Srbija se suočava sa ogromnim problemom negativnog prirodnog priraštaja, sa problemom iseljavanja mladih ljudi sa decom i neophodne su hitne mere sa kojima bi se izašlo u susret roditeljima i deci predškolskog uzrasta.

Hvala.

Poslanička grupa SRS je podnela amandman na član 16. Predloga zakona o dualnom obrazovanju. Mi smo ovim amandmanom predložili da se član 16, kao i svi ostali članovi predloga zakona, brišu. To predstavlja naš stav o tom zakonu i uopšte o onome što je definisano u članu 16, a odnosi se na zaključivanje ugovora o dualnom obrazovanju tj. zaključivanje ugovora između škole koja bi sprovodila ovakvu vrstu obrazovanja i potencijalnog poslodavca kod koga bi se obavljao rad.

Naš generalni stav prema čitavom ovom zakonu je da nema uslova, da nemamo privredni ambijent, da nema kapaciteta u privredi, jer je svima dobro poznato da su pogoni u novootvorenim firmama tzv. inostranih investitora ovde u Srbiji na određeno vreme, a dok traju subvencije koje je država Srbija dala. Uslovi za rad kod takvih poslodavaca nisu nešto čime bi se iko mogao pohvaliti. Radnici su uglavnom zaposleni na određeno vreme sa zaradama minimalne cene rada ili ispod. Sam koncept zakona nije dobar i ne predstavlja način za smanjenje broja nezaposlenih. Zato smo predložili da se svi članovi ovog predloga zakona izbrišu i da se odustane od njegovog usvajanja. Zato treba brisati i ovaj član 16. Hvala.

Hvala.

Poslanička grupa Srpske radikalne stranke podnela je amandman na član 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, kojima je predloženo da se član 161. osnovnog Zakona dopuni stavom 4, koji bi glasio: „Služba za upravljanje kadrovima može vršiti obradu podataka upisanih u centralnu kadrovsku evidenciju, u svrhu izvršavanja poslova iz svoje nadležnosti“.

Predlagač ovim rešenjem daje ovlašćenja ovoj službi da, pored prikupljanja podataka, može vršiti obradu podataka upisanih u evidenciji.

Mi smo našim amandmanom predložili da se član 6. briše. Razlog za podnošenje ovog amandmana je identičan razlozima za podnošenje svih ostalih amandmana na ovaj Predlog zakona, kojima smo predložili brisanje svakog člana zakona pojedinačno.

Stav SRS je da ove izmene i dopune ne treba usvajati, već treba doneti nov i sveobuhvatni zakon. Od 2005. godine, kada je usvojen osnovni zakon, do danas, su vršene česte izmene zakona i mnogo je bolje doneti nov zakon, no vršiti opet izmene i dopune postojećeg.

Inače, predlagač ovaj zakon menja po hitnom postupku, zbog prilagođavanja Zakona o Nacionalnoj akademiji, koji je takođe na dnevnom redu ove sednice.

Predlažem da poslušate šta vam je tim povodom dr Vojislav Šešelj rekao u raspravi u načelu, da ozbiljno prihvatite sugestije Srpske radikalne stranke, jer, ponoviću ono što je dr Vojislav Šešelj rekao, da obuke i usavršavanja nema bez čitanja knjiga.

Sve kritike Poslaničke grupe Srpske radikalne stranke su dobronamerne, konstruktivne kritike. Nije dobro što predstavnici vlasti ne žele da prihvate, pa se često nađu u prilici da se vrlo brzo neki zakon opet nađe na dnevnom redu, kako bi opet bio izmenjen.

Sigurno je da takvu sudbinu čeka i ovaj zakon, ukoliko ne prihvatite naše sugestije. Hvala.

Hvala.

Poslanička grupa SRS podnela je amandmane na član 22. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovaj amandman se odnosi na upis dece, tačnije na dužnost škole da obavesti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika i jedinicu lokalne samouprave o detetu koje nije upisano u prvi razred.

Prilikom upisa dece u prvi razred često su primetne situacije da roditelji žele da im dete ide u školu za koju smatraju da je po kvalitetu nastave bolja od škole čijoj teritoriji po mestu stanovanja pripadaju. Ovakve situacije su primetne u gradovima, dok je većina roditelja u seoskim školama prinuđena da decu upiše u školu koja im je najbliža, kako bi izbegli duga putovanja dece, jer iz pojedinih sela deca pešače do škole koja se nalazi u drugom selu, zbog nepostojanja autobuskog prevoza ili zbog loših autobuskih linija.

Pitanje koje se tu nameće jeste pitanje - zašto se u pojedinim školama dozvoljava da dođe do takve situacije da roditelji i deca jednostavno beže od takvih škola? To se nije desilo preko noći, već je to proces. Oni koji su zaduženi za obrazovni sistem bi trebalo da više pažnje posvete upravo ovakvim školama, kako bi došlo do unapređenja kvaliteta nastave i drugih obrazovno-vaspitnih sadržaja, kako škola ubuduće ne bi bila izbegavana.

Uzmite ovo upozorenje SRS za ozbiljno. Ovo je jedan od razloga zašto vam je dr Vojislav Šešelj rekao da je potreban veći broj prosvetnih inspektora.

Još uvek nije prekasno da se situacija popravi i mislim da je ovo prihvatljivo rešenje, u ovom slučaju i umesto 15 da se stavi realnih tri dana za rešavanje u ovom slučaju ovog amandmana. Hvala.

Amandmanom koji sam podneo u ime Poslaničke grupe SRS …

Pa, ja sam se javio, ali niste mi dali reč.

Pa, javljao sam se.

Hvala.

Došlo je do tehničkih grešaka.

Amandmanom koji sam podneo u ime poslaničke grupe SRS…

Hvala.

Ovim amandmanom na član 1. stav 1. tačka 5) Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju predloženo je skraćivanje roka u kome su korisnici podsticaja dužni da čuvaju dokumentaciju koja se odnosi na ostvarivanje prava na podsticaje.

S obzirom na to da pravo na korišćenje podsticaja imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, pod propisanim uslovima, smatramo da je naročito nosiocima poljoprivrednih gazdinstava velika obaveza čuvanje dokumentacije u roku koji je odredio predlagač, pa smo amandmanom predložili nešto kraći rok za koji smatramo da je takođe u roku u kome se može izvršiti potrebna kontrola.

Znači, SRS je protiv svih eventualnih zloupotreba koje bi se mogle dogoditi od strane korisnika podsticaja, ali smo protiv toga da se tim istim korisnicima stvaraju bilo kakva dodatna opterećenja. Naša država je dozvolila da u procesu privatizacije velika preduzeća koja su se bavila poljoprivredom, ali i preradom poljoprivrednih proizvoda, jednostavno nestanu. Jedan od primera je sa juga Srbije „Porečje“ iz Vučja. „Porečje“ iz Vučja poseduje hladnjaču za smeštaj 7.000 tona robe, tri rashladna tunela i toplu preradu i destileriju. Na zalihama je u tom trenutku donošenja odluke o uvođenju stečaja imalo 360.000 litara destilata, čija je vrednost blizu milion evra. Naknadno su radnici ovog poljoprivrednog kombinata odrađivali 37 hektara svojih voćnjaka i još 360 hektara zasada na državnom zemljištu, koji su sada zbog nedostatka novca u zapuštenom stanju.

To je samo jedan od primera kako je država Srbija dozvolila da se uništava poljoprivredna proizvodnja i da sa druge strane imamo nekontrolisan uvoz poljoprivrednih proizvoda. Za SRS je to neprihvatljivo i mi ćemo uvek insistirati da se država mnogo odgovornije odnosi prema poljoprivredi u kojoj vidimo šansu za oporavak. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koji je danas na razmatranju pred narodnim poslanicima ne rešava ništa suštinski.
Poslanička grupa SRS detaljno je analizirala ovaj predlog i ono što je razočaravajuće jeste da on ni u kom slučaju neće ispuniti očekivanja poljoprivrednika, naročito poljoprivrednika koji se bave biljnom proizvodnjom.
Jedna jedina stvar koja je novina, uvodi se jedna nova kategorija za podsticaje u stočarskoj proizvodnji za krave, za uzgoj teladi i to je sve ono što izmene donose. Ono što je predlagač napisao da se vrši proširenje i na kvalitetne tovne bikove, ovnove, jarčeve, nerastove je samo tehnički detalj. Predlagač ovog zakona uspostavlja novu klasifikaciju mera ruralnog razvoja i navodi se osnovni problem u oblasti podsticaja za mere ruralnog razvoja ogleda u neusaglašenosti mera propisa Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju sa merama ruralnog razvoja predviđenih regulativama EU i IPARD programa.
Ovo što je predlagač napisao samo govori u prilog stavu SRS da se ovim Predlogom zakona ništa suštinski neće promeniti, jer skoro sva zakonska rešenja u svim oblastima, a ne samo u oblasti poljoprivrede, koja su usvojena zbog usaglašavanja sa propisima EU, su na štetu građana Srbije.
Izmene ovog zakona koje bi zaista mogle nešto da reše kada bi se definitivno zakonski okvir da se iznesu pojedine direktnih plaćanja, barem vrate na ona od prošle godine, pre nego što su višestruko smanjeni.
Uredbom Vlade Srbije o raspodeli podsticaja u poljoprivredi, naročito kada se radi o podsticajima poljoprivrednicima koji se bave biljnom proizvodnjom. Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju je predmet česti izmena i dopuna. Od 2013. godine do danas vršene su izmene i dopune i svake godine, evo, i ove godine se vrše. Uvek je obrazloženje da je cilj koji treba da se postigne izmenama unapređenje produktivnosti i efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i unapređenje konkurentnosti.
Ovaj cilj predlagača je vrlo lepo napisan i dobro je da je predlagač to postavio za cilj, a mi iz SRS smo se malo više posvetili realnim okolnostima i sagledali da li se u trenutnim uslovima ovaj cilj može postići. Činjenica je da je ostvarivanje ovog cilja nemoguće u sadašnjim uslovima. Kada govorimo o čestim izmenama ovog zakona, važno je istaći da je prošle godine izvršena izmena osnovnog zakona, i to u članovima 18. i 31. tako što je na 6.000 dinara limitiran iznos koji je članom 18. predviđen za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju koja se ostvaruje po površini biljne proizvodnje po hektaru, dok se u članu 31. radi o regresima za kupljeno đubrivo.
Ova prošlogodišnja izmena je vrlo negativna za ratare jer iznos od 6.000 dinara koji je bio minimalni iznos od prošle godine postaje maksimalni iznos. Na osnovu ovih izmena Zakona Vlada je donela uredbu kojom je odredila od 2.000 dinara po hektaru za osnovne podsticaje člana 6. stav 1. tačka 2) uredbe, tačka 19) uredbe.
Stav SRS je da ukoliko je predlagač istinski nameravao da unapredi produktivnost, efikasnost i konkurentnost srpske poljoprivredne proizvodnje, ovog puta su predmet izmena morali da budu članovi 18. i 31. osnovnog zakona i da ukoliko se ne može predvideti viši iznos, da se barem vrati u pređašnje stanje i definiše najniži iznos 6.000 dinara, po oba osnova i osnovni podsticaj i regresi. Time bi se stvorio zakonski okvir da ukoliko bude mogućnosti ovi iznosi za ratarsku proizvodnju budu viši. Ovako je postavljen limit koji ni u kom slučaju ne ide u prilog povećanju konkurentnosti srpske poljoprivrede i nedopustivo je da ove izmene i dopune zakona ovog puta prođu ovako i da se bar ne vrate u pređašnje stanje.
To kolika je konkurentnost srpske poljoprivrede, a pogotovo ratarske proizvodnje, dobro nam je poznato svima. Mnogo godina unazad praksa u Srbiji je da dominira uvoz evropske hrane koja je subvencionisana i na taj način se uništava naša poljoprivreda. Naši poljoprivrednici ne mogu da budu konkurentni sa cenom koju imaju proizvođači u državama u kojima je proizvodnja mnogo jeftinija, jer su njihove države regresirale tu poljoprivrednu proizvodnju i jer se tamo unapred zna koje poljoprivredne kulture će država finansirati u narednim godinama. Kod nas je uglavnom sve od slučaja do slučaja. Prisutno je i smanjenje podsticaja, pa poljoprivrednici odustaju od proizvodnje, a neke kulture i odumiru kod nas. Zato našim kupcima npr. nude beli luk iz Kine po ceni nižoj od domaćeg, ali sa dodatnim hemikalijama koje su u kineskom belom luku otkrili kupci u Australiji i koga neće, dok se kod nas vrlo rado kupuje zbog niže cene od domaćeg.
U 2014. godini Srbija je uvezla 960 tona belog luka, uglavnom iz Kine, Holandije, ali i iz Ukrajine. Kada napravimo upoređenje godišnjih izdvajanja za podsticaj poljoprivrede to izgleda ovako – 110 evra svaki građanin EU izdvaja godišnje za podsticaj poljoprivrede, 590 evra svaki Holanđanin, a 20 evra svaki Srbin. Poražavajući su podaci za jednu ovakvu državu i za ovakvo geografsko područje na kome se radi o vrlo kvalitetnim poljoprivrednim proizvodima.
Inače, bitno je istaći da je prema podacima Privredne komore Srbije u našoj državi u 2014. godini između ostalog uvezeno 15.000 tona pasulja, 25.000 tona paradajza, 30.000 tona krompira, više od 6.000 tona krastavaca. Za uvoz povrća se godišnje da više desetina miliona dolara. Tako je u 2015. godini, prema podacima Privredne komore, plaćeno 11 miliona dolara za pasulj, devet miliona dolara za krompir, 15,5 miliona za paradajz i 3,8 miliona dolara za krastavce.
Ništa neobično nije kada se uvozi i plaća za banane, narandže, kivi i ostale kulture koje nisu tipične za naše geografsko područje. To je normalno da se veze iz onih područja na kojima uspevaju, ali uvoziti u ogromnim količinama proizvode koji kod nas rađaju od pamitiveka je nedopustivo.
Odgovorna vlast koja ne želi da uništi srpske poljoprivredne proizvođače ovakve stvari ne bi smela da dozvoli ni u kom slučaju. Krajnje je vreme da vlast u Srbiji subvencije poljoprivredi i prestane da tretira kao socijalnu kategoriju i da počne da ih tretira kao razvojnu kategoriju. To je osnovni preduslov za oporavak najpre poljoprivrede, a zatim ukupne srpske privrede, jer poljoprivreda uz jedan razuman tretman može biti dobra baza za razvoj. Od ogromnog značaja, a to je pre svega i političko pitanje što srpske vlasti u kontinuitetu od 2009. godine do danas srljaju ka saradnji sa EU, a sa druge strane ne koriste u dovoljnoj meri raspoložive mogućnosti za saradnju sa Ruskom Federacijom. Stav SRS je tu jasan, mi tvrdimo da bi prestanak saradnje sa EU, koja Srbiju nikada neće primiti u svoje članstvo, okretanje ka saradnji sa Rusijom značilo preporod za srpsku privredu.
Što se tiče drugog zakona o kome se danas vodi rasprava, Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, predlagač je naveo da se izmene i dopune odnose na uređivanje kao i prilagođavanje naših zakona o poljoprivredi tzv. sektorskom sporazumu, a na osnovu finalnog izveštaja o zapažanjima i preporukama Evropske komisije.
Ono što dominira u obrazloženju koje je naveo predlagač, a što nama iz SRS para uši, jeste pomoć, gde se govori o finansijskoj pomoći EU, u ovom slučaju u okviru instrumenta u predpristupnu pomoć IPA dva i IPARD dva. Već smo mnogo puta govorili da EU nikome ne može naročito, ne Republici Srbiji, već sve što radi, radi zbog interesa. U prilog tome navešću samo jedan primer. Ovih dana aktuelna su dešavanja oko ukidanja prelevmana, tj. posebne takse za uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Pred Vladom Srbije se nalazi zahtev da donese takvu odluku. Radi se o zahtevu Brisela, tačnije o pritisku Briselu koji traži da se poštuju odredbe SSP koji ne predviđa povlašćeni status domaćih mlekara.
Ovi pritisci traju već duže vreme i u ovoj godini ih je bilo, ali Vlada nije donela odluku o ukidanju. S obzirom da naši proizvođači mleka u zavidnoj situaciji, ne bi bilo potrebno ovog puta donositi takvu odluku pod pritiskom Brisela. Ovo je samo jedan mali primer kako nam tzv. prijatelji iz EU pomaži i zbog čega SRS insistira da se prekine sa praksom pridruživanja EU. Hvala.

Hvala.
Ovaj amandman poslanička grupa SRS je, pored razloga koje smo naveli u obrazloženju, podnela zbog toga što smo u članu 20. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu prepoznali nešto što nam se ne dopada, nešto što je SRS mnogo puta do sada upozoravala, a to je namera da se na jedan skriveni način država odrekne svojih sredstava koja potražuje po osnovu datih pozajmica, plaćenih obaveza po osnovu izdatih garancija privrednim subjektima, a poznato je da se u najvećem broju slučajeva radi o javnim preduzećima, jer je za njihove zajmove, koje nisu imali, država davala garancije.
Član 20. daje mogućnost Vladi da se odrekne svojih sredstava koja joj se duguju po ovom osnovu, tako što će ta svoja potraživanja pretvoriti u kapital ili jednostavno otpisati. Naravno, mnogo je manji problem pretvaranja u kapital, ali ovim članom je predviđena i mogućnost otpisivanja potraživanja, što znači prelivanje sredstava iz budžeta u javna preduzeća.
Srpska radikalna stranka se protivi ovakvom ponašanju Vlade sa državnom kasom i smatra da je to izuzetno nedomaćinsko ponašanje. S jedne strane imamo i te kako izražen udar na građane i to kroz smanjenje plata i penzija, dok sa druge strane imamo mogućnost da se javnim preduzećima otpišu date pozajmice ili sredstva koja je država plaćala kao garant, a onda kada javna preduzeća, koja su uzimala zajamove, nisu bila u prilici da otplaćuju dospele rate tih zajmova.
Ovom prilikom je važno istaći da je i ovim Predlogom zakona o budžetu za 2017. godinu predviđeno davanje garancija Republike Srbije u iznosu od 24,9 milijardi dinara, član 3. Predloga zakona, i to upravo za zajmove javnih preduzeća Elektroprivredi Srbije, Srbijagas…

Hvala.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, nova mera fiskalne konsolidacije sa ciljem smanjenja ukupnog fiskalnog deficita i navodnog očuvanja makroekonomske stabilnosti za kojima poseže ova vlast je upravo ono o čemu sada raspravljamo, preraspodela sredstava od poreza na zarade, i to na štetu lokalnih samouprava, a u korist centralnog nivoa vlasti. Ovo je nakon smanjenja penzija i zarada zaposlenih u javnom sektoru još jedan udar vlasti na svoj narod i ta mera smanjenja penzija i plata pravdana je time da se ostvaruju uštede u budžetu i smanjenje deficita. Rezultati je da građani žive sve lošije.
Ono što SRS izuzetno zamera jeste obrazloženje da je ovo posledica dogovora sa MMF-om jer činjenica je da sve ono što traži ovaj fond je isključivo na štetu srpskog naroda. Te velike stručnjake bi trebalo poslati da žive barem nekoliko meseci u nekom od gradova ili opština u Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom i Pirotskom okrugu, po njihovom izboru. Možda pojedine lokalne samouprave u Srbiji neće osetiti negativne posledice donošenja ovog zakona, možda, ali ne i sigurno, ali sve opštine i gradovi u okruzima koje sam pomenuo će osetiti i te kako. Jedan od razloga što je nezaposlenost izuzetno velika je, recimo, što Jablanički okrug odavno već ne može, nažalost, da se pohvali nekom novom značajnom investicijom, novom fabrikom u kojoj bi se zaposlio neki broj ljudi.
Podsetiću da je nedavno bila aktuelna priča oko toga da li će jedna fabrika biti otvorena u Leskovcu ili Kruševcu. Epilog priče je da će ipak biti u Kruševcu, a Leskovac je ipak ovog puta zaobiđen. Poneki proizvodni pogon je otvoren u Nišavskom i u Pčinjskom okrugu, što je svakako značajno za stanovnike tih mesta u kojima su otvoreni, ali je evidentno zaobilaženje Leskovca, kao jednog velikog grada. To gde će doći neki investitori, gde će se ostvariti nova radna mesta u Srbiji već je dugi niz godina političko pitanje, isključivo političko, jer država daje tzv. stranim investitorima podsticajna sredstva iz budžeta.
U tome prepoznajemo veliki razlog što će donošenje ovog zakona pogoditi i žitelje Leskovca jer povećanje broja zaposlenih u nekoj lokalnoj samoupravi može u jednom delu da kompenzuje smanjenje iznosa sredstava prenetih po osnovu poreza na zaradu. Međutim, tu gde se mogu očekivati nova radna mesta koja bi povećala iznos ovog prihoda, tu nema kompenzacije, ima samo štete, a neke štete nikad neće moći da se saniraju zbog toga što je većina stanovništva na ivici izdržljivosti i ogromna nezaposlenost. Sve su izraženije emigracije, i to mladih ljudi koji ne teže odlasku u inostranstvo, onda teže bar odlasku ka Beogradu, a činjenica je da ne može čitava Srbija da živi u Beogradu. O tome je predlagač ovog zakona trebalo da razmišlja pre nego što posluša savet MMF-a i nanese štetu lokalnim samoupravama na nivou čitave Srbije.
Predlagač ovog zakona je dao procenu da će jedinicama lokalne samouprave biti uskraćeno oko 4,8 milijardi dinara u 2017. godini, opštinama ukupno u iznosu od 1,5 milijardi dinara manje, gradovima 1,3 milijarde dinara manje. Mi u SRS smo uradili proračun koliko će sredstava manje u 2017. godini, kada počne primena zakona po ovom osnovu, biti uskraćeno gradu Leskovcu i računica je pokazala da se radi o iznosu od 42,6 miliona dinara, manje nego što je bilo u 2016. godini. Ali, to je pod uslovom da ne dođe do smanjenja broja zaposlenih u toku 2017. godine.
Inače, kada je reč o ključnoj stvari koju predlagač ovog zakona navodi za donošenje zakona, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita i očuvanje makroekonomske stabilnosti, vrlo je važno da predočimo predlagaču da je istina takva da vlast u Srbiji ove ciljeve samo koristi u marketinške svrhe i predstavlja sebe kao nekog ko vodi računa o uštedi u budžetu, a istina je da je javni dug već dostigao 26,6 milijardi evra, ako ga proračunamo, to već dolazi u dinarima i u bilione. To nam nedvosmisleno govori da vlast štedi na onome što bi otišlo stanovništvu za možda malo bolje poboljšanje standarda života, ali da se na nekim drugim stvarima ni malo ne štedi.
Logično pitanje koje se nameće, a što je predlagač propustio da napiše u obrazloženju za donošenje ovog zakona, jeste - u koje svrhe će centralni nivo vlasti upotrebiti ušteđena sredstva jer je očigledno da ovo što je napisano, da se želi smanjenje ukupnog fiskalnog deficita, nije ubedljivo? O tome ćemo biti u prilici da govorimo više kada se bude usvajao zakon o budžetu za 2017. godinu.
Predlagač može da bude siguran da će poslanička grupa SRS detaljno analizirati kako će sredstva biti raspoređena i na čemu će se štedeti, a na čemu neće, koliki će biti planirani deficit, ali ćemo isto tako pratiti izvršenje budžeta i kakvi će biti efekti jednog poteza. Pratićemo da li se sredstva koja se ovim zakonom uzimaju od lokalne samouprave u korist centralnog nivoa vlasti preusmeravaju ka povećanju subvencija poljoprivredi, gde su i te kako potrebna, ili će možda završiti kao subvencije nekim javnim preduzećima koja prave gubitke, da li se usmeravaju ka poboljšanju uslova u prosveti, u zdravstvu ili će otići na ime dotacija nekim nevladinim organizacijama, a poznato nam je kakvih sve među njima ima i kolika je opravdanost njihovih programskih aktivnosti na osnovu kojih im se opredeljuju sredstva iz budžeta.
Čuli smo od predlagača juče da će Vlada u 2017. godini učestvovati u finansiranju investicionih projekata kod onih lokalnih samouprava koje zbog smanjenja priliva novca na osnovu donošenja ovog zakona neće biti u prilici da ih finansiraju i tu će se otvoriti pitanja slična onima koja se otvaraju kada se planira otvaranje neke nove fabrike, u kojoj lokalnoj samoupravi će biti finansirani investicioni projekti, a u kojoj neće. Značajna investicija koja je veoma bitna za interes građana Predejana na Koridoru 10 da se izgradi petlja koja bi imala veoma veliki značaj za razvoj Leskovca, Crne Trave, čime bi se i ubrzao razvoj turizma na Vlasotinskom jezeru. Mislim da će ministarka imati uvida u ovu činjenicu.
Još jedna značajna stvar koju treba istaći, a koja je prilično dobro oslikana odnosom centralnog nivoa vlasti prema lokalnim samoupravama, jeste jedan zakon koji je usvojen prošle godine, a to je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kojim je određen taj maksimalni broj i u tome su opet lokalne samouprave izvukle deblji kraj. To je sve precizno definisano, a nasuprot tome je centralnom nivou vlasti ostavljeno dosta prostora da zadrži zaposlene i u slučajevima kada ima više zaposlenih, kada se nadležnosti preklapaju, kao što je slučaj sa pojedinim ministarstvima i nekim agencijama.
Kada se vratimo na zakon koji je danas na dnevnom redu, treba još istaći da se smanjuje iznos prihoda od poreza na zarade koji je u mnogim budžetima jedinica lokalnih samouprava pojedinačno najviši iznos prihoda i koji je u nekim budžetima više od iznosa nenamenskih transfera od Republike. Kada sve činjenice uzmemo u obzir, s punim pravom može se konstatovati da usvajanje ovog zakona koji se danas nalazi pred nama ne ide u prilog fiskalnoj decentralizaciji, da se centralni nivo vlasti nekorektno odnosi prema lokalnoj samoupravi i da će posledice biti značajne. O posledicama je već bilo reči i predlagač bi zaista trebalo da dobro razmisli da li će nastaviti da insistira na usvajanju ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo, moram konstatovati da rad Kancelarije za evropske integracije, koja je osnovana 14. marta 2004. godine, nije doneo pozitivne efekte. Navešću neke od argumenata koji to potvrđuju. Negativna odnosu Evropskog saveta o kandidaturi Srbije za članstvo u EU, štetnost SSP po ekonomiju Srbije, u smislu velikog gubitka koji budžet Republike Srbije trpi. Da je teritorijalna celovitost Republike Srbije dovedena u pitanje, neispunjavanje Nacionalnog programa za integraciju Republike Srbije u EU, u pogledu podzakonskih propisa, neusaglašenost zakonskih akata koji se šalju u proceduru Narodne skupštine i štetan uticaj prava EU na koherentnost pravnog sistema Republike Srbije, porast tzv. evropske birokratije u Republici Srbiji u vreme ekonomske krize.
Sve ovo jasno ukazuje da ne postoji opravdanost da Kancelarija za evropske integracije troši novac građana Republike Srbije. Zato iznose stalnih troškova od 11 miliona treba preusmeriti ka jačanju institucija Republike Srbije na KiM, kroz rad upravnih okruga, u ovom slučaju Prizrenskog upravnog okruga.
Poslednjih nekoliko meseci mi neprekidno slušamo od tzv. evropskih prijatelja sadašnje srpske Vlade da treba ukinuti srpske institucije na KiM, oni srpske institucije nazivaju paralelnim. SRS je iznela svoj stav o tome. Još jednom ću ponoviti da srpske institucije na KiM treba jačati, a ne ukidati.
Jedan od najpotrebnijih načina na koji će se ojačati srpske institucije jeste finansijski. To je razlog zbog koga je poslenički klub SRS podneo ovaj amandman. Insistiramo da predstavnici Vlade još jedanput dobro razmisle o amandmanu koji je podnela SRS i da odustanu od uzaludnog pokušaja da se približe EU, jer ona ne želi Srbiju.

 Dame i gospodo narodni poslanici, suština ovog amandmana je ista kao prethodnog, samo se odnosi na fizička lica.
Predlog SRS je da se napravi izuzetak i da se ne povećava iznos kazne u slučaju kada neko fizičko lice zakasni sa uplatom doprinosa.
Godina 2012. je godina u kojoj nas očekuju izbori. Kao što mi iz SRS više puta ponavljamo, predstavnici vlasti se što se izbori bliže sve više ponašaju kao da su opozicija. Ponekad naš predlog dopre do njih i onda ga predstave kao svoj, a onda se javnosti predstavljaju kao borci za bolji život građana kako na republičkom nivou tako i na lokalnom nivou.
Rešenje u vezi sa doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kada su u pitanju žene, predstavnici koji idu na porodiljsko bolovanje, Srpska radikalna stranka je predlagala prilikom razmatranja izmena i dopuna pre nekoliko meseci, kao što znate. To što smo mi predlagali svojim amandmanima, evo, sada su predstavnici vlasti su poslali u formi zakona o izmenama i dopunama.
Srpska radikalna stranka sumnja da bi se ove izmene desile da nisu izbori na pragu. Pre neki mesec u Skupštini grada Leskovca imali smo prilike da se naslušamo priče o iznenadnoj brizi od onih koji čine vlast za zaposlene trudnice iz Leskovca jer nemaju ista prava kao one u Beogradu. Radi se o nadomešenju 35% naknade zarade trudnicama koje primaju 65% ako odu na bolovanje. Ministar je najavljivao da će biti izmenjen zakon da će primati u čitavoj Srbiji 100%.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman ispred SRS na član 20. Predloga zakona o komunalnim delatnostima. Amandmanom na član 20. predloženo je skraćenje roka u kome su vlasnici prinudno uklonjenih vozila, stvari i drugih predmeta, dužni da preuzmu pre nego što ih vršilac komunalnih delatnosti proda da bi se namirili troškovi postupka podnošenja, ležarine i drugi troškovi.
Predlagač ovog zakona je propisao da taj rok bude 120 dana, za koji SRS smatra da je predugačak pa je amandmanom predloženom da se ovaj rok skrati na 60 dana.
Predlagač ostavlja mogućnost svakoj jedinici lokalne samouprave da sama odlukom utvrdi rok, ali da taj rok ne može biti kraći od 120 dana. Smatrali smo da bi to za vlasnika vozila, stvari i drugih predmeta moglo da prouzrokuje visoke troškove ležarine, što je zaista nepotrebno. Svako kome je nešto uklonjeno sa određenog mesta primetiće da ga nema i potražiće. U roku od 60 dana troškovi će biti duplo manji no u roku od 120 dana. Može da se dogodi da ukoliko se radi o nekom starijem vozilu ili predmetu da troškove ležarine budu veći nego što je njegova vrednost i da vlasnik treba opet da ga kupi od vršioca komunalne delatnosti koji ga je uklonio.
Na ovaj način bi se ostvarile i uštede u pogledu prostora za odlaganje, jer samim tim što se stvari duplo brže preduzimaju biće potreban duplo manji prostor. Ovo je deo argumenata zbog čega treba prihvatiti ovaj amandman SRS i nadam se da će predstavnik Vlade ili ministar, koga ovde nema, biće dovoljno razuma da se ovaj amandman prihvati.