Mnogo vam hvala, gospođo Čomić. Vi mene stvarno niste razumeli. Uopšte ne dajem vrednosni sud o tome šta gospodin Batić misli o drugim ljudima, niti iznosim nešto o privatnom životu gospodina Batića ili bilo koga drugog, ali iznosim činjenice koje su u sukobu sa tvrdnjama gospodina Batića, a tiču se dostojanstva ove Narodne skupštine.
Gospodine Batiću, morate da govorite istinu u Narodnoj skupštini. Narod vas je poslao ovde da govorite istinu. Istina je da je prilikom rebalansa budžeta 15 milijardi transfernih sredstava skinuto jedinicama lokalne samouprave. Činjenica je da su ta sredstva upotrebljena za plave, žute paketiće, asfaltiranje, žute ovce u Leposaviću itd. To su sredstva za prevaru. Baš njih briga, i Dianu Dragutinović, i Mirka Cvetkovića, i Demokratsku stranku, šta se dešava sa Kuršumlijom, Prokupljem, Lebanom itd. ...

Gospođo Čomić, otkad je ugrađen ovaj sistem, vidite da se uredno javljam, dajem vam signal da sam reklamirao povredu Poslovnika. Pozivam se na član 104.
Gospodine Batiću, molim vas da pravilno interpretirate ono što ja pričam. Nije ovo ni fudbalska utakmica, niti sportsko nadmetanje, ovde je pitanje da li će 40 opština da postoji, gospodine Batiću.
Ali, vi njih podržavate, vi glasate za sve što oni predlože. Meni je drago što ste uvideli gde vodi taj put. Nemam ništa protiv toga da neko veruje da postoji Deda Mraz ili da ne postoji, ali situacija je alarmantna i mora da se skrene pažnja građanima na one stvari koje su izuzetno važne.
Vi danas imate situaciju da u kampanji Demokratska stranka kaže – glasajte za nas, obezbedićemo i budžet, obezbedićemo ovo, obezbedićemo ono, a vidite, u opštinama gde su oni na vlasti nema ni transfernih sredstava.
To je neka nova prevara, koja se priprema zbog Kosova i Metohije, zbog Vojvodine i ko zna čega sve još. Vidite da se nijedna važna tema ne otvara ovde, nijedna tema se ne rešava. Posebno je pitanje kako se zakazuju sednice odbora, kako one protiču itd. i kako Demokratska stranka ne želi da rade odbori. Žele da izbace vlast iz Narodne skupštine, da bude kod Đilasa, kod Šapera ...

S obzirom na to da sam direktno pomenut u jednom nervoznom kontekstu i izlaganju, moram da skrenem pažnju gospodinu Markoviću.
Gospodine Markoviću, dva zakona u modernoj istoriji Srbije koja se tiču izbora su doneta kao rezultat kompromisa i dogovora vlasti i opozicije. Prvi je bio onaj koji je usvojen u jesen 1992. godine, a kao rezultat nedostatka tog zakona stvoren je, 2000. godine, zakon koji je bio zajednički zakon i vlasti i opozicije. Budite oprezni kada nešto kritikujete, kada se izjašnjavate o minusu.
O tome koliko su koji izbori legitimni i da li su dobri rezultati sa gledišta biračkog spiska, znači, samo sa gledišta biračkog spiska, dovoljno je da vas podsetimo šta se dešavalo u Peći i Gračanici na poslednjim lokalnim izborima. Svi mediji su objašnjavali kako su oni koji su bili upisani da glasaju u Kraljevu mogli ponovo da glasaju u Gračanici.
Zbog toga su i poništavani rezultati glasanja i ponovo određivan dan za glasanje. Makar pročitajte novine. Makar uzmite neka rešenja nekih organa koji prate izbore.
Nemojte da mislite da svakog dana može aktuelna vest da baci u zaborav ono što se desilo juče.
Postoje ljudi koji prave preskliping, postoje ljudi koji pamte, postoji sajt, postoji arhiva, postoji vaš fajl kod mene šta ste rekli, kad ste rekli, zašto ste rekli, o čemu ste rekli, da vas podsetim uvek, da bi javnost videla kad je Milan Marković pravi, da li danas, da li pre dve godine, kada je dolazio kod Vjerice Radete u kancelariju da mu piše zakon o lokalnim izborima?

Javljam se jer mislim da imam pravo na repliku. S obzirom na neke stvari koje sam izrekao, gospodin Marković je ocenio da je to bedno. Naravno, to je njegovo mišljenje i ne ljutim se zbog toga. Stvarno moramo da raščistimo, zar je moguće da istina može da dobije takvu kvalifikaciju?
Znate, kada vam DS kaže da je državotvorna, onda budite sigurni da je rasturila Saveznu Republiku Jugoslaviju, državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru, a sada radi na stvaranju dve nove države – Kosovo i Vojvodina. Kada DS kaže – zaposlićemo 300 do 500 hiljada ljudi, znajte da će toliko ljudi dobiti otkaz. Naprosto, kada vam kaže nešto DS, okrenite se, vidite gde je sunce, da li je vreme da se kaže dobro jutro, dobar dan ili laku noć, ko još njima može verovati.
Na kraju, molim vas, ako pričamo o nekim stvarima, pa zar je moguće, u 95% opština gde su sudovi vratili mandate po zakonu u čijem donošenju i pisanju je učestvovao gospodin Marković, da sada kaže taj isti čovek da to ništa ne valja, da to treba izbaciti, da to treba izbrisati?
Imamo problem da nateramo ministre i Vladu da poštuju šta je Ustav i šta je zakon. To je centralni problem. Ovde imamo svojevrsnu demonstraciju od strane DS-a da su Ustav i zakon fluidna materija i da su oni uvek u pravu, iako je dijametralno suprotno ono što su rekli pre godinu dana i ono što pričaju danas.
Ovo je jedna virtuelna stvarnost u režiji DS-a i mi treba da budemo svi žrtve toga, zato u Srbiji treba da bude i beda i jad i da niko ne zna gde su granice, da niko ne zna da li ima zagarantovano radno mesto, da li će sutra da radi, šta će biti sa socijalnim primanjima, šta će biti sa gripom, šta će biti s okupljanjima. Jednostavno, sve je haosu, jer je to demagogija i promovisanje politike "što gore, to bolje".
Setimo se ko je išao ''kondomom protiv kordona''. Setimo se ko je tražio lex specialis i Gonzalesa. Sve su to zaboravili. Zašto? Zato što je sada drugi interes, zato što sada treba nešto drugo da se uradi, treba neki drugi ciljevi da se ostvare. To je DS i kada se njima iznese činjenica, istina, dokaz, onda, ko to kaže, on je bednik, on priča bedno, to je ispod časti, laže se, maže se. Sve moguće etikete možete da dobijete, a vi, građani Voždovca, građani Srbije, znate kako živite. Živite u režiji Demokratske stranke.

Gospođo Đukić-Dejanović, čl. 100 i 104. Poslovnika.
Moram da skrenem pažnju, vrlo retko upotrebljavam nešto iz privatnog života, ili nešto lično. Nikada gotovo ne pričam o tome, ali moram da se javim. Vi morate da reagujete. Zašto vi morate, gospođo Đukić-Dejanović da reagujete, ne samo kao predsednik Narodne skupštine, nego i kao potpredsednik SPS-a? Cenim to da sada imate visoki prag tolerancije povodom nekih napada i nekih neistina, ali neukusno je optuživati i prebacivati nešto SRS-u za period od 1991. godine do 24. marta 1998. godine. Od koga? Od strane onih koji su u to vreme aktivno učestvovali u vlasti sa SPS-om.
Ako imate nešto protiv SPS-a, Ivica Dačić je godinama bio portparol. Bio je portparol i u vreme kada ste vodili performans ''kondomom protiv kordona'', i u vreme Gonzalesa, i u vreme svih onih dešavanja – Dafina, Jezda itd. Sedite, pa se dogovorite tamo, ali nemojte, kritikujući politiku SPS-a, da koristite reči – SRS.
Samo da vas podsetim, vi ste s njima bili maksimalno u koaliciji i isto ste bili poštapalica kada je bilo potrebno, čak i za Avramovića ste bili poštapalica. To završite. Jedanput ste to završili na 8. sednici na jedan način. Sada ste se pomirili i mi to shvatamo, ali nemojte da se ljutite ukoliko istine iznosimo kao činjenice da je došlo vreme Stambolića …

Gospođo Đukić-Dejanović, na početku ću da napravim jedan mali uvod, jer u Srbiji ima puno mladih ljudi koji studiraju pravo, pa treba da polažu ustavno pravo, a ceo izborni sistem je deo ustavnog prava, pa teško da mogu u knjigama da pronađu neke stvari koje su im baš potrebne kao životno iskustvo da bi lakše položili ispit. Verovatno sam i ovlašćen da napravim neki istorijski pregled kako se to kretalo kod nas otkad je krenuo višestranački sistem.
Prvi izbori su bili, znate i sami, 1990. godine, većinski izborni sistem, a onda je bio mešoviti izborni sistem, maja 1992. godine. Šta se tada dešavalo s biračkim spiskovima, možete samo da pretpostavite. Onda, u drugoj polovini 1992. godine, zablistala su dva dečka, Dačić Ivica i Goran Perčević, koji su na okruglom stolu razvalili Zorana Đinđića, profesora Mićunovića i ostale, jer je taj okrugli sto trebalo da predstavlja svojevrsni kompromis vlasti i opozicije, da bi opozicija izašla na decembarske izbore 1992. godine. Tada se birao i predsednik Srbije. Tada je vaš kandidat bio Milan Panić. Tada su se birali poslanici za Saveznu skupštinu, za Veće građana, i birali su se poslanici za Republički parlament.
Posle nekoliko godina se ustanovilo da taj izborni zakon nije dobar. Jeste on promovisao proporcionalni izborni sistem, što je bio zahtev svih političkih stranaka, osim SPS-a, ali se primetilo da, s velikim brojem izbornih jedinica, u Skupštini dolazi do nesrazmernog predstavljanja političkih opcija.
Kao rezultat svih tih promašaja i nedostataka zakona iz 1992. godine, 2000. godine je SRS preuzeo obavezu da bude svojevrsni lakmus između vlasti i opozicije, pa je u drugoj polovini 2000. godine donet Zakon o izboru narodnih poslanika koji je predstavljao punu saglasnost svih političkih činilaca, s obzirom na to da je već posle nekoliko meseci došlo do onoga do čega je došlo – 5. oktobar, Koštunica je izabran za predsednika i neminovno se išlo na republičke izbore.
Praktično, decembarski izbori 2000. godine su bili prvi test Zakona o izboru narodnih poslanika i ove materije koja je danas predmet, a to je jedinstveni birački spisak.
Radi vas, taze poslanika i mladih ljudi, moram da skrenem pažnju da se i decembra 2000. godine u opticaju pojavio jedan CD, kao odraz jedinstvenog biračkog spiska. Zamolio bih vas da ne padate u nesvest, taj birački spisak, taj CD je doneo i u to vreme RIK-u samo ovako pokazao direktor Državne bezbednosti, odnosno načelnik Državne bezbednosti Rade Marković.
Tada su nastupili i prigovori povodom jedinstvenog biračkog spiska. Doduše, moram da vam skrenem pažnju, tada demokrate nisu prigovarale. Na sledećim izborima, koji su bili predsednički, gde se shodno primenjuju odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o biračkom spisku, moram da vam kažem da su svi prigovarali Demokratskoj stranci, koja je tada bila na vlasti, što ne postoji jedinstveni birački spisak.
Jedinstveni birački spisak, onako kako je definisan s nekoliko članova Zakona o izboru narodnih poslanika, podrazumeva i jedinstveni informatički sistem i podrazumeva odgovornost nadležnog ministarstva za jedinstveni birački spisak. Zašto? Da se ne bi dešavalo to što se dešavalo u prošlosti.
Uzeću primer izbora na KiM-u, gde su birački spiskovi samo redni broj, ime i prezime. Kada posle završenih izbora pogledate kako su ljudi glasali, onda vidite zaokruženu telefonsku spiralu. Protagonisti takvog načina pravljenja biračkog spiska i glasanja i danas su prisutni u ovoj zgradi.
Šta se desilo 24. septembra 2000. godine? Bio sam u Crnoj Gori, kontrolisao sam biračka mesta, između ostalog, ona gde su glasali ljudi koji su izbegli sa KiM-a. Pošto nismo mogli da sprečimo falsifikat i kvazibiračke spiskove, koji su se, maltene, dopunjavali imenima i prezimenima na dan izbora, morao sam da polupam četiri kutije, da pokupim materijale i sreća me je spasila što su se tri službe –Mila Đukanovića, Vojske i Bulatovića, dogovarale koja će pre da me uhapsi itd., pa sam se ipak vratio u Beograd. Kod Brodareva je, navodno, zadržan šofer.
Pisali smo i ustavnu žalbu na preko 1.800 strana, s vrlo konkretnim primerima kršenja propisa povodom biračkog spiska za svako biračko mesto. To je prva ustavna žalba koja je u istoriji podneta Saveznom ustavnom sudu. Naravno, ona je odbačena zbog nekih potpuno drugačijih razloga, a ne pravnih.
Samo da vas podsetim, a ima veze s izborima, da je i Vojislav Šešelj jednostavno uhapšen u Gnjilanu. Radi vašeg saznanja, da znate ko je tada hapsio – specijalci sa Ajvalije. Tako je to s izborima u Srbiji.
Jedinstveni birački spisak treba da bude, pre svega, jedan kompjuterski obrađen dokument, u koji su upisani svi birači, svi građani Republike Srbije s biračkim pravom. Kako će izvod posle da izgleda, zavisi ne od ovog zakona, nego od odluka nadležnih organa gde će sve biti biračka mesta, raspored biračkih mesta itd.
Mi tako nešto nemamo. Godine 2002, izgovor zašto ne postoji jedinstveni birački spisak bio je da fali 16 kompjutera. Došla je i donacija kompjutera, ali mi nemamo jedinstveni birački spisak. Postoje i neki problemi, rešivi. Svako sedmo rešenje MUP-a o određivanju jedinstvenog matičnog broja građana je pogrešno. Pitanje je – da li opštinske uprave koje su zadužene da vode evidenciju o biračima to rade kvalitetno, kao povremeni državni posao?
Nadležno ministarstvo na republičkom nivou ima i sada obavezu da vrši ažuriranje tih biračkih spiskova i da vrši kontrolu. Ovaj zakon, ovako kako je predložen, nije potreban. Imamo propis koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, ali i druge podzakonske akte. Kada se uređuju neke stvari, onda se poštuje taj zakon.
Samo da vas podsetim, Bakarec je, navodno, uzeo to, pa su ga demokrate jurile po WC u Narodnoj skupštini. Kada se izvršila provera tog navodnog jedinstvenog biračkog spiska, kompjuterski obrađenog, da vam ne pričam koji su sve podaci izašli. Meni nisu dozvoljavali da to preuzmem, već sam mogao u službi da izvršim uvid, i da vam ne pričam šta se sve dešavalo.
Da li treba da vas podsetim na četiri kruga izbora iz 2002. godine, kada su kandidati za predsednika bili, zahvaljujući potpisima DS-a, i Pavković i neki drugi? Od 10 hiljada potpisa, niste mogli da nađete dve hiljade validnih.
Sve to može da prođe ukoliko ne postoji jedinstveni birački spisak. Jedinstveni birački spisak podrazumeva da jedno isto lice ne može biti upisano na više mesta, pa ni kasnije, kada se prave izvodi za svako biračko mesto iz jedinstvenog biračkog spiska. Ne postoji spremnost da se napravi takav jedinstveni kompjuterski dokument. To je osnovni problem. Zašto? Zato što treba da se vrše manipulacije.
Neko me je jutros optužio da govorim nešto što nije istina. Svi ste svedoci šta je bilo u Gračanici, šta je bilo u Peći na dopunskim izborima. Raspustili ste skupštine jedinica lokalne samouprave srpskih opština da biste sproveli izbore po nekoj svojoj zamisli i – četiri kruga izbora. Zašto? Oni koji su glasali u Kraljevu, sad su upisani i na poništenim biračkim mestima, da li u Gračanici, da li u nekom selu, nije ni bitno, možda i pogrešim u nazivu. Kako je to moguće? Sve je moguće kada DS to uzme u svoje ruke.
Malopre je neko rekao da se zalaže za neki izborni sistem po kome neće 249. sa liste da bude predsednik Narodne skupštine.
Ko je izabrao Natašu Mićić za predsednika Skupštine i na kom je mestu vaše lista ona bila? Što nama to pričate? To ste vi uradili. Ali, ne, ovde se baci laž i onda se tipuje da je to s neke druge strane.
Sve ste to vi radili. Zato vam je potrebna apsolutna kontrola biračkog spiska, a vi je imate. Kao što sada skupljate papire ko će biti sudija a ko tužilac, u zavisnosti od toga šta će da kaže vaš opštinski odbor, tako imate i potpune spiskove za sve birače u Republici Srbiji. I, nepogrešivo šaljete plave, žute pakete, verovatno sad s nekim virusom, a ovi vaši prijatelji zapošljavaju.
Zamislite kakve se stvari dešavaju u Srbiji? Iz najboljih namera uđete s nekom prijateljskom zemljom u neki drugi posao, a NIS je dobar posao. Onda vlast, ova naša ovde, preuzme, da kažem, ovlašćenja nad tim delom i odmah kreće sa zloupotrebama. Tamo u Vrbasu kažu – eto, 16 momaka smo sada zaposlili, zaposlićemo i ovih 60, samo vi glasajte. Navukli se na gas. Sad i strance zloupotrebljavate za vaše čisto političke potrebe.
Gde je tu pravo birača? Gde je tu princip – jednak glas svakog birača? Gde je tu slobodna volja?
Zakon o izboru narodnih poslanika ima i posebne odredbe o Nadzornom odboru, koji treba da kontroliše šta rade mediji, šta rade učesnici na izborima, kako bi se slobodno formirala volja svakog birača, bez bilo kakvog medijskog uticaja.
Prvo što ste uradili decembra 2000. godine je bilo – taj odbor ne postoji. I danas postoji u Zakonu obaveza, ali nikada nije formiran. Zašto? Da biste mogli u izbornoj tišini, na dva dana pre izbora, da krećete s onim vašim parolama, pre nekoliko meseci – te hapšenje, te onda idu bilbordi, dva Vojislava, pa onda ovo, onda ono.
Tako vi poštujete zakon, koliko vama odgovara. Da li može da se donese normalan zakon o jedinstvenom biračkom spisku? Nije potreban. Sve može da se reši podzakonskim aktima. Cela materija je materija podzakonskog akta.
Zašto? Biračko pravo je rešeno Ustavom i Zakonom o izboru narodnih poslanika. Šta je jedinstveni izborni spisak? Tehničko sredstvo, a oni se upustili u posebne izvode, pa izvode za biračka mesta u inostranstvu, a sada pokazuju veliku humanost prema licima koja na dan izbora nisu u mestu prebivališta, nego borave na nekoj teritoriji, pa bi mogli tamo da glasaju.
Šta se dešava kada je glasanje po kućama? Mogu da vam pričam 15 dana, mogu da vam pričam i o rakiji, i o kiselom kupusu na dan izbora na biračkom mestu, i o Tutinu, gde jedan čovek dođe i glasa za celu svoju porodicu. Sudski postupak, nadam se da je završen, ako nije završen, onda znate zašto nije.
Ko je odgovarao? Koliko je krivičnih prijava podneto za otvoreno kršenje Zakona o izboru narodnih poslanika? Ko je odgovarao? Bata Bane u Nišu.
Takve vi izbore želite, takve vi zakone hoćete, zakone sa rupom, zakone koji vam dozvoljavaju diskreciono ovlašćenje da ga tumačite kako hoćete.
Do pre nekoliko meseci, taj ministar se hvalio kako je izuzetno pametan bio kada je smislio čl. 47, 49. i 56. Zakona o lokalnim izborima. Šta sad priča? Sad priprema teren za Ustavni sud koji treba da donese jednu odluku. Kakvu? Kakvu ste vi zamislili, kako vama odgovara.
Gde je Ustav? Ovo je zemlja gde ministri daju sebi pravo da kažu – Skupština može da ima i 150 poslanika; iako je nešto ustavna norma, kaže – možemo sad da idemo i na većinske izbore, a u Ustavu je lepo napisano da je proporcionalni izborni sistem. Šta to vredi? Vas ništa ne obavezuje.
Gubite partnere, čak, iz inostranstva. Ko je bio prvi Srbin ministar u nekoj vladi separatističkog Kosova? Goran Bogdanović, to je prvi. Sećate li se 2004. godine, ko je pozivao Srbe da idu na te izbore? Boris Tadić, mimo Rezolucije i Deklaracije Narodne skupštine, pa je prošao sa 0,16%. Razmislite, taj Oliver Ivanović je nepogrešiv, on je u svim periodima tamo, sa svima sarađuje.
Što ne kažete ko je na vlasti u Gračanici? Boris Tadić, Vojislav Koštunica i Tomislav Nikolić. Što ne kažete javnosti zašto su raspisani izbori u Leposaviću? Ima li obrazloženja odluke? Nema. Zbog čega? Dva rođaka koja prate Gorana Bogdanovića provocirala ljude, neko bacio kamen, i on kaže – ma, raspisujem ovde izbore, raspuštam ovu skupštinu. To je zakon i to je propis.
Niti je zakon, niti je propis, nego samo vaša samovolja. Pokušavate da sejete strah prema građanima. Neće vam to proći. Čime možete još građane da uplašite? Šta to još mogu građani da izgube, a što već nisu izgubili? Gube zbog ove vlasti, zbog ove vrste manipulacija.
Pogledajte koliko ste tema otvorili, nijednu niste rešili, nego plivate na posebno formiranom javnom mnjenju koje bi bilo u stanju da proguta sve što vi predložite, pa, kao, nema druge alternative.
Svetska ekonomska kriza – nema druge alternative. Jedan ministar kaže – zaradićemo, drugi kaže – propašćemo, treći kaže – propašćemo na kašičicu.
Da li ste čuli šta vam je rekla vaša ministarka pre nekoliko dana? Ovaj sporazum s MMF-om je dobar, daje nam osnovu da 2010. krenemo da rešavamo ovu krizu, a prvi dobri rezultati osetiće se 2020. godine. Da li će neko da preživi vaše reforme? Šta vi reformišete? Čega ste se uhvatili, to se osušilo.
Dobro vam ide posao oko formiranja nezavisne države Kosovo. Pripremili ste startnu poziciju za Vojvodinu, i da ne širim dalje. Znaju već građani. Mislite da možete, sejući strah od SRS-a, da nešto napravite. Ne možete, građani neminovno moraju da se istrezne, da izađu iz te priče koja je promovisana 5. oktobra 2000. godine, moraju.
Da li postoji veće nasilje u Srbiji od 5. oktobra? Ne postoji. Ko vas stimuliše iz inostranstva? Onaj kome je stalo da bude loše u Srbiji, oni vas stimulišu, oni vas podržavaju, oni vas hvale. Zašto vas hvale? Zamislite se, hvali vas onaj što je bacio na hiljade tona bombi na Srbiju. On vas hvali. Zašto bi vas hvalio? Jeftiniji ste mu nego bombe. Zato vas hvale.
Ovaj zakon je nepotreban. Potreban je samo podzakonski propis kojim bi se uredili tehnički aspekti jednog kompjuterskog sistema i jednog kompjuterskog dokumenta, gde bi svaki građanin mogao da izvrši uvid, gde bi svaka politička stranka i svi učesnici na izborima mogli da izvrše promenu, a nadam se da ćemo uskoro biti u prilici da objasnimo i onaj drugi deo zamisli, koji se zasniva na tome da CESID preuzme izbore. Zapamtite, imali smo i državne komisije, imali smo izborne komisije u kojima su bili samo nosioci pravosudnih funkcija, pa je bilo najviše problema, pa ste palili ovu zgradu.
Setite se, uvek su iz tih komisija izbačeni ljudi koji su predloženi ispred SRS-a za prošireni sastav. Dana 25. septembra, ovde nije dato da uđu predstavnici SRS-a u proširenom sastavu. Setite se ko nije dao. Mogu da vam pokazujem i stenograme svih sednica, kako se razmatrao jedinstveni birački spisak. Onda nam dođe ovde neko s labudovom pesmom.
Kako možete nas da zavarate? Kako možete mene da prevarite, kad 20 godina najdirektnije učestvujem u ovim poslovima? Vi s vremena na vreme menjate svoja mišljenja, pa neki put podržavate moje stavove i stavove SRS-a, a neki put ne podržavate. Od čega to zavisi? Od vašeg trenutnog interesa.
Setite se, Zoran Anđelković, zvani Baki, lepo je rekao šta je bilo 24. septembra i kolika je greška što niste uzeli u obzir sve birače koji su bili upisani i koji su glasali na teritoriji KiM-a, ja moram da se setim, bez obzira na to da li mi neko odgovara ili ne odgovara. Rekao je veliku istinu. A ko se sad uortačio? Ko se sad uortačio? Eksperti za nameštene izbore.
Kad je to DS organizovao legalne izbore? Vi kod vas ne možete da sprovedete legalne izbore. Šest puta je u Kruševcu morao da odlučuje opštinski odbor ko će da bude od poslanika, jer je pet puta Tadić rekao da će sve da ih raspusti ukoliko njegov miljenik ne bude, njegov glavni ideolog.
Vi pričate o nekoj demokratiji. Kakva demokratija? Za vas je demokratija kada dete nacrta crtež, pa dole napiše – ovo je konj. Pošto ste sad u tom svojevrsnom teranju borbe protiv fašizma – smrt fašizmu - sloboda Šešelju!

Gospodine Batiću, potpuno sam razumeo ovo što kažete, međutim, nije lepo da koristite moje ime i naziv SRS-a da opisujete vreme gospođe Slavice Đukić-Dejanović, gospodina Dačića, gospodina Ružića, Mrkonjića i ostalih.
Tada sam pisao tužbe, tada sam pisao krivične prijave, proganjao sam ih, proganjali su oni mene, privodili me, hapsili me itd., ali to nije bitno. Napokon smo uspeli nešto da postignemo, da zavlada neki elementarni demokratski princip.
Vidite li kako su oni uticali na njih? Vidite li da su pokvarili DS? Vidite, Nada kritikuje nas, još samo Čović da nas kritikuje za 1996. godinu. Kako bi bilo da Čović kritikuje radikale za 1996. godinu, ili Mile Ilić da kritikuje radikale za 1996. godinu? To je nemoguće. Ali, ovde se ide sa zamenom teza, umesto da se kaže da je bilo neko loše vreme. Ko je tamo, hajde, strpaj Vojislava Šešelja, radikale, verovatno su oni krivi, a to nema veze sa činjenicama. Mi pričamo o ovome što je danas.
Motivi i ciljevi koji se žele postići ovim predlogom zakona su nedozvoljeni. Dokazi? Pa vidite šta ste imali u Gračanici i u Peći pre nekoliko meseci. Svi su kritikovali to rešenje, da onaj ko je upisan u Kraljevu preko noći pređe i bude upisan u nekom tamo selu i ponovo glasa. Ko je to uradio – radikali. Pa, nemamo mi biračke spiskove, gospodine Batiću, kao što ni vi iz DHSS-a nemate te spiskove, ali sam pokušao slikovito da kažem ko je sve mahao CD-om, gde je, navodno, jedinstveni spisak. Da li je teško napraviti jedan kompjuterski program i povezati 150 ili 180 kompjutera u jedan sistem? Nije teško, ali ne želite to da uradite. Zašto? Zato što vas uopšte ne interesuje izborna volja građana, vama je stalo da zadržite ovu vlast, a tajkuni ima da se otvore, da plate koliko god hoće.
Šta mislite, zašto postoji pritisak na ''Viline vode'', na ''Ušće'', te da li ćemo da legalizujemo, te nećemo da legalizujemo? Da se prikupe pare da bi se kupili izbori, gospodine Batiću. Kada će biti raspisani izbori? Kada Boris Tadić oseti da je najbolje vreme, kada su dovoljno prikupili da mogu da kupe svaki glas. Njih baš briga i za Kosovo, i za Vojvodinu, i za standard, i za "Zastavu", i za Mašinsku, i za vas, gospodine Batiću, i za mene, njima je stalo da 126 glasova kako znaju obezbede, pa će tu štapovi, poštapalice da se nađu. Ko je žrtva? Građani i njihovi elementarni interesi.

Moram da ispravim neke činjenice. Gospođa Đukić-Dejanović je bila u politici još 1992. godine, 1990. godine itd. Ništa loše nisam rekao. Podržavam svakog čoveka koji ima svoj politički stav. Meni se možda ne sviđa stav Vladana Batića, ali on ima svoj politički stav. On je sada evoluirao. On sada vas podržava, gospodine Miletiću. Ne podržava nas više. On vas podržava. On za vaše zakone glasa. Vi ste loše shvatili njega. On je napao SRS citatima, koje ne osporavam. Najveća je ludost osporavati citate. Tim poslom se bave neki drugi.
Jeste, gospodine Batiću, sve je tako napisano. Sve je to objavljeno. Znam da uporno čitate naše knjige, i to je dobro. Vidite da napredujete. Znate i sami, znam kada ste bili na svadbi, gde ste bili na svadbi, ali nije poenta u tome. Poenta je da nađemo političko rešenje. Političko rešenje je da se svaki glas svakog birača poštuje. To je poenta.
Gospodine Mihajloviću, 1996. godine sam 360 tribina održao protiv SPS-a i pao je SPS u Nišu, ali me je zadesila planetarna nepogoda – došli su Bane Jovanović i Zoran Živković, 27. januara 1997. godine, i upropastili Niš.
Vrlo otvoreno vam pričam o tim stvarima. Nemojte vi Mileta Ilića, mog prijatelja, da branite od mene, ili da branite Slavicu Đukić od mene. Zašto biste branili Slavicu Đukić od mene, kada se, verovatno, 99,9% slažemo u političkim shvatanjima. Nema potrebe da mene napadate i da branite nekoga od mene. Nema potrebe. Iznosim gole činjenice, gospodine Miletiću.
Nema Petra Jojića da vam kaže kako je prošao na izborima 1997. godine u Gnjilanu. Zapalio mu se automobil, jurili ga socijalisti sa biračkog mesta.
Da li ste gledali 1997. godine filmove koje smo prikazivali preko Studija B, kako vaši aktivisti biju poslanike SRS-a koji su došli da izvrše kontrolu izbora? To su činjenice, gospodine Mihajloviću. To ne možete ni vi da promenite, ne mogu ni ja, ne može niko da promeni. Objavljeno je. Video-snimci postoje. Pričam da se ne ponovi to, gospodine Mihajloviću.
Morate malo da izdržite te kritike. Ne možete – zaprali ste se, pa ste novi. Ne može. Sve ima svoje korene. Sve ima svoju istoriju, budućnost. Takav je život. Zbog budućnosti, kažem građanima – bežte dalje od ovog ''žutog čuda'', opasno je. Vidite, to je neki poseban hepatitis, sve uništi.

Radi javnosti koja prati prenos, pokušaću da prikažem kako je tekla hronologija donošenja novog zakona o putnim ispravama, u skladu s Ustavom Republike Srbije, koji je usvojen pre tri godine.
Zakon je donet 2007. godine. U onoj staroj zgradi smo kritikovali neka rešenja. Moram da kažem da je dosta naših amandmana i usvojeno. Tada je rečeno – ne treba menjati rok koji je propisan, a ticao se nekog datuma u 2008. godini.
Znate i sami da je maja formirana, po nalogu sa Zapada, ova trula koalicija, koja ima zadatak da donese smrtonosan udar Srbiji. Sećate se decembra prošle godine, pred Novu godinu, stvorena je medijska slika – eto, mora da se produži važnost starih pasoša, izmenama i dopunama Zakona, a vi, radikali, ako ne budete glasali, vi ste protiv da se naš narod muči, da pati, a jedva čeka da ide u inostranstvo.
Tada smo vam rekli, a to je danas ponovio i Todorović, pre podne, podneli smo jedan amandman da se malo ubrza, podneli smo drugi amandman da se malo produži rok; oba amandmana ste odbacili i rekli – nepravilno ste procenili, još samo jedna godina.
Sada treba građanima objasniti o čemu se radi. Radi se o najobičnijoj manipulaciji, želi se javnosti predstaviti nešto kao korisnost, da je ovo neophodno, da nema drugog rešenja, da je država zapela, ali da nije uspela da završi posao, ali pošto ova vlast obožava građane, oni sad, nešto mesec dana ranije, predlažu da se ponovo produži važnost starih isprava za još godinu dana.
Setimo se, oprema obezbeđena u vreme ''Lutre'', skupo plaćena, samo što se nije pokvarila od neupotrebe, pa jedna vlast pokrenula postupak, druga, nova, koja je došla, posvađala se oko toga ko će da štampa pasoš, pa izračunajte – dve hiljade dinara puta broj pasoša, doći ćete do jedne cifre, pa uzmite neka bude pola posto provizije za nekoga, pa ćete doći do nekih podataka.
Ne mogu da tvrdim da zbog nula posto provizije ovo selimo, ne selimo zbog toga, selimo zato što imamo nesposobnu vlast, vlast koja ne zna šta je država. Država nije igračka, država je ozbiljna institucija, ali kada je uzmu neozbiljni ljudi, gospođo Grubješić, onda nastupa katastrofa, kao kada majmun uđe u tenk. Da pitate sve ove iz vlada od 2000. godine do danas gde su granice ove države, niko ne bi znao da vam kaže.
Gospođo Grubješić, 2001. godine nas obasja sunce, dobismo Božidara Đelića, čuvenog čoveka sa "lapa-tapa". Njegov savetnik bio je Nikola Gruevski, ovaj predsednik Vlade Makedonije. Vidite, čak ni prijateljski odnosi između ta dva čoveka nisu rodila neku korist za Republiku Srbiju. Gruevski potpisa sporazum s nepostojećom državom Kosovo oko regulisanja granične linije. Srbija vodi diplomatsku akciju da se na Savetu bezbednosti, u Generalnoj skupštini UN-a otvori debata, da krene postupak i pred Međunarodnim sudom pravde, doneta je Rezolucija, a sutradan Crna Gora i Makedonija priznale nezavisno Kosovo.
Niko vas ne poštuje. Pogrešili ste pravac. Smeškajte se do mile volje, ali državu vodite u ambis.
Zašto sada nema one medijske akcije kao što je bila decembra prošle godine? Zato što više to nije vest, ne mogu politički poeni da se skupljaju na pasošu, na belom šengenu, na evroatlanskim integracijama. Sve manje i manje pričate o tome, ali još gore po vas, na to se više niko ne pali u ovoj zemlji. Oni koji su imali volju da putuju u inostranstvo, sada su izgubili tu volju, jer to inostranstvo i taj zapad ih očekuje kao potrošače. Da se zaposle, da se spasu od te vaše vlasti, ne mogu, ograničeno je. Znači, ako ste smanjili, upropastili socijalni položaj građana, sasvim je normalno da više niko ne kliče tom novom pasošu i novim odnosima.
Setite se prve kampanje za izbor predsednika Srbije, kada se Boris Tadić muvao po onim redovima ispred ambasada i rekao – da, da, čekate, ali ako mene izaberete za predsednika do Nove godine, neće biti ovih redova, to ćemo sve da rešimo. Nego, mnogo godina prođe od tada. Osede jadnik.
Sećate li se šta je rekao prošle godine – zaposliće 300 hiljada ljudi. Moguće je, ali prvo mora da otpusti 500 hiljada. Koje je izborno obećanje delimično ostvareno? Sve minusi.
Sada neko kaže da je korisno usvojiti izmene i dopune ovog zakona. Postoje dve vrste razloga. Jedan je koliko važi pasoš za decu. Drugi je ovih 11 država gde nije došlo do izdavanja naših novih pasoša. To ovde niko ne osporava. To jeste opravdani razlog. Ovde se postavlja mnogo značajnije pitanje – dokle očekujete da se legalizuje svaka brljotina koju napravite? Vlada je s ovim predlogom zakona došla da se ovde izvrši svojevrsna legalizacija, da se da neka zakonska ljuštura za nešto što je za osudu.
Kako funkcioniše vaša vlast? Sada pokušavate da izaberete tužioce i sudije, a dva najvažnija organa koja učestvuju u tome su krnji, i Savet sudstva nema jednog člana, i ovo veće tužilaca nema jednog člana, i neće biti izabrani jer vi to ne želite. Ne želite čist račun. Svaku temu koju otvarate, ne zatvarate, nego je držite otvorenom da bi mogla da se primeni ona vaša osnovna maksima – što gore, to bolje. Kome je bolje? Pojedincima, ne vama koji sedite u ovoj sali, nego onima iz budžaka koji povlače ove poteze.
Evo, da vas podsetim na jednu stvar, da li znate da je Komisiji za hartije od vrednosti istekao mandat? Pre šest meseci je traženo da se dostavi predlog za novi sastav. Nema, nema. Znate šta je jedna od poslednjih odluka te komisije za hartije od vrednosti? Omogućila je internu kupovinu akcija nove ''Razvojne banke Vojvodine''. Zamislite, glavni deponent te banke bio je pre nekoliko godina Fond za razvoj Vojvodine, pa su na Pajtićev mig povučena ta sredstva i u drugoj polovini 2008. godine ta banka, „Metals banka“, pokazivala je neku, sumnjalo se u njenu likvidnost. Kad su uvedene privremene mere, kad je Demokratska stranka zavladala, akcije, nove emisije i internu raspodelu koju je dobila Komisija za hartije od vrednosti kupio je Pajtić.
Vidite kako vi funkcionišete? Ne birate sredstva da završite najprljavije poslove koji postoje. Da li to od vas traže građani Republike Srbije? Ne traže, traže potpuno drugo, ali vi to morate tako da uradite, zato što ste izabrali taj put. Vodite računa, obično se kaže – da se banka da se uđe u kolo, a dve banke da se izađe. Vi ste jači za to iskustvo, pošto je Demokratska stranka bila glavna stranka od 2001. do 2003. godine. U novembru 2003. godine isto ste ovako bili rastureni i podeljeni u frakcije, ali to je vaš problem. Ne interesuje me vaša frakcionaška borba. Trljajte glavu, radite šta znate, ali ne smeju da trpe građani zbog toga. To je taj problem. Zato mi s ovog mesta poručujemo građanima Republike Srbije, da znaju kakva je Demokratska stranka.
Uvek kad ste vi na vlasti, haos je u državi, ne postoje državni organi. Ne postoje u smislu nadležnosti, poštovanja zakona, ispunjavanja zakonom propisanih obaveza, već samo lični interesi pojedinaca iz DS-a. Cela Srbija je vaša žrtva, zatočenici vaše politike. Vama ništa ne smeta, vi možete sve.
Imali ste prilike malopre da čujete Nadu Kolundžiju, ona nikad to nije rekla, a kada je čovek citirao, ućutala je. Kada bismo se bavili citatima, šta ste sve rekli i šta ste sve uradili, znate li koliko vremena bismo mogli da izgubimo ovde?
Vodite državu u pogrešnom smeru. Šta vam je ostalo? Da proglasite epidemiju, da sprečite rebalans budžeta, da sprečite novi budžet, da idete na privremeno finansiranje. Otvara vam se 1. decembar kao vrlo važna tačka, pošto kreće suđenje u Međunarodnom sudu pravde, da bi se došlo do savetodavnog mišljenja o tome da li je samoproglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim standardima.
Neke početne dobre rezultate sa Rusima, kao što možemo da primetimo, oko ovog kredita vezanog za milijardu dolara, upropastili ste. Gde? Šta dalje? Od 40 opština, 25 potpisnika su predsednici opština, članovi DS-a, koji više ne mogu da istrpe pritisak na lokalu i traže pomoć od Vlade.
Ova vlada je na dobrom putu da ujedini i vlast i opoziciju protiv sebe. Zašto? Medijski može donekle, a posle neke crte, sve to ide kontra. Vi se sada nalazite u situaciji kada sve ide kontra. Ne pomaže to što ste u Vrbasu, u jednom selu, zaposlili 16 momaka, računajući da će jedna od vaših stranaka da dobije neki veći procenat. Koliko ste otpustili da bi se tih 16 zaposlilo?
Više vam niko neće uzeti one vaše plave i žute pakete, pogotovo u vreme virusa. Taj hepatitis B.
Tema su pasoši. Tema je to što držite u zatočeništvu građane Republike Srbije; svi su zatočenici vaše politike. Vaša politika drži građane u blokadi. Vi ste na vlasti od 1991, 1992. godine. Vi ste na vlasti bili sa Panićem. U svim vladama ste vi.
Ko je najduže na vlasti u Beogradu, osim DS-a? Niko. Gde su vaši efekti? Kakva je ta vaša politika? Gde je hiljadu evra besplatno? Gde je život sa onih reklama televizijskih iz 2001. godine? Danas ste zaboravili i gde je granica. Sada ste se ujedinili oko statuta AP Vojvodine. Ima veze, zato što postoji opasnost da i tamo bude potreban pasoš.
Ko vama može da veruje? Kada se zakunete u nešto, znam da će biti sve suprotno. Sve mora da bude suprotno. Šta ste od izbornih obećanja ostvarili? Srbija je u minusu. Niko vam ne veruje u inostranstvu. Inostranstvo ste predstavili kao svoje partnere. Kakvi crni partneri? Niko vas ne poštuje. Ostalo je još nekoliko televizija i novina. Sve ste uzeli u ruke i sve ste upropastili. Čega ste se dohvatili, to se osušilo.
Zašto građani Srbije da budu zatočenici politike DS-a? Vrlo je opasno kada vas neko nagrađuje ordenjem iz inostranstva. Zašto vas nagrađuju? Za štetu koju pričinjavate Srbiji. Zato nemate našu podršku, ma koliko neke stvari prikazivali.
Građanima Srbije je svanulo. Jasno im je kojim putem ide ova zemlja. Jasno im je da niste kvalifikovani vozač tog autobusa koji se zove Srbija. Put kojim vodite Srbiju jeste ambis i zato treba što pre da siđete sa vlasti, kako bi se predupredile dalekosežne posledice po ovaj narod.
Niste zatvorili pitanje Kosova. Izgubili ste bitku…
(Isključen mikrofon.)

        Naravno, gospođo Čomić, to je član 100. u vezi sa članom 103, pardon, 104. O čemu se radi? Da to objasnim. Ko koga poštuje, to je jedna dimenzija ovog našeg posla i ja poštujem gospodina Mihajlovića.
Međutim, ono što je rekao na početku stvarno vređa dostojanstvo svih narodnih poslanika, pogotovo moje dostojanstvo.
Znam kakvi su bili izbori maja 1992. godine, pa da preskočim decembarske, 1992. godine, da vam kažem kakvi su bili oni iz decembra 1993. godine, da vam kažem kakvi su bili izbori decembra 1996. godine, da vam kažem za četiri izborna kruga 1997. godine, da vam kažem kakvi su bili oni decembra 2000. godine, po odredbama ovog zakona o izboru narodnih poslanika.
Molim vas, pričati o tome da je bilo sve regularno, pa imate Veljka Odalovića, kreatora svih izbornih krađa na KiM-u. Da li ste gledali snimke šta se radilo s radikalima u Peći i lokalnim mestima 1997. godine?
Nije tu Petar Jojić, kome je zapaljen auto u Gnjilanu 1997. godine. I vi pričate o regularnim izborima.
Da li se vi sećate leks specijalisa 1996. godine? Molim vas, imajte malo dostojanstva. Uostalom, SRS je pisala ustavnu žalbu na preko 1.500 strana za sve nepravilnosti koje su se dešavale na biračkim mestima. I vi pričate o nekim stvarima.
Ne želim sada da otvaram temu o Predlogu zakona, pošto će doći vreme za to, ali, molim vas, vodite računa, ipak, o elementarnom poštovanju zdravog razuma kod ljudi koji imaju više od 50 godina, koji se sećaju šta je sve bilo.
Ne kritikujem samo vas, ovi su još sofisticiraniji u tim pitanjima. Oni su još gori od vas, apsolutno gori. Ali, vodite računa malo o dostojanstvu. Da vam ne pričam o tome kako izgledaju birački spiskovi na KiM-u danas. Osim imena i prezimena, gotovo da nema nijednog podatka. Sada pričate neke stvari. To možete da pričate nekima drugima.
Možete pričati na svom mesnom odboru, opštinskom odboru, ali nemojte da pričate ljudima iz SRS-a, koji vrlo dobro znaju, s obzirom na to da su i oni kreatori zakona...

Gospođo Đukić-Dejanović, ako se sećate, ja sam predsednik Odbora za finansije, pa bih mogao da vam pomognem da razjasnite ovu situaciju, pošto teško da ćete to da razjasnite sa Ratkovićem. Evo o čemu se radi. Ove godine je Narodna skupština donela Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i na 18. sednici Odbora za finansije, gospođo Đukić-Dejanović, to je bilo 11. februara 2009. godine, u okviru 5. tačke dnevnog reda ...
(Predsednik: Izvinite, gospodine Krasiću, da bih mogla da vas pratim, samo mi recite koji član je povređen, pošto ste reklamirali povredu Poslovnika?)
Neka bude član 27. Nećete da se naljutite, pošto je ovo doprinos da se razjasni ova situacija, da se ne bi nagađalo o čemu se radi. Mislim da nije problem, s obzirom na to da najbolje raspolažem informacijama i mogu da pomognem gospodinu Škundriću da vidi kako su ga prevarili neki mangupi. Ako dozvoljavate, da nastavim dalje.
Znači, u okviru rasprave u načelu povodom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, pošto drugi članovi Odbora nisu hteli da se uključe u raspravu, uključio sam se u raspravu i predstavnika Vlade gospođu Mirjanu Karadžić pitao šta će biti novi kriterijum prilikom određivanja korisnika eksproprijacije, da li će biti status pravnog lica ili svojinski oblik tog pravnog lica.
Da vam ne čitam ovaj stenogram gde ona pokušava da izbegne odgovor, ali tu joj postavljam i konkretno pitanje šta da radimo u situaciji kada je 51% vlasnik iz inostranstva, 49% vlasnik neko iz Srbije­. Ona kategorički kaže: „Nemoguće je tada da se vrši eksproprijacija, nego će morati da se napravi poseban privredni subjekt u državnoj svojini, koji će biti korisnik eksproprijacije“. To? To. Hvala, do viđenja.
Izglasali ste zakon i sada ubacujete kao korisnika eksproprijacije nekoga ko ne ispunjava uslove iz Zakona o eksproprijaciji. Sada se mi vrtimo oko toga i s pravom postavljamo pitanje – kako je na Zakonodavnom odboru moglo da prođe?

Gospođo Đukić-Dejanović, evo zbog čega sam se javio. Gospodin Škundrić je mnoge stvari pobrkao, ali u jednoj stvari je bio precizan. Rekao je da je ovaj zakon potreban da bismo prekršili Ustav i zakone. On nas nagovara da kršimo Ustav i zakone i tu treba da interveniše ...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, izvinjavam se, moraću da ...)

Nećete morati. Samo ću da vam objasnim zašto sam došao do tog zaključka, pošto se vi pravite da ne razumete šta on priča. Vrlo jasno razumem šta on priča. Jedini ovde imam dokumentaciju. Neću da vam čitam ceo stenogram, jer je prilično dugačak.
Ovo nema veze ni sa „Južnim tokom“, ni sa Ruskom Federacijom, ovo ima veze sa kršenjem propisa Republike Srbije.
Pogledajte šta ste napisali u Predlogu zakona. Kako ste mogli da ubacite reči: „administrativni prenos“? Vi ovim predlogom zakona kršite osnovne principe eksproprijacije i administrativnog prenosa zato što je neko došao ovde da nam kaže kako postoji interes Kuršumlije. Ovo nema veze ni sa Kuršumlijom, ni sa Pirotom, ovo ima veze sa gospodinom Škundrićem i sa ovom koalicijom.
Da smo na vreme znali šta se sprema dokaz vam je ovaj stenogram sa Odbora za finansije, od februara ove godine. Čekao sam vas sedam meseci da se pojavite, da izađe zec i izašao je. Ne mislim na Zečevića, on ima svoje predstavnike u ovoj skupštini. Znam ko je u toj firmi.
Nemojte da ubacujete ni Ruse, ni Kuršumliju, vi ste na čelu ovog nečasnog posla, ova vlada, trula koalicija – 126 glasova i nije nam ništa. E, ne može da prođe.

Gospodin Škundrić je pokušao da naruši moje dostojanstvo, ali nije mogao da naruši moju pismenost. To je član 104. i član 113 ...

On je čitav Poslovnik, od korica do korica, povredio. Samo da vam pročitam, radi vašeg saznanja, da znate šta branite.