Dame i gospodo, ove stvari su raspravljene na Zakonodavnom odboru i na Odboru za trgovinu i turizam. O čemu se radi? Postoje situacije i slučajevi kada tržište ne može da odreaguje na sve ekonomske mere. Postoje situacije kada tržište ne radi, postoje situacije, kao što smo imali pre nekoliko meseci, kada imamo proizvodnju, imamo promet i nemamo robe na tržištu. Sa nekim merama koje smo mi činili obezbedili smo relativnu stabilnost našeg tržišta.
Ovom odredbom člana 8a., koji praktično reguliše ili nadograđuje ono što je regulisano članom 8., osnovne poljoprivredno-prehrambene proizvode i stabilnost tržišta kada je u pitanju ta vrsta robe, mi samo želimo da pružimo garanciju da Vlada bude u mogućnosti, da bude garant stabilnosti i sigurnosti našeg tržišta. Nekada će to biti preko Direkcije za robne rezerve, nekada će to biti potrebno da se čini na taj način što će se imati uvid u celinu prometa od proizvodnje preko velikoprodaje i do maloprodaje, uz obaveštavanje i na druge primerene načine.
Ova odredba nema za cilj, po ne znam koji put ponavljam gospodinu Mikoviću, nema za cilj da naruši ravnopravnost privrednih subjekata koji učestvuju u prometu, nema za cilj da poremeti i da učini nejednakim uslove poslovanja za privredne subjekte. Uostalom, to smo i dokazali nekoliko meseci, kada je bilo blagih poremećaja na tržištu, niko nije protežiran, niko nije ni forsiran, naprosto dali smo priliku tržištu, ali uz neku kontrolu omogućili smo samo veću regularnost prometa. U tom smislu treba tumačiti odredbu člana 8a.
Što se tiče ove norme, nekorektno je pominjati hleb i kaznu od 100 dinara. Ne treba zaboraviti i još jednu reč koja postoji u tom članu, a ona kaže "može", inspektor može da izrekne na licu mesta novčanu kaznu u iznosu od 100 dinara.
Naravno, neće za situaciju kada se radi o kupovini hleba već za one situacije kada kupac saučestvuje sa nekim prodavcima u nelegalnom prometu, pa recimo nakupuje značajnu količinu robe, ne uzme račun od prodavca, plati viza kartom koja dospeva kao uplata za pet ili šest meseci, i tu istu robu iznese na neko tržište 100, 200 ili 300 kilometara dalje i stavi u nelegalni promet.
U tom smislu su tržišni inspektori ovlašćeni i osposobljeni da naprave tu razliku. Zato stoji ta diskrecija - može u zavisnosti od toga kako se proceni u konkretnom slučaju. Naravno, za kilogram hleba, za mleko, neće biti primenjena ta odredba, ali moram da podsetim sve one koji se pozivaju na neku tradiciju zapadne demokratije i zapadne ekonomije, molim vas, u Grčkoj prodavac juri kupca da mu da račun o kupljenoj robi.
Zašto nam je potreban taj račun? Kako tržišna inspekcija da radi po reklamaciji ukoliko nema računa. Moguće je onda da kupac vara tržišnu inspekciju zbog toga što ne podnosi ili mrzi nekog prodavca. Na ovaj način se tačno definiše taj odnos, ko je prodavac, ko je kupac, i radi se o prodaji, o dvostranom teretnom ugovoru koji povlači prava i obaveze, i na strani prodavca i na strani kupca.
Sa ovim normama i ovim odredbama, o kojima je gospodin Miković govorio, mi u praksi nećemo imati problema. Naprosto, pripremljeni smo i postoji razlika u primeni, da se ne pogreši. Ne želimo nikome da narušimo osnovna prava, nego jednostavno da zaštitimo našeg kupca.
Kako da ga zaštitimo? Pa, on je platio porez za tu robu, ali ta roba nije evidentirana na propisan način i porez je završio u džepu nekoga, a ne tamo gde mu je mesto, u budžetu Republike Srbije. Zato smo bili prinuđeni da učinimo ove izmene, da bi smo imali konkretan regularni promet i da se svi uzajamno kontrolišemo, jer promet nije stvar samo jedne strane, nego svih onih koji učestvuju u njemu.
Što se tiče člana 8a. i navodno privremenih mera, nama ne pada na pamet da uvodimo privremene mere u proizvodnji. Ali, i u proizvodnji postoji jedan deo koji se tiče prometa, obezbeđenja sirovina, prodaje polu i gotovih proizvoda u velikoj prodaji. Taj deo treba kontrolisati, da se roba ne gubi na druge načine i da ide drugim kanalima.