Ovim članom se kažnjava pripremanje krivičnog dela. Znači, ne radi se o pojedinačnom krivičnom delu, kakvo je propisano, nego se kaže - ko priprema bilo koje od ovih krivičnih dela iz Glave 15; sama priprema je nezavisno krivično delo za koje je propisana sankcija od jedne do 10 godina.
Vlada je predložila da se to promeni, da tu kazna bude najmanje tri godine zatvora, a mi našim amandmanom sledimo pooštravanje krivičnih sankcija i predlažemo da to bude od tri do 15 godina. Znači, definišemo u kom rasponu treba da se kreće kazna zatvora za ovo krivično delo, za onoga ko priprema izvršenje krivičnih dela; pripremanje je kada više lica učestvuje u nekom krivičnom delu iz člana 18. stav 3. Krivičnog zakona, a onda se navode konkretna krivična dela iz ove glave.
Ova član je izvorno pretrpeo jednu promenu u pogledu sankcije, jer je tu bila propisana daleko ozbiljnija sankcija u zakonu iz 1977. godine. Mi, otprilike, na ovaj način vraćamo tu sankciju, određujemo tu gornju i donju granicu, u kom rasponu može da se kreće kazna zatvora.
Smatramo da je i pripremanje ovih krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti nezavisno krivično delo, takođe opasno krivično delo, jer se radi o pripremama za uništavanje nečega što se zove država, bez obzira da li je ona nacionalna, ali, u svakom slučaju, država kao jedna kapa ispod koje su svi građani, jedno građansko društvo, gde ljudi ostvaruju svoja ljudska prava, za koja se mi zalažemo i koja, nadam se, i ovaj ustav treba da garantuje; ne samo da garantuje na papiru, nego da garantuje njihovo ispunjavanje, odnosno poštovanje ljudskih prava, a pre svega to obavezuje državu.
Znači, pripremanje ovih krivičnih dela je ta opasnost i zaslužuje kaznu, jer priprema je ta tzv. logistika za nešto što može da bude i te kako krvavo u svakoj državi. Zbog toga predlažemo da se ove kazne omeđe, a u potpunosti podržavamo tu ideju da minimalna kazna treba da se poveća.
Moram da kažem da je malo čudno da predlagač ove promene bude onaj ko je donosio zakone o amnestiji. Malo je čudno, sumnjamo u iskrenost. Ako je neko pomilovao izvršioce tih krivičnih dela, a sada povećava kaznu za pripremu tih krivičnih dela, gde je tu doslednost, ljudi moji? Neko u politici treba da bude dosledan. Ako je razmišljao o tome da treba da se povećaju kazne, onda nije smeo da amnestira, nije smeo da pomiluje. To je nelogično. Za ta dela date su amnestije, data su pomilovanja, prošlo je godinu dana, a sad - puj pike, ne važi se, ajde da povećamo kazne.
Kada Vlada predlaže da se u određenom članu Krivičnog zakona poveća novčana kazna, kazna zatvora ili izrekne neka druga sankcija, nama Vlada jasno poručuje na kom je političkom kursu. Mi podržavamo ovaj kurs, ali postavljamo pitanje - zar je Vladi bilo potrebno dve i po godine da shvati da je pogrešila kad je dala amnestiju, kad je dala pomilovanje?