Dame i gospodo narodni poslanici, dobili smo zakon o zaštiti životne sredine, koji dolazi na vreme. Trebalo je još i ranije stići, ali s obzirom kako reče predsednik Srbije, mi ćemo u Evropu 2017. Imamo vremena, verovatno ćemo mi dopunjavati ovaj zakon više puta i u više saziva.
U članu 4. zakona o zaštiti životne sredine se kaže da sistem zaštite životne sredine, u okviru svojih ovlašćenja, obezbeđuju Republika, autonomna pokrajina, opština, odnosno grad, preduzeća, druga domaća i strana pravna lica, građani, grupe građana i njihova udruženja. Sve ovo razumem, ali prolazeći kroz Srbiju, nailazimo na divlje deponije smeća i nailazimo na nešto na šta ne bi trebalo da naiđemo, smatrajući ovu Srbiju ekološkom državom, a to smo bili do 1999. godine, dok nam NATO nije uradio ono što nam je uradio i malo više nam poslao osiromašenog uranijuma.
Međutim, kako ovde stoji, u ovlašćenjima svojim AP je dužna i jedan od činilaca koji bi trebalo da spreči ekološku katastrofu.
A dolaskom DOS-a na vlast, već u 2001. i 2002. godini, u Vojvodini je počela jedna seča šuma i uništavanje i onog zaštitnog pojasa koji obezbeđuje naseljena mesta i vodotokove da ne dođe do nekih erozija.
Dolaskom Čanka, mogu da vam kažem, živim u jednom divnom mestu i za jednu godinu uspeli su oko četiri kilometra da poseku šume, zapravo, fabriku kiseonika. Znamo za Vojvodinu da je jedan deo Srbije koji nije dosta pošumljen, u stvari nije procentualno ni minimalno pošumljen onoliko koliko bi trebalo, verovatno po nekim evropskim standardima.
Naime, ne bih mogao da pričam o zakonu o zaštiti životne sredine a da ne spomenem Srednje-banatski okrug, opštinu Zrenjanin i mesto Elemir, gde je poznata fabrika sintetičkog kaučuka, gde sam kao narodni poslanik zajedno sa određenom grupom ljudi ipak uspeo malo da sprečim tada gospodina Tresača, direktora "Petrohemije", da se ne izgradi jedna fabrika poznata u narodu, narodnim jezikom nazvana "Čađara" ili fabrika koja služi za karbonska punjenja. Ja sam imao prilike da vidim slike jednog naseljenog mesta u Rumuniji. To je stvarno katastrofa. Ovce su crne, krovovi su crni, ljudi su crni i, verujte mi, oni ne znaju šta znači belo, sivo i zeleno.
Prema tome, Ministarstvo bi moralo da se postara stvarno da opstane ova ekološka država, posebno naznačena od strane EU, a verovatno bi bila i dalje da nije 1999. godine izvršena NATO agresija, međutim, morate naterati i lokalnu samoupravu da se o ovome stara, jer ovde u ovome stoji da otprilike deset opština nemaju inspektora za zaštitu životne sredine.
Gospodo, ne možemo mi otići u Evropu, ne možemo ispuniti zahtev Evrope ako jednostavno ne ispunimo ni tih 10% i ne pošaljemo tamo inspektore, jer to je dosta bitno za zaštitu životne okoline. Može se o ovom zakonu puno pričati, međutim, bitno je da svi mi shvatimo da se ovaj zakon mora sprovoditi, odnosno da ga vi morate sprovoditi, a uz vas da ga sprovode i svi oni činioci koji čine ovu državu, a to je AP i tu su opštine, preduzeća i ljudski činioci.
Prema tome, ovaj set zakona trebalo bi da se podrži, jednostavno, ako se bude sprovodilo kako jeste i kako vi ovde pišete, onda bi to imalo nekakvu svrhu, a ovako bez toga ne bismo to mogli sprovoditi do kraja. Nadam se da ćete imati uticaja na gospodu iz Pokrajinske vlade, na gospodina Čanka, koji je predsednik Upravnog odbora "Vojvodina šume" i koji je zdušno počeo da seče, nenormalno seku se šume u Vojvodini, a vi biste to morali da sprečite zajedno kao Ministarstvo.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu.
Amandman na član 7. Predloga zakona, razdeo 10, funkcija 420, ekonomska klasifikacija 451 bi se menjala, ali da počnemo polako redom. Gospodine ministre, izgleda da niste puno upoznati sa problemima poljoprivrede, zemljoradnika i seljaka.
U vašem predlogu rebalansa budžeta ovako nešto slično sam vam ukazivao i govorio da će biti pogubno i za zemljoradnike i za seljake Srbije, treba da znate da su od sankcija koje su uvedene ovoj Srbiji nosili na plećima ovu jadnu i napaćenu Srbiju.
U vašem tabelarnom prikazu rekli ste za budžet poljoprivrede 10 milijardi 982 miliona 875 hiljada, to su sredstva iz budžeta, idu izdaci iz dodatnih prihoda organa 300 miliona dinara, što ukupno čini 11 milijardi 282 miliona i 875 hiljada dinara. Ali, vi ste ovde stavili samo pet stavki, dok u mom amandmanu ima 11 stavki.
Vaše stavke čini ovih 11 milijardi - subvencija proizvodnje, izvoza i inputa sedam milijardi 286 miliona 145 hiljada, premija na pšenicu milijarda, za čitavih milijardu i 900 miliona manje od onoga što sam ja predložio, mere unapređenja produktivnosti milijarda 430 miliona i 800 hiljada, mere unapređenja sela 911 miliona 400 hiljada, i mere i akcije u poljoprivredi 354 miliona i 530 hiljada dinara.
Ovo što smo podneli ispred poslaničke grupe SRS, mislim da bi svakom zemljoradniku bilo jasno zašto je ovaj budžet restriktivan prema poljoprivredi.
Mi tražimo da bude 13 milijardi 389 miliona 586 hiljada dinara, sa dodatnim izdacima i prihodom organa na 300 miliona, a to je ukupno 13 milijardi 689 miliona i 586 hiljada dinara. Ali, najbitnije su stavke.
Subvencija za mleko i industrijsko bilje je pet milijardi 912 miliona. Mere za unapređenje produktivnosti gazdinstva su 660 miliona i 800 hiljada, mere za unapređenje poljoprivrednog zemljišta su 374 miliona 256 hiljada dinara, mere podsticanja izvoza 608 miliona, kupovna premija pšenice dve milijarde i 900 miliona dinara. Regresirano đubrivo i gorivo, koje niste regresirali nego ste ga još povećali, jeste milijardu i 200 miliona, stručne poljoprivredne službe 240 miliona, registar poljoprivrednih gazdinstava 70 miliona, mere i akcije u poljoprivredi 74 miliona 530 hiljada, subvencije za unapređenje sela 450 miliona i mere za povećanje kvaliteta mleka je 900 miliona.
Vaš odgovor na moj amandman je - amandman se odbija iz razloga što je članom 26. stav 2. Zakona o budžetskom sistemu utvrđeno da predlog za povećanje izdataka u budžetu mora sadržati i mere za uvećanje prihoda ili umanjenje drugih izdataka za isti iznos.
Gospodine ministre, dosta smo čuli ovde o predsedniku Srbije, o njegovoj administraciji, njegovom voznom parku i mislim da, kada biste smanjili ono što su ovde već toliko puta poslanici SRS iznosili, mislim da bi ovaj budžet za poljoprivredu bio uvažen. U to sam siguran.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu podneo sam amandman.
Naime, u članu 20. stav 1. u alineji 2. iznos od 10.982.875.000 dinara zamenjuje se iznosom 13.389.586.000 dinara. Ovaj član 20. bi trebalo da bude identičan i članu 7, kada sam obrazložio tabelu zašto je trebalo da se poveća poljoprivredni budžet.
Obrazloženje je da se amandmanom predviđaju veće subvencije poljoprivrede, koja je ionako u teškom materijalnom položaju, pogotovo od 1. januara 2005. godine, kada stupa na snagu porez na dodatu vrednost za repromaterijal poljoprivrede od 5%.
Zamolio bih ministra da obrati pažnju, posebno kod nekih njegovih izlaganja, kada se tiče registracije poljoprivrednih gazdinstava. Naime, rečeno je da postoje, bar po njegovom shvatanju, poslušni i neposlušni poljoprivrednici, tj. oni koji su registrovali svoja poljoprivredna gazdinstva i oni koji nisu. Oni koji jesu, ti će imati beneficije oko kupovine dizela za 17 dinara, a neće oni koji do sada nisu radili to iz puno razloga, znajući da bar 70% domaćinstava katastarski nije sredilo to u pravnom pogledu.
Što se tiče premije za šećernu repu, prvi put ove godine nemamo premiju za šećernu repu, uz obrazloženje ministra da su šećerane prešle u privatne ruke i da su kupovane za tri evra. Gospodine ministre, nije zemljoradnik kriv što su šećerane kupovane za tri evra i zbog toga sada nemaju premiju za šećernu repu.
Moram da vam kažem, kao član Odbora za poljoprivredu, kada bi se samo malo potrudili, gospodine ministre, pa da pokrenete javno tužilaštvo, da pomirite javno tužilaštvo i robne rezerve da okončaju one silne sporove, jer robnim rezervama su privatnici, društvena preduzeća i poljoprivredna dobra dužni 17 milijardi dinara.
Što se tiče kratkoročnih i dugoročnih kredita, u pravu ste, registrovana poljoprivredna gazdinstva su dobijala, ali i od onih koji su registrovani i podneli zahtev 50% nije dobilo. Što se tiče dugoročnih kredita, tu je bilo još manje onih koji su putem registracije poljoprivrednih gazdinstava ostvarili onaj dugoročni kredit. Prema tome, morate povesti računa o poljoprivredi. Poljoprivreda je nosilac ove države Srbije.
Trebalo bi amandmane SRS da prihvatite. U protivnom, mislim da ovo što se tiče poljoprivrede stvarno morate uvažiti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na Predlog zakona o mirnom rešavanju radnih sporova. U članu 21. stav 1. stoji: "Miritelj je dužan da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu".
U mom amandmanu stoji da se reči "miritelj je dužan" zamene rečima "služba pravne pomoći je dužna". Znači, da je služba pravne pomoći dužna da zakaže raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga i dokumentacije o predmetu spora i o tome obaveštava strane u sporu. Ovaj amandman proizilazi iz amandmana na član 7. Predloga zakona.
Da se vratimo malo unazad. Naime, u lokalnoj samoupravi postoje mesne zajednice, a u mesnim zajednicama postoje mirovna veća. Mirovna veća broje tri člana i njihov je zadatak da mirno rešavaju neke sporove pre nego što se eventualno ode na opštinski sud, okružni sud itd. Sve to nije toliko da nemamo miritelja, arbitra i da nemamo agenciju.
"Miritelj u smislu ovog zakona smatra se lice koje pruža pomoć stranama u kolektivnom sporu sa ciljem da zaključe sporazum o rešenju spora". Onda se kaže: "u postupku mirnog rešavanja radnog spora učestvuju strane u sporu i miritelj, odnosno arbitar u skladu sa ovim zakonom". Znamo dobro da se miritelj i arbitar biraju na četiri godine.
Odmah zatim ide i republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova i to je onaj član 7. koji sam u svom amandmanu obrazložio. "Obrazuje se Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova kao posebna organizacija (u daljem tekstu: Agencija").
Mi nemamo nijedno ministarstvo gde nemamo agenciju. Pričamo o rebalansu budžeta, o smanjenju troškova, međutim i dalje povećavamo troškove iz budžeta stvarajući nove agencije. Ta agencija mora da ima, odnosno radom agencije rukovodi direktor. Direktora postavlja Vlada Republike Srbije, a to znači da će dodatna sredstva ići iz republičkog budžeta. "Ako strane u sporu sporazumno ne odrede miritelja, odnosno arbitra određuje ga direktno agencija".
Mislim gospodo da je dosta ovom narodu više tih agencija i dosta je više onih sredstava iz budžeta koja će otići opet nekom direktoru, miritelju, arbitru, a dobro znamo da imamo pravne službe pri opštinama, imamo Ministarstvo sa pravosuđem i prema tome, ne vidim ništa više od razloga da ovo mora da bude agencija.
Smatram da bi trebalo da se porazmisli o ovom amandmanu i bilo bi dobro da sve amandmane SRS prihvatite, a u krajnjem slučaju i povučete ovaj predlog zakona o rešavanju radnih sporova.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao član Odbora za kulturu i informisanje podneo sam amandman na Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Neko na Odboru reče da smo tekst preslikali od jedne države iz okruženja. Ako već moramo taj zakon da imamo, a verovatno bi trebalo da ga imamo, logično je da dobijemo od Evropske unije i valjda ćemo, kako vi kažete, 2014. godine ući u Evropsku uniju, ali ako budemo preslikavali ovaj zakon od država u okruženju nadam se da ćemo ući 2041. godine.
Naime, u naslovu iznad člana 26. – Utvrđivanje činjeničnog stanja od strane poverenika, trebalo bi da stoji reč "ministarstva". U samom članu 26. stav 1: "Poverenik preduzima radnje za utvrđivanje činjeničnog stanja koje su neophodne radi donošenja rešenja iz članova 24. i 25. ovog zakona", logično je da treba da stoji "Ministarstvo preduzima radnje za utvrđivanje..." itd. Takođe, u drugom stavu trebalo bi da umesto reči "povereniku" stoji reč "ministarstvu".
Glavni kamen spoticanja, što se tiče Srpske radikalne stranke, jeste baš sama reč "poverenik". Gospodo, mi imamo agencije u Ministarstvu zdravlja i agencije u Ministarstvu energetike i odjednom se pojavljuje nova reč poverenik. Taj poverenik je čovek sa priznatim ugledom i stručnošću u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava, ali čovek koji se bira na sedam godina. To je veoma interesantno.
Dakle, poverenik ima pravo na zamenika koga bira Narodna skupština na predlog poverenika. Znači, ni poslanik, ni poslanička grupa, ni predsednik Narodne skupštine nema pravo na predlog, nego opet poverenik ima pravo na predlog, koji će Narodna skupština usvojiti; i taj zamenik se isto bira na sedam godina.
Prema tome, gospodo, ako mislite da ovaj zakon stvarno bude zakon koji će dolikovati jednom zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, morate povesti računa da je glavni kamen spoticanja ovde reč "poverenik" i treba prihvatiti sve amandmane koje je predložila SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS i kao član Odbora za poljoprivredu, podneo sam amandman na Predlog zakona o porezu na dodatu vrednost.
Naime, u članu 8. stav 2. reč "poljoprivreda" trebalo bi da se briše. Citirao bih: "Delatnost iz stava 1. ovog člana je trajna aktivnost proizvođača, trgovca ili pružaoca usluga u cilju ostvarivanja prihoda, uključujući i delatnosti eksploatacije prirodnih bogatstava, poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja".
Da bi vam bilo jasnije zašto treba reč "poljoprivreda" da se izbriše, u članu 34. stav 3. lepo kaže: "Ako poljoprivrednici izvrše promet dobara i usluga iz stava 2. ovog člana, obveznik je dužan da obračuna PDV nadoknadu u iznosu od 5% na vrednost primljenih dobara i usluga, o čemu izdaje dokument za obračun (u daljem tekstu: priznanica)."
Da bi u tom istom članu stav 5. naveli: "Poljoprivrednik može da se na početku kalendarske godine opredeli za obavezu plaćanja PDV podnošenjem evidencione prijave propisane ovim zakonom nadležnom poreskom organu najkasnije do 15. januara tekuće godine, pod uslovom da je u prethodnih 12 meseci ostvario ukupan promet poljoprivrednih i šumskih proizvoda, odnosno poljoprivrednih usluga u iznosu većem od milion dinara."
Pa, gospodo, mislio sam ipak da se Ministarstvo finansija dogovara sa Ministarstvom poljoprivrede, ili Ministarstvo finansija ne prihvata ono što Odbor za poljoprivredu predlaže da se uradi. Odbor za poljoprivredu je doneo odluku da se ove godine pšenica plati devet dinara i da premija bude dinar i po. Međutim, gospodina ministra Dinkića ne interesuje ono što mi tražimo, ono što na Odboru zahtevamo, nego usled nedostatka finansijskih sredstava u Ministarstvu finansija uvodi dodatne poreze tj. porez na dodatu vrednost.
To je veoma interesantno. Interesantno je - kada bi jedan poljoprivredni proizvođač, koji dobije kredit i uzme 50 krava mlekara, mlekuša, i od tih 50 dobije 20 leukoznih, koje mora odmah da proda, i dobije vrednost krava od 1.500 evra, a na milion dinara će morati, po isporučivanju tih krava koje moraju brzo da se zakolju, jer je mleko neispravno, znači mora dodati, plus toga što gubi, još 5% poreza.
A, da bude još interesantnije - mi smo danas imali Odbor za poljoprivredu gde je bio potpredsednik Vlade, gospodin Labus, a s obzirom da je bila vrlo interesantna tačka dnevnog reda - informacija o merama koje su preduzete u cilju kontrole proizvodnje, prometa šećera i ispunjavanje zahteva EU za vraćanje preferencijala za izvoz šećera, obrazložio nam je da će baš ovaj zakon o porezu na dodatu vrednost uticati da se ovo više ne dogodi.
Ali, na pitanje - kako to da EU, na čelu sa "gospodinom Olafom", traži da se preispita ko je taj koji je 190.000 tona šećera izvezao, a da vam bude jasnije to znači da je 4.000 šlepera izašlo iz Srbije, a da jednostavno niko ne zna ko je taj što ih je izvezao.
Na kraju, gospodin Labus jednostavno kaže - naljutio se "gospodin Olaf" samo zbog toga što kada je gostovao u našem hotelu u sobi su bile "bubice", ili kako se to kod nas kaže - prisluškivači; da mu kasnije, odlaskom na teren kod Miodraga Kostića, nije omogućena provera papirologije. To je druga stvar. Treća je bila - otišao je "gospodin Olaf" u Kovačicu i tamo od 5-6 radnika dobio informaciju da je ipak bilo prepakivanja šećera.
Evo, to je suština zbog koje bi narodni poslanici trebalo da ovaj amandman usvoje, da pokažemo da je iovako ova napaćena poljoprivreda, koja je za vreme sankcija nosila na plećima ovu Srbiju, trebalo da se izostavi iz ovog člana 8. stav 2, odnosno treba izostaviti reč - "poljoprivreda". Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se neko alegorijski malo pozove na nekoga, očekivao sam da će kolega da nasedne na taj trik i da izađe da mi da pravo da još malo pričam.
Vidite, on je juče za govornicom hvalio Vladu, hvalio ministarstvo i odjednom počinje kritika, kritika i prelazi se na SRS. Moj kolega, kada ste tako dušebrižnik, zašto niste u vlasti ispoštovali 9 dinara za cenu pšenice i 1,50 dinara za premiju, ono što smo se dogovorili na Odboru za poljoprivredu, nego ste dozvolili da se to izigra, kao čovek koji je u Vladi ili vaš cenjeni vođa. Mislim da treba da povedete malo računa o tome. Hvala vam što ste mi dozvolili da izađem još jednom za govornicu.

Razumem, gospodo narodni poslanici, kada u više navrata objasnim da živim na selu i drago mi je što živim na selu. Drago mi je što su moji na selu već 800 godina, otkako postoji moje selo, rade i bave se zemljoradnjom. To je čisto zemljoradničko selo.
Otac mi je star i ostavio mi je da radim 30 jutara zemlje. Niko drugi mi ne radi nego radi Milorad Krstin.
Milorad Krstin isto zastupa sve one poljoprivrednike koji su nosili i nose ovu Srbiju na svojim plećima. Prema tome, moj dragi kolega, mislim da treba da se posebno razumemo, ali nemojte reći da vi radite, a mi ne radimo. Mislim da ta vaša tvrdnja već po koji put za ovom govornicom ne pije vodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da gospodi iz G17 plus prvo se mora spomenuti SRS da bi im proradile vijuge i onda se vraćaju na tačku dnevnog reda.

Interesantno je, a možda bolje što se nisam prvi put javio, u roku od nepunih mesec dana, na Osmoj sednici Prvog redovnog zasedanja i sada na Jedanaestoj sednici Prvog redovnog zasedanja, postavlja se tačka dnevnog reda ista, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama.
Moje javljanje je u vezi akciza na naftne derivate i dizel-gorivo. Interesantno je da ste od tog 14. aprila, kada je trebalo da bude dan za glasanje, a verovatno niste mogli da se složite, ovu tačku ponovo vratili zbog toga što ministru fali još nekih četiri milijarde dinara popune u budžetu.
Međutim, meni je žao što ministar nije tu da sasluša sve one radikale koji su došli da ukažu na propuste ovih izmena i dopuna Zakona o akcizama. Verovatno smatra da je toliko pametan da ono što je realno, kvalitetno, ne može njemu to da uđe u glavu.
Kaže ovde, ministar, akcizna politika se postepeno usaglašava sa zakonskim rešenjem u Republici Crnoj Gori i sa propisima Evropske unije. Razumem sa propisima Evropske unije, ali ako on bude usaglašavao sa Milom Đukanovićem oko cigareta i akciza, mislim da tu ništa neće ući u budžet Republike Srbije, nego u nečije privatne džepove.
Što se tiče dispariteta između motornog benzina i dizel-goriva, gospodo, vi ste podigli motorni benzin, sada je super 57,20 dinara, vi ste ga podigli, napravili ste veliku razliku između 36,80 dinara za dizel i njega, to vam je samo izgovor - popuna budžeta.
Ne znam da li ćete vi, a verovatno hoćete, vidim da ste toliko navalili i sve stavljate po hitnom postupku, i negde septembra meseca podići ponovo benzin gore, dovući do nekih 65 ili 70 dinara, i opet će taj disparitet između motornog benzina i dizel-goriva biti, i ponovo povećanje će doći kao nova tačka dnevnog reda, verovatno u jesenjem zasedanju, ako ih uopšte bude posle izbora.
Kada pričamo o dizelu, ne bih mogao a da ne spomenem ono što je najbitnije, ko su ti najveći potrošači dizel goriva u Srbiji. Individualni poljoprivredni proizvođači, zajedno sa poljoprivrednim kombinatima i zadrugama. Vi ste ovde na Osmoj sednici Prvog redovnog zasedanja predložili na derivate nafte akcizu za dizel gorivo 16,76, sa normalno prethodnih 13,76, a sada predlažete u članu 2. na Jedanaestoj sednici Prvog redovnog zasedanja 16,66. Interesantno, široko je ovo ministar odradio i deset para spustio akcizu na dizel. Svaka mu čast. Mislim da mu ovo nikada neće zemljoradnici zaboraviti.
Što se tiče razloga za stupanje na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja, drage moje kolege, jeste da član 120. Ustava Srbije dozvoljava stupanje na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja, ali mislim kada se bude novi ustav pravio, gledajte gospodo da napišete pre osmog dana, nego po potrebi, jer vama je to uvek potrebno.
Dodatnih četiri milijarde u ovom sigurno neće ostati na četiri milijarde, znajući da su individualni poljoprivredni proizvođači dobili regresirano gorivo, 30 litara po hektaru, a moram vas upoznati da 30 litara po hektaru je sigurno malo. Neko ko je to pravio mislio je da čovek istera traktor i odmah počne da ore drumove, kao Turci.
Nema tog poljoprivrednog proizvođača koji nije i nema bar od pet do deset kilometara udaljenu svoju obradivu površinu, a jedan IMT 539 do tih nepunih 10 kilometara troši 10 litara do odlaska tamo, pa da bi obradio prolećnu setvu mora ići prvo sa tanjiranjem, pa ići sa setvom spremačem ili konskilderom i zatim mora posejati, mora dva puta uprskati, ako bude imao divlji sirak koji je, inače, okupirao vojvođanske površine, i mora dva puta da prska, s tim što će ići sa dva puta špartanja.
Pitam vas, gospodo, ovih šest, sedam radnji ko još može da izdrži sa 30 litara regresiranog govoriva, a da bi to individualni poljoprivredni proizvođači uradili oni moraju kupiti bar dodatnih 50 litara nafte.
Tih 50 litara nafte će pokriti sve ono što ste vi regresirali, drage moje kolege i dragi moji prijatelji, i to neće moći sigurno da ispoštuje jedan zemljoradnik, vi mu iovako ojađenom, koji je podneo teret u poslednjih 14 godina, izvlačite i poslednji atom snage ili poslednji dinar iz džepa.
Onda, normalno je da pitate zašto i zbog čega individualni poljoprivredni proizvođači, a posebno staračka domaćinstva ovako stoje kako stoje, zahvaljujući vašoj monetarnoj i finansijskoj politici, onoj koja će sigurno samo da unazadi iovako ovu posrnulu poljoprivredu.
SRS ovaj zakon ili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama sigurno neće podržati, jer je nakaradan, nije dobar, na štetu je najviše onih koji koriste dizel gorivo, a to su individualna poljoprivredna gazdinstva, zajedno sa poljoprivrednim kombinatima i zadrugama. Zbog toga SRS ovaj predlog zakona neće po drugi put podržati, jer to je realno.

Izvinjavam se, ali cenjenom kolegi moram da kažem, nisam ovim svojim izlaganjem vređao individualne poljoprivredne proizvođače i poljoprivredu. Meni je moj otac u  mom dragom Zrenjaninu i u okolini Zrenjanina ostavio preko 30 jutara zemlje, 77 godina star čovek, ja je radim, znam kako treba raditi zemlju, i koja je u jesen uzorana i koja je u proleće uzorana, i znam tačno koliko se radi, a vas kolega nisam pitao da li imate ili nemate, to je vaša stvar.
Prema tome, nemojte prejudicirati stvari, one koje ovde nisam rekao, samo sam rekao da je tih 30 litara realno malo. Sigurno je da sa tih 30 litara neće moći da se uradi jedan hektar zemlje, sa odlaskom od 5 - 10 kilometara od svog domaćinstva i ništa više.

Nemam nameru da odugovlačim, zaista ova skupština treba da radi, narodu je dosta ovakvih prepričavanja, ali moram da kažem da meni tih trideset i nešto jutara radi Milorad Krstin, a to sam ja.
Ako vama, kolega, neko drugi radi, nisam rekao da sam zemljoradnik, ali sam rekao da je moja porodica tradicionalno zemljoradnička. Živim u selu koje je slavilo pretprošle godine 800 godina postojanja, prema tome, ne vidim, kolega, zbog čega se vi posebno na mene ljutite, jer sam baš stao u zaštitu zemljoradnika i poljoprivrede zbog dizel goriva.