Javio sam se za repliku, prvo, zato što me je gospodin Aligrudić pominjao više puta u toku govora.
I, drugo, komentarisao je moj amandman - ono što nisam ni predlagao. Sada da vas samo vratim na to.
Tokom obrazlaganja mog amandmana nijednom se nisam pozvao na član 3. stav 2. Predloga zakona, znači nijednom se nisam pozvao. Ali, sad moram da skrenem pažnju javnosti koja posmatra ovaj prenos. Tokom današnje rasprave, kada smo istakli da ovaj zakon treba da uredi način ostvarivanja verskih sloboda građana, ovde nam je rečeno da se to uređuje, ali da se uređuju i neka druga pitanja. Pa bih sad pročitao šta je cilj ovog zakona, znači zbog čega se donosi ovaj zakon.
Vlada kaže ovako: ciljevi ovog zakona jesu (prvo ciljevi u množini nije ispravno, cilj je jedan, ali dobro: 1. da se njime uspostavi demokratski i slobodni saradnički odnosi između države i crkve (Saradnički odnosi između države i crkve. To nije vizantijska sinfonija, da znate.); 2. da se utvrdi mesto i zajemče prava crkava i verskih zajednica u društvu (Znači, to je onaj kolektivitet.); 3. da se doprinese harmonizaciji našeg pravnog sistema sa pravnim sistemom EU u oblasti ostvarivanja verskih sloboda i prava.
Evo ga, tek se na kraju kao treći cilj pojavilo nešto, verska sloboda i neka prava. Znači, promašen je koncept. Mi za ovako nešto nemamo ustavni osnov. U Ustavu Republike Srbije iz 1990. godine, koji ste kritikovali da je nenarodni i loš, pa sad naprasno počeli da ga hvalite kako je u delu kojim je regulisana deklaracija ljudskih prava, od člana 20. i nekog do 50. i nekog, u potpunosti obuhvatio sve standarde propisane evropskim poveljama o ljudskim pravima. Uostalom, radio ga je Ratko Marković, a on je čovek i najveći stručnjak za ovu oblast.
Znači predmet ovog zakona i ono zbog čega se donosi nije način ostvarivanja verskiih sloboda nego, ne znam, meni uopšte nije jasno, demokratski i slobodni saradnički odnosi između države i crkve. Kakvi su to demokratski odnosi između države i crkve? Imam jednu varijantu kako to Vlada vidi, koji su to demokratski odnosi.
Naravno, nisam sad pričao o mom amandmanu, jer koristim legitimno pravo da, kada neko od poslanika vlasti zloupotrebi govornicu, uvek je zloupotrebim, bože moj, vodeći računa da ne budem kažnjen kao Nemanja, jer imam veliku decu, a stalno cepaju patike i nemam nameru da dam Skupštini patike. Meni je samo jedanput uzela Nataša Mićić te patike i otišla u prošlost.
Znači, amandman se odnosi na status pravnog lica crkve i verske zajednice i, jeste, pravi se veza sa članom 4. Predloga zakona, ali naprosto to je naš koncept.

Gospodine Obradoviću, nadao sam se da ste došli kao pripremljeni predsedavajući, a to podrazumeva da se zna o kom članu se priča i o kom amandmanu.
Moram da vam skrenem pažnju, u članu 9. stav 1, na koji sam podneo amandman, nema poziva na član 3. niti na član 20. Molim vas, nemojte da trošite oružje za član 20. jer smo podneli i tamo amandman, pa ćemo tada da pričamo o tome. Nemojte nama da spočitavate zakon iz 1953. godine. Ja sam 1956. godište. U SRS, koliko vidim, ovi poslanici što sede ovde, Moma je najstariji, 1954. godište.
Kada dođemo do člana 17. Predloga zakona, a gospodin Radovanović je podneo amandman i na taj član, onda ćemo da pričamo o propisima iz 53. i 77. godine. Vi ovako citiranjem ili nekritički izlazite i svako priča šta stigne, to je vaša taktika, vaš stil, nemam ništa protiv stilskih figura u Narodnoj skupštini, ali samo vam skrećem pažnju, ako mislite da na taj način možete da dovedete u zabludu gledaoce da se SRS zalaže za propis iz 53. i 77. godine, onda činite stvarno veliku grešku, jer na tu temu još nismo došli.
Kada budemo došli na tu temu nadam se da će mnogima biti mnoge stvari jasnije i da ćete onda podržati stav SRS, kritički stav koji se odnosi na prećutno ili direktno omogućavanje sektama da vršljaju. Nisam u mogućnosti da im omogućim. Poznat sam kao neko ko se bori protiv tih sekti jer ne mogu da shvatim da treba da postoje, kao što ne mogu da shvatim čoveka koji se recimo učlani u GSS. Pa 250 stranaka postoji i nećemo valjda da kažemo da treba 250 verskih zajednica.
Problem vašeg koncepta, pročitao sam ga, jeste u pogrešno postavljenim ciljevima. Vi bežeći od početka došli ste na pola puta i dokazujete da crkvu smatrate kao građevinu, što reče Ćirković, a neki je smatraju kao sindikalnu organizaciju, a neki kao političku organizaciju. Nemam ništa protiv tog vašeg shvatanja, ali to ostavite za neki drugi propis. Ovaj propis treba da bude zakon o slobodi veroispovesti.
Vidite kako smo vas majstorski doveli u situaciju, kako idemo na koji član otvara se tema i pokazuje se da ste promašili zakon, apsolutno ste promašili predmet zakona.

Naravno da veza između člana postoji sa članovima četvrtim i desetim, i to je direktna veza. Protivnik sam amandmana koji je podnet od strane gospodina Omerovića i gospođe Nestorović. Protivim se konceptu zakona, jer mi pokušavamo amandmanima da saniramo štetne posledice koje mogu da proizađu iz ovakvog predloga zakona, kako je on dat u izvornom tekstu.
Naravno, gospodin Radovanović će posebno o našem amandmanu na član 11. da iznese argumentaciju.
Međutim, moram da istaknem još jednu stvar koja je promakla svima nama. Napisali ste da tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona. Njihov pravni subjektivitet nije rezultat nekog zakona i nije osnov u nekom zakonu, jer pre nego što je moderna srpska država, a ona se tretira da 200 godina postoji, i počela da nešto reguliše svojim zakonima, postojala je na ovoj teritoriji SPC, postojale su i druge verske zajednice, i to je prva velika nepreciznost.
Pa sad možemo da se vraćamo i na Dušanov zakonik, po principu kontinuiteta. Možemo da se vraćamo gde god hoćemo, mislim da je ovde prisutna ta velika nepravilnost, a ljudi se smeškaju, ne shvataju, jer ovo je vrlo važno pitanje. Ako vi pričate o pravnom subjektivitetu neke crkve, konkretno SPC, na osnovu nekog zakona, onda postavljam pitanje, kako ćete rešiti pitanje imovine, da li ona potiče od sticanja pravnog subjektiviteta ili ona ima svoj istorijski predkontekst.
Vi niste napisali da ima, vi ste napisali da je ona tradicionalna, ukoliko je na osnovu zakona, a ovu državu napravila SPC. Neću sada da upoređujem tu šta je starije, ali ubacili ste na osnovu zakona potpuno nepotrebno, promašili ste temu, trebalo je da regulišete način ostvarivanja veroispovesti. Vi ste se uhvatili u crkve.
Vi crkve, verske zajednice, organizacije delite na igrače koji igraju u prvoj ligi, drugoj ligi, zoni i ono što ispada iz sistema takmičenja. Ne postoji veće omalovažavanje za verske zajednice u Srbiji od ovog predloga zakona. Ne postoji. Povodom svakog člana objašnjavam u čemu se ogleda propust i nedostatak.
Pazite koliko ima logičnih problema u Predlogu zakona. Pre 10 minuta, pre 15 minuta, pre dva sata i jutros odavde je grmelo, zakon iz 1953. godine, zakon iz 1977. godine, to se ne priznaje, pod tim zakonima je urađeno, verovatno je po onom iz 1953. godine Mićunović jahao, samo se o tome priča, a onda sada idete na kontinuitet i pozivate se na te propise.
Niste vi bili tu, gospodine Anđelkoviću, ovde se sve i svašta čulo, pa je čak i aplauz pao, posle 32 minuta neke beznačajne priče pao je frenetičan aplauz, a zbog čega aplauz, napadao se zakon iz 1953. godine, pa još jadni Milovan Radovanović ispade kao da ga je on doneo, on se tada nije rodio. Kako je to loše, kako to ne valja, a sada se u ovom članu priča se o kontinuitetu na osnovu zakona, a SPC je starija od ovog perioda koji se zove moderna srpska država.
Vidite i sami, ministar malo-malo pa pobegne, ali znam da će da beže, da će da koriste ovo vreme, lošu ste temu izazvali za neku propagandu.
SPC i tradicionalne crkve koje deluju u Republici Srbiji, neke od njih ne dele moje mišljenje, to moram da vam kažem. Znam da ovi predstavnici Rimokatoličke crkve imaju vrlo loše mišljenje o mojim nastupima, kao što imam loše mišljenje o njihovoj crkvi, ali pošto sam verski tolerantan čovek ne osporavam ni jednom verniku Rimokatoličke crkve njegovo pravo.
Naravno, taj deo ne diramo i ovim amandmanima mi ne ulazimo u verska osećanja pojedinaca. Naprosto, moram da konstatujem ovo, ovde se izvrće istorija. Gospodin Radovanović će pričati o našem amandmanu. Mene čudi da niste prihvatili naš amandman, čak smo u oba stava ispravili nazive. Vi ne znate ni nazive crkava, mogu da shvatim da poslanik ne zna, ali kako ministar ne zna kako mu se zovu te crkve, oni su abonenti kod njega, on nešto tamo daje, popravlja crkve, da li je hrišćanska, da li je reformska-hrišćanska, on je sve pobrkao, a ovamo piše neke knjige o religiji, nešto istražuje.
Na kraju ću morati da čitam onu njegovu knjigu da se ljudi malo smeju, pogrešne savetnike imate. Srbija ima jaku teološku školu, ima ljude koji se bave teologijom, imate mladog čoveka, Vladimira Dimitrijevića, zašto njega niste konsultovali da vam on kaže, Zorana Miloševića što niste konsultovali, Smilju Avramov što niste konsultovali.
Zašto niste konsultovali neke ljude koji to znaju, kojima je to profesija. Imate vrlo kvalitetne kolumniste koji pišu u novinama, Svetozara Radišića, pa Kijuka, gospodu koja vrlo dobro zna ovu materiju, što niste konsultovali ljude koji se predstavljaju tamo, koji nastupaju, koji sve znaju, da vam održe lepa predavanja iz oblasti teologije.
Nisam za te stvari zadužen, ali moram poneki put da se pojavim, jer raspolažem elementarnom logikom, pa bi bilo sramota da sedimo ovde i da kaže - evo vidi, zdravorazumsko rasuđivanje problematično kod predlagača, a vi niste primetili. Primećujemo probleme u rasuđivanju, koji se manifestuju u tekstu zakona. Vi se pozivate na ono što napadate, to nigde nema.
Ne bi me iznenadilo da ste na kraju podneli jedan amandman da je Vojislav Koštunica napravio SPC.

Naravno da podržavam amandman gospodina Milovana Radovanovića, ali moram da obrazložim da poslanici, kada budu glasali o ovom amandmanu, imaju u vidu i sledeće, da se nalazimo na terenu koji je definisan kao autonomija u okviru pravnog položaja crkava i verskih zajednica, da postoji član 4. tog predloga zakona, to su tzv. Subjekti korporativne verske slobode, odnosno Subjekti verske slobode, kako su naknadno prihvatili da treba da glasi.
Pa je tu rečeno: Subjekti verske slobode u smislu ovog zakona su tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice). Znači, pod nazivom crkve i verske zajednice nalaze se konfesionalne zajednice i druge verske organizacije.
Vi niste prihvatili naš amandman kojim smo tražili da se član 4. preformuliše u smislu tradicionalnih crkava i verskih zajednica. O tome mora da se vodi računa.
Dalje, prihvatili ste da li naš amandman, da li nešto drugo, nije bitno, i izbrisali član 10. Predloga zakona. U članu 10. je navedeno da postoji kontinuitet, odnosno priznaje se kontinuitet sa pravnim subjektivitetom od ranije. Zašto to pričam? Zato što ste taj član formalno-pravno izbrisali, ali posle člana 10. gotovo da je moglo da dođe novo poglavlje, gde nabrajate tradicionalne crkve i verske zajednice i kao rezultat svega toga, u okviru crkava i verskih zajednica, idu konfesionalne zajednice. Gospodin Radovanović traži da se izbriše ova odredba.
Vi ste prihvatili jednu formulaciju od ponuđene tri. Prihvatili ste formulaciju da ne navodite koje su to konfesionalne zajednice, iako u svom nazivu imaju naziv crkva, već ste se pozvali na propis iz 1953. i 1977. godine. Pri tom delite mišljenje sa gospodinom Radovanovićem da postoje neke zajednice koje su formalno-pravno samo prijavljene, nigde nije registrovano.
Malopre ste gospodina Radovanovića napadali što nije gasio verske sekte, pa ste odmah rekli – da, niste ni vodili registar nego neko drugi. Sada vidimo da niko nije vodio registar. Bila je neka najobičnija prijava. Ovo podsećam i zbog našeg amandmana na član 8, gde smo pričali o verskim službenicima, sveštenicima i onima koji se bave bogosluženjem. Takođe ste i to pokušali da omalovažite, ali vidite i sami da upadate u zamku, jer meni je i cilj da vas uvedem u zamku da bih javnost Srbije ubedio u to da je ovo papir sa kojim samo želite da mašete.
Sada ćemo doći na poglavlje Registar, gde opet imate pogrešan koncept. Moram da vam kažem, kada se nalazimo na terenu ljudskih prava onda, prema nekim stavovima Evropskog suda za ljudska prava i prema međunarodnim dokumentima koji važe u Evropi o ljudskim pravima, ukoliko ima potrebe da se nešto evidentira onda se podnose prijave, a ne podnose se zahtevi, jer se prijavom samo država obaveštava i od nje ne traži ljudsko pravo, jer ljudsko pravo izvire iz same činjenice da je neko čovek, da je slobodan čovek, da mu Ustav garantuje minimum sloboda i prava. To je problem koncepcije, tu se apsolutno ne slažemo.
Vi niste prihvatili koncepciju koja izvire iz Ustava, hteli ste da idete dalje, upustili ste se u nešto što je zabranjeno, da delite na prvu, drugu, treću ligu crkve i verske zajednice, i sada trpite kritiku sa naše strane, koja je principijelna u skladu sa Ustavom i trpite kritiku nekih koja nije principijelna, ali koja se zasniva na jednom utopijskom pogledu na prava satanista i ovih drugih.
Kada se sve ovo uzme u obzir, a pogotovo član 10, iz koga po logici stvari slede članovi od 11. do 17, koje ponavljate u kasnijim članovima kod registra i kod registracije, bilo bi mnogo bolje da usvojite naš amandman da se član 17. briše.
Tim pre što, ukoliko ostanu na snazi odredbe o registraciji, to pravo dobijate, koje mislite da ste konstituisali amandmanom Odbora za evropske integracije.
Znači, ukoliko stvarno delite to mišljenje, a nisam čuo da se osporava amandman gospodina Radovanovića, onda je mnogo bolje da prihvatite taj amandman, a da u odredbama o registraciji zadržite ono što ste hteli izmenom člana 17.

Vrlo prosto i jednostavno, nije teško da se shvati, pod arapskim 2. vi ste dali novo poglavlje koje glasi - registracija. Kreće se sa članom 18. i završava sa članom 27. koji ima naslov za taj član - Nadzor.

Šta je poenta? Poenta svih odredbi od člana 18. do člana 27. je u stvari način evidentiranja. Vi ste to dali kombinovanom metodom, da se podrazumeva da ste regulisali postupak registracije, postupak evidentiranja i, bukvalno rečeno, ovde prikazujete da to što nazivate korporativne verske slobode, prvi put čujem za taj termin, možda ste brisali tekst, ali taj mentalitet, ta suština i način razmišljanja je ostao.

To je vama smešno, ali meni žalosno, jer pokazujete da je crkva politička stranka i da je crkva sindikalna organizacija, i vi ste za njih propisali gotovo identičan postupak kao kada se registruje sindikat. Sindikat se registruje kod Lalovića, političke stranke kod ovog Stojkovića, ili kog ovog za državnu upravu, nije ni bitno, a u toku je i neko razmišljanje o promeni Ustava, te je jedna od tih varijanti da se to dešava u nekom od ovih sudova, najviših sudova u našoj zemlji.

Mnogo je preciznije, bolje i ispravnije, sa gledišta materije koju bi trebalo da reši ovaj zakon, da ovo poglavlje ima naziv - Registar, pa u okviru toga da propišete šta se upisuje u registar koji se vodi kod nadležnog državnog organa.

Vi, nažalost, ne želite to, pošto očigledno imate nameru da prihvatite, kako sam čuo u uvodnom izlaganju, vrlo afirmativan stav predstavnika Vlade u pogledu nekih verskih organizacija, koje nisu crkve ni tradicionalne verske zajednice, čak je bilo toliko afirmativno da neki njihov fakultet ovde dobro radi, kasnije sam čuo od Milovana Radovanovića da ti koji pripadaju toj grupaciji u nekim državama su proterani zbog subverzivnog delovanja. Ali, to je vaš politički stav.

Malopre, tokom ove rasprave, pojavio se problem, pa šta, nešto je urađeno 53. i 77, pa je neko prijavljen, a nije vođen registar, samo je data prijava. Oni su se otvarali prema svetu, da znate. Možda ne 1953. toliko, ali 1977. godine su se otvarale prema svetu. Deset godina pre toga vi sami znate da je Krunoslav Draganović došao u Srbiju, naša Udba ga kidnapovala tamo negde kod Trsta, prebacila ga ovde i onda je sve rekao šta je radila Rimokatolička crkva protiv SFRJ. Naravno, on nije otišao u zatvor, tu je doživeo, tu je i sahranjen, ali se sve saznalo.

Moram da vam kažem da ove ekumenističke strele koje šaljete, to vam je promašaj, kao što vam je promašaj i ova evropska integracija. Vi biste sve uradili radi tih evropskih integracija. Isto je 1977. godine rađeno. Isto je prihvaćeno da svaka šuša može da se registruje i verski deluje, dovoljno je samo da podnese prijavu, tada je ostalo tih 500 prijava, to je državna bezbednost posmatrala sa strane, neki put im je odgovaralo, a neki put nije, koristili ih, imali ih u šaci za neke stvari i ko zna šta se sa njima radilo.

Vi sada želite tu da uvedete neki red opet na pogrešan način. Vi se na drugi način otvarate prema EU. Moram da vam kažem, to što je Amerika izvršila pritisak prema Nemačkoj zato što ne priznaje neku versku sektu, budite sigurni ako Amerika bude vršila pritisak prema vama, vi ćete da je registrujete. Moraćete da registrujete. Zašto?

Vi sledite tu politiku, kao oni 1977. što su dozvolili, dođi i podnesi prijavu, rešeno. U tom kontekstu je ovaj što je predsednik Privredne komore grada Beograda, on je prodao svoju kuću u Zemunu i ceo plac nekoj crkvi, skupljaju se tamo neki.

Mislim da kada ste radili i razmišljali o konceptu ovog zakona, da ste morali da iskoristite nekog od vaših ljudi koji je blizak Ministarstvu pravde i koji je imao prilike da pročita neke odluke Evropskog suda za ljudska prava. Postoji 25 vrlo karakterističnih primera odluka Evropskog suda za ljudska prava, koje se tiču delovanja i registracije pojedinih crkava i nekih sekti. Na bazi toga mogli ste da shvatite u kom delu država i šta može da propiše, na šta je ovlašćena da reguliše.

A opet se vraćam na član 3. Predloga zakona, jer mislim da je trebalo to mnogo preciznije da razradite u ovom zakonu, gde postoji mogućnost da se ograniči sloboda veroispovesti kada je to u interesu države, demokratskog društva, da obratite pažnju na proporcionalnost, na dozvoljeni postupak, na prijave, registraciju i druge pojedinosti. Praksa postoji, nešto što može da se izvuče kao standard takođe postoji, ali je problem što to ne vidim u vašem Predlogu zakona.

 

Naravno, ne mogu da podržim ovo sa 20 građana. Nešto slično je uradio Građanski savez Srbije. On je imao ministra inostranih poslova, predsednika Narodne skupštine, Dragora Hibera, Radmilu Hrustanović. Kao što vidite, sa manje od 20 oni su bili jaka verska sekta.
Naravno da nećemo da podržimo ovaj amandman, jer ovo je stvarno besmisleno i u ovom konceptu zakona. Moram da skrenem pažnju predlagaču, stičem utisak da vi smatrate da su Stanko i Predrag Ristić pripadnici neke verske sekte. To su oni koje ste sinoć uhapsili, kao pomagače, koji skrivaju Ratka Mladića. Objavljeno je da ste vi – vlast, uhapsili.
Vi ste vlast, a još uvek ne hapse poslanici, nego policija, a policija je deo izvršne vlasti. Vi ste uhapsili Stanka i Predraga Ristića. Oni nisu verska sekta, čak ni po amndmanu gospodina Meha Omerovića. Oni nisu verska sekta, jer su samo dvojica. Ne znam zašto ste njih uhapsili, šta su vam oni jadnici krivi? Tražite Ratka Mladića i hapsite po Srbiji gde stignete. Ipak preterujete.
Naravno, ovaj njihov amandman ima drugi problem - oko pečata. Prvo se nešto konstituiše, pa tek onda stekne pravo da ima pečat. Po ovom amandmanu, oni prvo naprave pečat pa se registruju. To postoji samo u opštini Surčin, koju je sačuvao Zoran Lončar. Došli banditi, napravili neku novu vlast, on prihvatio falsifikovani pečat.
Zoran Lončar je član DSS, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu. On zna da je falsifikovani pečat i on je prihvatio falsifikovani pečat. Nije to samo kada je u pitanju Surčin, nego i nešto drugo.
Naravno, koristim ovo da objasnim besmislice oko pečata i oko broja ljudi, ne ulazeći u drugu stranu ovog amandmana, jer je on potpuno za nas neprihvatljiv, s obzirom da smo mi podneli amandman kojim tražimo brisanje ovog člana, jer na ovaj način ne možete da rešite ovu stvar.
Koncept zakona je pogrešan. Vi ste sa ove govornice više puta istakli da predstavnici SRS ne treba da se plaše da će ovaj zakon da bude zloupotrebljen, da se neke nazovicrkve i nazoviverske organizacije ili sekte registruju kako bi javno delovanje. To ste rekli više puta. Nama je bio cilj ove rasprave, između ostalog, da vi to ponovite i obavestite građane Republike Srbije.
Tvrdim vam, znajući kakav je karakter vaše vlasti, kako funkcionišete, na poziv ambasadora nekoliko zapadnoevropskih država, vi ćete u registar upisati i kao crkve i kao verske organizacije čak i te asocijacije, jer su ambasadori tih stranih država vernici tih sekti i tih verskih organizacija. Neću da vam kažem sada imena, ali ćete saznati vrlo brzo pošto stupi na snagu ovaj zakon. Onda ću da vas prozovem i da vas podsetim na sve ovo što ste danas pričali.
Danas ste rekli da je potrebna registracija, potrebno je regulisati verske organizacije, da bi se imao uvid u celinu, nalazili ste različite razloge. Kažem vam, vi nećete sprečiti, nego ćete morati da ih registrujete i na taj način da legalizujete njihovu delatnost. Da vam objasnim, i u nekim grupacijama ovde koje se javljaju kao udruženje investitora iz inostranstva, ambasadori pojedinih država u Srbiji i Crnoj Gori su pripadnici nekih sekti, a vi ćete morati da registrujete te sekte ovde, jer ste uslovljeni studijama, ovim stvarima, onim stvarima.
Neće se ništa razlikovati od onog zakona iz 77. koji ste kritikovali. Završio sam moj posao za danas, jer je sve izašlo na čistinu, pa ćemo videti kom opanci kom obojci. Samo da vas podsetim ponovo. Sa ove govornice smo vam pričali o Zakonu o hipoteci. Sinoć na televiziji je bila žestoka reportaža vaše televizije da se taj zakon ne primenjuje, a Parivodić se ovde kleo kako će moći hipoteka na bazi građevinske dozvole, nijedna banka neće da čuje za to.
Da vam ne citiram ostale propise koje ste ovde na neki način doneli, a u praksi se to iskrivilo i uopšte nije zaživelo. Slično, identično desiće se i sa ovim propisom. Nećete postići to što se ovde deklarativno zalažete, već će to prerasti u svoju suprotnost, a trpećete velike pritiske, pa ćete potpisivati sve i svašta.

Da, i ovaj amandman se odnosi na poglavlje koje se tiče registracije. Amandmanom se traži brisanje člana 24, u skladu sa našim konceptom o kome smo danas stvarno dosta stvari izneli.
Ali, sada da vidimo na kom terenu se nalazimo. Na terenu verskih organizacija, koje nastaju na bazi toga što postoji neki doktrinarni teološki stav koji se razlikuje od nečega što propoveda tradicionalna crkva ili verska zajednica. Sad tu se stvarno nalazimo na terenu velikih problema.
Ako uzmemo moju omiljenu temu Rimokatoličku crkvu, ona je sazvana, nastala na dve velike istorijske laži, ministar će da potvrdi ovo moje jer verovatno smo čitali iste knjige. Čak su i istoričari Vatikana potvrdili da se radi o dvema najvećim istorijskim lažima.
Jedna od tih istorijskih laži jeste Konstantinova darovnica. Nećete vi naći nijednog biskupa, kardinala ili bilo kog velikodostojnika Rimokatoličke crkve koji se neće pozvati na Konstantinovu darovnicu, a dokazano je da to ne postoji.
Druga velika laž, ili možda prva, da je Papa namesnik, da se grob Svetog Petra nalazi u Rimu. Sveti Petar nikada nije bio u Rimu, dokazano da nikada nije boravio u Rimu. Drže neki tamo kovčeg, nešto prikazuju. Znate, i onda sada kada se neko tamo odvaja od njih i od tih laži, donekle čovek i može to da shvati.
Tako da samom pričom o crkvama, verskim zajednicama i verskim organizacijama,, i potrebi regulisanja njihovog pravnog statusa, i Vlada Republike Srbije je ušla u jednu oblast koja ne sme biti predmet ovog zakona, jer to sa verskim slobodama apsolutno nikakve veze nema. Niti se crkva može posmatrati kao neki kolektivitet ili kao neko zajedništvo, a pogotovo moram da dodam još jednu rečenicu ovde, pošto u nekom od sledećih članova Predloga zakona vi pričate i o oblicima pozitivne diskriminacije.
Sva ta vaša priča je priznanje da ste ušli u nešto što nije moglo da bude predmet ovog zakona. Zato vam predlažem ili da prihvatite ove naše amandmane, ili da jednostavno povučete ovaj zakon iz procedure.
Budite sigurni da će daleko veća šteta biti ovakvim zakonom i sa ovakvim zakonom nego prema sada postojećem stanju, jer ćete legalizovati sve ono što kod nas do sada nije postojalo.
Nije legalizovano, podneta je prijava, ta prijava stoji negde, ne postoji registracija, postoji samo blagonaklonost da se zažmuri da nešto postoji, ali ćete i vi ministre morati da zažmurite, pa čak i da potpišete nešto, to vam garantujem. Živi bili pa videli, kada stupi na snagu ovaj zakon pet ambasadora ima da vas poziva da vas pita zašto njegova verska sekta nije registrovana u Srbiji.
Ako vam sada skrenem pažnju na neke bankare koji deluju ovde iz inostranstva, za naše je posebna priča, a nemojte da se iznenadite ukoliko posle nekoliko meseci i neko iz Vlade kaže - bilo bi dobro da to upišete ministre, jer država će dobiti toliko i toliko para za tu i tu investiciju. Vodite računa, mislim da ste pogrešno shvatili amandmane SRS.

Nije kulturno da odete, da vam pročitam ovo što ste rekli da je neka procedura rađena. Nisam ljubitelj javne diskusije i rasprava, to moram da vam kažem.
Vi ste, gospodine ministre, 16. aprila ove godine dobili pismo, da vam pročitam, pošto ste zaboravili šta je napisano: "Uvaženi gospodine ministre, poznat vam je jednodušni stav svih tradicionalnih crkava koje deluju u našoj otadžbini da je pre rasprave o Predlogu zakona o crkvama i verskim zajednicama u Skupštini Srbije (pobeže) neophodno još jedanput izvršiti konsultacije između vas i predstavnika tradicionalnih crkava i postići punu saglasnost između Ministarstva vera i tradicionalnih crkava u pogledu teksta predloženog zakona.
Pošto će se Predlog zakona već sutra naći na dnevnom redu Skupštine, tako da više nemamo vremena za te konsultacije, sa zahvalnošću smo prihvatili vaš predlog da konačni tekst Predloga, prihvatljiv za sve tradicionalne crkve, bude dostavljen vama pre skupštinskog zasedanja, kako biste vi potrebne izmene i dopune ugradili u tekst vladinih amandmana na Predlog zakona".
Neću dalje da vam čitam, samo ću da vam objasnim da ta verzija koja je dogovorena sa predstavnicima tradicionalnih crkava, u tekstu se pominje komisija itd, neposredno pre nego što je predat Predlog zakona izmenjena, i oni su bili zaprepašćeni da je ono što je dogovoreno izbačeno, data je potpuno druga verzija i zato su se 16. aprila javili ministru.
Sada, gospodine Prorokoviću, da čujete njihov stav. Na kraju, da ne čitam, dugačko je pismo.
"Ukoliko, ne daj bože, ne prihvatite nijedan od tri ponuđena izlaza iz zamke zvane registracija svih i svakoga, sa žaljenjem smo prinuđeni da vam saopštimo da takav zakon tradicionalne crkve iz principijelnih razloga, a pre svega iz razloga savesti, ne mogu i neće prihvatiti. U tom slučaju tražimo da se Predlog zakona odmah povuče iz skupštinske procedure i da se zatim doradi, preradi i poboljša, pa tek potom vrati u dogledno vreme na dnevni red Narodne skupštine". Sada daju neko svoje lično razočarenje likom i delom ministra, koji jedno priča njima, drugo ovde, treće javnosti.
Molim vas, to je potpisao episkop bački za tradicionalne hrišćanske crkve u Srbiji, po ovlašćenju, znači, nije to stav jednog episkopa, nego onog koji je ovlašćen u ime svih tradicionalnih crkava koje deluju na teritoriji Republike Srbije. Oni se međusobno dogovaraju, jer su suočeni sa istim problemom koji im je Vlada stvorila. Tradicionalne crkve su suočene sa tim problemom. Nešto su oni usvojili.

Član 25. se odnosi na, kako ste vi nazvali, pravni lek, a to je mogućnost vođenja upravnog spora pred nadležnim sudom. Trenutno je to Vrhovni sud Republike Srbije povodom rešenja o upisu, odbacivanju prijave za upis, odbijanje upisa ili brisanju iz registra itd.
Sada ću vam reći, mi smo amandman podneli iz čisto principijelnih razloga, pošto se ne slažemo sa koncepcijom koja se nudi ovde, ali ću vam reći kako će biti u praksi, u primeni ovog člana.
U primeni ovog člana Veće za upravne sporove Vrhovnog suda Republike Srbije poništavaće vaša rešenja i donosiće presude po tužbi po kojoj se pokreće upravni spor, gde se poništava to rešenje, pa ako vi nastavite tri puta to da radite, nije isključeno da Vrhovni sud u upravnom sporu u meritumu reši i naloži upis određene verske sekte. Zašto? Opet vam unapred skrećem pažnju zašto. Zato što u ovim tranzicionim vremenima naše sudije idu na doobuku i upoznaju se sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava.
Da ste mi rekli da ćete ovako nešto da uradite, poneo bih vam literaturu, to je jedno dvadeset kilograma materijala, to ima u Vrhovnom sudu, ima i na Pravnom fakultetu u Beogradu, postoji kod ovih nevladinih organizacija, Nataša Kandić je jednu knjigu sa stavovima sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava izdala i videćete da će sudije Vrhovnog suda Republike Srbije da se više pridržavaju tih pravnih načela koja su tamo sadržana nego ovog zakona. Nećete moći da sprečite registraciju, jer ste vi otvorili Pandorinu kutiju. Dakle, sa ovim odredbama o registraciji vi ste otvorili Pandorinu kutiju.
Neću dalje da vam objašnjavam pošto znate da postoje ovi razlozi, nego očekujem neke odgovore zašto su ova dva čoveka uhapšena, kada nisu članovi nijedne verske sekte, samo zbog toga što je neko posumnjao da su oni u nekim odnosima sa Ratkom Mladićem, što ne služi na čast ovoj vladi Vojislava Koštunice, koja očigledno ovim zakonom želi da kaže da je ona napravila SPC, da se po nečemu razlikuje od drugih.
I na kraju, samo da vam skrenem pažnju na još jednu stvar. A kao ministar ste morali da pratite i aktivnosti velikodostojnika crkava, koje deluju i bogosluže u Republici Srbiji, kakva je njihova delatnost kada odu u inostranstvo.
Ovde postoji u Rimokatoličkoj crkvi jedan koji rukovodi ovim organizacionim delom na teritoriji Republike Srbije, koji kada ode u inostranstvo ospe paljbu na to što se slavi 27. januar u Srbiji. Zašto je Sveti Sava đačka slava i kako je to odraz nekog kleronacionalizma u Srbiji, to je baš ovaj što ovde stoluje u ime Rimokatoličke crkve.
Znate, on je imao veliki spor, a zašto? Zato što je javnost u Srbiji, neka koja se interesuje za te delatnosti, saznala šta je on pričao o Svetom Savi i saznala o njegovom protivljenju što je Sveti Sava đačka slava, pa je čak toliko daleko išao da je podelio Srbiju na dva dela, pa je rekao, možda u Kragujevcu može to da se slavi, ali zašto u Vojvodini.
To je, naravno, u sklopu slobode jedne crkve, zato što je to odvojeno od države i vi nemate tu nekog većeg uticaja, nemate ni mogućnosti da dajete neku principijelnu primedbu.
Međutim, sve verske zajednice i sve crkve koje deluju na teritoriji Republike Srbije moraju da poštuju demokratsku i svetovnu vlast Republike Srbije. Ukoliko to tako ne bi bilo, onda džabe donosimo zakon, džabe donosimo sve.
Već sada skrećem pažnju da neko pod plaštom crkve, verske zajednice i na drugi način deluje subverzivno protiv države i naroda. Samo bih vam skrenuo pažnju, verovatno na kugli zemaljskoj ne postoji, osim kod nas, da je zahvaljujući Đinđiću i Bogoljubu Kariću neki čovek, koji se proglasio da je Muftija, neki izražavaju sumnju da je uopšte završio te njihove škole, rektor nekog univerziteta, ne Bogoslovskog.
Da u zgradi univerziteta postoje dve streljane, u prizemlju i u podrumu. U prizemlju treniraju ovi koji imaju para da plate municiju i da ispucaju tu seriju koju su planirali, a u onoj u podrumu samo odabrani.
Treba da znate da postoji veliko nezadovoljstvo starijih ljudi, iskrenih vernika, koje neko izbacuje iz džamije. Vi ne možete to da sprečite i ne tražim od vas da vi to sprečite, ali od vas tražim da to primite k znanju. Šta tražim još od vas? Da iskoristite vašu poziciju i da zamolite gospodina Jočića da napokon reši pitanje ubistva porodice Munitlak u Novom Pazaru.

Član 37. ima naslov - Osnivanje obrazovnih ustanova prema opštim propisima. On počinje rečima "crkve i verske zajednice". Danas sam više puta stavio do znanja da se pod crkvama i verskim zajednicama podrazumeva ono što je navedeno u članu 4. Predloga zakona, a to su tradicionalne crkve, verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije. Tako je to Vlada definisala kao crkve i verske zajednice.
Jasno se razlikuju tri grupe, tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije. Njihov zajednički naziv ili sinonim za sve njih je crkve i verske zajednice.
''Crkve i verske zajednice mogu osnivati i predškolske ustanove, osnovne škole, gimnazije, stručne i umetničke srednje i visoke škole, fakultete i univerzitete, u skladu sa zakonom.'' Verovatno se misli na zakoni koji reguliše ove delatnosti, a to je Zakon o obrazovanju.
Šta smo tražili amandmanom? Mi smo amandmanom tražili da se u ovom članu izvrši dopuna, da se dodaju dva nova stava. Prvi: "Za nastavno i drugo osoblje obrazovnih ustanova iz stava 1. ovog člana, crkva i verska zajednica može da postavlja samo državljane Republike Srbije koji imaju prebivalište na njenoj teritoriji.'' Drugi: Strani državljanin može da izvodi nastavu u obrazovnim ustanovama iz stava 1. ovog člana na osnovu prethodne saglasnosti nadležnog ministarstva koje se izdaje na zahtev crkve ili verske zajednice".
Naravno, mi smo pravili vezu sa našim amandmanom koji smo podneli na član 8. Predloga zakona, gde smo takođe tražili da se dodaju dva nova stava: obavljanje verskih obreda i rukovođenje crkvama, naši državljani; ako je u pitanju strani državljanin, koji treba da vrši verske obrede ili da bude starešina crkve ili verske zajednice ili nekog njenog organizacionog dela, potrebna je prethodna saglasnost nadležnog ministarstva.
Ne zadire se u autonomiju crkve i verske zajednice, već za strane državljane, s obzirom da je za lica to delatnost, traži se saglasnost kao što je to neophodno za sve strance kada obavljaju neki drugi posao kod nas.
Tokom rasprave smo više puta potencirali i primer šta se desilo jednom našem vladiki SPC koji je određen da bude vladika u inostranstvu. On je godinu dana čekao da dobije odgovarajuću dozvolu vlasti te strane države kako bi mogao da preuzme tu funkciju tamo i da obavlja dužnost sveštenika SPC.
Znači, oni koji su se plašili od reciprociteta, samo im kažem da to druge države primenjuju prema SPC. Ne znam zašto naša država ne bi to primenjivala prema strancima.
Ovde se radi o obrazovnom procesu i ono što opet izaziva strah, to je ono što ste naveli u članu 4. u zagradi, gde ste tradicionalne crkve i verske zajednice, konfesionalne zajednice i druge verske organizacije, koje mogu da se tumače i kao sekte, stavili pod jedan pojam crkve i verske zajednice, i ukoliko se država u tom obrazovnom procesu ne bude pitala na neki način, a vi izbegavate to, onda praktično obrazovni proces prepuštate nečemu što kasnije može da bude veliko iznenađenje, jer će da se osposobe kadrovi za neke sekte koje će da deluju destruktivno, da deluju sa nekih pozicija, gde ćete opet da čitate član 3. stav 2.
Danas smo imali vežbu ovde kako predstavnici DSS-a čitaju član 3. stav 1. i 2. Predloga zakona. To vam nikakva brana nije, tim pre što u ovom zakonu i kada kažete da je nešto zabranjeno ne predviđate nikakvu sankciju. Ako se pozivate na opšte propise o krivičnoj odgovornosti za nešto što ne sme da se uradi pa se uradi, moram da vam kažem da vam je slaba vajda.
Zašto? Danas ste nas ceo dan ubeđivali da propis iz 1953. godine i 1977. godine, gde 500 prijava je podneto i praktično ništa nije opisano, samo je primljena prijava, nije sprečilo neke da destruktivno deluju i da vrše svoje obrede na način koji je suprotan civilizacijskim dostignućima jednog modernog društva.
Pošto koga zmija peče i guštera se plaši, mi smatramo da prihvatanjem naših amandmana ovaj tekst koliko toliko dobija na svojoj ozbiljnosti, a primena ovoga što mi predlažemo praktično predstavlja još jednu proveru pre nego što se nešto odluči, odnosno prihvati odluka crkve i verske zajednice.
Proces dobijanja te saglasnosti, i sami znate, podrazumeva elementarnu kontrolu, jer ukoliko nema ovoga, moguće je da vrlo opasni tipovi obučavaju decu i budu uključeni u taj obrazovni proces verskih obrazovnih institucija, a da kasnije shvatite da je napravljena velika greška.
Treba da se proveri ko će da priprema te buduće svešteničke kadrove za ove crkve i verske zajednice o kojima smo vam pričali danas. Gospodin Milovan Radovanović vam je čak navodio koja država je šta zabranila. Vi ovde nemate nameru bilo šta da kontrolišete. Naravno, da zabranite, vi to ne smete ni da pomislite. Tako da ono uzorno čitanje člana 3. stav 2. praktično je jedna ploča koja se vrti bez svoje specifične težine.

Na početku moram da konstatujem  da najmanje 15 poslanika ovog saziva je i 2003. godine učestvovalo u donošenju Zakona o telekomunikacijama, a vidim da je ekipa ispred Ministarstva delimično ista. Tada je SRS osporavala ovakav koncept Zakona o telekomunikacijama i naravno, za sva naša osporavanja argumenti su pronađeni u evropskoj orijentaciji novog zakona i 126 glasova. Mi smo tada napomenuli da pitanje konkurencije i zaštite od zloupotrebe monopola treba rešavati na drugačiji način, a ne ovakvim u to vreme predlogom zakona i ukazali koji će se problemi javiti već od 2005. godine.
Realno posmatrajući, ovaj problem koji Vlada pokušava danas da reši ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o telekomunikacijama, u suštini načet je 2005. godine. Samo radi podsećanja, to je onaj član 109. Zakona o telekomunikacijama.
Ovaj Zakon o telekomunikacijama je u startu imao problem i posebne agencije, koja formalno-pravno postoji, suštinski mislim da još nije došao do izražaja njen rad, mislim da ne ostvaruje svoju punu nadležnost, tako da, bilo je, na evropskom putu 2003. godine, i sada je na evropskom putu 2006. godine, a radi se o međusobno suprotnim načelnim stavovima o tome ko može da se bavi ovom delatnošću.
No, da krenemo redom. Prvo i osnovno, grešku je napravio Predrag Marković. On nije smeo ovaj materijal da uvrsti u dnevni red, da budem precizniji, nije smeo da pita poslanike da li su za to da se ova tačka dnevnog reda uvrsti po hitnom postupku. Zašto? Rimsko pet obrazloženja, Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, i tu otprilike ima pet pasusa teksta, ali nemate poziv na član 161. našeg Poslovnika i nemate naznaku o tome koje bi štetne posledice po funkcionisanje države, državnih organa, eventualno neka štetna posledica mogla da nastupi ukoliko se ne usvoji po hitnom postupku ova izmena i dopuna.
Pošto toga nema ovde, predsednik Skupštine, gospodin Marković, bio je dužan da ovaj materijal vrati predlagaču i da kaže - ukoliko idete po hitnom postupku, molim vas, dajte obrazloženje razloga u smislu člana 161. našeg Poslovnika. On to nije uradio zato što je u koaliciji i čini istovremeno zloupotrebu sa ministrom Dinkićem. Ovde je samo formalno-pravno izvučeno ovo Ministarstvo za kapitalne investicije. Sa ovom operacijom, ovo ministarstvo nema baš neke dodirne tačke jer iza ovoga stoji ministar Dinkić. Smeškajte se vi iz G17 plus, ali samo da znate da Mlađa stoji iza ovoga.
Dalje, podsećam, onih 15 poslanika koji su već u drugom sazivu, evo nešto što je napisano u ovom obrazloženju. Kaže ovako - Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, na strani 2, poslednji pasus - Regulativa EU ne poznaje obavezu izdvajanja posebnog preduzeća za eksploataciju različitih vrsta komunikacionih mreža i usluga. Ne znam sad ko laže, jer 2003. godine su nam rekli da je to standard EU, molim vas, vi niste bili poslanik, gospođo; 2003. godine gospođa Rašeta je ovaj zakon obrazlagala tri minuta i 17 sekundi, pošto je bila zauzeta diskotekom u Bajinoj Bašti i VIP salonom.
Ona je samo prošetala kroz ovu skupštinu, tri minuta i 17 sekundi obrazlagala ovaj predlog zakona, posedela je pola sata i pobegla što pre, jer ekspertski tim od 126 glasova je posedovao argumentaciju kojom je mogao da dokaže da je evropski standard upravo to da se to isparceliše, da ne može jedno preduzeće da obavlja sve vrste telekomunikacionih usluga, već da mora da se isparceliše. Sada, po logici stvari, ministar se promenio, ministarstvo je ostalo, službenici su ostali, eksperti su ostali, sada nas oni vraćaju na nešto što je tada bilo osporavano i kažu sad je evropski standard nešto drugo.
Idemo dalje, kaže, dovoljno je da operator u okviru svoje organizacije formira celinu koja će imati posebno računovodstvo o troškovima i prihodima po vrstama, mestima i nosiocima troškova. Molim vas, ovo nije propis o knjigovodstvu. Da je propis o knjigovodstvu predložio bi ga Mlađan Dinkić.
Da vam kažem nešto, ovaj propis nije knjigovodstveno-računovodstveni propis, zašto Ministarstvo za kapitalne investicije nas obaveštava o knjigovodstvu, mi imamo u nekom predlogu ili nacrtu jedan zakon o računovodstvu i taj zakon nikako da se stavi u proceduri, zašto ministar Dinkić ne ponudi taj zakon. i tu da se propiše način kako će se voditi glavna knjiga, kako će da se knjiži, šta će da se knjiži. Zašto Zakon o telekomunikacijama da ulazi u te knjigovodstvene stvari. On jeste verovatno tehnički propis iz oblasti telekomunikacija, ali nije tehnički propis iz matematike i računarstva, vezano za digitron radi knjiženja.
Idemo dalje, kaže se opet, ovo su sve kontradiktorni stavovi u odnosu na 2003. godinu, sve može da bude evropsko, samo je potrebno da neko predloži. On će da nas ubeđuje da je tada bilo evropsko i sada je evropsko, iako je međusobno suprotno i jedno i drugo.
Na sledećoj strani, trećoj ovog obrazloženja, navedeno je, kaže - EU u direktivama, koje su u primeni još od 2002. godine, ne pravi razliku između različitih tehnologija. Dakle, 2002. godine, direktiva EU, da se ne pravi razlika u tehnologijama, te iz toga ne izvlači zaključak da treba da budu povezana lica ili da budu posebna lica koja se bave telekomunikacijama. Ko je nas prevario, pa je rekao da je standard da moraju da budu odvojene. Rastegljiva ova demokratija. Ono nešto što nikako ne bi smelo da stoji u obrazloženju, a ne znam kako je Balinovac to propustio. Molim vas, obrazloženje, rimskog dva, Razlozi za donošenje zakona, drugi pasus, pa kaže ovako - u skladu sa iznetim, nema opravdanja za primenu odredaba zakona.
Kako može Vlada da kaže: nećemo da primenjujemo zakon. Narodna skupština treba da se zamisli kada usvaja sve predloge Vlade i donosi propise. Vidite šta Vlada nama poručuje - da nema opravdanih razloga da se primeni zakon. Kako onda tražimo od građana da poštuju zakon?
Evo, da bude to celina ovog poduhvata izigravanja ili neprimenjivanja zakona: "U skladu sa iznetim, nema opravdanja za primenu odredaba zakona po kojima se obavezuju operatori koji poseduju ili nameravaju da poseduju više dozvola za različite javne telekomunikacione mreže, odnosno za pružanje različitih javnih telekomunikacionih usluga, da mogu to činiti samo preko zasebno povezanih pravnih lica".
Znači, Vlada nam kaže - mi nećemo da primenimo zakon, nije opravdano primeniti zakon. Demokratski propis, donet 2003. godine, neposredno po okončanju akcije "Sablja".
Sledeći stav iz obrazloženja: "Ustanovljavanje posebnih knjigovodstvenih evidencija sprečava prelivanje poslovnih rezultata iz jednog dela u drugi". Što bi se mi zakonom baktali kako će da ostvaruje ukupan prihod preduzeće, kako će da podmiruje troškove, kada postoji drugi propis koji reguliše knjigovodstvo, evidentiranje i sve ove druge stvari? Neki drugi propis to reguliše.
Prelivanje iz jednog dela u drugi deo, to je jedinstveno pravno lice. Mi nemamo ovlašćenje da gledamo kako posluju delovi međusobno, da li su u nekoj simfoniji ili su raštimovani orkestar. To je stvar poslovne politike. Onaj koji kontroliše rezultate poslovanja, on gleda kako se formira prihod, kako se podmiruju troškovi, da li postoje dugovanja, da li su izmirene obaveze prema državi.
Kako će dva sektora međusobno da korespondiraju, ko će kome da prevaljuje troškove, to nas ne interesuje. Možda stranca interesuje, ako postoji neki dogovor, pisani ili nepisani - ti uzimaš fiksnu, ja uzimam mobilnu, ovaj uzima internet.
Pa, Živković je razmišljao 2003. kako da on uzme internet u okviru "Telekoma Srbije", pa je jedan drugi prestigao njega, meni se čini Vesić, Mondo ili neko drugi. Nemojte to ekspertsko, iza toga se sve i svašta krije. Vidite, za nepune tri godine se promenio standard, Evropa se promenila, okrenula se naopačke.
Nemoguće je da vi ne sledite kontinuitet DOS-a. Vi ste pravi reprezenti kontinuiteta DOS-a. Svi ste vi glasali, i DSS, i Nova Srbija i vi iz G17 plus, u liku dva poslanika koji su ranije bili u onom sazivu, svi ste glasali za Zakon o telekomunikacijama, kao prvi pravi evropski propis o telekomunikacijama, koji sprečava zloupotrebu monopola, koji podstiče konkurenciju u oblasti telekomunikacija.
Da vas podsetim, i tada smo pričali o Sorošu, pa je posle, kada je izabran za ministra, jedan ministar takođe prozivao Soroša i njegovu kablovsku, i njegovu spremnost da brzo montira maltene svoju privatnu fiksnu telefoniju u Srbiji, pa se stalno nešto sa tim kritikama, nešto se promenilo.
Dalje kaže: "Posebno preduzeće samo po sebi ne znači zaštitu od subvencioniranja i od seljenja finansijskih sredstava u druga preduzeća". Ne znam zašto je to neko pisao i zašto je ovako pisao.
Onda dolazimo na jednu pravu temu. Ovo što predlažete promene ova tri člana, 34, 50 i neki, i one kasnije kaznene odredbe, direktno je u suprotnosti sa onim članom Zakona o telekomunikacijama koji daje definiciju pojmova koji se koriste u Zakonu o telekomunikacijama. U suprotnosti je sa sledećim terminima: "Javni telekomunikacioni operater", to je onaj koji pruža javne telekomunikacione usluge; sa pojmom "javne telekomunikacione usluge"; sa pojmom "javna telekomunikaciona mreža" i naročito sa dva sledeća pojma "značajan tržišni udeo". Da podsetim, vas petnaestoricu koji ste u sali, to je udeo javnog telekomunikacionog operatera u visini propisanog procenta, a smatra se da je on do 20%; ukupan broj korisnika do 20%, eventualno, uz saglasnost agencije, to može da se poveća do 25%.
Vraćam vas ponovo na diskusiju iz 2003. godine. Tada smo rekli da imamo dva mobilna operatera, oba sa ekskluzivnim pravom, oba sa nekim licencama. Po zakonu, treba da se daju nove licence, da se sve i svašta licencira, pa čak i da se daje odobrenje. Vodite računa, ako želite da sprečite monopol "Telekoma Srbije" i "Mobtela", onda koristite druga sredstva, koristite propise o pristupu mreži, pristupu uslugama, kvalitetu usluga, cenovniku i drugim sredstvima, gde država može da iskoristi svoja ovlašćenja da to reguliše.
Ali, nemojte da cepate, da razbijate na organizacione delove, posebna pravna lica, povezana pravna lica, jer ništa se ne dobija, samo se menja forma, a sve ostaje isto, isto u smislu očuvanja nedozvoljenog monopola nekoga i zloupotrebe monopola od strane nekoga. Računao je da ste vi primitivni i prosti.
Moramo da idemo na posebna preduzeća, da ne bude koncentracije ovih usluga kod jednog, dva ili tri preduzeća. Pa se onda desilo da je neko pokupio i radio frekvence pre nego što je Agencija za telekomunikacije formirana.
Sada su se pojavili problemi. Kako će da se reše? Rešiće se tako što se ovom izmenom predlaže da mi uđemo, mimo Zakona o privrednim društvima, u nešto što se zove ogranak privrednog društva, pa ne sad sa pozicija delatnosti tog ogranka, nego čak sa pozicija materijalno-finansijskog poslovanja ogranka, navodno razmišljajući o tome da se ne seli kapital iz jednog u drugi ogranak, a sve to u okviru jednog pravnog lica koje mora da funkcioniše preko jednog tekućeg računa.
Nije mi jasno da li pripremate neku rasprodaju, neku raspodelu, da li pripremati neke nove licence, nove dozvole. Moram da vam kažem da u ovom tekstu prepoznajem najviše Mlađana Dinkića. Ovo je mogao da napiše samo neko ko je izvorno drčan za pare, neko ko da Albijaniću 100 evra da ide na emisiju da lupetara sve i svašta, dok taj završava po 10-15 miliona preko svojih kombinacija. Ne znam šta Jočić čeka, što ne hapsi Mlađana Dinkića? Verovatno je prvi, ubedljivo, na listi za hapšenje.
Ako smatrate da se ovom izmenom i dopunom prikrili nešto što je u toku, pa ćete da omogućite nekome da, pored toga što naplaćuje pakete za "Nekerman", dođe u situaciju da naplaćuje i nešto drugo, pa onda da se to drugo iz oblasti ove vrste telekomunikacija proda, onda vam skrećem pažnju da će neko da vas proziva za politički progon, s pravom Nemojte da hranite argumentima nekoga ko to ne zaslužuje.
Ako ste krenuli neki posao da uradite, uradite ga u skladu sa zakonom, sa propisima, nemojte mnogo da obećavate, jer niko živi danas u Srbiji ne može da garantuje ko će biti u poziciji da vaša obećanja prema inostranstvu ostvaruje, da ne biste prošli kao onaj što je navodno prodao, pa sada pobegao iz zemlje. Vodite računa da te vaše dogovore nešto u međuvremenu ne poremeti, pa možda čak i naprasni izbori, pa da se jave oni kojima ste obećavali, a onda ne bi hteo da budem u vašoj koži. A pozdravite Jočića, neka što pre uhapsi Dinkića, biće bolje svima.

Meni je tek sad jasno da te džabe plaćaju. Znači, Labus i Dinkić imaju neuspelu investiciju, džabe plaćaju Miloljuba Albijanića kad ide na televizijske emisije.
E sad, zbog javnosti, pošto tu ne vredi baš nešto obrazlagati, samo da iznesemo neke činjenice, nema potrebe da se baš mnogo pamti ili da se koristi digitron.
Sa ove govornice je SRS prozivala Gorana Kljajevića. On je ostao da mnogo dugo bude predsednik Trgovinskog suda zahvaljujući G17 plus. Nedavno je uhapšen. Dok smo mi Gorana Kljajevića prozivali, nešto slično kao Albijanić što je malopre rekao, tako je pričao i tad.
Sa ove govornice SRS je šest meseci svaki govor završavala rečenicom "kada ćete da uhapsite Bogoljuba Karića"? Naravno, opet je bilo osporavanje sa ove strane gde je većina kako mi nešto izmišljamo, a kad je krenuo taj postupak, onda su svi ti isti koji su se nećkali radosni bili u ovom hodniku, kako će da uzmu milijarde, i milijardu i po itd. itd. Dobro.
Samo da vas dalje podsetim. Sa ove govornice SRS je mesecima pričala u kritici Haškog tribunala i onoga što se tamo radi i stalno je potencirala - dajte da se reši pitanje onog zločina nad našim regrutima u Sloveniji. Kako ste imali prilike pre nekoliko dana, javnost je i zvanično obaveštena o nečemu što se 14 godina krilo od strane, u to vreme Titovih generala, Kadijevića i one bulumente.
I sad, da vas ne podsećam na još neke detalje i na neke pozive sa ove govornice upućene vlasti. Evo, samo da vam unapred kažem nešto, pošto se ovde očigledno pati od neobaveštenosti kao hronične bolesti. Požurite, što pre uhapsite Mlađana Dinkića.

Gospodin Albijanić ima taj problem što ne čita stenograme. Kada bi čitao stenograme možda bi nešto i zapamtio.
U priči o Goranu Kljajeviću nezaobilazan je Miroljub Labus. Prva priča o Goranu Kljajeviću krenula je zbog Sartida: ko je otpisao dug, zašto je država preuzela dug za Sartid i prodala ga za neke sitne pare nekom partneru koga je doveo Miroljub Labus. Sad da vas podsetim da je ovu zemlju potresala i šećerna afera, u koju je bio uključen Miroljub Labus. I da vas više ne podsećam, pošto je to odavno poznato javnosti. Prenesite gospodinu Jočiću, bilo bi dobro da što pre uhapsi Mlađana Dinkića.

Dok predsedavate, gospodine Mihailoviću, vi ste dužni da na objektivan način primenjujete odredbu člana 104. Poslovnika. Bez obzira da li je u pitanju poslanik vlasti ili poslanik opozicije. Naravno, javio sam se za repliku povodom izlaganja koje je bilo pre pola sata. Sa ove govornice su iznete laži, jer druga reč ne postoji u srpskom jeziku.
SRS 2003. godine, odnosno 2001. godine je bila opoziciona politička stranka koja nije ni učestvovala u radu odbora Narodne skupštine, ni za jedan zakon nije glasala u Narodnoj skupštini, osim za rezolucije i deklaracije koje se tiču KiM. To je nastavila i od 2004. godine.
Molim vas, pre nekoliko dana nas je jedan poslanik napao kako SRS nije glasala ni za jedan od 208 zakona koji su usvojeni u Narodnoj skupštini.
Molim vas, Gorana Kljajevića je izabrao DOS. Ko je urgirao? Urgirao je Čedomir Jovanović. Ko mu je dao nalog? Nalog mu je dao Dušan Petrović, zato što je Goran Krajević neki teča Dušanu Petroviću. Po tom osnovu oba brata su uspela u pravosuđu i molim vas nemojte vi nas da svađate sa Dušanom Petrovićem. Znam da vi imate potrebu da s njim budete u nekoj svađi zato što se smanjilo biračko telo DOS-a i postoji potreba da se zagrabi što više, da se uzme od tog malog kolača.
Ali, nemojte da iznosite neke stvari koje ne stoje i koje su ortodoksne laži. Ono što nije laž, to je da je preko predstavnika G17 plus u Velikom personalnom veću sprečeno razrešenje Gorana Kljajevića. Ono što je činjenica, Goran Krajević je, pod uticajem Miroljuba Labusa, mnoge odluke i mnoge presude u Trgovinskom sudu doneo. Ono što je činjenica, velika presija je postojala i velika koprodukcija između Mlađana Dinkića, Gorana Kljajevića i njima bliskih advokata kao veze.
Da vas podsetim, Nacionalna štedionica, "šećerna afera", "Erikson" i da ne ređam dalje, sve se vezuje za G17 plus .
Molim vas, obavestite gospodina Jočića da je krajnje vreme da uhapsi Mlađana Dinkića. Miroljuba Labusa hapsi odmah posle toga, čim se otvori klupče. Klupče je zamršeno. Postoje dokazi još od afere "mercedes" pa na ovamo.
Kada pričamo o Miroljubu Labusu, o Mlađanu Dinkiću, o ljudima koji su osnovano sumnjivi da se hapse i da se nad njima sprovodi neki postupak, to ne znači da smo mi prozvali nekog poslanika G17 plus. Više puta sam sa ove govornice istakao da verovatno vi ni 90% kriminalnih stvari i ne znate. Samo sam prozvao jednog koji je upućen i koji ima neke koristi što mlatara i što lupetara po televizijama sve i svašta za bednih 100 evra koje mu Mlađa da, kako bi održavao tenziju u javnom mnjenju, kako bi napadao nekoga, kako bi okretao neke stvari.
Činjenice su jasne, dokazane, samo treba gospodin Jočić da ovaj svoj UBPOK angažuje i da nam Mlađa Dinkić pravi društvo Goranu Kljajeviću, ali bi trebalo razmisliti i o onim drugim Kljajevićima.

Gospodine predsedavajući, mora da se izađe kada se iznese nešto što je poluistina ili mnogo više laž nego istina.
Sada da vas podsetim na neku hronologiju, pošto neki su kažnjeni da moraju sve da znaju i da pamte. Vidite, Bogoljub Karić, kada je ušao u koprodukciju oko "Mobtela", on je nasledio ugovor od američkog partnera. Po tom ugovoru dobio je ekskluzivno pravo i bio je kao takav jedini.
Godine 1997. "Telekom" je ušao u jedan proces privatizacije i takođe je tom prodajom, a tada je država uzela negde milijardu i 600, 700 miliona maraka, čini mi se, i taj drugi partner dobio je ekskluzivno pravo, a međuvremenu se promenio zakon, pa su morali da se regulišu ugovorima o licenci ta prava, jer je nemoguće da dva operatera imaju ekskluzivno pravo koje zabranjuje nekog drugog. Naravno, regulisalo se. Kako? U skladu sa zakonom.
Na bazi tog ugovora i te regulacije, država je zaštitila svoje interese. Da toga nije bilo, ne biste ni vi uspeli da pokušavate sa raščišćavanjem nekih stvari oko Bogoljuba Karića. To Ivanji vrlo dobro zna. Vi ste sada u fazi, a Jočića podsetite, treba da uhapsi Mlađana Dinkića i to hitno, bolje da me posluša, odavde sam šest meseci pozivao za Karića, i poslušali ste i dobro ste uradili. Prozivao sam za Sloveniju, dva meseca, napokon ste pustili film, prozivam redom, jer znam redosled kako to treba da se završi.
Nešto drugo, odluke Vlade i ove sadašnje, a videli ste i sami, ne potpisuje samo predsednik Vlade, nego i potpredsednik. Ne možete na bazi potpisa odluke, koju je donela Vlada, da izvlačite zaključak o tome da je odgovoran neki pojedinac. Ne vidim koji je rezon pozivanja na odluku Vlade koju je potpisao neki pojedinac. Takav rezon vi koristite.
Vaš rezon je da Beogradski sporazum potpisuje Labus, sa Đinđićem i sa još nekima, njih dvojica se izvlače sa strane i kažu, ne znamo šta je ovo Koštunica sa Solanom uradio. Imamo primer Novog Pazara, potpisao odluku i kaže, to je skandalozno. Mi vas ne prozivamo zbog toga. Samo konstatujemo činjenicu da onaj ko je potpisao, da se pokajao i zauzeo neki drugi stav.
Kada je potpisao, potpisao je ono što je odlučila Vlada, ona je takvu odluku donela. Kako može da kaže neću da potpišem? Ako bi rekao, neću da potpišem, znači da Vlada nije donela tu odluku. To nije teško da se razume i da se shvati. Možda malo treba da se mućne, prošle godine sam vas terao da mućkate malo glavom i nije to tako teško da se bude fin. Za normalne rezone, za zdravorazumsko rasuđivanje, potrebna je samo elementarna inteligencija. Ona u ovom konkretnom slučaju da samo pravite razliku između vode i vatre, a kao što vidite to i nije tako teško.