Dame i gospodo narodni poslanici, cilj koji se želi postići ovim amandmanom jeste poboljšanje teksta zakona, a i zbog specifičnosti koje sa sobom nosi zaključenje ugovora izvan poslovnih prostorija ovaj amandman je trebalo prihvatiti.
U članu 32. stav 1. definisano je da obaveštenje o podacima o kojima je trgovac dužan da pre zaključenja ovog ugovora obavesti potrošača, i o pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora, što mora biti čitko napisano u narudžbenici, na jednostavan i razumljiv način.
Kako bi se izbegla proizvoljna tumačenja tog nerazumljivog načina, amandmanom je izvršena intervencija da to što bude napisano bude na jeziku koji je u službenoj upotrebi u zemlji potrošača. Svakako će na taj način najbolje razumeti ono što je napisano.
Ukoliko bi se desilo da nešto bude napisano na jednostavan način, ali ne na jeziku koji je u službenoj upotrebi u zemlji potrošača, pitanje je da li bi potrošač to razumeo? Da li je to za njega razumljiv način? Uglavnom nije, jer predmet prodaje može biti roba iz čitavog sveta.
Sama priroda posla prodaje izvan poslovnih prostorija je takva da najčešće taj posao rade trgovci koji rade za procenat od onog što prodaju i to je razlog što ovaj metod prodaje ume da bude vrlo agresivan, što vrlo napadno reklamiraju robu koju prodaju i uporno nagovaraju potrošača da pristane da je kupi.
U najvećem broju slučajeva radi se o prodaji aparata za domaćinstvo, kozmetičkih preparata, knjiga, osiguranja, i to tako što trgovci posećuju potrošače u njihovim domovima i radnim prostorijama.
Ukoliko ugovor o kupovini na ovaj način ne bi bio sačinjen na jeziku koji je bio u službenoj upotrebi u zemlji potrošača, to većini potrošača ne bi značilo mnogo jer ne bi razumeli.
Na jednostavan način rečeno, to je glavni razlog što sam ovaj amandman podneo. Međutim, neprimereno je da u obrazloženju Vlade stoji da se amandman ne prihvata iz razloga što amandman nije dobro formulisan, znači da formulacija nije adekvatna.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 41. Predloga zakona o organskoj proizvodnji.
Član 41. ovoga predloga zakona odnosi se na kaznene odredbe. Naime, zakonodavac je predvideo kazne za stavljanje u promet organskog proizvoda koji nije obeležen u skladu sa ovim zakonom, kao i za obeležavanje konvencionalnog proizvoda suprotno ovom zakonu, za stavljanje u promet organskog proizvoda, a da se ne poseduje važeći sertifikat izdat od strane ovlašćene kontrolne organizacije.
Takođe, za stavljanje u promet organskog proizvoda iz uvoza za koji nije dobijena potvrda iz člana 22. stav 2. ovog zakona, član 31. stav 2, tj. bez potvrde ovlašćene kontrolne organizacije da je izvršila kontrolu dokumentacije i sertifikata izdatog od nadležnog organa zemlje porekla.
Pored novčane kazne koja je predviđena u stavu 1, predviđeno je u stavu 3. da se može izreći zaštitna mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću, odnosno zaštitna mera zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti u trajanju od šest meseci do sedam godina.
Amandmanom SRS predloženo je da se ublaži zakonom predviđena kaznena mera tako što će se gornja granica trajanja mere sa sedam godina smanjiti na pet godina.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman. U obrazloženju za odbijanje navedeno je da je stavljen širok raspon u vremenu u okviru koga se može izreći zaštitna mera, u zavisnosti od težine učinjenog privrednog prestupa i drugih okolnosti.
Stav je SRS da je sedam godina i suviše dug period i da je trebalo prihvatiti amandmane SRS kojima smo kao najduži rok predviđene zaštitne mere predložili rok od pet godina.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. U članu 20. stav 4. reč "ministarstvo" zamenjuje se rečju "Ministarstva".
Ovaj amandman je još jedan u nizu kojim SRS pokušava onima koji pišu zakone da ukaže na to da jeste važno da u zakonu stoji da saglasnost na odluke daje ministarstvo kao državni organ, a ne ministar kao ličnost koja predstavlja ministarstvo.
Ovaj amandman se konkretno odnosi na to da na odluku upravnog odbora doma učenika, odnosno učeničkog centra, dom učenika, odnosno učenički centar može da obezbeđuje smeštaj i ishranu studenata, a studentski centar smeštaj i ishranu i vaspitni rad sa učenicima u okviru neophodnih smeštajnih kapaciteta. Saglasnost treba da da Ministarstvo, a ne ministar. Praksa je da se ovakvi naši amandmani odbijaju iako smatramo da su vrlo opravdani.
Iako je pravo na učeničku i studentsku stipendiju već bilo predmet rasprave, vratiću se na ovu temu, a razlog za to su dešavanja `u Leskovcu poslednjih meseci.
Naime, u Leskovcu se, zajedno sa svim ostalim gradskim fondovima, gasi Fond za dodelu stipendija i nagrada na teritoriji grada Leskovca. Kao pravni sledbenik svih ovih fondova, osniva se Agencija za lokalni ekonomski razvoj. Podsetiću da se nakon promene strukture vlasti u Leskovcu, u martu prošle godine, prestalo sa sprovođenjem odluke Fonda da se studentima koji ispunjavaju veoma rigorozne kriterijume postavljene od strane Fonda, a to su prosečne ocene od 9,4 do 9,97, isplaćuju stipendije.
Mi iz SRS javno smo više puta postavili pitanje odgovornima za vršenje vlasti u Leskovcu da li će se sada, nakon formiranja agencije koja predstavlja pravnog sledbenika, između ostalog, i Fonda za dodelu stipendija i nagrada, početi sa podrškom najboljim studentima sa teritorije grada Leskovca. Odgovor nismo dobili.
Ova podrška najboljim studentima od velikog je značaja, jer pored toga što je Leskovac grad sa velikim procentualnim učešćem mladih u strukturi nezaposlenosti, sve više mladih odlazi iz grada.
Nepoštovanje odluke o isplati stipendija predstavlja nebrigu vlasti za ovu populaciju. U toku predizbornih kampanja neprestano čujemo obećanja mladima da će se obezbediti radna mesta, da će se stipendirati najbolji kako bi ostali u svojoj zemlji, u svojim gradovima, a kada to treba sprovesti, onda se sve zaboravi. Odgovorna vlast se tako ne bi smela ponašati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o zvaničnoj statistici. Ovo je jedan od vrlo logičnih amandmana, kojim se predlaže da se iz Predloga zakona o zvaničnoj statistici briše naslov iznad člana 17. i član 17. koji se odnosi na finansiranje saveta za statistiku.
Srpska radikalna stranka smatra ne samo da ne postoji nijedan pravedan razlog za postojanje ovakvog saveta, već da to predstavlja veliko licemerstvo ako uzmemo u obzir svakodnevne priče Vlade o smanjenju javne potrošnje koje se bazira na otpuštanju zaposlenih u republičkoj i lokalnoj administraciji.
S jedne strane, ostaće ljudi bez posla, bez mogućnosti da izdržavaju svoje porodice, a s druge strane, pojedincima će biti omogućeno da, pored svojih zarada, uzmu novac i na taj način što će biti angažovani u savetu za statistiku. Oni to neće raditi volonterski, već uz određenu nadoknadu, o čemu i govori član 17. ovog predloga zakona koji kaže: „Finansijska sredstva neophodna za rad saveta obezbeđuju se u okviru sredstava koja su na osnovu Zakona o budžetu Republike Srbije namenjena za rad Zavoda.“
Valja pomenuti, i to neka javnost Republike Srbije upamti, da je predviđeno da sastav saveta imenuje Vlada i da će veći deo činiti zaposleni ili imenovana lica u raznim ministarstvima.
Kad biste prihvatili predlog SRS iskazan kroz ovaj amandman i učinili jednu ispravnu stvar – odustali od postojanja saveta za statistiku, mogli biste se opredeliti za jednu od dve korisne mogućnosti: jedna je da ostvarite uštedu određenih sredstava, o kojoj toliko govorite, a postupate suprotno, a druga je da omogućite da se sredstva potroše za kvalitetniji rad Zavoda za statistiku.
Ukoliko ovaj predlog zakona bude usvojen ovako kako je napisan, onda je, ponavljam, to nekorektnost Vlade. Pojedincima će biti pružena mogućnost da se na račun poreskih obveznika bogate, jer za njih mora imati onoliko koliko im treba, dok će oni politički nepodobni ostati bez dosadašnjih primanja. Svima je jasno kao dan da se iza priče o racionalizaciji državne administracije u stvari krije namera da se sprovede politički obračun sa neistomišljenicima. O smanjenju javne potrošnje nema ni govora. Mogu konstatovati, kada bi Vlada zaista imala nameru da smanji javnu potrošnju, ovi amandmani Srpske radikalne stranke bili bi prihvaćeni. Hvala.

Hvala. Dame i gospodo narodni poslanici, podnosim ispred SRS amandman na Predlog zakona o civilnoj službi, da se predloženi član 22. briše.
SRS smatra da će Predlog zakona o civilnoj službi narušiti sistem odbrane Republike Srbije, da je nepotreban i štetan, da se ovim zakonom sprovodi amerikanizacija srpske Vojske preko nevladinih organizacija, koje se bave pravom na prigovor savesti i civilnom službom koja je ušla u sve pore službe, utičući na njihovo kontrolisanje. Usvajanjem ovog zakona, civilno služenje vojnog roka dovodi se do apsurda u bezbednosnom sistemu zemlje, jer obuka regruta u civilnoj službi nije adekvatna u odbrambenom sistemu zemlje i ne doprinosi nikakvom poboljšanju u efikasnijem i sigurnijem funkcionisanju Vojske.
Vojska Srbije je došla u situacija da se opravdano javlja bojaznost kod građana, po pitanju njene spremnosti da odbrani našu zemlju i da u novim uslovima odgovori oblicima bezbedonosnih ugrožavanja.
Jedna zemlja je bezbedna koliko je sposobna da odbrani svoj integritet bilo diplomatijom bilo oružanom silom.
Osnovni zadatak je da Vojska bude efikasna, da kvantitet preraste u kvalitet, kako bi odgovorila savremenim bezbednosnim rizicima, da stanje Vojske Srbije bude definisano na osnovu procenjenih bezbednosnih izazova rizika i pretnji sa kojima se Srbija može suočiti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ispred Poslaničkog kluba SRS amandman na član 49. Predloga zakona o komunalnoj policiji, koji Vlada nije prihvatila.
Zbog javnosti koja ovo prati, a vlada veliko interesovanje u Leskovcu, jer po mišljenju ministra za lokalnu samoupravu, koji je bio u poseti, imamo preveliki broj zaposlenih, a ovim zakonom dodatno opterećujemo budžet grada...
Pročitaću član 49. Predloga zakona: „Gradsko veće, na predlog načelnika komunalne policije, doneće prvi strateški plan komunalne policije najkasnije u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.“
Amandmanom koji sam podneo predloženo je da se ovaj član izmeni i to tako da na početku glasi: „gradsko, odnosno opštinsko veće“, a ostatak teksta ostaje isti.
Ovaj amandman je, kao što se može videti, logičan sled većine amandmana koje su podneli narodni poslanici iz SRS sa namerom da se ovim predlogom zakona obuhvate i opštine, kao jedinice lokalne samouprave, da one mogu obrazovati komunalnu policiju, obezbeđivati i organizovati vršenje poslova komunalne policije na svojoj teritoriji.
Ako ostavimo po strani probleme vezane za finansiranje komunalne policije, činjenica je da će ih biti zbog još jednog opterećenja budžeta jedinica lokalne samouprave.
Ako pokušamo da sagledamo valjanost razloga za obrazovanje komunalne policije, jer, kako ste naveli u obrazloženju ovog predloga zakona, u dosadašnjem funkcionisanju gradova i grada Beograda uočene su znatne teškoće u održavanju komunalnog reda i obezbeđivanju efikasnog izvršavanja zakona i drugih propisa, opštih akata iz oblasti komunalnih delatnosti i nadležnosti grada, kao i u obavljanju nekih drugih značajnih poslova...

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o udruženjima na član 63, koji glasi – stav 4. briše se. Vlada nije prihvatila amandman.
Srpska radikalna stranka smatra da strana udruženja ne treba da budu predmet ovog zakona. U Srbiji postoje udruženja koja deluju dosta dugo, udruženja koja čuvaju kulturu našeg naroda, udruženja koja deluju po osnovu struke, strukovno udruženje inženjera i tehničara, sportska udruženja, lovačka udruženja i mnoga druga. Ali, postavlja se pitanje kako država gleda na mnoga udruženja koja razbijaju državu i rade protiv interesa države? Da li neko zna koliko tačno ima nevladinih organizacija u Srbiji? Prema nekim procenama, ima ih oko 3.000. Postavlja se pitanje ko ih plaća, koji je izvor finansiranja i koja je njihova uloga?
Najveći problem Predloga ovog zakona jeste sam način finansiranja nevladinih organizacija. Nemam iluziju da ova vlada može da reši isključivo ovim zakonom finansiranje i delovanje stranih udruženja, koja su duboko ušla u funkcionisanje države.
Građani Srbije se s pravom pitaju kako je moguće da Srbija blagonaklono gleda na delovanje stranih organizacija, kako je uopšte moguće da se neko iz Vlade nije suprotstavio organizaciji koja radi na razbijanju države preko nevladinih organizacija. Postoje mnogi ciljevi ovih organizacija koje one sprovode i kreiraju odnose sa javnošću, sprovode civilne, vojne operacije, utiču na politiku zemlje. Setimo se organizacije „Otpor“ i njoj sličnih organizacija nevladinog tipa, koje su u Srbiji žarile i palile i kojih se treba paziti jer su dobro organizovane u ovom delovanju. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Srpske radikalne stranke na Predlog zakona o kontroli državne pomoći podnosim amandman na član 9. koji glasi: tačka 4) se briše. Vlada nije prihvatila amandman.
Srpska radikalna stranka smatra da je u sadašnjoj situaciji opšte ekonomske krize osnivanje jednog državnog organa kao što je komisija za kontrolu državne pomoći necelishodan potez Vlade Srbije.
Mogu reći da je zakon o kontroli državne pomoći potpuno nepravedan, diskriminišući, jer ne obuhvata sve građane Srbije jednako. Recimo, poljoprivredne proizvođače, koji su u celom kriznom periodu bili najugroženiji, a država nije imala sluha za njihovo stanje i rešavanje njihovih problema. Svi znamo da su jedina budućnost ove zemlje, oni kojima treba pomoći i da nemaju nikakvo pravo na državnu pomoć, a i ono što su dobijali u prethodnom periodu bilo je dosta selektivno.
Ovaj zakon promovišete kao evropski, da bismo se integrisali u EU. Mislim da će proći još dosta vremena do toga, a da ćemo ispunjavati još mnogo uslova do ulaska u EU.
Mogu konstatovati da je nadležnost komisije u članu 9. tačka 4) centralizovana i da lokalne samouprave i pokrajina nemaju baš nikakve ingerencije. Komisija je pre svega stranačka, što omogućava još jedan vid korupcije. Umesto da se borimo protiv korupcije, mi je na ovaj način podstičemo, a poznato je, kada je korupcija u pitanju, na kom se mestu nalazi Srbija. Hvala.

Ispred SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o bezbednosti hrane. Amandmanom 12. Vlada nije prihvatila, što je obrazložila na način – amandman se ne prihvata iz razloga što nova hrana koja se do sada nije koristila, odnosno nije utvrđen njen uticaj na zdravlje ljudi, oblast koju pokriva ministarstvo nadležno za poslovanja zdravlja, to je navelo da ministar nadležan za poslovanje zdravlja  bliže propiše uslove za proizvodnju i promet nove hrane, kao i način vršenja kontrole te hrane.  
Upravo u tački 5) naveo sam konkretno – da kontrolu dijetetskih proizvoda, dečije hrane-zamene za majčino mleko, dijetetskih suplemenata i soli za ishranu ljudi i proizvodnju aditiva, aroma, enzimskih preparata neživotinjskog porekla i pomoćnih sredstava neživotinjskog porekla, kao i vode za piće u originalnoj ambalaži (stona voda, mineralna voda i izvorska voda), kao i vode za javno snabdevanje stanovništva vodom za piće u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (promet na veliko, promet na malo, uvoz na mestima carinjenja i izvoz) – sanitarna inspekcija.
Kada sam ovo upravo naveo i ono što me je navelo da podnesem ovaj amandman, upravo me naveo prethodni period gde smo imali uvoz dečije hrane sumnjivog kvaliteta, gde su se posle jednog izvesnog vremena vršenja kontrole, kada je već puštena u distribuciju, sanitarna inspekcija je utvrdila da je u pitanju hrana sumnjivog kvalitet, pa se ona vraćala. Tako smo imali isto tako kada su u pitanju i dijetetski proizvodi, i niz drugih proizvoda.
Upravo ovaj amandman koji sam podneo je daleko bolje rešenje, potpunije i definiše materiju zakona. Zato smatram da ministar upravo ovaj amandman iz ovih razloga trebalo bolje da pogleda, da bolje pročita i da prihvati ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na član 4. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, koji se odnosi na načelo jednakosti, na njegov prvi stav sam podneo amandman kojim sam predložio izmenu ovog prvog stava.
Član 4. stav 1. glasi: Svi su jednaki, uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Amandmanom koji sam podneo u članu 4. stav 1. menja se i glasi: Građani i pravna lica su jednaki, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima. Jedno od ličnih svojstava jeste političko opredeljenje ili članstvo u političkim organizacijama.
Povreda načela jednakosti na osnovu ovog ličnog svojstva učinjena je građanima Leskovca nedavno, dolaskom DS na vlast. Povreda se ogleda u tome što je došlo do prekrajanja izborne volje građana grada Leskovca, koji su najvećim brojem svojih glasova poverenje za vršenje vlasti ukazali SRS koja ima najveći broj odbornika u gradskoj skupštini.
DS učinila je sve kako bi došla na vlast u Leskovcu, jer njihova je namera bila da, pošto su na vlasti na republičkom nivou, moraju po svaku cenu da budu i svuda na lokalnom nivou vlasti. Sredstva nisu birali.
SRS, na čelu sa gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem, započela je veliki broj projekata i uspešno radila na njihovoj realizaciji. Vlast, nakon samo dva dana, sve postignute rezultate pripisuje sebi. Kakva genijalnost.
Zajedno sa Draganom Đilasom, novi gradonačelnik Leskovca opet obmanjuje građane, ovog puta po veličini petog grada u Srbiji, da bi Leskovac za nekoliko godina mogao da liči na Beograd, da građani u Leskovcu mogu imati životni standard kao da žive u Beogradu. Opet...

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo član 5. se menja i glasi: "Diskriminacija se javlja u obliku posredne i neposredne diskriminacije, povrede ustavnog principa jednakih prava, sloboda i obaveza, pozivanja na odgovornost, organizovanja radi diskriminisanja drugih pravnih subjekata, govora mržnje, onespokojavanja i ponižavajućeg postupanja".
Svi oblici diskriminatorskog ponašanja prisutni su trenutno u Leskovcu, gde je odnedavno na vlasti DS. Naime, DS, preko svoje medijske ispostave TV Leskovac, uskraćuje pravo građanima grada Leskovca na dostupnost informacijama. SRS je TV Leskovac uputila saopštenje koje ova televizija nije želela da emituje, a u saopštenju je bila napisana istina o krađi u Kolting kompaniji.
Naime, u vreme predizborne kampanje nekadašnja leskovačka fabrika "Inkom", izuzetno je uspešna, u procesu privatizacije postala je Kolting, vlasništvo kiparskog državljanina.
Pošto je predizborna kampanja bila u toku, otvaranju je prisustvovao lično Boris Tadić, obećavajući zajedno sa leskovačkim demokratama, 3.000 radnih mesta, u to vreme naučna fantastika za ceo Jablanički region.
U fabrici je bilo zaposleno svega 268 radnika, koji su se sada, kada su demokrate došle na vlast, našli na ulici, jer je vlasnik sa Kipra preko noći mašine preneo u Rumuniju. Zajedno sa mašinama preneo je, čak, zamislite, i vodokotliće.
Pošto je u Srbiji kampanja završena i pošto su sada u Leskovcu demokrate došle na vlast ostaje nam da se pitamo – da li se sada u Rumuniji spremaju izbori, pa te mašine, zajedno sa vodo...

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 8. Predloga zakona. Amandman glasi: U naslovu iznad člana 8. reč "jednakih" briše se.
Naslov iznad člana 8. definiše povredu načela jednakih prava i obaveza, a član 8. glasi: ''Povreda načela jednakih prava i obaveza postoji ako se licu ili grupi lica, zbog njegovog ili njihovog ličnog svojstva, neopravdano uskraćuju prava i slobode ili nameću obaveze koje se u istoj ili sličnoj situaciji ne uskraćuju ili ne nameću drugom licu ili grupi lica, ako su cilj ili posledica preduzetih mera neopravdani, kao i ako ne postoji srazmera između preduzetih mera i cilja koji se ovim merama ostvaruje.''
U toku prethodne nedelje došlo je do najgrubljih povređivanja načela jednakih prava i obaveza u Leskovcu, jer je DS oduzela prava građanima da u njihovom gradu vlast vrše oni za koje je najveći broj Leskovčana glasao. Prvo što su po dolasku na vlast učinili, i to kao neovlašćena lica, jer je gradonačelnik postavljen mimo zakona.
Počeli su sa ucenama načelnika gradskih uprava iz redova SRS – ili da podnesu ostavke na ta mesta, ili će dobiti otkaze, a zakon jasno kaže da se načelnici konkursom biraju na vremenski period od pet godina. Međutim, ovde dolazi do povreda njihovih zagarantovanih prava na rad, a sve zbog pripadnosti jednoj političkoj opciji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ovim zakonom kulturna i verska osećanja građana Srbije stavljamo u jedan podređeni položaj.
Podneo sam amandman na član 1. stav 2. Predloga zakona o zabrani diskriminacije.
U članu 1. stav 2. kaže se: ovim zakonom ustanovljava se Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao samostalni državni organ, nezavisan u obavljanju poslova utvrđenih ovim zakonom.
Amandmanom sam predložio da se u navedenom stavu 1. reč ''državni'' briše. Predlagač ovim zakonom želi da ustanovi još jedan novi državni organ.
Potreba za ovakvim državnim organom ne postoji, pre svega zato što zaštitom ravnopravnosti treba da se bave pravosudni organi, a pored toga postoji i Zaštitnik građana. Ustanovljenjem poverenika za zaštitu ravnopravnosti doći će do nepotrebnog dupliranja nadležnosti i do povećanja državne administracije.
U vreme kada nas je zadesila ekonomska kriza poslednje što nam je potrebno jeste uvećanje činovničkog aparata, jer se na taj način uvećava javna potrošnja, a svakodnevno čujemo priče o nastojanju vlasti da se javna potrošnja smanji. Govori se o mogućnosti da dođe do smanjenja plata i penzija, a sa druge strane stvaraju se novi državni organi za kojima nema potrebe.
Pored svega, poverenik za zaštitu ravnopravnosti je protivustavna kategorija, tj. osnivanje takvog državnog organa nije predviđeno Ustavom Republike Srbije.
Prihvatanje ovog amandmana imalo bi veliku korist jer bi se na taj način, između ostalog, ostvarile značajne uštede koje su neophodne u ovo vreme ekonomske krize.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam na Predlog zakona o zabrani diskriminacije amandman na član 3. i to na njegov drugi stav. U članu 3. stav 2. glasi: Stranac u Republici Srbiji, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajamčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije.
Amandmanom je predloženo da se ovaj stav izmeni, tako da glasi: U Republici Srbiji stranac, u skladu sa međunarodnim ugovorima, ima sva prava zajamčena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo građani Republike Srbije.
Ovako promenjen redosled reči u drugom stavu nije predložen samo zbog jezičkog usavršavanja, već i jasnije određuje prava stranaca u Republici Srbiji.
Ovo je jedno od načela Ustava, položaj stranaca, i regulisano je članom 17. Ustava Republike Srbije. Republika Srbija se tako i svojim Ustavom, kao najvišim pravnim aktom, obavezala da će omogućiti da svako, bez obzira na to da li je državljanin Republike Srbije ili ne, ima pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije.
Važno je ovom prilikom istaći da su u Srbiji prava stranaca mnogo više zaštićena, no što su prava svih građana Srbije na Kosovu i Metohiji.
Kao što znamo, Kosovo i Metohija se od 1999. godine nalazi pod upravom UN na osnovu Rezolucije 1244. U međuvremenu, šiptarski teroristi su proglasili nezavisnost Republike Kosovo, a Srbi na Kosovu izloženi su svim vidovima diskriminacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, podneo sam amandman  na član 24.
Članom 24. predviđeno je da posle člana 169. dodaju naslov iznad članova od 169a do 169c. Amandman se odnosi na član 24, novi član 169b. Stav 3. ovog člana glasi: "Javne konkurse sprovodi konkursna komisija koju imenuje direktor poreske uprave. Konkursna komisija ima predsednika i dva člana, koji po potrebi mogu imati zamenike." Amandmanom se predlaže da se 24. novim članom 169b, u stavu 3, posle reči "direktor" dodaju reči "organizacione jedinice".
Vlada je odlučila da ne prihvati ovaj amandman uz sledeće obrazloženje - amandman se ne prihvata iz razloga što je predložena odredba u saglasnosti sa članom 30. stav 2. Zakona o državnoj upravi, po kome direktor rešava u upravnim stvarima i odlučuje o pravima i dužnostima zaposlenih u organu. Ovim amandmanom iskazana je namera da se obezbedi decentralizacija u administrativnom smislu. Na rukovodioce organizacionih jedinica treba preneti kako ovlašćenje, tako i odgovornosti.
Kada govorimo o popunjavanju radnih mesta u poreskoj upravi, u suštini je isto. Iz koje stranke je direktor uprave, iz te su stranke i rukovodioci organizacionih jedinica. Ko god donosi odluku o tome ko će biti zaposlen, doneće da bude zaposlen neko od njegovih stranačkih kadrova. Kada govorimo o profesionalizaciji na poslu, ipak je decentralizovanje i pružanje mogućnosti da se odluke donose ...
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
... na lokalnom nivou, nešto što će doprineti kvalitetnijem radu organa.