativnom smislu na Vojsku Srbije. Kada je u pitanju vaš materijalno-tehnički odnos prema onom što je vrednost s kojom raspolaže Vojska Srbije nemam nekih saznanja da niste pokušali na jedan prilično odgovoran način da raspolažete time, ali nedavno je moje razmišljanje o tome oboreno za jedan stepenik iz razloga što vas je pohvalio jedan od bivših potpredsednika Vlade Republike Srbije, pa, ako on nekog pohvali, stičem utisak...
(Ministar Dragan Šutanovac, sa mesta: I Toma me pohvalio!)
... a taj pogotovo, teško onome ko očekuje naprednu Srbiju uz neke stranke koje se zovu slično. Ni to nije tema o kojoj želim da govorim. Zaista želim da govorim o angažovanju Vojske Republike Srbije u mirovnim misijama UN, pa vidim da ste vi ovde predvideli još dve lokacije o kojima mi možemo da govorimo.
Ima još jedna situacija koja je mene zabrinula. Vi ste vešt govornik i ne verujem da vam se to otelo. Rekli ste da je interes Ministarstva odbrane – ''Kosovo i Metohija stabilna zona''. Zašto niste dodali ''stabilna zona u okviru Srbije'', jer vam se to nije slučajno omaklo? Onda, izražavam jednu sumnju, pa stičem utisak da ste vi više za globalni mir, koji ne smemo da potcenimo i moramo da mu poklonimo značajnu pažnju, ali prvo moramo da obratimo pažnju na ono što se dešava kod nas.
Neko je rekao da je u martovskoj klasi vojnika koji žele dobrovoljno da služe vojsku duplo više ili tri puta, kako vi ispravljate, nego što Vojska Srbije može da obezbedi. A, znate li zbog čega je to, gospodine ministre? Pa, to je iz razloga što ova vlada nije obezbedila druga radna mesta. Samo zbog toga i što će biti plate, odnosno mogućnost onih koji odsluže vojni rok jeste da se i profesionalno angažuju, pa mislim da je to ono što dominira prilikom donošenja odluke tih lica. Međutim, ne zanemarujem da postoji još uvek veliki broj građana Srbije, kako srpske, tako i drugih nacionalnosti, koji žele da služe vojni rok, ali činjenica je (istina, je l' tako) da vi kažete – odbrana zemlje ostvaruje se učešćem u multinacionalnim operacijama.
Odbrana zemlje ostvaruje se u nekim operacijama, u nekim aktivnostima koje se sprovode pre svega ovde u zemlji. Svakako, možda može da bude od uticaja i angažovanje naše vojske u mirovnim misijama na drugim tačkama.
Pitam – ko proizvodi te krize gde mi želimo da pošaljemo Vojsku Srbije? Upravo oni za koje se vi vešto kačite i vi ste pokušali nama da objasnite ovde s kim će se pojavljivati Vojska Srbije u mirovnim misijama koje organizuje EU, pa ste naveli neke države koje nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije. Treba imati u vidu činjenicu, bez obzira koji su razlozi za nepriznavanje, mi to moramo da poštujemo, da oni to nisu uradili iz razloga što ista opasnost ili slična preti čak i njima. To je bio razlog zbog čega oni to nisu uradili, ali, kada ste vi došli na čelo Ministarstva odbrane, zbog čega niste pokušali, zajedno sa vašim saradnicima, da se ispoštuje Rezolucija 1244? Zašto niste nešto uradili? Zašto niste pokretali i otvarali te teme, da ispoštujemo ili bar da predlažemo, ili da zahtevamo od onih sa kojima mi sada hoćemo da sarađujemo da se poštuje i ta rezolucija?
Sve to mene duboko uverava da vi više predstavljate činovnika koji želi neki globalni mir, nego da zaštiti interese Republike Srbije, a samim tim i njen petnaestoprocentni deo površine, jer ne pokazujete veliku volju i interesovanje što proizilazi iz činjenice da ste rekli da je cilj Ministarstva odbrane ''stabilna teritorija Kosova''. Pa, to ne može da bude bez Kosova u Srbiji. A, rekli ste ovde da pored učešća u mirovnim misijama koje organizuju UN i zbog simboličnog učešća i povezivanja sa EU, jer će se, kako ste vi rekli, uskoro potpisati neki sporazumi. A, šta ako bude kao što je juče jedan od ljudi koji su dobri poznavaoci bezbednosnih prilika u Srbiji, kaže – da sam na mestu tužioca Haškog tribunala, Serža Bramerca, ne bih verovao u ono što mi vlast priča u Beogradu? E, pa, nad tim, vi, kao ministar odbrane, morate da se zamislite i da date odgovor na takvo pitanje.
Rekli ste da ne postoji obaveznost prilikom angažovanja u dobrovoljnim misijama, nego je to na principu dobrovoljnosti. Šta će se desiti ukoliko se ne prijavi potreban broj po planu? Otići će manje ili će neko ipak morati da ode? Sredstva koja će biti angažovana za slanje naše vojske u multinacionalnim aktivnostima nisu mala. I, vi kažete da će sve to biti vraćeno u našu državu jer će to njima biti isplaćeno kao naknada za odlazak. Ali, prvo, povedite računa o pripadnicima policije i vojske koji se nalaze u Srbiji i koji rade u otežanim uslovima, a koji poodavno nisu dobili ono što im pripada, kada je u pitanju i ta njihova zaštitna oprema koju oni treba redovno da dobijaju. Prođe ponekad i duplo više vremena od onog koji je predviđen, a da oni ne dobiju ni čizme ili cipele, već šta, a kamoli da se razmišlja o njihovom unapređenju.
Prvo moramo da sredimo stanje u okviru naše vojske, pa posle toga da ih šaljemo u mirovne intervencije, ako ima razloga za to i ako postoje mogućnosti, ali, prvo, nastojati da se ispoštuje Rezolucija 1244. Time ćete vi pokazati da s pravom, oni koji su vam ukazali poverenje, sedite na tom mestu, a sve dok to ne uradite i građani Srbije i mi sumnjamo u to. Na kraju, moram da vam kažem, teško onom ko očekuje boljitak od demokratije SAD, od NATO-pakta, od EU, od demokratije koju propagira DS i, svakako, od napredne Srbije koju obećava SNS. Hvala vam. (Aplauz)
Gospođo ministar, ovo je Predlog budžeta Vlade Republike Srbije za 2011. godinu i ovo je nešto što miri rogove u vreći. Vi ste na ovaj način pokušali međusobno da se namirite, da zadovoljite neke svoje potrebe, a trpeće građani Srbije.
Neko je rekao – budžet ne može da bude dramitično drugačiji, ali je život naših građana dramatično teži ove nego prošle godine, a sledeće godine će biti teži nego što je to u 2010. godini.
SRS je podnoseći amandmane na budžet pokušala da uštedi tamo gde je moguće, sa jedne strane, a sa druge strane da ne bi ugrozila elementarne, vitalne funkcije jedne države koju mi poštujemo i čiji integritet u svakom slučaju nastojimo da sačuvamo i da zaštitimo.
Predložio sam u ime SRS amandman na član 44. na stav 2. gde smo predložili da sve ono što je ostalo, prosto sumnjam da je to moguće, imajući u vidu ovu Vladu i njene apetite da troši, kod direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava ako je nešto ostalo nepotrošeno u 2010. godini da se ta sredstva iskoriste za popunu deficita u 2011. godini, a da prethodno ministar finansija ne donosi nikakvu posebnu odluku, nego da se prihvati ovaj amandman i da to bude formalno, da bude obrazac za ponašanje u uštedi sredstava.
Gde bi mogli da upotrebimo kasnije ta sredstva? Mogli bi ta sredstva da damo ovima u Kragujevcu koji štrajkuju, mogli bi da damo ovima u Kraljevu koji su pogođeni zemljotresom, mogli bi da damo u Ljuboviju, u Prijepolju, Loznici i drugim mestima, kao i niz drugih mesta. Takođe, mogli bi da damo dobrim studentima i učenicima, nezaposlenim, penzionerima i ne znam sve kome ne bi mogli da damo, jer zaista u ovo vreme pomoć je potrebna svima.
Kada se govori o zaduživanju i našem javnom dugu, kaže se da ovo može da iznosi do 45% BDP. Zavisi od vitalnosti realnog sektora i od drugih mogućnosti, kakva nam je sirovinska, kakva nam je proizvodna, kakva nam je izvozna baza. Na žalost, sa ovom vlašću ona iz dana u dan pada i veoma mali su izgledi da to krene na bolje, ali računamo posle sledećih izbora, kad god da budu, da će građani Srbije prepoznati ko želi, ko hoće i ko može da sačuva i zaštiti njihove interese, a to je pre svih SRS.
Možemo mi ovu diskusiju da nazovemo javno slušanje, možemo panel, možemo da nazovemo debata, ali građani pitaju, kad plate porez na imovinu, šta mi dobijamo za to. To je nešto što oni daju da bi nešto za uzvrat dobili.
Gospođo ministar, pre svega, niste pošli od odredaba Ustava koji kaže da je porez opšta kategorija, ali isto kaže da se on razrezuje i utvrđuje prema ekonomskoj moći pojedinca. Ako ne govorim dobro pročitajte odredbu člana 91. stav 2. Ustava, pa ćete videti da to piše, upravo tako. Kad vi u članu 34. zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na imovinu kažete da će to u 2011. godini biti ne više od 60% od onog što je bilo u 2010. godini i smatrate da ste napravili neku uslugu građanima Srbije, to apsolutno nije tačno.
Vrlo malo, pa čak i od lokalnih samouprava, nešto je svesno, nešto je nesposobnost onih koji vode lokalne samouprave, a nešto i zbog velikog broja devastiranih opština u Srbiji, ne mogu da urade, pa nema kvalitetne vode za piće, pa nema kanalizacije, pa nema gradskih ulica, pa nema ništa. To oni očekuju kad plate porez na imovinu i druge poreze. Ali, za uzvrat to ne dobijaju.
Šta ste predvideli kad se dese elementarne nepogode kao što smo imali Kraljevo, kao što smo imali Prijepolje, Ljubovija, Loznica, Bogatić? Da li će građani biti oslobođeni nekih poreza u periodu dok se ne sanira to što im se desilo? Neće. Osmog decembra 2010. godine, iako je nekoliko dana pre toga rečeno da je naplata javnih prihoda 11% veća od planiranog u tom periodu zaposleni u poreskoj upravi u ovim područjima, u ovim opštinama koje su bile zadešene poplavom su dobili nalog od direktora poreske uprave i prihoda da odu, da sve izlistaju, sve poreske obveznike koji duguju više od hiljada dinara, da im uruče opomenu i da izvrše naplatu tog poreza.