Gospodine Albijaniću, znači član 136. i 226. Gospodine Jočiću, neki zakon ima nekog smisla ukoliko se primenjuje, zakoni se donose da bi se primenjivali, da bi se rešio neki društveni odnos, neka pravila itd.
Podsećam vas na jedan novinski članak objavljen 21. marta 2005. godine, kaže ovako, ''Džihad u drugoj ligi'', podnaslov ''Navijači Novog Pazara na utakmici u Nišu skandirali: Ovo je Turska, Nikad Srbija, Ubijte Srbina, Hašim Tači'', u Nišu, u Nišu to skandirali. Tekst je napisao moj prijatelj Doderović. Niti je on uhapšen, niti ja imam informacije da li je povodom ovog novinskog teksta neko odgovarao ili nije odgovarao, ali to ćete vi meni da odgovorite.
Međutim, zaprepastio sam se kada sam video šta je napisao predsednik Fudbalskog saveza, dao je neku izjavu i kaže: "Iskorenićemo nacionalizam".
Ovo nije nacionalizam, ovi tekstovi. Ovo je šovinizam. Znate, održite im nastavu šta je nacionalizam, šta je šovinizam, da bi znali da ne lupaju gluposti. Ja sam nacionalista, imam lepa osećanja prema svom narodu i prema drugim narodima, ali ove parole nisu lepa osećanja, one su prilično rasističke i rekao bih da je ovo klasičan primer šovinizma.
Pretpostavljam da je nešto urađeno. Ako je nešto urađeno, dobro je. Ako ništa nije urađeno, opet je dobro. Deluje vam čudno. Zašto je opet dobro? Zato što to pokazuje da je zakon radi reda. Marković je jurio 280, da postigne rekord, da to bude više nego što je Đinđićeva Vlada uspela da donese zakona itd.
Javio sam se i zbog drugih stvari za koje mislim da treba da nam date neko objašnjenje. Mislim da ovo krivično delo, bez obzira što je dato tako omnibus, zbog stepena društvene opasnosti, zbog načina izvršenja, ono ne bi moglo da bude nehatno, to bi moralo da bude samo direktni umišljaj.
Znači, svest o delu, želja o delu, želja da nastupe te posledice koje bi mogle da nastanu izvršenjem tog dela. Vi ste upravo to izbacili iz originalne formulacije ovog člana, da bi, navodno, olakšali sudovima da nešto rade, a sudovi ništa nisu radili, nisu ni vođeni postupci.
Vi ste na početku ove rasprave, mislim pre nedelju dana, dali neke statističke podatke o brojevima pokrenutih prekršaja itd. Međutim, sa gledišta krajnjeg efekta koji treba da Zakon da, to je stvarno marginalno, mali su rezultati, što znači da je pogrešan put kojim ste vi krenuli. Ne vi, "Lutra", prvi je on krenuo, Mihajlović. Čeda ga je nagovorio, nego je sada Čeda video da mu se ne isplati diskusija, pa je pobegao.
Pogrešan zakon. Apsolutno sam siguran, kada se privatizuju fudbalski stadioni, hale itd, neće biti nereda. To je kamen temeljac današnje rasprave – ko će da kupi sportske klubova, ko će da bude vlasnik sportskog kluba.
Videli ste i ministra, a i gospodin Batić je jutros pričao da se u sportu nalazi najveći kriminal. Tako ste rekli, gospodine Batiću. Znači, svi znamo šta je uzrok i svi se pravimo da smo slepi do očiju. To ne ide.
Ako nam nudite ovakav zakon, onda je ovo bezobrazluk, jer se vi ne borite protiv kriminala u klubu, nego se borite protiv nekih čauša, nekih jadnih navijača, onih koje za pet evra, za dve čaše piva ili ne znam šta, neko zloupotrebi. To je tako marginalni broj ljudi zbog kojih vi pravite celu aparaturu, policajci kao marsovci obezbeđuju stadione.
Znate šta, kad vidim pripremu neke fudbalske utakmice, meni prvo prođe kroz mozak da možda Tadić ne ide. On je bio životno ugrožen od onog irskog setera, kad ga je kuče napalo. Čim vidim policiju u onim uniformama, Tadić se šeta. Zašto to? Zna se ko je na čelu kog saveza, koliko ima njegovih igrača.
Mi se nerviramo što reprezentacija slabo igra, kako su ubacili u tim onoga, a on ne zna ni da šutne loptu. Zato što je on igrač od nekog funkcionera Fudbalskog saveza. Taj funkcioner mu je menadžer, njemu je stalo da proknjiži 16 puta da je igrao za reprezentaciju i bolja je cena kada ga prodaje nekome.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, vreme.)
Gospodine Albijaniću, samo malo prikočite, ovo je tema o kojoj se priča. Ne pričam o bubamarama, nego pričam o temi.
Sledeća etapa u koju vi nas uvlačite jeste da će pola timova da bude u vlasništvu policije, a pola u vlasništvu vojske, pa ćemo imati "Steaua" i imaćemo CSK-a, imaćemo "Steaua" i imaćemo "Dinamo", i to će sigurno da bude pod kontrolom. Znate, malo inovirajte u odnosu na 1945. Tada je bio Franjo Tuđman, a ovamo je bio Tempo. Razmrdajte se malo, vidite šta je razlog.
I dalje mislim da je razlog svih ovih nemira u tome kako koja interesna grupa, koja rukovodi delom Državne bezbednosti, procenjuje šta treba da se radi. Ako je Tadić napravio neku glupost, odmah naprave tuču na fudbalskom igralištu. Zašto? Onda kada krenu mediji tamo – Pera udario Đoku, Mika udario Lazu, to je nedolično, a kada uhvate ove nevladine organizacije, što nam morališu, onda mi samo pričamo o fudbalskoj utakmici na kojoj je bilo 500 ljudi. Kod nas na fudbalskim utakmicama ima 500 ljudi. Nije kod nas 100.000 ljudi na utakmici, pa neki veliki nemiri.
Videli ste sada, teniseri dobro igraju, napunili su halu tri dana, veselili su se ljudi, sve je lepo proteklo, dizali su parole, navijali za Srbiju. Drugo, gospodine Jočiću, po ovom zakonu, ja mogu da idem odmah u zatvor. Mene na mobilni telefon Fudbalski savez poziva i kaže: "Dođite da glasamo za Orlove" i ja pođem da glasam za ''Orlove'' sa zastavom SRS na kojoj su ''Orlovi'' i vi mene uhapsite. Da li vidite kako je Zakon besmislen? Svaka čast strankama, neki imaju tačku, ali tačka i ''Orlovi'' nemaju nikakve veze. Onu ''žutu'' tačku, pa, jeste. Taj njihov sistematski hendikep ne mogu da rešim.
(Predsedavajući: Gospodine Krasiću, kršite Poslovnik.)
Gospodine Jočiću, nama su potrebni odgovori na ova pitanja, da bismo znali zašto menjate ovaj zakon.