Javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226. Umesto da imamo daleko liberalniji Poslovnik, da se narodnim poslanicima omogući da sve one teme koje su aktuelne u sredinama iz kojih dolaze i zahteve svojih glasača prezentuju u Skupštini, u najvišem zakonodavnom telu, mi imamo jedan daleko restriktivniji predlog poslovnika, koji upravo to onemogućava. Zamislite, za dva minuta treba da prezentujemo jedan amandman, na jedan kvalitetan način, tako da ga vladajuća većina prihvati. Da li je to moguće? Sasvim je normalno da je to nemoguće.
Baš bih voleo da se iz vladajuće većine neko pojavi sa jednom takvom tezom da za dva minuta to može uspešno da prezentuje i da bude ubedljiv. Mislim da hoćete da nas stavite u situaciju da ubedimo one koji nisu ubedljivi.
Dolazim iz sredine koja ima izuzetno velikih problema i ovog puta prezentujem samo jedan deo leskovačke opštine, južni deo.
Kada je u pitanju Koridor 10, od značaja za južni deo leskovačke opštine, što znači da je na neki način žila kucavica kada je u pitanju Koridor 10 i izlazak kod mesta Predejane i od izuzetno velike važnosti za građane varošice Predejane upravo je objekat koji je u sklopu varošice, koji se nalazi... Građani su to prezentovali ministru Mrkonjiću, ministru za infrastrukturu, prezentovano je Ministarstvu za prostorno planiranje i životnu sredinu, Oliveru Duliću; zahteve koje imam dostaviću i vama da ih prezentujete Vladi.
Znači, objekat je od velike važnosti i ima 130 zaposlenih; jednostavno, egzistencija tog naseljenog mesta je vezana za motel "Predejane".
Iz kojih razloga to kažem? Na neki način, vlasnik motela "Predejane" jedan je od najuspešnijih privatnika u leskovačkoj opštini. To znači, ako pozitivno tretiramo uspešne privatnike, na neki način dajemo podsticaj da i drugi privatnici koji žele da investiraju budu prisutni na teritoriji leskovačke opštine.
Činjenica je da upravo u Leskovcu, gde je DS u izbornoj kampanji 2001. godine prezentovala pilot-projekat da se sa juga najrazvijenije opštine krene sa razvojem, imamo katastrofalnu situaciju. U kom delu? Zato što jednostavno nijedno preduzeće ne funkcioniše. Imamo oko 13.000 nezaposlenih radnika, imamo potencijalno oko 23.000 radnika koji rade, ali koji samo odlaze na posao...
(Predsedavajuća: Tri minuta i trideset sekundi.)
Izvinjavam se, pitao bih još nešto, ne smem ništa više da vas pitam, samo bih vam dostavio odluke Skupštine grada Leskovca za ministra Dulića, za ministra Mrkonjića i za Vladu, upravo o važnosti i odluci Skupštine grada Leskovca.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Poslovnika. Da su neka srećna vremena, kao što su bila, rekao bih da dolazim iz grada kozmetike, da dolazim iz grada tekstilne industrije, iz "malog Mančestera", da dolazim iz grada konditorskih proizvoda, iz grada ugostiteljstva, iz grada hemijske industrije, metalskog kompleksa. Mogu samo izneti tužnu konstataciju da tamo ništa od svih pomenutih preduzeća ne funkcioniše, a sva su bila nosioci razvoja Leskovca i Jablaničkog okruga.
Upravo to je učinila demokratija od 2001. godine, na čelu sa "žutim preduzećem". Sve što je funkcionisalo više ne funkcioniše, svi koji su radili više ne rade, na nivou okruga nezaposlenih je između 36.000 i 37.000. Sada možete da konstatujete da li u tom gradu, koji je funkcionisao i koji je radio, išta funkcioniše. Postali smo grad tuge, grad nezaposlenih.
Imamo sada jednu izuzetno interesantnu situaciju. Upravo su se ti iz "žutog preduzeća" zalagali za takvu situaciju koja je stvorena u Leskovcu, a sada iz "žutog preduzeća" imamo projekte i zahteve za izlazak iz krize. Skupština je trebalo juče da se održi, napravili su opstrukciju i to je posao za organe unutrašnjih poslova, za MUP. Vrši se atak na odbornike opozicionih stranaka, SRS, DSS, NS i NDS. Obećavaju se kule i gradovi i dovodi se u pitanje Skupština i gradonačelnik, čovek sa vizijom, koji je mnogo toga započeo i puno toga treba da uradi, a to je dr Goran Cvetanović. Upravo po toj osnovi su mnogi iz "žutog preduzeća" već slali određene delegacije.
Stigao je jedan projekat pomoći od dve milijarde dinara da bi se lokalna vlast, lokalni parlament i lokalna samouprava konsolidovali i počeli da funkcionišu. Kako da funkcionišu? U periodu posle 2000. godine imali su dva puta vlast, dva puta privremene mere. U ovoj situaciji, kada se održava Skupština grada Leskovca, trebalo je da svi direktori, načelnici daju izveštaje o poslovanju u prethodnom periodu. Upravo je to razlog zbog čega se ono desilo na jučerašnjoj sednici, koja je odložena za sutra. Desilo se iz tih razloga, a dubioza iz prethodnog perioda je osamsto miliona dinara i to su upravo tzv. demokrate napravile. Javiću se kasnije po ovoj osnovi da iznesem još puno toga. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Poslovnika. Danas niko u Srbiji ne može biti miran povodom ovih događaja na KiM, zato što je ugrožena bezbednost i mir građana na KiM, a i spokojstvo kada je u pitanju područje oko KiM, u Pčinjskom, Jablaničkom i Topličkom okrugu.
Upravo ti okruzi (ja dolazim iz Jablaničkog okruga) imaju najveći broj učesnika u očuvanju dela teritorije Srbije, KiM, i najveći broj žrtava. Imali su najveći broj učesnika u očuvanju te teritorije, a svoja prava u dosadašnjem periodu nisu ostvarili.
Zato poručujem Vladi Republike Srbije da krajnje ozbiljno uzme u obzir sve zahteve učesnika u očuvanju teritorije Srbije, tj. KiM, i da ih na adekvatan način reši, kao što je pojedinačne slučajeve rešio, i da u ovom slučaju nemamo dve situacije - jednu, gde su rešeni njihovi zahtevi, i drugu kategoriju, gde ti problemi nisu tretirani na adekvatan način i nisu rešeni.
U okrugu iz kojeg dolazim veoma često se postavlja pitanje – kada će Vlada staviti na dnevni red rešavanje njihovog problema? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o javnim nabavkama ispred SRS na član 64. Opšti rok za podnošenje ponuda u otvorenom postupku ne može biti kraći od 30 dana i propisan je članom 63, pa je utoliko i suvišno zbunjujuće svako skraćenje ovog roka i to za svega osam dana.
U članu 64. predviđena je mogućnost skraćivanja roka u otvorenom postupku za podnošenje ponuda do 22 dana od kada je javni poziv objavljen i to za slučaj kada je naručilac u obavezi da objavi prethodni raspis o nameri da sprovede postupak javne nabavke, uz navođenje tri uslova koji moraju biti ispunjeni.
U tački 2, za razliku od važećeg zakona u kome stoji da prethodni raspis bude objavljen najmanje 52 dana, a najviše 12 meseci pre nego što je javni poziv objavljen, u Predlogu stoji da prethodni raspis bude objavljen od strane naručioca najmanje 30 dana, a najviše 12 meseci pre nego što je javni poziv objavljen.
U tački 3. Predloga navodi se kao uslov koji naručilac treba da isporuči i to da je u prethodnom raspisu objavio sve informacije koje ima na raspolaganju u momentu slanja raspisa.
Najpre se postavlja pitanje na koji način je predlagač zakona došao do roka od 22 dana, čime se rukovodio za određivanje ovog roka? Ono što sam ranije konstatovao, da je to zbunjujuće skraćenje samog ovog roka i to za svega osam dana, što na neki način dovodi i u sumnju sam ovaj rok, jer na neki način je nedefinisan. Moglo je to da bude mnogo prikladnije 20-25 dana ili kao u članu 63. da ostane 30 dana.
U tački 2. najkraći rok u kojem bi naručilac trebalo da objavi prethodni raspis pre nego što objavi javni poziv sa 52 dana skraćen je na 30 dana.
Kako se u konkretnom slučaju radi o velikim nabavkama, postavlja se pitanje da li ponuđači mogu u tako kratkom roku pripremiti kvalitetnu ponudu.
Što se tiče najdužeg roka u kome se dozvoljava naručiocu da objavi prethodni raspis pre objavljivanja javnog poziva, a koji iznosi 12 meseci, isti je suviše dugačak i smatram razumnim rokom osam do deset meseci od dana objavljivanja prethodnog raspisa do dana objavljivanja javnog poziva u kome bi naručilac imao mogućnost da kvalitetno pripremi konkursnu dokumentaciju.
Što se pak tiče tačke 3, u kojoj se zahteva od naručioca da je u prethodnom raspisu objavio sve informacije koje je imao na raspolaganju u momentu slanja tog raspisa, smatram da isti treba brisati. Naime, postavlja se pitanje ko će izvršiti proveru kod naručioca da li je objavio sve podatke kojima raspolaže, i za slučaj da nije, koje štetne posledice snosi. Pretpostavka da će naručilac i bez postavljanja ovog uslova, a sve u cilju kvalitetnog sprovođenja postupka javne nabavke, sam objaviti sve podatke kojima raspolaže do momenta objavljivanja raspisa.
Pri javnim nabavkama velikog obima u međunarodnim transakcijama, kao direktno ili indirektno obezbeđivanje bilo kakve materijalne koristi ili neke druge vrednosti date javnom službeniku koji vrši svoje zakonske dužnosti, u cilju da dobije ili da zadrži neki posao i za to stekne kakvu korist, koja mu inače ne pripada po opštim propisima koji regulišu njegov rad.
Malo je delatnosti koje toliko izazivaju javne službenike da budu korumpirani i koji stvaraju toliko prilika za korupciju kao što su javne nabavke. Na svakom nivou vlasti i svim njihovim organizacionim oblicima sprovode se nabavke roba i usluga. U svakoj nabavci postoje najmanje dve strane, svaka od njih na mnogo načina može da pokvari, da korumpira proces nabavke u svakoj njegovoj fazi. Čak i ako postoji nadmetanje ponuđača, još uvek je moguće favorizovati nekoga.
Imamo situaciju, koju je i u samom članu Vlada obrazložila: "Potencijalni ponuđači su mogli unapred da se upoznaju sa zahtevima ponuđača u vezi sa javnom nabavkom i da se blagovremeno pripreme za učestvovanje u postupku javne nabavke, te stoga ima opravdanog razloga da se rok za dostavljanje ponuda od strane ponuđača skrati sa 30 na 22 dana".
Mislim da u ovom slučaju, konkretno apostrofiram ovaj deo mogli. Ako sam zainteresovan za jedan deo da učestvujem na tenderu, primera radi u Subotici, Prijepolju, Kikindi, da ne nabrajam razna druga mesta, a iz Leskovca sam, šta to znači - mogli? Da li sam na taj način, u nekoj fazi, mogao da budem obavešten adekvatno, primereno da i ja budem učesnik na tom tenderu?
Iz tih razloga vam upravo dajem određene indikatore za ocenu integriteta procesa javnih nabavki. To su: da su sve velike nabavke oglašene na način koji može da privuče pažnju preduzetnika; da je proces nabavke, u celini gledano, transparentan; da su pravila za sprovođenje javnih nabavki dostupna javnosti; da pravila predviđaju otvoren postupak nadmetanja; da svako može da učestvuje u njemu ili samo oni koji su pozvani; da se pozivi za slanje ponuda oglašavaju tako da se s njima mogu upoznati sve zainteresovane strane; da odluke o nabavkama donosi centralni odbor za nabavke ili svako administrativno odeljenje; da se odluke o nabavkama javno objavljuju.
Da li službenici, koji odlučuju o nabavkama, rade uvek taj posao ili se vrši rotacija? Da se javno kontroliše kako se projekat sprovodi. Da li postoje unutrašnje kontrole? Da li postoje kontrole nezavisnog revizora? Javne nabavke su najveće polje za korupciju, jer imamo neefikasan zakon.
Da bi bio dobar zakon, treba da bude dekriminizatorski. Nemamo uopšte institucije kontrole trošenja novca. Ovakav zakon ostaje dosta problematičan, jer ne reguliše šta treba kupovati, te prema tome javne nabavke ostaju izvor korupcije. Zbog korupcije život je skuplji u zemlji Srbiji za 20% – zbog nameštanja javnih nabavki, sumnjive privatizacije, nameštanja aukcija i podmićivanja državnih službenika.
Da je to tako navešću vam primer nameštanja aukcija i tendera. Na primer, u Leskovcu sve privatizacije su izvršene po ovoj osnovi: ili sa umanjenim vrednostima ili do bescenja, tako da mnoga preduzeća faktički ne funkcionišu u Leskovcu, poput "Zdravlja", koje je uposleno sa umanjenim kapacitetima, a čuli ste i najnovije informacije da je objavljeno da će ovih dana biti otpuštena još 194 radnika.
"Nevena" posluje sa 30% njihovih kapaciteta, imamo fabriku koja je delom privatizovana, koja nije u adekvatnom procesu proizvodnje da njeni proizvodni kapaciteti budu uposleni. Imamo "Balkan" koji je prodat u bescenje i koji je dat drugim ponuđačima na jedan krajnje neprimeren način. Imamo "Moravku" koja je upravo privatizovana i došla u situaciju da polako, upravo entuzijazmom i zalaganjem radnika, dolazi u situaciju da se oživi proizvodnja, a prodata je u bescenje. Imamo "Tomako" koji je prodat po onoj ceni koliko vredi samo vila u Sutomoru, a u međuvremenu bez zakonskih osnova je upravo i ta vila "Tomako" prodata.
Jedino što funkcioniše i što je dobro, na neki način, u celoj toj privatizaciji je upravo Mlekara Leskovac i motel "Predejane". Ali, ako imamo slučaj motel "Predejane" ne prođe dan, a da se ne pojavi neka izuzetno važna situacija, pogotovo i nezadovoljstvo, da li po osnovu otpuštanja radnika, da li po osnovu nekog nezadovoljstva sa direktorima, sa novim vlasnicima preduzeća. Imamo jedan specifičan slučaj od prekjuče koji je izašao u štampi, upravo kada je u pitanju Koridor 10, a koji je od izuzetne važnosti za žitelje Grdeličke klisure, pogotovo kada je u pitanju Predejane. Jedini objekat koji zadržava stanovništvo Predejana i okoline upravo je motel "Predejane".
A veoma je bitno i po onoj drugoj osnovi da upravo ta relacija, taj deo Grdeličke klisure ima izuzetan strateški značaj i kada je u pitanju blizina, a već imamo postojeći put, koji uz malo uloženih sredstava, a u prethodnom periodu je određena suma novca da se taj deo dovede u adekvatno stanje i da bude povezanost leskovačke opštine, Jablaničkog okruga, najbližim i najkraćim putem sa Bugarskom, tj. graničnim prelazom Klisura.
Upravo izgradnjom i omogućavanjem izlaza na toj relaciji, u tom delu kod Predejana, dolazimo u situaciju da funkcioniše motel "Predejane" i da, na kraju krajeva, dovedemo u vezu Predejane sa Vlasinom. Znači, jedna izuzetno atraktivna lokacija, jedna od najatraktivnijih u Srbiji, sa Vlasinskim jezerom, gde će upravo da se omogući razvoj turizma i, na neki način, zadržavanje stanovništva, ono koliko je malo tamo i ostalo u tom delu.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih poslaničko pitanje, vezujem se za članove 225. i 226, postavio bih pitanje ministru Milutinu Mrkonjiću.
Malopre sam aktuelizovao koridor 10, izgradnja autoputa kroz Grdeličku klisuru i izlaz sa petlje kod Predejana, koja je od izuzetno velike važnosti, pogotovo zato što je taj kraj izuzetno pasivan, na koji se nije obratila mnogo pažnja, a strateški značaj ima i kada je u pitanju deo leskovačke opštine, Crna Trava i deo surduličke opštine.
Taj put je izuzetno važan za razvoj turizma Vlasinskog jezera, a samim tim i ona činjenica da upravo vodi ka bugarskoj granici kao najkraći put do graničnog prelaza Klisura. Tako da želim da u najkraćem vremenskom roku dobijem taj izveštaj, jer je od izuzetne važnosti za građane opštine Leskovac, Predejana, Crne Trave i Vlasine.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se zbog povrede Poslovnika, čl. 225. i 226, i tražim od ministra inostranih poslova i Vlade da ... Ovo je ključno pitanje u novonastaloj situaciji, kosovskoj drami – da li je sila ili pravo u prisustvu misije Euleks? Kosovo i Metohija je Dušanova Srbija, njegova kletva i molitva, njegovo pamćenje i njegova kolevka. Kosovo i Metohija je za srpski narod nepresušni duhovni izvor, koji su naši preci ostavili svojim potomcima da ih nadahnjuje slogom i istinom. Nasilno otcepljenje Kosova i Metohije od matice Srbije je značilo za srpski narod neprebolnu ranu i gubljenje integriteta.
Srpski političari na vlasti nisu uvek blagovremeno uočavali opasnosti koje su dolazile od stranih sila. Vlast su koristili ne da bi se odgovarajuće zaštitili, već da bi ostvarili svoje lične zablude, na primer, ideološke, materijalne koristi. Ispunjeni ličnim zabludama, misleći samo na svoju korist, spoljnu politiku gledali su samo kroz maglu. Nikakva rezolucija koja pokušava da realizuje jednu nečasnu politiku, da opravda nečije obećanje da će biti nezavisno Kosovo i Metohija, koje ne može da prođe, pogotovo kada su predstavnici SRS-a, koji će imati istrajni stav po toj osnovi...
U Srbiji treba najzad da izađu iz zablude da smo svi isti i da imamo zajednički nacionalni interes. Imati srpsko ime i prezime ne znači ništa za one koji su presekli svoj nacionalni koren i zatvorili sve izvore svoje duhovne i nacionalne svesti. Ponositi se svojim precima, a ne biti ih dostojan je čin vredan samoprezrenja.
Kosovo je za mene neodvojivi deo Srbije, najbitniji deo sećanja, učenja, ličnog obrazovanja, osnovne kulture, tradicije, istorije, lična karta srpskog naroda u kojoj je utisnuto kako se zovemo, odakle smo i koliko godina imamo. Albanci su taj naš identitet ukrali. Ukrali su "ličnu kartu", uz pomoć Euleksa i Amerike, i zamenili "sliku" koju su, kao falsifikovani dokument, neki priznali, jer im je zaprećeno da se ne obaziru na sitnice i da to mora tako biti ako žele da ih čuva najmoćnija sila na svetu.
Kosovo, naravno, nikada niko u Srbiji neće priznati kao nezavisnu državu. To je načelno i Ustavom utvrđeno. Ustav sa jedne strane, a činjenično stanje zahteva razboritost, diplomatsku mudrost i zemlju Srbiju koja taj dugi proces očuvanja Kosmeta može ekonomski da izdrži. To je svima poznato. Ako se Srbija ekonomski uruši, Kosovo je definitivno izgubljeno. Hvala.

Javljam se po čl. 225. i 226.
Stanje u pravosuđu u Jablaničkom okrugu odavno je poznato Vrhovnom sudu Srbije i Ministarstvu pravde i, naravno, ništa se ne preduzima, jer dosovska vlast štiti svoje kadrove u pravosuđu i koliko god su lojalni dosovskoj vlasti, moći će da kradu budžet, odnosno sve građane Srbije. Ovakve sudije treba da štite i garantuju ljudska prava i imovinska prava.
Da je to tako, citiraću vam jedan konkretni slučaj, slučaj Medveđe. Sudija Opštinskog suda za prekršaje u Medveđi Snežana Radović, u prekršajnom postupku protiv Petrović Radoslava iz Vrapca, za prekršaj iz člana 226. stav 1. tačka 1) Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima, a na osnovu čl. 84-118, 232. i 235. Zakona o prekršajima i člana Zakona o izmenama Zakona kojima se određuju novčane kazne za privredne prestupe i prekršaje, "Službeni glasnik Republike Srbije'' broj 101/05, donosi dana 26.04.2007. godine rešenje.
''Okrivljeni Petrović Radoslav, od oca Radovana, po zanimanju nekvalifikovani radnik, nezaposlen, rođen 24.06.1933. godine u Vrapcu, sa mestom prebivališta u Vrapcu, odgovoran je što je dana 25.04.2007. godine, u vremenu od 13,30 do 15,00 časova i od 16,00 do 17,15 časova, na seoskom putu u Vrapcu, izvršio blokadu puta, na taj način što je preko istog preprečio, odnosno zakovao jedno stablo drveta dužine oko šest metara i debljine oko 10 santimetara, na visini od 80 santimetara.''
Hoću da konstatujem da je deo površine zauzeo i zaštitio ovog puta svoju imovinu, a da sud radi po ovoj konstataciji koju sam u prethodnom slučaju rekao.
Okrivljeni je dobio novčanu kaznu od pet hiljada dinara. Pošto je iz prigraničnog područja sa Kosovom, slabijeg je imovinskog stanja, čovek je morao da odleži kaznu zatvora od deset dana.
Mislim da sam po ovoj osnovi i u prethodnom slučaju dosta pričao, kada je u pitanju zakonodavna i sudska vlast u Jablaničkom okrugu. Imamo i druge organe koji na krajnje neprimeren način reaguju, a to je upravo izjavio i Petrović Radoslav, da je 13.03.2007. godine, dok je boravio u svojoj kući, u svojoj avliji, došao policajac Vučković Novak, sa još dva policajca službenika, i tom prilikom uputio reči pretnje njegovoj supruzi, Petrović Jelisaveti, i sinu, Petrović Ratku, da će oni videti svoje kada ih budu našli.
Znači, i u ovom slučaju se vidi na koji način dosovski predstavnici dominiraju i sprovode vlast u sredinama nad nemoćnim i siromašnim stanovništvom.

Hvala.

Javljam se povodom amandmana Aleksandra Pejčića, koji je dosta u pravu i dosta podataka izneo što se tiče Jablaničkog okruga i Leskovca.
U samom startu, mogu da kažem da, kada je u pitanju Opštinski sud u Leskovcu, imamo oko 3.000 nerešenih problema i 200 problema koji traju duže od dve godine. Amandmanom na član 3, koji je podneo Aleksandar Pejčić, tačka 15, kada su u pitanju opštine Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, briše se i dodaje se tačka 2, koja glasi – Osnovni sud u Lebanu za područje opština Lebane, Bojnik i Medveđa, i tačka 3, koja glasi – Osnovni sud u Vlasotincu za područje opština Vlasotince i Crna Trava.
Mislim da je to krajnje neprimereno, jer se ovako pravi mamutski sud u Leskovcu, sa oko 60 sudija (sada je u Leskovcu 37, u Vlasotincu 11, u Lebanu 13), sa godišnjim prijemom predmeta od oko 60.000, a sada već nerešenih 30.000 predmeta za teritoriju od oko 2.800 kvadratnih kilometara, sa oko 330 naseljenih mesta, oko 240.000 stanovnika, s udaljenošću od 200 kilometara – pravac istok, ili 130 kilometara – pravac jug i sever. To je jedna od najvećih teritorija na nivou Srbije po prostranstvu. Ova naselja su bez ikakvog puta; samo oko 20% naseljenih mesta je s asfaltiranim putem i samo 15% naseljenih mesta s autobuskom linijom.
U Medveđi imamo specifičan slučaj, gde se srpsko stanovništvo dosta iseljava i upravo u Medveđi i Lebanu, jednim ovakvim rešenjem, imaćemo podsticaj na dalje iseljavanje tog stanovništva.
Mogu da dam konstataciju da je sve što je do sada bilo, na neki način, u jednom delu, bilo eksperimentalno; u ranijem periodu smo imali opštine, pa su sada postale mesne zajednice. Jednim ovakvim zakonom, doći ćemo u situaciju da upravo na jugu, a najprimereniji slučaj biće Jablanički okrug, te opštinske centre kasnije opet pretvorimo u jednu mesnu zajednicu, a mesne zajednice koje smo imali da pretvorimo u biračka tela.
Mislim da državni i pravosudni organi treba da povedu računa u tom pravcu, jer će, upravo, jedan ovakav neprimeren zakon dovesti u situaciju da imamo još veće iseljavanje stanovništva.
Nisam za to da građanima otežamo pristup sudu kako bi se država otarasila sudija, kao i u prethodnim slučajevima. Mislim da je ova država i Skupština, i postojećim zakonima, u stanju da očisti pravosuđe od korumpiranih sudija, kojih, po priznanju samog ministra, imamo oko 5%, i od nestručnih, kojih imamo oko 15%.
Možemo pravosudne organe, bez ovakvih novih zakona, da dovedemo dotle da opštinski sudovi, sudije funkcionišu na daleko višem nivou, da budu ekspeditivniji i da pravosudne odluke koje se donose budu primerene. Predloženi zakoni su, mogu da konstatujem, nedorečeni, konfuzni i, u krajnjem slučaju, dovešće do suprotnog efekta, odnosno do još zavisnijeg sudstva od izvršne vlasti nego što je sada slučaj. Predloženi zakon ostaće na nivou pokušaja i većina reformskih zakona ove vladajuće koalicije. Na pravu reformu sudstva moraće se sačekati još malo vremena, kada će nova skupštinska većina, na čelu sa SRS-om, početi da donosi zakone u interesu i po potrebi naroda, a ne partijskih oligarhija sada vladajuće stranke i njihovih tajkuna.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je slika i prilika današnje Srbije.
Na osnovu ovoliko iznesenih podataka o kriminalnoj aferi koja se dešavala na Aerodromu "Nikola Tesla", mislim da bi svi pravosudni organi trebalo da funkcionišu i da reaguju povodom svih podataka koji su izneseni za ovom govornicom, i pravosudni organi, i Vlada i, sasvim normalno, predsednik Skupštine, jer gde bismo mi više mogli da iznesemo ovoliko kriminalnih podataka da bi pravna država počela da funkcioniše i da se, na kraju krajeva, počnu da se zastupaju interesi građana. Mislim da je ovo, na kraju krajeva, stvarno jedan apsurd, gde će građani Srbije konačno da se uvere na koji i kakav način upravo funkcioniše ''žuto preduzeće''.
Pored toga, izneću i jedan podatak odakle ja dolazim, upravo po ovoj osnovi, koliko je korupcija i kriminal zastupljen kada je u pitanju leskovačka industrija, konkretno u ovom slučaju ''Zdravlje'', biser leskovačke industrije i gigant koji je trebalo da služi i za razvoj Jablaničkog okruga. Prodat je za 3,5 miliona evra, a vrednost tog preduzeća je 107 miliona evra. Na tenderu je učestvovao samo jedan ponuđač.
Molim ministra pravde da ispita celokupni slučaj oko privatizacije ''Zdravlja'', na koji način i kako je privatizovan za ovakvu minimalnu, mizernu sumu novca.
Da iznesem i ovaj podatak. Na kraju krajeva, ima i sam kupac da jedno vrhunsko preduzeće sa vrhunskom tehnologijom osavremeni, da unapredi i da broj uposlenika u tom preduzeću bude daleko veći. Preduzeće je prilikom privatizacije imalo 2.075 radnika, danas ima negde oko 856 radnika, a već pre tri-četiri dana dobili smo informaciju da treba da se otpusti još 194 radnika. Po kojoj osnovi i kako?
Činjenica je da je privatizacija koja je primenjena u Leskovcu, u leskovačkom kraju, katastrofalna, da nema nijednog preduzeća koje je privatizovano koje funkcioniše.
Pored ovog preduzeća ''Zdravlje'', možete slobodno da ispitate i kada je u pitanju "Moravka", kada je u pitanju "Tokos", kada je u pitanju "Rul" i sva ostala preduzeća gde je prisutna ova situacija kada je u pitanju kriminal i kada je u pitanju korupcija.

Da je, kojim slučajem, nekom drugom prilikom izrečen podatak o broju zaposlenih u lokalnoj samoupravi, ostao bih uzdržan i ne bih replicirao.
U ovom slučaju, da bi ministar znao, nije tačan podatak Aleksandra Pejčića da u leskovačkoj lokalnoj samoupravi ima preko 745, otprilike je tu cifru rekao. Mogu da kažem da je to informacija od ''žutog preduzeća'', koja se veoma često poteže na konferencijama za štampu u leskovačkoj opštini. Upravo je predsednik Skupštine opštine Živojin Stefanović demantovao taj podatak na konferenciji za štampu i izneo da je tačno 549 uposlenih u lokalnoj samoupravi. Samo toliko, zarad javnosti i gospodina ministra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, umesto da imamo pravosuđe nezavisno, efikasno, odgovorno i transparentno, kao što je obećavano 2000. godine, imamo pravosudni sistem u Srbiji trom, neefikasan i posle petooktobarske revolucije, kada ga je preuzela dosovska Vlada, postao je samodovoljan i funkcioniše samo u svoju korist, odnosno korist jednog, istina na sreću još uvek manjeg dela korumpiranih sudija i advokata.
Naglašavam, i advokata, koje demokratske snage svesno zaboravljaju, a korupcije u pravosuđu nema bez strateške podrške korumpiranih advokata. Ne zaboravimo da je posle petooktobarske revolucije advokatura preuzela pravosuđe, jer ste vrh pravosuđa postavili iz redova advokature. Mislim na predsednike sudova, tužioce, kao što je slučaj u Leskovcu bio.
Da je ovo tačno svi dobro znamo, jer se odlučivalo o imunitetu i hapšenju sudija, čak je i jedan sudija Vrhovnog suda u svim tim pravosudnim aferama bio i advokat kao bitnih delova, bolje reći spona, između korumpiranih sudija i građana kao stranaka u sudskim postupcima. Uglavnom su ti uspešni advokati upravo bile sudije tih sudova. Javna je tajna da je sudija Vrhovnog suda, koji je u međuvremenu i pravosnažno osuđen, trebalo da bude uhapšen još pre desetak dana, ali je iz tužilaštva procurela informacija, što dokazuje da sve prednje važi i za tužilaštvo.
U Srbiji naša poslovnička neefikasnost i transparentnost policija nije uspela da sprovede do kraja ili je novim dosovskim vlastima bilo u interesu da se ova afera prikrije, a te sudije Vrhovnog suda stave pod dosovsku kontrolu za izborne sporove u izborima koji su se očekivali ili sada za sporove između krađe mandata SRS od strane ove grupe građana Skupštine Srbije.
Možda je ovo jedan od razloga da se najveći protivnici reforme pravosuđa, a posebno reizbora sudija, upravo sudije Vrhovnog suda Srbije, koje po sadašnjim zakonima može smeniti samo ako oni sami na Opštoj svojoj sednici za to glasaju. Izgleda da je od njih ova grupa građana u Skupštini mnogo toga naučila u delu zaštite svojih nezasluženih poslaničkih mandata.
Međutim, u Leskovcu, odakle dolazim, jedna grupa sudija i advokata otišla je i dalje, nažalost, bar u nečemu smo i mi iznad proseka, pa je sudija opštinskog suda dao doprinos pravnoj nauci utvrdivši da je N.N. pripadnik policije odnosno da je policija izvršila krivično delo. Pa shodno ovome je još jednom preduzimaču iz Vlasotinca za građevinsku mašinu grejder, vrednu po njegovoj presudi 94.000 dinara, odnosno 1.200 evra, dosudio enorman iznos, uz pomoć sudije Okružnog suda koji je ovakvu nakaradnu presudu potvrdio, a od dana donošenja prvostepene do dana donošenja drugostepene presude prošlo je tačno 59 dana.
Iako se u Okružnom sudu u Leskovcu na odluku po žalbi prosečno čeka više od jedne godine, po ovoj presudi Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, kao izvršnog suda prema budžetu Srbije, takođe ekspresno za manje od mesec dana donosi odluku. Uvaženom leskovačkom advokatu sudija Okružnog suda u Leskovcu, u momentu kada je advokat uhapšen, kaže - on je moj prijatelj i ne odričem ga se.
Isplaćeno je na račun njegove advokatske kancelarije 69 miliona dinara, odnosno 860.000 evra. Poštovani građani, dobro ste čuli, za stvar vrednu 1.200 evra na ime naknade štete leskovački sudovi su dosudili na teret budžeta odnosno svih vas 860.000 evra.
Vrhovni sud ne da je ukinuo ovakvu presudu, već je odbio tužbu, bolje reći presudu, da ovaj preduzimač nema uopšte pravo na naknadu štete jer samo fizičko lice može da izvrši krivično delo, a ne državni organ.
Stanje u pravosuđu Jablaničkog okruga je odavno poznato i Vrhovnom sudu Srbije i Ministarstvu pravde. Naravno da se ništa ne preduzima jer dosovska vlast štiti svoje kadrove u pravosuđu i dok god su lojalni dosovskoj vlasti moći će da kradu budžet, odnosno da sve vas, poštene građane Srbije, pravosuđe i ovakve sudije treba da štite i da garantuju vaša ljudska i imovinska prava.
Gotovo stopostotno poverenje pravosuđa, koji je treći stub ili grana vlasti u Srbiji, jasno govore da je reforma, ali ona prava, a ne ponovo kozmetička, kakvu nudi Vlada u predlozima zakona koji su sad na dnevnom redu, neophodna. Ali, do prave reforme pravosuđa, kao i cele države, očigledno ćemo morati da sačekamo da na vlast dođu neke druge stranke, tj. na čelu sa SRS.
Vama građanima do sada daleka, skupa i spora pravda, biće još dalja, skuplja i sporija. Jer, na primer, u Jablaničkom okrugu, iz kog dolazim, predviđa se jedan umesto sadašnja tri opštinska suda. Verovatno vam nije poznato da teritorijalno, sa površinom od 2.769 kilometara kvadratnih, ovo je najveći okrug u Srbiji i okrug sa najvećim brojem naseljenih mesta, 336 naseljenih mesta, sa preko 240.000 stanovnika. Uz napomenu da od pojedinih sela u opštini Crna Trava i Medveđa do Leskovca ima više od 70 kilometara. Nastaviću kasnije.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije me Krasić pomenuo, nego prethodni narodnjak.
Kada je u pitanju dostojanstvo, poštenje i vernost SRS-u, upravo je to pokazala odbornička grupa SRS-a u Leskovcu, koja je istrajala pred svim pritiscima i svim ponudama koje su bile u Leskovcu. Nudilo se svakom odborničkom kandidatu, i u sredstvima informisanja, daću vam da pročitate, stalno su se, unazad za 10 dana, tražila tri odbornika koja bi prekomponovala drugu koalicionu grupu koja bi sačinila vlast. U celoj toj kampanji i euforičnoj situaciji, nudila su se sredstva, u početku od 3.000 evra, do 5.000 evra, pa se kasnije, što se bližilo skupštinsko zasedanje, 24, to povećavalo na 20, na 30, da bi dan uoči skupštinskog zasedanja to došlo i do 50 hiljada evra.
Imenom i prezimenom mogu da obavestim organe unutrašnjih poslova, ministra policije, da to proveri. Imamo tačne informacije o tome koje su ljude posećivali, kojim ljudima je nuđeno i gde su u noćne sate naši odbornici posećivani. Na kraju krajeva, u celoj toj situaciji, iz ''žutog preduzeća'' su toliko bili zainteresovani da su iz Jablaničkog okruga, iz okoline ne samo Leskovca, iz Lebana, predsednik opštine Lebane je nudio zaposlenje za tri odbornika, da rade u SO Lebane.
Jednom odborniku, njegovom članu porodice, isto je nuđeno da ga zaposle, koji je dobio rešenje, a prilikom izlaska, to rešenje mu je oduzeto. U svakom slučaju, rešenje koje je dobio, naš odbornik bi sigurno i vama prezentovao.
Da je s veoma velikim nestrpljenjem, u celokupnom dosadašnjem periodu, upravo ''žuto preduzeće'' stvaralo takvu situaciju i tenziju, pritisak na SRS, tj. na odbornike, to stoji već mesec dana. Iz kojih razloga? Jeste da oni imaju 25 mandata, ali sa G17 i SPO, a sama SRS u Leskovcu je osvojila tri mandata. Upravo na zadovoljstvo građana opštine Leskovac je formirala vlast i sva ona pitanja koja su od velike važnosti za građane opštine Leskovac, na čelu sa gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem, na njihovo zadovoljstvo, realizuje, sve one zahteve i potrebe građana opštine Leskovac koji su od vitalnog značaja.
Da su predstavnici ''žutog preduzeća'' u Leskovcu mogli nešto, da su sposobni, da su imali potencijala da nešto urade, oni su imali prilike od 2000. godine do današnjeg dana i do prošlih izbora...

... 225. i 226.

... gospodina Antića, jer upravo Antić je pomenuo SRS i predstavnike SRS-a ...