Zamolio bih vas na početku da stenogram mog prethodnog izlaganja date gospođi Nadi Kolundžiji, pošto ona nije bila prisutna u sali dok sam pričao, a vidim da se vrlo kompetentno uključila u diskusiju.
Jeste, Odbor je doneo zaključak na onoj sednici. Na toj sednici je pročitano i pismo kojim je ministar odbrane obavestio odbor za bezbednost da nije u mogućnosti da prisustvuje zbog službenih obaveza. Usput da vam kažem "Borba za parlamentarni režim u Srbiji", Milivoje Popović, to kupite. Košta samo 100 dinara u knjižari "Nikola Pašić" i razumećete većinu ovih naših procesa koji se dešavaju, jer se to ponavlja.
Sada bih se uključio da povodom ovog amandmana, koji je podneo Nikola Lazić, ukažem još na neke momente, bez namere da ponavljam ono što sam već rekao, ali skrećem vam pažnju da praktično od 30. do 45. rednog broja gotovo da su identični amandmani.
Svrha tih amandmana je da se izvrši preraspodela sredstava od prodaje NIS-a. To je negde 75%, negde 80%, negde 85%, u zavisnosti od toga koji je poslanik podneo amandman. Za Republiku 10%, a 15, 10 ili 5%, u zavisnosti od srazmere, za poseban program Vlade ili za opštine sa onih teritorija odakle dolaze podnosioci amandmana, pa je Petković uzeo Čačak, Šormaz uzeo Smederevo i okolinu, Zoran je uzeo Valjevo, Milica je uzela... Razne su varijante.
Ako se primeni logika koja je bila prisutna kada je Vlada formulisala stav 5, moram da kažem da je ovo zdravija logika u amandmanima nego kod vas. Zašto? Rekli ste 90 i 10, AP Vojvodini 90%, 10% Republici Srbiji. Neću da ponavljam. Mislim da je taj stav 5. apsolutno neustavan i nezakonit.
Sve što je prihod budžeta ulazi u budžet, a ako se nešto usmerava negde, usmerava se iz budžeta, nema potrebe da se individualno određuje izvor prihoda i da se odmah definiše trošenje.
Tu ste prevazišli čak i pojam namenskog korišćenja, jer ovo malo liči na namensko korišćenje, pa sada ispada namenski je prodato zbog Vojvodine, jer tako vršite raspodelu. Što nije tačno. Nije to prodala Vojvodina. Hvala bogu, ne može ona ništa ni da prodaje, pogotovo ne predsednik Izvršnog veća Vojvodine. On je bezličan, da ne biste skakali. To je taj veliki problem.
Oni su, poljuljani vašom logikom, dali nove ideje i pokušali da ismeju ovaj član, da vide kako bi to moglo da bude još besmislenije nego što je to izmislila Vlada. Vladin predlog je iz čisto političkih razloga unutar jedne stranke, tako da autonomaši ne skaču. Tačka na pljačku, kako sam vam pokazivao, gde su naši novci. Neće neko naše da prodaje. Ako bismo primenili tu logiku koja je karakteristična kod njih, onda Vojvodina ne bi mogla da ima struju, jer proizvodi samo 0,2% kompletne struje.
Nisam se javio zbog toga. Ideologija SRS se ne zasniva na tim procentima, samo koristim to kao primer da vam ukažem na pogubnost jednog takvog razmišljanja i da niko ko se bavi politikom u Vojvodini ne sme da padne pod uticaj politike koju promoviše Nenad Čanak i njemu slični.
To je geto politika. Oni su za getoizaciju Vojvodine, a pri tome koriste princip evropske integracije, evropska regija, intermedijum itd, Podunavska unija, Oto fon Habzburški, fala bogu, umro je. To su te priče. To nije krenulo 92. godine. To vekovima stoji kao program i kao plan, nastavak, oživljavanje Austrougarske monarhije, u sklopu koncepta jedinstva verske i svetovne vlasti, verske u Vatikanu, a svetovne u velikoj Nemačkoj.
Ali šta da vam radim, čitajte knjige ljudi. Neki su napisali, to nisu geopolitičke studije, to su istorijske knjige sa faktima, sa dokumentima, o tome su pisali i Smilja Avramov i da ne ređam čitav niz autora koji su se bavili tom problematikom, tako da iz vašeg neznanja ne mogu da trpim ja sankcije. Znači, to je ta ideja.
Što se tiče ovih stvari, stvarno nisam čuo šta je Marko rekao, nije tu problem, ali je problem što treba da čitate taj stenogram ili da pokušate da zapamtite šta sam rekao.
Samo sam vam unapred rekao, samo sam pokušao da parafraziram ili citiram, na način kako sam čuo šta je rekao, saznao sam i ime, Aleksandar Marton u emisiji "Problem" na "Studiju B", gde je rekao, molim vas, mi iz te Čankove stranke sada branimo Gorana Kneževića, koji je član DS.
Od koga ga branimo? Od DS. Zašto ga branimo? Ispade da je on na čelu najveće građevinske mafije u zemlji. A što, kaže, ne bave se Novim Sadom i Beogradom? To su njegove reči. Nađite ga, pa mu pobrajajte familiju, i živu i mrtvu. Rekao sam vam u startu ko je to rekao.
Tajac. Zašto tajac? Zato što postoje ti centri moći, postoje ti sukobi, evidentno je da je DS izgubila svoju ideologiju, ona ne može da se prepozna, ne zbog koalicionih partnera, nego zbog patologije vlasti. Po svaku cenu vlast, kao sredstvo i instrument da bi se grabilo. Ne vi u Skupštini, niste vi taj kalibar. Kalibar je izvan DS, u nevladinim sektoru, u institutima, Danko Đunić, da ne ređam dalje. Nemate potrebe da skačete, nije vaš član.
Vi ste instrument, vi dajete podršku, vi štitite ovde vašim diskusijama. Šta štitite? Vi ćete da utvrdite šta štitite. Samo unapred pričam, šest meseci unapred vam pričam, i to vam stalno pričam, šta će da se desi. Medijskim manipulacijama će neko da vas održi u nekom agregatnom stanju.
Ali, sada ladno da se vratim na amandman. Ovaj stav 5. ne bi mogao da prođe. Mislim da je sada namera ogoljena, da se vidi šta je pozadina. Pozadina jeste da se svedu neki unutrašnji odnosi kako ne bi bilo drmanja. Ali, vi računate da je tamo vaše uporište, ali shvatite jednu stvar, Republika Srbija je jedinstvena teritorija i njoj morate tako da pristupate.
Član 184, "bi-bip" akta, da ne bih dobio opomenu, definiše šta možete da uradite, ali taj zakon nije zakon o budžetu. I ranije je bilo tendencija da u Ustavu gde stoji "u skladu sa zakonom", neki ministri finansija su tumačili da to znači da može da bude i zakon o budžetu.
Zakon o budžetu je tehnički propis. Njime se ništa ne konstituiše novo, nego se konstatuje, u zbiru, po analitici, šta su obaveze države i šta su u krajnjem slučaju i prava države kada je u pitanju prihodna strana budžeta.
Ovo odudara, jer s pravom sad mogu da postavim pitanje - zašto u budžetu za 2007. godinu niste u okviru tog člana stavili stav 5. pa da kažete - prodaje se "Neoplanta", 90% para od "Neoplante" ide Vojvodini, 10% Republici. Nije vam padalo na pamet. Zašto? Ne može po zakonu.
Zakonom o budžetu ne može da se menja Zakon o privatizaciji, nijedan drugi zakon, ne može da se menja Zakon o penzijama. Kako? Kako vi mislite Zakonom o budžetu da promenite Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju?
Zakon o dečijoj zaštiti, kako možete da promenite? Zakon o dečijoj zaštiti postoji, onda kažete imamo u Zakonu o budžetu, član 675, pošto bi toliko članova bilo u zakonu o budžetu, ali, izuzetno od člana 75. Zakona o društvenoj brizi o deci za 2009. godinu, pa propišemo nešto. Ne može.
Jedno je privatizacija društvenog kapitala, drugo je prodaja državnog kapitala. To je centralni problem ovog stava 5. u okviru člana 4. Sve to mora da bude prihod, izražava se u valuti, svodi na dinare i odatle iz jedinstvene kase deli, da li ćete procentualno, da li nominalno, nije bitno, ali ovakvim načinom vi pripremate teren za nešto.
Mi se bunimo zbog načina na koji vi pripremate teren. Naš prigovor ne odnosi se na ustavnu odredbu da je 7% od budžeta Republike Srbije budžet AP Vojvodine. Ne, mi ne diramo onaj deo gde postoje još obaveze Republike Srbije preko raznih ministarstava, a koje se tiču AP Vojvodine, isturenih odeljenja koja tamo rade.
Ni to ne diramo, već sve ovo što mislite da je 360 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti, obezbedite preko trezora, preko budžeta, iz drugih prihoda, bilo kako hoćete obezbedite, ali sredstva od prodaje NIS-a su prihod budžeta i nema druge namene. Kako sad namenski usmeravate 90% tamo, 10% ovamo? Na osnovu čega?
Šta je to namensko korišćenje sredstava? Vi ovde pravite duplo namensko korišćenje sredstava, dva nivoa namenskog korišćenja sredstava. Pa to je nemoguće. Vi ste tekstualno izrazili, ali ovo je u evrima, izvinite molim vas. Vi to ne možete u raspodeli.
Na rashodnoj strani budžeta vi morate da prikažete u dinarima, a ovde ste to prikazali - sredstva od prodaje; sredstva od prodaje su 400 miliona evra, 90% je 360 miliona evra. To je potpuno, potpuno neprihvatljivo i siguran sam da je ova odredba bila jedna od onih tačaka zbog kojih je bilo potrebe da se dva meseca unutar Vlade veća, pregovara, preti strašnim sudom iz Sikstinske kapele, uvrtanjem ruku, otimanjem i na drugi način obezbedi politička volja da ovde prođe.
Vi već imate činjenicu da oni koji su vas nekada podržavali, do pre otprilike mesec dana, više ne ulaze u salu, da li ljuti zbog onog prethodnog glasanja, da li ljudi zbog ovog, da li ljudi zbog nečeg trećeg, nije bitno. Ne žalim što oni nisu tu, nemojte pogrešno da me shvatite. Jesam pristalica jedinstvene Srbije, jedinstvene politike, jer mislim da samo Republika Srbija sa svojim najvišim organima je garant ljudskih prava na svakoj tački Republike Srbije.
Ne može da bude garant ljudskih prava opština, mora autoritet, najveći autoritet da stoji iza Ustava i iza zakona. Tu je svakako Vlada Republike Srbije, bez nipodaštavanja nikog drugog. Ali, dajte da čuvamo državu, vidite da su krenuli kurjaci sa svih strana, svi bi da čupaju pomalo.
Mi nemamo rezervnu državu, ljudi. Ovo pričam samo da bih sačuvao ovaj narod i ovu državu. Mene druge stvari ne interesuju. Ne vređam se, i kada dobacujete, meni je to inspirativno. Ako, dobacujte, nema nikakvih problema, ali dajte da sačuvamo Srbiju.
Dajte da povećamo broj zaposlenih, a ne da se otpuštaju ljudi. Dajte da nam firme rade, a ne da ide sve u stečaj. Stečaj nam je druga privatizacija, znate li to? Stečaj je oblik neuspele privatizacije, to smo pričali ovima kada su donosili Zakon o stečaju, da je to ventil gde će da se rasproda društvena imovina bambadava. Nažalost, nije nas Bog obdario tim vlasnicima privatnog kapitala. I oni grabe, grabe jadnici.

Sada su građani Srbije videli da uporna opozicija može da napravi neki rezultat, ali ako je to tako onda nije valjda bilo potrebno da vas tri dana ubeđujemo. Tri dana kasnimo u Evropu zbog Vlade. Da ste jutros rekli to, ne bi bilo problema, ali ste uporni, tvrdoglavi, gordi, terate po svome.
Bez namere da omalovažim ili upropastim ovo što je već postignuto prihvatanjem, razumeo sam da se to odnosi ne samo na amandman Miloša Aligrudića, već na sve ove amandmane, jer su oni praktično sublimirani u tom amandmanu, ali morao bih da vam skrenem pažnju.
Gospođo Dragutinović, malo me saslušajte, slobodno možete da komentarišete, otporan sam. Vidite, vi ste kao Vlada na Predlog zakona o budžetu podneli nekoliko amandmana. Prvi amandman se odnosi na član 2. gde dodajete novi stav i za ovu diskusiju je interesantan amandman treći.
Građani Srbije treba da shvate šta znači zakon o budžetskom sistemu. Tamo su propisani neki rokovi koji treba da ubrzaju Vladu kako bi se do 15. decembra, čini mi se, doneo zakon o budžetu i onda procedura u Skupštini kreće od 1. novembra do 15. decembra. Ovde se kasnilo 40 dana i nekoliko dana smo ubeđivali Vladu, i oni su sada prihvatili, znači 45-46 dana su nam pojeli. Vrše opstrukciju, jer njima ne odgovara budžet. Sada ću da vam pokažem. Sve što je brzo, to je kuso, to znate. Evo vam dokaza za to.
Gospođo Dragutinović, u okviru člana 1. III formulisali ste nešto kao razlika što se naziva budžetski deficit. Slažete se? To je 49,900, skoro 50 milijardi. To je ono što nije pokriveno, što nema realne izvore, ne može da se pokrije akcizama, porezima itd. Pokriveno je zaduženjem i kreditima, ali nije pokriveno porezima. Sada ćemo doći na član koji pokriva, ovo je član koji otkriva.
Član koji pokriva taj nepokriveni deo je član 2. Član 2. sada ima dva stava. Prvi stav, za nas interesantan u ovom trenutku je: potrebna sredstva za finansiranje rezultata, odnosno budžetskog deficita, koji je utvrđen u članu 1. ovog zakona i sadrži budžetski deficit prvi, to je 28 milijardi, i ovaj drugi, 21 milijarda, to je ukupno 29 milijardi.
Rekli ste nema para, ne može da se obezbedi porezi, akcize, carine itd, moraćemo da pribegnemo nekom od alternativnih sredstava. To je alternativna medicina u finansijama. Šta ste stavili kao prvo sredstvo? Privatizaciona primanja.
Sada napravite vezu sa članom 4. stav 5, o čemu pričamo već pet sati. Po tome ispade, gospođo Dragutinović, da je budžet AP Vojvodine deficit. Zašto deficit? Jer ga pokrivate iz privatizacionog prihoda. Napisali ste - izuzetno od člana 61. Zakona o privatizaciji, budžetu AP Vojvodine pripada 90%, a budžetu Republike Srbije 10%.
Znači, 360 miliona evra je budžetski deficit, i to namenski budžetski deficit za Vojvodinu, po Vladinom razmišljanju. Međutim, zaboravili ste da postoji član 183. i član 184. bi-bip akta, da ne bih dobio opomenu, koji je iznad svega ovoga, koji kaže: budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se 3/7 od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.
Gde se obezbeđuje tih najmanje 7%? U budžetu. Gde se obezbeđuju te pare? U prihodnoj strani. Moguće je da se obezbedi kredit za budžet Republike Srbije, ali ne postoji namensko degradiranje, a vi hoćete da kažete da u eri kada treba da se donese statut Autonomne Pokrajine Vojvodine, vi DS, činite nadljudske napore, pa eto izdvajate namenski sredstava od 360 miliona evra da biste popunili rupe administracije, ne građana Vojvodine.
Mislim, gospodine Jojiću, da je u odnosu na 2000. godinu administracija u Autonomnoj Pokrajini povećana tri puta ili dva puta, tri i po puta. Eto, ko jede naše novce: u Vladi Republike Srbije i u Izvršnom veću Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Celokupna ova priča se zasniva na principu - ovi su kobajagi planirali deficit, budžet Autonomne Pokrajine Vojvodine, pa je onda potrebno da dva državnika, Mirko Cvetković i Bojan Pajtić sednu, pa kažu - mi smo se dogovorili, to je rešeno, Nešo, budi miran, dobićeš SPENS, vi drugi budite mirni, dobićete malo od NIS-a, dobićete neko mesto u upravnom odboru, sve će da bude u redu. Sada Vlada videla da se u toj igri sa Bojanom Pajtićem preigrala i sada navodno prihvataju ovaj amandman. Međutim, ostade i amandman Vlade na član 4, tako da više nema ovo 90 - 10%, nego po tom novom amandmanu stav 4. dobija dva nova stava. Ako ste usvojili ovaj stav 4, nama nije jasno šta je ostalo? Ako ste usvojili njihov amandman na stav 5, onda šta je sa vašim ovim stavovima, novim stavovima 5. i 6?
Evo kako glasi - vi ste rekli zamenjuje se 5. novim stavovima 4. i 5. Kaže - ostaje ono 90 - 10, ali kažete - do stupanja na snagu novog statuta AP Vojvodine i zakona kojim se uređuju pitanja od pokrajinskog značaja, budžetu AP Vojvodine raspoređuje se 50% od NIS-a, a preostalih 40 kada se donese ovaj zakon.
A intervencijom u članu 2, gde ste stavili novi stav 2, kažete - izvršenjem budžeta Republike ne može se povećati rezultat, znači deficit, znači 50 milijardi, nećete više da se zadužujete, pa iovako ne biste smeli, ali nema veze, vi sada ponavljate ono što stoji u članu 1, pojačavate to, kaže - nakon prenošenja nadležnosti na AP Vojvodinu, na bazi ovog virtuelnog statuta, to neće da vam prođe ovde, to znate i vi sami, ili po bilo kom drugom osnovu. A onda Nenadu Čanku suprotstavljate MMF u obrazloženju. Računate MMF je veći autoritet od Mirka Cvetkovića i on će da zaustavi apetite Nenada Čanka i te njegove grupacije.
Sada sam ovo malo, da bi gledaocima bilo jasno, pokazao operaciju, nemoguću misiju, šta sve može da se uradi da bi se sve relativizovalo ili čak obesmislilo. Celokupna priča o statutu i ovim članovima budžeta koji se odnose na AP svode se na Vojvodstvo Bojana Pajtića. Postoji i ovde jedan vojvoda. Njemu nije stalo da onaj vojvoda bude malo jači. Onaj vojvoda iz Vojvodine kaže - pa znaš, veliki broj glasova donosim DS-u u zbiru i to mora da se na neki način verifikuje, ako mi nisi dao da budem predsednik Vlade, mora da se plati. Sada vi usvajajući, navodno, ovaj amandman, ne znam kako će to pravno-tehnički da izgleda u budžetu, on će biti nakaradan. Vašim amandmanima i sa ovim koje ste usvojili vi unosite zrno ne razdora, unosite temu o kojoj će da se žvalavi cele 2009. godine. Na taj način će da se dezavuiše Ustav Republike Srbije, zapamtite.
U postojećoj formulaciji člana 4, ne računajući ovaj poslednji stav, bila je prisutna sistematika koja se godinama, gospođo Dragutinović, ponavlja u našim budžetima. Šta su izvorni prihodi? Šta pripada iz budžeta, šta Republika ustupa?
Pazite, prešli ste preko neke crte. Prelaskom preko te crte dolazite u situaciju u kojoj je država sada. Zakon o koncesiji ne važi, zato što je neko obećao. Zakon o ratifikaciji sporazuma sa Rusijom opšteprihvaćen zbog izbora za neke više ne važi. Onda u raspodeli tačno podržavate onu parolu - čije su ovce, gde su naši novci, sve je to tamo.
Preporučio bih vam kako da izlečite taj autonomaški sindrom. Recimo, Nenad Čanak bi mogao da plaća struju po evropskim cenama za struju koja dolazi iz inostranstva. Ne znam koliko će da ispadne. To je kao sredstvo otrežnjenja. Neko je pre vas zastupao koncept regionalizacije, pa kada je video da je opasna crta, odustao je od projekta regionalizacije. Boško Ristić je zakasneli izdanak jedne takve politike, ako mi već pričate o Bošku Ristiću. On je izuzetno zakržljali izdanak te politike i tu politiku vi nećete da podržite kao DS. To znam, ali ti ne znaš, pa ubacuješ Boška Ristića sasvim nepotrebno u ovu priču. On je poslužio sa tom pričom za nešto drugo, da bi sputao ove iz Vojvodine, ali vi to ne možete da shvatite.
Ne znam kako vi mislite da izađete iz ovog začaranog kruga prisutnih neustavnosti u vašem političkom opredeljenju kako da izgleda budžet. Pokazao sam vam preko analize čl. 1, 2. i 4, poslednji stav, da ste vi nešto sagledali kao budžetski deficit.
Vi nemate prava tako da gledate, s obzirom na odredbe čl. 183. i 184. Ustava Republike Srbije. Ustav Republike Srbije je iznad svakog zakona. Možete vi šta god hoćete da pišete u zakonu o budžetu, vas obavezuje Ustav Srbije. U Ustavu jasno piše - 7% u odnosu na budžet Republike Srbije i tri sedmine za kapitalne investicije. Čak ono 7% je kao najmanje, kao donji prag određeno.
Naravno, treba uvažiti ove faktore za ravnomerni regionalni razvoj i morate voditi računa da prodaja NIS-a nije isto kao kada se proda "Zmaj" ili "Rekord" Rakovica. Ovo je državni kapital od početka. Da li je ovo privatizacija ili je prodaja državnog kapitala?
Ovo je prodaja državnog kapitala. Sva sredstva koja se obezbede državnog kapitala ulaze u budžet, a budžet se mora namenski trošiti za pozicije po ovim stavkama. Vi kako ste krenuli, vi ste mogli i AP Vojvodinu da tretirate kao transferna sredstva.
Tretira se, samo što nije u delu gde su opštine, nego gde je autonomna pokrajina. Slušali ste Vladu Milentijevića. On vam je dao ozbiljno upozorenje.
Nemojte i vi da zaboravite da u Srbiji postoje dve autonomne pokrajine.

Ovo je vaš prilog diskusiji o ovom amandmanu. Međutim, mislim da su vas loše informisali. Došlo je do strašnog pada cene sirove nafte na svetskom tržištu, sa nekih 140 dolara po barelu, sada smo na već 38, biće još pada. Osim toga, mi računamo i na ovaj jeftin gas, pa računamo na to da će NIS biti restruktuiran uz pomoć ovog ugovora o prodaji, znači postoje mehanizmi za uštedu u pogledu cene goriva. Međutim, zaboravili ste da postoji mehanizam uštede i u pogledu rada Narodne skupštine, a to podrazumeva, ukoliko dođe kvalitetan zakon i postoji potreba da se podnese jedan, eventualno dva amandmana, onda sednica može da traje i 15 minuta, ali ako dobijemo ovako loš materijal, na tako skupom papiru od 800 i nešto stranica, onda videli ste i sami da sve poslaničke grupe izraze putem amandmana svoje neslaganje sa ovakvom politikom koju vodi Vlada Srbije.
Da bi građani Srbije znali na šta se odnosi amandman - amandman se odnosi na onaj razdeo budžeta koji se odnosi na Narodnu skupštinu i predlaže se smanjenje troškova putovanja, a to nije samo da poslanici dođu iz nekih mesta u Beograd, da budu prisutni na sednici Narodne skupštine, nego obuhvata i putovanja u inostranstvo.
Mi predlažemo racionalizaciju, da nas ne bi prozivali ovi novinari - malo-malo pa oni prozivaju. Ako se smanje ta sredstva, onda će Vlada biti dužna da predlaže kvalitetnije zakone, onda će predsednici nadležnih tela, radnih tela Narodne skupštine, da zakazuju sednice sedam do deset dana unapred, da poslanici kod kuće pročitaju materijal, pa dođu na sednicu odbora, pa se uključe, a ne da imamo ove ad hok sednice. Molim vas, pozivaju se ovi Zakonodavnog, idite tamo, pozivaju se ovi iz finansija - idite tamo, dok je sednica Narodne skupštine. To podrazumeva i jednu racionalizaciju i efikasniji rad, pre svega rukovodstva Narodne skupštine.
Da ne bi bilo problema, što se tiče zakona o budžetskom sistemu, ovim amandmanom je tačno predviđeno gde da se usmeri tih 100 miliona dinara. Ako se oduzme Narodnoj skupštini, da se da Ministarstvu poljoprivrede i da to budu namenska sredstva za mehanizaciju i za obnavljanje naših sela, jer računamo da zbog jednostrane primene sporazuma sa EU na udaru će da budu, pre svega, seljaci, jer će da dolaze vrlo jeftini poljoprivredno-prehrambeni proizvodi oslobođeni carine.
Zakonom o budžetu već predlažete smanjenje subvencija za poljoprivredu. Evo, mi računamo i apelujemo na spremnost DS, kao vladajuće u toj koaliciji, apelujemo na njihovu spremnost da se odreknu dela tih sredstava u korist razvoja naše poljoprivrede. Još bolje bi bilo kada bi se sredstva usmerila ka nerazvijenim područjima, ka onim selima odakle ljudi odlaze i ne vraćaju se. To je naša ideja.
Znači, nekoliko vrlo važnih političkih ciljeva želimo da postignemo. Naravno, treba što većem broju ljudi da se omogući, prema standardu, prema načinu života u našim selima, da iz socijalno neobezbeđenog statusa u gradu pređu u selo da bi bili gazde.
Međutim, kakva je agrarna politika za ovih nekoliko godina, videli ste i sami da seljak u Vojvodini sa 10 ha imovine, iako sve to obrađuje, postaje socijalni slučaj, a ne gazda. Ovo je naš doprinos i mi apelujemo na sve poslanike, pre svega DS, da se odreknu ovog dela budžeta Republike Srbije koji se odnosi na troškove na službena putovanja.
Moram radi javnosti, pošto ćete za dva minuta da prekinete ovaj prenos, da obavestim građane - sutra ćete u nastavku ove sednice imati prilike da čujete da ovu logiku primenjujemo i kod drugih razdela i kod drugih ministarstava, da se smanje troškovi službenih putovanja.
Ekonomski razlozi za smanjenje postoje. U čemu se ogledaju? Pad cene derivata nafte, vrlo povoljan ugovor sa Rusima, verovatno će oni već u prvoj godini da poprave te kapacitete i da stabilizuju NIS, da organizatori posla u državi što odgovornije krenu ka tom vrlo odgovornom poslu.
Jer, izvinite, molim vas, i meni je neprijatno kada novinari pišu - ovaj poslanik je bio u Skupštini samo sat i 22 minuta, ili ovaj je bio toliko dana, ili Gordana Čomić 725 časova je držala tiradu ovde, zašto nije prekršen Poslovnik, ili možda nešto malo manje, koji čas, nije bitno - da izbijemo te adute, da podignemo ugled Narodnoj skupštini, da se borimo za parlamentarizam.
Jutros sam reklamirao jednu knjigu i preporučujem vam je da je pročitate, mnogo će vam biti jasnije kako treba raditi u Narodnoj skupštini, kako se treba boriti za građane.
Podsećam građane, pošto sada kreće DS u svoju ofanzivu, izlaze da se odmore, ceo dan su radili, da podsetim da je na subotičkom plenumu predsednik Republike rekao da je zaštita radnih mesta i čuvanje radnog mesta svakog pojedinca u Republici Srbiji sveti posao, sveti zadatak.
Ukoliko imate nekih problema, Rasimu Ljajiću se obratite, da on sa inspekcijom rada krene da te poslodavce dovede u red, da poštuju zakon.
Da vas podsetim da vodite računa koje su državne banke, koje su privatne banke, da ne kažete sutra - vi nas niste na vreme upozorili.
Moram na vreme da vas upozorim, da sutra ne budu štetne posledice, vrlo opasne za sve nas, moram da upozorim i druge socijalne grupe pred ovaj praznik, da se malo strpe. Videćemo, verovatno će proći ovo kako smo zamislili, biće svega i svačega...
(Predsednik: Vreme.)
Nije valjda još?
Da skrenem pažnju na još jednu činjenicu, nadamo za ovih 100 miliona dinara, da ćete da prihvatite ovu našu inicijativu, da usmerite ka poljoprivredi i računamo, ako makar 500 građana, 500 ljudi koji se bave poljoprivredom na bazi ove preraspodele zaštite svoje radno mesto na svojoj njivi, to je veliki uspeh za Srbiju. Hvala vam.

Gospođo predsedavajuća, mislim da član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije vama stvara i obavezu da po završenoj sednici pogledate i stenogram šta se u toku dana radilo, pa kad primenjujete tako rigorozno taj poslovnik da tačno utvrdite kako je danas protekao taj defile prema govornici, da li je to bilo sve u skladu sa Poslovnikom. No, javio sam se zbog druge stvari. Mislim da ste grubo prekršili član 27. prilikom prvog javljanja predsednika poslaničke grupe ZES i tražim da se u danu za glasanje utvrdi da ste i vi izvršili povredu Poslovnika i predsednik poslaničke grupe ZES.
A predsednik poslaničke grupe ZES je izvršio povredu iz člana 104. Poslovnika Narodne skupštine, jer je sa ove govornice pledirala kršenje Ustava i zakona. Ona je odavde jasnu poruku poslala i građanima Republike Srbije i nama uplašenim poslanicima opozicije da, pored njene spremnosti, ona nama nudi da kršimo Ustav i zakon.
Ona i njena većina su spremni da donesu budžet, a naravno ova druga strana, verovatno, može da se izvuče zaključak, nije spremna, a pri tom ta njena spremnost bi mogla da se i glorifikuje i verifikuje tako što se grubo prekršio Ustav i zakon. Javnost u Srbiji treba da zna da je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu kasnio 40 dana. Istekli su svi mogući rokovi za donošenje zakona o budžetu Republike Srbije za 2009. godinu. Time nas je podario Boris Tadić, pošto on navodno ima neka preča posla, pa mu ovo dođe kao usput.
Znači, ovo što neko želi da predstavi da je više u nadležnosti Vuka Bojovića, kako rekosmo ovde, kako smo imali prilike da čujemo da se hvali neko da je postao lav, upravo je u toj funkciji, da građani Srbije ne bi znali da 40 dana kasni Predlog zakona o budžetu, jer ovi koji podržavaju Vladu Republike Srbije su potpuno svesni da ta vlada funkcioniše po sistemu kancelarija. Njihova vlast van kancelarija ne postoji. Van kancelarija postoji vlast tajkuna i drugih podobnih spodoba. To je glavna stvar.
Neko mora da odgovara što 40 dana kasni zakon o budžetu. Neko napokon mora da odgovara i zašto se zakoni menjaju na godinu dana. Koji su to objektivni razlozi? To su prave teme.
Da više ne bi, predsedavajući, gubili vreme, s obzirom da je legitimitet rada u Narodnoj skupštini odavno poljuljan i legalnost odluka i zakona koji se donose ovde je odavno pod znakom pitanja, koristim priliku da javnost obavestim da na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije postoji spisak političkih stranaka koje su zastupljene u Narodnoj skupštini, pa neka gospođa Čomić pronađe ovde sebi omiljenu stranku.

Smatram da član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije prosto nalaže predsedniku Narodne skupštine, predsedavajućem, da počne da radi u skladu sa zaključcima koji su usvojeni na sednici Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, a tiču se ovih događaja na relaciji Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije. Ne bih da citiram sve stavove i mišljenja koje je u tom intervjuu dao načelnik Generalštaba.
Međutim, ako načelnik Generalštaba za Ministarstvo odbrane kaže da je nekompetentno, neodgovorno, nesposobno i arogantno, onda Narodna skupština mora da preuzme neke mere iz svoje nadležnosti, a svakako je minimum da se formira anketni odbor koji će da ispita sve činjenice.
Ne da bi utvrdio gde je istina, da li u onome što je Vlada juče odlučila na sednici, kada je dala podršku ministru odbrane, usvajajući neki njegov izveštaj, ili da dajemo za pravo načelniku Generalštaba, jer mi načelniku Generalštaba nikako ne možemo reći da je u pravu, s obzirom da najmanje deset odredbi Zakona o vojsci, Zakona o odbrani jednostavno njemu ne dozvoljavaju da ovako nastupa u javnosti.
Odbor je s pravom juče zaključio da ova dešavanja između Ministarstva i Vojske predstavljaju ozbiljnu pretnju stabilnosti sistema odbrane Republike Srbije i da dovode u pitanje civilnu kontrolu Vojske Republike Srbije. Jer, ako načelnik Generalštaba može ovako da istupa, onda verovatno u sledećoj etapi može da obuje čizme, uključi tenkove, nema neki veliki izbor, ali je moguće sve i svašta.
Naravno, DS ima apsolutnu kontrolu vojske, jer predsednik Republike je predsednik DS i vrhovni komandant. Ministar odbrane je, takođe, iz DS.
Vlada je pretežno demokratska, a verovatno nikoga ne možete da ubedite da je načelnik Generalštaba toliko vanstranačka ličnost kome se gadi žuta boja.
Ne želim da Narodna skupština raspravlja nešto što je unutar DS, ali mislim da posle ovog zaključka Odbora za odbranu i bezbednost i posle ove situacije koja je verovatno i medijski komponovana, povod je to što načelnik Generalštaba nije bio na jednom prijemu, ali nije bio ni predsednik Republike, te mislim da ima mesta da se uključi i Narodna skupština, ako ne na neki ozbiljniji način, onda svakako formiranjem jednog anketnog odbora koji će da ispita ove (Predsedavajuća: tri minuta i trideset sekundi.) relacije i ove odnose.
Gospođo Čomić, ne znam da li ste primetili, smanjio se Ustav Republike Srbije. Bila je velika knjiga, gledajte kako se sada smanjio Ustav Republike Srbije. Opet, zbog opomene, samo vas upozoravam da se smanjio. Ne želim da se pozovem na Ustav, jer, ne daj bože, kada bih čitao odredbu Ustava, verovatno bi me kaznili, jedne cipele su mi deci odneli gospođa Čomić, druge cipele Slavica Đukić. Nemam mogućnost da se razbacujem.

Ovih prvih nekoliko članova Predloga zakona o budžetu s pravom mame najveću pažnju. Da bi javnost znala, moram da skrenem pažnju da su skoro sve poslaničke grupe podnele amandmane.
Ovo je jedna grupa amandmana DSS, ovo su amandmani poslaničke grupe ZES, onda imamo amandmane poslaničke grupe NS, imamo ponovo amandmane ZES, jedan amandman SPS, verovatno postoji još. Još ovoliko imamo amandmana SRS. Nadam se da će te ovo da date gospođi Nadi Kolundžiji, pošto nije ponela svoj primerak, da bi mogla da prati diskusiju, da ne nabada na laptop, može svašta da joj se desi.
Naravno, očekujem vašu spremnost, gospođo Kolundžija, pošto ste jutros započeli ovu sednicu sa apelom da svi pokažemo veliku spremnost da se budžet usvoji.
Pošto sam zaključio da s vaše strane postoji apsolutna spremnost, računam da ste u istoj srazmeri spremni i da prihvatite ove amandmane, konkretno ovaj amandman Popovića, zatim sledeći koji je podneo gospodin Buha, još je značajniji.
Gospodin Buha je podneo amandman koji znači 20 milijardi direktne uštede. Znači, nema cile-mile, samo je dovoljno da dignete ruku za amandman gospodina Buhe i svi problemi su rešeni. Smanjuje se deficit za, čini mi se, oko 20 milijardi dinara. Za građane Srbije ništa bolje ne može da se desi od ovoga što je gospodin Buha predvideo.
Moram da pohvalim i ovaj amandman gospodina Popovića povodom koga sam se javio. Slažem se da taj amandman ima nekih pravno-tehničkih nedostataka, ali mislim da je ideja dobra, jer se tim amandmanom povećavaju, ako mogu tako da kažem, izvorni prihodi budžeta, i to prihodi po osnovu akciza i carina.
Vi ste u obrazloženju zašto se ne prihvata taj amandman, izneli nešto što je vaša projekcija, ali moram da vam skrenem pažnju da je ova vlada sklona lošim projekcijama. To ste sami priznali ovde. Ako biste mogli da me pratite, to je na strani 16, to je vaša tabela, gde dajete neki vaš plan.
Prema Memorandumu za 2009. i 2010. godinu, vi ste planirali u 2009. godini inflaciju od 6%, u 2010. godini 5%.
Sada ste na pravili novu projekciju, pa će to biti u 2009. godini 8%, u 2010. godini 6,5%, izvoz, uvoz robe itd. Vidite da postoji velika razlika u tim vašim procenama. Tako da, ako kažete, na bazi te vaše procene ove amandmane treba odbiti ili ih ne treba prihvatiti, nalazimo se na terenu pretpostavki šta bi bilo kada bi bilo.
Do pre nekoliko meseci niko nije znao da postoji svetska finansijska kriza. Znali su neki ljudi koji su čitali o tome kako su stradale neke banke pre godinu i po dana u Holandiji i šta se predviđa i planira, šta se očekuje. Ali, bila je izborna godina, dobrodošao je "Fijat", dobrodošao je ruski gas, dobrodošlo je da penzije budu 70% od plata. Sve je to bilo dobrodošlo. Onda se ćutalo o ovome što neminovno dolazi. Sada, kada se i to očekuje verovatno za tri meseca da će kod nas da zapljusne, vi već sve procene menjate.
Tako da to vaše odbijanje amandmana ne tretiram kao nešto izuzetno ozbiljno. Zašto? Evo, pre nekoliko dana Ponoš je otvorio srce, pa je objasnio koliko je Ministarstvo odbrane druga vojska. Mi imamo dve vojske: jednu pod komandom Generalštaba i drugu pod komandom Ministarstva odbrane; 60% plaćenih se nalazi ovamo u odnosu na ono tamo.
Znači, imamo jednu vojsku koju će da ima Šutanovac, drugu vojsku koju će da ima Tadić. Obe vojske su demokratske. Čuli smo da se radi o nekompetentnim ličnostima, čuli smo da je samo po osnovu kursnih razlika država 2008. godine izgubila 400 miliona dinara. Tako je napisao načelnik Generalštaba, ako ste čitali intervju, imam ga, da vam dam.
(Glas iz sale: Nije tačno.)
Načelnik Generalštaba je napisao, nemojte vi meni da kažete, kada vam citiram šta je on napisao. Njega terajte u zatvor ako je prevario, ako uzbuđuje narod, ako pravi nepotrebno pobunu. Ali, vidim da je osetljivog senzibiliteta, ne sviđa mu se Miroslav Ilić. Sada opet kažete da nešto izmišljam. To je čovek napisao u svom intervjuu. Ovaj koji mu je pravio intervju, da o njemu ne pričam.
Znači, sve to što se radi je loše, a vaše procene su pogrešne. Morao bih da vam skrenem pažnju da mene zabrinjava ovaj realni pad, odnosno procena da će realno pasti prihodi po osnovu carina zbog primene onog sporazuma, čiji je amandman bio dalekometan, a naročito zbog činjenice da gospodin Đelić smatra da treba jednostavno pristupiti primeni tog sporazuma, te po tom osnovu veliki broj roba će sa nižim carinskim stopama ili potpuno oslobođen da ulazi na naše tržište.
Šta može biti razlog? Razlog može biti što te robe kod nas nema na tržištu, što nemamo proizvođača, a onda se postavlja pitanje gde su se za ovih osam godina izgubili ti proizvođači? Kako su oni nestali sa našeg tržišta?
Koja je to elementarna nepogoda pogodila naše proizvođače da ova država više nije sposobna da napravi tu optimalnu količinu roba koja je potrebna za naše tržište, pa je potrebno da uvozimo robu? Da bi je učinili dostupnom našim građanima, mi, odnosno Vlada se odriče carine i po tom osnovu gubimo negde 250 miliona evra.
Pogledajte kako se to kod nas dešava. Za ovu godinu je planirano po osnovu carina da se skupi negde oko 850 miliona evra. Za 2009. godinu se planira nešto malo manje od 600 miliona evra, pad je 30% zbog jednostrane primene sporazuma. Onda vidite da taj sporazum ništa dobro ne donosi nama. Jer, ako uzmemo da je dinar merilo vrednosti, onda prema kretanju mase - da li je ona viša ili niža, ceni se da li je nešto dobro ili nešto loše. Ovde već u startu možemo reći da se dešava nešto loše.
Da stvar bude još čudnija, neću to da upoređujem sa agrarnim budžetom, jer je to neuporedivo, međutim, kod agrarnog budžeta imaćemo još goru stvar. Tu ćemo imati pad za 87 miliona evra, odnosno sa 301 miliona na 214 miliona evra.
Gde su subvencije za poljoprivredu? Gde je razvoj onog dela naše proizvodnje gde baš mnogo ne zavisimo od inostranstva?
Ovo je osmišljena akcija kako da se dodatno uništi naše selo, jer cela logika opstanka ove Vlade i politike koja se vodi, saznali smo ovih nekoliko dana, takve smo informacije imali prilike da čujemo, da prosto građani ne mogu da legnu da spavaju ukoliko se budžet ne donese, kao da prethodnih godina nismo imali privremeno finansiranje.
Sada je najvažnije budžet da se donese. Izašli su neki eksperti da kažu ako se budžet ne donese biće građanima teško. Neće im biti teško.
Šta bi se to poremetilo? Dajte da skrešemo troškove koje postoje u ministarstvima, da skrešemo ove troškove koji se tiču usluga po ugovorima, da skrešemo ova putovanja, da ograničimo predsednika Srbije da nigde ne putuje. To je najbolja mera.
Kada biste ograničili Borisa Tadića da nigde ne putuje, onda bi sigurno video ove šatore u Pionirskom parku. Već 20 dana, a možda i više, nekoliko šatora je tu razapeto, predsednik Republike je štrajkače častio WC-om, postavio im je onaj WC, on ulazi na sporedna vrata i ne može da ih vidi, ne želi da ih vidi, a oni su samo poslušali predsednika, koji je u Subotici rekao najvažniji zadatak, državni zadatak broj jedan je očuvanje radnih mesta.
Znate, jedno se pošalje kao poruka, jedno se demonstrira kao politika DS, Vlade, socijalnog kompromisa, a onda dobijemo nešto što smo već ranije videli, pa na bazi toga možemo i da predvidimo kako će da se završi. Kao besplatne akcije od 1.000 evra, sad niko ne priča o tome.
Takva je bila i priča čuvamo radna mesta, to je zadatak broj jedan, pa onda Rasim Ljajić potpiše neki kolektivni ugovor, pa posle mesec dana se zaključi da to ništa ne znači, da se gubi topli obrok, i regres i sve, vojska je već to izgubila, da ih obavestim, nije ih Ponoš čuvao nego gleda kako da ode u Brisel sa Svilanovićem. Zna se šta se dešava.
Onda jedino što mogu da preporučim gledaocima - čuvajte svoja radna mesta, ako dobijete otkaz od poslodavca, prvo pozovite Rasima Ljajića i tražite da u donošenju rešenju o stavljanju van snage tih rešenja o prestanku radnog odnosa bude makar 90% ekspeditivan, kao i što je ovih osam godina bio ekspeditivan prilikom isporuke Srba Haškom tribunalu.
Da vas podsetim, Rasim Ljajić je 2001. godine rekao - morao sam da prihvatim ovu funkciju samo na godinu dana. Evo, osam godina je tamo. Tražite onu vrstu efikasnosti kao što je pokazao na funkciji predsednika Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom. Tražite da on donosi rešenja, tražite da on u ime radnika ispred države se bori protiv poslodavaca da se zaštite radna mesta.
Ako ne možete ni to da uspete, imate jednu bolju varijantu, nikada nemojte da glasate za DS i koaliciju ZES, imate sledeću varijantu, nekako se organizujte, ljudi. Predsednik je u Subotici rekao da se čuvaju radna mesta. To nema alternative, molim vas. Sudije, motke iza vrata, čuvate radna mesta, tužioci takođe.
Radnici, sačekajte da prođu ovi novogodišnji praznici. Bilo bi dobro da navratite malo do Beograda, jer kada vas vide u malo većem broju, možda i protumače da je neko pravo povređeno. Dok se skupljate u Nišu, Kragujevcu, Pirotu i drugim mestima, slaba je vajda, da znate. Mogu da vam dam i vrlo korisnu pouku, kada su ovi iz Zastave pojurili Đelića, Vlahovića i Pitića oni su nekoliko godina iz budžeta bili i finansirani.
Vidite da se ovde ceni motka, pa ste imali prilike pre nekoliko meseci da čujete da je Fijatov ugovor čudo jer smo spasili budžet, pošto se godinama, kako rekoše, 500 miliona evra potrošilo na kupovinu socijalnog mira u Kragujevcu.
Organizujte se ljudi, pošto ova država ne želi da niti putem carina niti na drugi način da obezbedi sredstva. Socijalnog dela budžeta gotovo da nema, postoji samo ovaj deo koji se odnosi na potrošnju, a znate i sami kada je u pitanju potrošnja, tu će opet biti ugodan, lagodan život, kupovina svih medija i da prosto uživate dok čitate novine kako je lepo u Srbiji.
Od toga da li se budžet usvoji za dva dana ili za mesec dana ništa dobro neće da se desi građanima ni u jednoj ni u drugoj varijanti, jer svaka pobeda DS je veliki poraz i gubitak za građane Republike Srbije.

Dame i gospodo, poštovani građani Republike Srbije, Nada Kolundžija nije u sali, očekivao sam da ona bude prisutna ovde i da demonstrira spremnost ZES-a da na jednom primeru se dokaže društvena solidarnost. Tako pre nekoliko meseci reče ideolog DS zvani Dragoljub Mićunović, da je potrebna društvena solidarnost u vreme velike svetske finansijske krize, za koju još nismo dobili odgovor šta ona znači, ali smo čuli od Mlađana Dinkića, pre nekoliko dana je imao monolog u Privrednoj komori Srbije, gde je objasnio da svetska ekonomska ili svetska finansijska kriza je kriza tražnje, a pošto je kriza tražnje, mi ćemo da uvozimo robu, a naša će teško da izlazi sa ove teritorije.
No, da se vratim na ovaj amandman, pa ako vidite Nadu, kažite joj da bi bilo dobro, da smo mi iz SRS spremni da prihvatimo ovaj gnusni amandman DSS-a, pa pošto se mi toliko ne gadimo, ne bi trebalo ni vi da se gadite, već da prihvatite ovaj amandman.
Poštovani građani, da shvatite o čemu se radi. Nikola je to lepo objasnio, samo malo ću to da razjasnim. On predlaže da se na strani rashoda, u okviru člana 1, za dve milijarde dinara smanje rashodi, da to više ne bude 46,4 milijarde na ime rashoda za kupovinu roba i usluga, već da se te dve milijarde podele, pa tako da jedna milijarda ide za dečiju zaštitu, da 500 miliona ide za Fond za mlade talente Republike Srbije, nije to Fond Zoran Đinđić, nego Fond za mlade talente, i da se još nekih 500 miliona planira za rashode, a to je - sportske stipendije.
Pošto smo očigledno riznica vrlo uspešnih talentovanih sportista koji, dok to finansiraju roditelji i klubovi, postižu vrhunske rezultate, a kad treba da se preskoči ona stepenica, da to postane još bolje, onda tu fali neka intervencija, neka mala materijalna pomoć, pa pošto raspolažemo i sa sportskim talentima, da država malo doprinese njihovom razvoju, jer na svim takmičenjima oni idu sa zastavom Republike Srbije.
Zbog toga se mi neki put radujemo, neki put smo tužni, ali ovih 500 miliona treba da pomogne da budemo što radosniji, jer smo mi mala država, mali narod i kada mi pobedimo u nekom sportu ogromnu Ameriku, svima nam je toplo oko srca, pa čak i vama, ministre, siguran sam da vam je toplo oko srca, jer se zasvira naša lepa himna. Vidite kako je Čavić to pre nekoliko dana reprezentovao, jeste da je pretrpeo i kaznu zbog onog "Kosovo je Srbija", ali on gura i dalje, iako su mu obećali stan, pa mu nisu dali. Gura on, voli Srbiju, voli taj sport itd.
Znači, ZES, DOS, dosmanlije, Boris Tadić ne želi da se smanje troškovi tamo gde peru pare na ime usluga i materijala, samo državna administracija. Svaki razdeo ima tu stavku. Znači, on ne želi da se smanji papir, da se smanje toneri, da se smanji, recimo, nešto po ugovoru, da uzmem neki najsvetliji primer za to, a to je ovaj Mile drekavac, Zoran Cvijanović, Mile u tranziciji.
On je u prošloj Vladi bio savetnik potpredsednika Vlade Đelića za reciklažu, tako valjda nešto, on se razume u đubre. Bio je savetnik za đubre jer oni nisu znali kako da ga isplate, pošto je on dao velike zasluge pobedi DS. Ko zna kakvih sve ima takvih likova koji zbog onih zasluga, a odavno se nije palila ni jedna skupština, to moram da primetim, zbog takvih zasluga jednostavno mora to da se plati.
Ne mogu više da plaćaju ovi iz inostranstva, rekli su, mi smo vam pomogli da dođete na vlast, sada ste na vlasti, drpajte šta možete. Zašto bi išli u ambasade pa tamo memorandumom da vam se isplaćuju neka sredstva. Prošli put sam pokazivao te memorandume za Otpor kako su im plaćali neka sredstva da se što bolje i temeljitije sredi Srbija.
Znači, dve milijarde dinara državna administracija ne želi da se odrekne. Međutim, stvarno su duhovita objašnjenja kada se neki amandman ne prihvati. Zamolio bih vas da se ne smejete, ovo je napisala Vlada Republike Srbije, a to je ona vlada koja ima koalicioni kapacitet. Nije to koliki je kapacitet akumulatora nego koalicioni kapacitet, mogućnost dogovora. To više liči na Plavi most. Tamo se isto ne bira, ko god dođe, može. Znači, sa svakim može.
Kaže ovako, u cilju racionalizacije rashoda potrebno dalje smanjenje rashoda za robe i usluge, međutim, predlogom budžeta već je izvršeno značajno smanjenje rashoda, odnosno rashoda za robe i usluge. To je svedeno na nominalni nivo iz 2008. godine, a to smo kritikovali kao da je preterano, tako da bi dalje smanjenje uticalo na izvršavanje funkcija budžetskih korisnika. Vidite, ti ugovori i te usluge moraju da se očuvaju zbog funkcija državnih korisnika, korisnika sredstava.
Međutim, to ne bi bilo sasvim adekvatno, kada je neko pokvaren, on to mora i da manifestuje na razuman način. Nemojte da se čudite. Međutim, "odbijanje amandmana ne znači i negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva za navedene namene u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike (za dečiju zaštitu, pa Ministarstvo omladine i sporta za mlade talente i sportske stipendije), već potreba da se u suženim bilansnim mogućnostima budžeta za 2009. godinu obezbedi finansiranje nadležnosti u skladu sa tim mogućnostima".
Vidite, primat ima kompjuter, toner, primat ima toalet papir, pelir, fleš, DVD, mobilni telefon, sve to ima primat u odnosu na dečju zaštitu, mlade sportiste, Fond za talente.
Vidite kakav je to način razmišljanja. Daje se prednost materijalnim vrednostima, a to je roba, a negira se nešto što je ljudsko, dete. Dete talenat.
Činjenica da postoji dete, dečja zaštita, dete talenat u nauci, umetnosti, dete talenat kao sportista. Za to nema mogućnosti. Nema. Jasno nam je rekao Boris Tadić, ne sme državna uprava da se odrekne novog Pi-sija, ne sme da se odrekne toalet papira, ne sme da se odrekne olovki, ne sme mobilnog telefona. Ne sme da se odrekne studije koju je napisao Dragor Hiber ili Gašo Knežević ili ne znam ko. To je prioritet.
Naravno, po prirodi, onako pokvaren čovek, dao sam jedan amandman pošto su istekli rokovi, pa sam naveo sve direktive EU, nema ih, ni ministar, ni pomoćnik. Uplašili se zbog onoga što piše - direktiva EU. Tu se oni tresu. Tu im se pantalone tresu, kada im u amandmanu napišete direktiva EU, evo, direktiva Saveta 2003/20s u protežiranju biogoriva i drugih za potrebe prevoza, pa direktiva druga 96. Eto, dao sam im nešto i pozvao se na nešto što je evropski standard. Odmah uhvatili da rade i dobro je ako urade ovo, jer ovo je za biogoriva. Materijalna vrednost kod njih ima primat. Ono što je humano, ljudsko, nema ga. Ne vidi se.
Da je kojim slučajem Fond za talente "Zoran Đinđić" u okviru državnog budžeta ne bi se trepnulo, i rukama i nogama bi glasali. Oni ne kažu, sa ovim sredstvima može da se obezbedi zakonom propisani nivo dečje zaštite. Ne, nego kažu, interesantan predlog o kome valja razmisliti. Kada?
Dete ima pet godina u 2009, a u 2010. godini već ima šest godina. Neko je talenat sada kada treba da mu se pomogne, sledeće godine je već prestareo, neće ga niko. Ovi mladi talenti koji pre neki dan, beše na TV, kaže ne ispunjava kriterijum kod ove balerine, jer, kaže, premlad je.
Premlad. Da je prestar, verovatno bi progledali kroz prste, ali je premlad. Problem je što je mnogo mlad, sazreo i napravio dobar rezultat. Onda je morao, naravno, dobra mama Telekom da interveniše itd.
Sećam se i anonimnih donacija Matematičkoj gimnaziji. Niko ne zna ko su ti ljudi, a pomogli, i to za vreme sankcija. Ne žele to da pričaju. Niti žele da se hvale. Anonimni, koliko, 16 godina, niko ne zna ko je poklonio nekoliko kompjutera našoj deci, koja su nekako kroz onu blokadu otišla na neko takmičenje iz matematike i sve osvojila prva mesta.
Ovo nije amandman koji bi se odnosio na Bulevar Zorana Đinđića, ili Fond "Zoran Đinđić", ovo nije amandman koji se odnosi na bulevar dečje zaštite. Ne znam, dokle vi mislite tom i takvom politikom da nanosite direktnu štetu Srbiji i narodu koji ovde živi i da se pri tom krajnje arogantno ponašate demonstrirajući na prvi pogled bezgraničnu silu da možete sve i svašta.
Da iskoristim još ova dva minuta samo da podsetim građane Srbije, Tadić reče u Subotici da čuvate radna mesta. Znači, pripremite pritke, stavite iza vrata, da čuvate radna mesta, pišite Rasimu Ljajiću, pošto je on na čelu Inspekcije rada, ako vam budu povređena prava.
Pišite mu i ako ne dobijete topli obrok od 1. januara, jer ne samo što je on potpisao u ime Vlade taj sporazum, već je i kao ministar na čelu Ministarstva koje je dužno da poštuje propise, pa makar i on potpisao neki propis.
Čuvajte decu, vodite računa, jer ovo nasilje koje sprovodi Boris Tadić više se ne skriva. Dovoljno je reći da nešto što je materijalno dobro ima vrednost nad nečim što je dete. Bilo bi me sramota da nisam izašao da podržim ovaj amandman, a što se vas tiče, vas ničega nije sramota.

Ovaj amandman i stav Vlade da se ovaj amandman ne prihvata predstavljaju jasnu poruku nečega što provejava odavno ovde, da jednostavno ne postoji prostor za zdravo rasuđivanje kada je u pitanju ova vlada, jer su oni postigli dogovor, partijski, koalicioni i u pogledu kapaciteta, i sve što se ne uklapa u to što su oni dogovorili jednostavno mora da se odbije, ne sme da se prihvati.
Svrha ovog amandmana gospodina Radulovića je da se za 465 miliona dinara smanje rashodi za kupovinu roba i usluga, a o tome smo malopre i pričali, znači, da se smanje troškovi papira, da se smanje troškovi kompjutera i nečega što služi državnoj upravi, kao rashod, potrošni materijal, i da se za taj iznos smanji i budžetski deficit, tako da više ne bude 49, skoro 50 milijardi, nego 49,5 milijardi.
Reklo bi se na prvi pogled da je ovo stvarno simbolično u odnosu na ovaj sistem velikih brojeva i dobro je što se možda i na ovim malim primerima vidi kakav je stav Vlade Republike Srbije u pogledu budžeta za 2009. godinu.
Oni prosto žele da imaju takav budžetski deficit. Moram da ispravim jednu stvar, pravi budžetski deficit je negde oko 28,5 milijardi, izdaci za nabavku finansijske imovine su 21,5 milijarda, a otplata glavnice duga je još 42, skoro 43 milijarde, tako da finansiranje budžeta će biti u ukupnom iznosu od skoro 93 milijarde. To je iznos preko onoga od 698 milijardi.
Zašto ova vlada ne želi da smanji nepokriveni deo budžeta? Zato što želi da bude aktivna na finansijskom tržištu, da izdaje kratkoročne hartije od vrednosti da bi premošćavala, navodno, neke probleme u finansiranju budžeta, neusklađen priliv sredstava u budžet i uvek se pravi poprilično velika rezerva zbog neizvesnosti koje nosi prihodna strana budžeta. Neizvesnost ne postoji kada je u pitanju rashodna. Tu je sve poznato.
Za proteklih nekoliko godina imali smo situaciju da malo-malo, na mesec ili tri meseca, naročito dok je ministar finansija bio Mlađan Dinkić, emituju se hartije od vrednosti, da njih kupuju banke, a to su vrlo povoljne hartije od vrednosti, jer se garantuje mnogo veća zarada na tim hartijama od vrednosti nego kada su u pitanju neke druge hartije od vrednosti, i onda, gle čuda, da bismo nadomestili 28,5 milijardi, mi moramo kao trošak obezbeđenja tih sredstava da imamo 21 milijardu. Oni ne žele to da promene. Ovde se ne želi čist račun.
Podsetiću vas, 2001. godine, kada je donet Zakon o budžetskom sistemu ili prvi pokušaj donošenja jednog temeljnog propisa o budžetskom sistemu, da je tada, u to vreme, ministar finansija, Mlađan Dinkić, rekao da mora da se zna gde ide svaki dinar, kako ide, da sve bude pregledno, da će jednostavno ta sistematika da natera državu da se racionalno ponaša i da nema nepotrebne troškove.
Naravno, situacija je ista kao i sa drugim oblastima u kojima je Đelić nešto obećavao, međutim, on je ostvario nešto što nije obećao. Sve što je obećao nije ostvareno, ono što nije obećao to je završio, 11,5 miliona evra ima u akcijama neke banke.
Ali, sad se ovde, pošto ne možemo da utičemo na Vladu jer oni imaju 126 plus neki glas, u svim varijantama, da li sa ubačenim karticama za glasanje, da li sa odsustvom iz sale, nije bitno, u krajnjem slučaju svodi se na isto.
Ovde se sada otvara drugo pitanje zbog koga sam se javio, a to je pitanje, ako već mora da prođe ovakav budžet i postoji ta vrsta parlamentarnog nasilja da jednostavno razum nema mesta u ovoj diskusiji, već sila od 126-127 glasova, onda ja pozivam građane - vi ste najbolja brana države.
Evo kako ćete da odbranite državu od ove i ovakve Vlade. U ovoj zemlji postoji na desetine banaka sa stranim nazivima, možda su i stranci vlasnici, možda su i neki naši vlasnici, te banke su se raširile kod nas, za prvih šest meseci ove godine izvukle su 300 miliona evra kao dobit, uspešan rezultat poslovanja u 2008. godini, u uslovima te krize koja vlada i u bankarskom sektoru u Evropi, oni izvlače ta sredstva, vraćaju ih svojim osnivačima i mi s pravom možemo očekivati njihovu slabiju aktivnost na našem području, ali mnogo veću aktivnost na teritoriji Kosova i Metohije, jer tamo ne može da se vrši kontrola tog bankarskog sistema i pranja novca i svega onoga što se dešava.
Građani Republike Srbije moraju da znaju da postoje i posebne firme za pranje novca, gde finansijska i poreska inspekcija ne sme da dođe, jedna od takvih je na Novom Beogradu ovde. Kome oni vode poslovne knjige, taj nije predmet interesovanja poreske policije i bilo koga drugoga.
Kako mi možemo da odbranimo naše vitalne interese? Mi vitalne interese možemo da odbranimo tako što bi svi građani svoje štedne uloge, svoje kartice prebacili u one banke gde je država Srbija osnivač. Sasvim pouzdano znamo da je to Komercijalna banka, ali mislim da ima još nekoliko banaka u kojima Republika Srbija ima svoje vlasničke uloge, nekoliko još, ti ulozi su 25%, različito je.
Mislim da bi građani mogli da povuku ta svoja sredstva i da presele u te banke, a da Vlada Republike Srbije, ako se već i zadužuje, da prioritet prilikom kupovina hartija od vrednosti tim bankama i da tako mi zatvorimo taj krug kod nas ovde.
Ovo ne deluje sa gledišta poštovanja principa tržišnog poslovanja kao afirmativno što pričam, ali će biti vrlo korisno. Mnoge stvari nisu afirmativne, ali su korisne. Nije afirmativno ni pričati o tome da država treba da interveniše, da spasava privatne banke. Vidite, Amerika je to uradila, suprotno onome što nas je učio Mlađan Dinkić.
Hajde malo da pogledamo kako mi da zaštitimo naše nacionalne i ekonomske interese, pa da se kod tih osam-devet banaka vi zadužujete. Apsolutno sam siguran da neće biti uslovi zaduženja i neće biti potrebe da se takva beneficija daje kao u nekim bankama koje su učestvovale i do sada vam pomagale da premostite probleme plaćanja, probleme obezbeđenja sredstava u budžetu Republike Srbije.
Znači, svi građani lepo u tih osam banaka naših povuku svoja sredstva, ovi stranci su se lepo raširili, lepo su oprali pare, otvorili su filijale, imaju bankomate, imaju pune placeve lizing vozila koji više ne mogu ljudi da otplaćuju. Oni su preuzeli taj rizik, ušli su u posao sa građanstvom, isisali iz naše privrede popriličan iznos sredstava, pretvorili u devize, odneli u inostranstvo, pa vreme je da mi zaštitimo naše.
Svako štiti svoje. Zašto mi ne bismo štitili svoje? Ako već morate da platite trošak zaduženja od 29 milijardi iznosom od 21,5 milijarde, pa neka te pare makar ostanu kod naših banaka, a ne kod ovih stranaca u čiji osnivački kapital možemo da sumnjamo, u čije dobro poslovanje mene nikada ne možete da ubedite da je to dobro poslovanje, ne možete me ubediti iz prostog razloga zato što je to začarani dvojac, Mlađa i Radovan Jelašić.
Hajde promenite guvernera Narodne banke Srbije ako možete. Ne možete. Ne možete ni Mlađu da isterate iz Vlade zato što nema kredita od 500 miliona evra iz MMF. Uostalom, i nemate nekog tako velikog eksperta za finansije, imali ste onu Kori Udovički, a onda vam se javljaju neki drugi nazovi biznismeni.
Znači, ako već ovo ne možemo da zaštitimo, onda građani Republike Srbije mogu da preuzmu sudbinu u svoje ruke.
Ako imate ušteđevinu, šaljite u ovih osam banaka sa našim kapitalom, državnim kapitalom. Uostalom, tu je mnogo jača garancija države, jer država učestvuje i u upravljanju poslovanjem tih banaka, učestvuje.
Vi ste, gospođo ministar, čini mi se, preko agencije gde se takođe član dužni da upravljate prema onim zakonima koje smo prošle nedelje usvajali ovde. To je valjda dvostruka, trostruka garancija tih sredstava, da se ne bi desilo nešto najgore.
Ono što stvarno zabrinjava jeste da je kod vas registrovano apsolutno odsustvo želje da se smanji deficit. Čak i kada se ponudi rešenje gde da se uštedi da bi se smanjio deficit, vi to ne prihvatate, gde se ponudi da se uštedi da se da za socijalna pitanja, ni to vas ne interesuje. Jednostavno to je zablindirano zbog koalicionog kapaciteta.
Kao što vidite, dragi građani Republike Srbije, ovo nema veze ni sa ekonomijom, ni sa finansijama, ovo ima veze samo sa politikom, koalicionim dogovorima kako da se otme vlast, kako da se zaštiti ta vlast, kako da se očuva ta vlast.
Da bi se ta vlast promenila, potrebno je zdravo rasuđivanje, potrebno je da se posluša predsednik Republike, da svi uzmu pritke i da čuvaju svoja radna mesta, da čuvaju svoje stanove, da čuvaju svoja stečena prava, da čuvaju svoje dostojanstvo, jer ova Vlada te kategorije ne štiti, niti dostojanstvo, niti imovinu, niti radna mesta. Sve je tu na izvolte. Znate i sami, danas u tuđem stanu, sutra u vašem stanu, osvanuće Boris Tadić.
Dvoumio sam se da li da predložim jedan amandman gde bih ukinuo sve troškove službenih putovanja predsedniku Republike, predsedniku Vlade, potpredsednicima i ministrima. To bi bila strašna ušteda u budžetu Republike Srbije. Ali, mislim da bi tu bila još veća korist. Oni bi bili onemogućeni, u brljotinama koje prave kada izađu izvan zemlje, za nas mnogo veća šteta od te materijalne jeste ta politička brljotina, koju oni prave gde god se pojave.
Gde god su se pojavili napravili su neku štetu. Onda dođu sa novinarima ovde, to predstave kao epohalan uspeh, raduju se ljudi 15 minuta, odmah dolazi neka neprijatna vest. Brljotina do brljotine. To nas je zadesilo otkad je Demokratska stranka uzela uzde u svoje ruke, ali svest građana mora da se probudi, solidarnost međusobna kod građana mora da se pokrene, danas je komšija, sutra ste vi, prekosutra vaše dete. Bolje na vreme to sprečiti nego posle lečiti.

Ova serija amandmana na član 1. je dobar metod da svi jednostavno primete i zaključe koliko je loša ova vlada Borisa Tadića.
Amandmanom gospođa Donka Banović je praktično primenila isti metod kao i njene kolege jer je predložila da se u članu 1, tačka 1.2, rashodi za kupovinu roba i usluga, ekonomska klasifikacija 42, iznos od 46 milijardi i 300 i nešto miliona zameni iznosom 44 milijarde 365 miliona, odnosno da se dve milijarde usmeri za socijalnu zaštitu i to za klasifikaciju 47, izbegla i raseljena lica, odnosno da se predloženi iznos od 950 miliona poveća na dve milijarde i 950 miliona.
Vlada nije prihvatila amandman sa onim čisto stereotipnim objašnjenjem, ali je pokušala da pokaže i onu drugu stranu, ta druga strana služi da prevari. Kaže, odbijanje amandmana ne znači i negiranje osnova da se obezbede dodatna sredstva za socijalnu zaštitu iz budžeta namenjena izbeglim i raseljenim licima, već potreba da se u suženim bilansnim mogućnostima budžeta za 2009. godinu obezbedi finansiranje nadležnosti u skladu sa tim mogućnostima.
To u prevodu znači - nećemo da diramo one izdatke koji se nazivaju usluge po ugovoru. To je ekonomska klasifikacija 423 u svim razdelima budžeta Republike Srbije, a njih ima 60, čini mi se. Znači, na 60 mesta javlja se ova ekonomska klasifikacija. Oni se ne odriču te klasifikacije, niti žele da se to smanji za jednu paru. Znači, nijedna para.
Ono što niko praktično ne može ni da ima u džepu, niti u ruci, nijednu paru ne žele da smanje, niti da je usmere na drugu stranu, a kao što smo videli u prethodnim amandmanima, na žele da smanje deficit ni za jednu paru.
Sad da vidimo šta oni u stvari brane na ovaj način u okviru ekonomske klasifikacije 423? Naravno, pošto sam dugo poslanik, ne bih mogao da napravim grešku, a da ne uzmem primer koji će da zveči, primer koji će da bude prepoznatljiv građanima.
Uzeo sam za primer razdeo 11, Bezbednosno-informativna agencija. U 2009. godini, to je ovaj Vukadinović što se još tresu po Kruševcu od njega, inače potrčko Mikija Rakića, u toj službi 1953 kvalifikovanih tajnih agenata imamo koji rade. Znači, nešto manje od 2000. Dopisnička, saradnička i druga mreža je daleko veća.
Naime, ove klasifikacije 423 oni će u 2009. da potroše oko 47 miliona dinara. To je ono što se vidi. Ono što se ne vidi, o tome ne mogu da pričam. A da takvih sredstava ima, mora da ih ima. Zašto mora da ih ima? Svako ko je napustio tu službu otvorio se na neki način, da li kroz memoare, da li kroz neku privatnu bia-mia agenciju, pa priča šta su radili, kako su radili dok su bili u službi, kako su prali pare od ovoga, od onoga, na ovim poslovima, kako su finansirali Otpor, kako su donosili pare Mićunoviću decembra 1996. da se očuvaju nemiri protiv režima Slobodana Miloševića.
To je objavio Cane Subotić u knjizi, šta se bečite? Ništa ne pričam napamet. Čitajte knjige malo, obrazujte se malo. Ne mogu oko elementarnih stvari da vas ubeđujem. Čitajte.
Ako vi uživate u vašem neznanju, nemojte molim vas da ja trpim zbog toga. Sad ako treba da se vraćam na te elementarne stvari. Ta lekcija u savladavanju demokratije je odavno završena. Cane Subotić se hvalio - imam legitimno pravo da učestvujem na tenderu oko izgradnje fabrike duvana u Kragujevcu, to je isto vezano za "Fijat", jer sam po nalogu Jovice Stanišića decembra 1996. godine iz Crne Gore, uz znanje Mila Đukanovića, doneo 500 hiljada maraka, dao na ruke Mićunoviću da bi on sa Đinđićem pomogao da se protesti očuvaju. Posle nekoliko meseci došao je Gonzales.
Vi ste druga grupa, vi niste ti revolucionari iz DS. Izvini Bobane. Zaboravio sam. Fanovi Zorana Đinđića se nalaze u LDP-u, ovde su ovi Borisovi. Izvinjavam se. Ne čudi me što ne znate.
U 2009. godini građani Republike Srbije ovu službu, koja je poznata po tome što krade mandate, što doprinosi svemu i svačemu, nemojte da se smejete, ovo su ozbiljne stvari. Znači, sa 47 miliona ćete vi sledeće godine njih da finansirate. Oni imaju zadatak da spreče svaki štrajk, svaku demonstraciju, da izazivaju incidente prilikom javnih okupljanja.
Javno okupljanje građana je dozvoljeno, podleže samo zakonskoj obavezi prijave skupa. Ali, ako se izazove nemir, znajte, ovih 1950, na čelu sa Vukadinović, Mikijem Rakićem, poslaće Tadića opet u Rumuniju, možda i u neku drugu zemlju, ako se ukaže prilika.
Nemojte da se iznenadite ako vidite one grupe navijača sa toki-vokijem, mobilnima, kako koordiniraju akcije da se izazove nered kako bi se obesmislio, obrukao i ponizio opravdani protest građana Republike Srbije, koji samo imaju jedan problem - žele da žive. Oni žele da žive.
Možda je neko slušao i osam godina ovo, ali ako nije naučio mora još da sluša. Znate, nekome teško ulazi u glavu. Šta da radim, nemam bolje sredstva za uterivanje u glavu, osim ove govornice. Ako apelujete na neka druga sredstva, kažite, pritke postoje, pajseri postoje.
Znam da se ljudi dele na one kod kojih reč nešto znači i ima onih kod kojih samo batina nešto znači. Po pravilu ovi koji samo slušaju reč batine, oni završavaju u zatvoru. Ovi kod kojih reč otvara vrata, tera ih da zdravo razumski rasuđuju, s njima nema problema, trgnu se ljudi.
Ova Bezbednosno-informativna agencija će koristiti sredstva za usluge po ugovoru. Pa kaže ovako - administrativne usluge, na ime izmirivanja troškova nastalih kod usluga prevođenja, stenografskih i ostalih opštih usluga. Koliko znam, naša BIA nema nadležnost van granica Republike Srbije.
Namerno sam rekao reč "granica", jer je bilo jedno pitanje da li mogu da preduprede i da nas obaveste o izazovima, bezbednosnim rizicima i nečemu što se dešava, a oni su odgovorili - mi ništa ne znamo, čak ne znamo ni na Kosovu i Metohiji šta se dešava. Šta bi onda prevodili oni ovde? Verovatno naloge dobijaju na engleskom jeziku, ali oni već svi znaju engleski jezik. Kakav je taj špijun koji ne zna engleski jezik?
Idemo dalje. Kaže - kompjuterske usluge, usluge izrade softvera neophodnih za rad agencije, kao i za održavanje računara. Verovatno, između ostalog, i za prisluškivanje. Niste zapamtili? I za prisluškivanje. Ako niste zapamtili, nema problema, nije mi problem da vam ponovim. I za prisluškivanje. Kad kažem i za prisluškivanje, ne mislim samo na manijaka Tadića.

Gospođo Đukić-Dejanović, čim slušate ove iz DS, onda pravite grešku. Postoji čovek koji se zove Ranko Tadić, njegov nadimak je manijak. Uopšte o Borisu Tadiću nemam takvo mišljenje koje vi imate.

Zašto?

Izvinite, gospođo, ako je nekome nadimak cvrca, zar ne bih smeo da kažem njegov nadimak?

Pričao sam o potpuno pogrešnoj osobi, a ne o ovoj o kojoj oni misle. Uopšte nisam pomenuo Borisa Tadića, ne znam odakle vam ta ideja. Pitajte bilo koga ko mora da se bavi prisluškivanjem ili da se brani od prisluškivanja, svi će da vam kažu da je to nadimak tog čoveka koji se predstavlja da radi u toj službi i plaši ljude. Ne znate, ljudi. Ako ne znate, obrazujte se malo.

Ne vređam ljude, samo sam rekao nadimak tog čoveka koji se zove Ranko.

Kakav je problem sa dostojanstvom? Vidite da je njihovo neznanje uzrok vaše intervencije. Nemojte mene da prozivate da sam odgovoran za nečije neznanje. Ne znam, ovo je neshvatljivo. Trpim posledice tuđeg neznanja. Skandal, neverovatno. Idemo dalje.
Znači, imamo te kompjuterske usluge, pa imamo stručne usluge, troškovi po osnovu ugovora o delu i autorskih ugovora. Šta bi to mogli da budu autorski ugovori kod BIA - naručeni tekstovi, to su oni pljuvački tekstovi o ljudima. Oni ni toga ne žele da se odreknu.
Je l' vidite koji je problem, građani Republike Srbije? Znači, ekonomska klasifikacija 423 na 60 mesta u budžetu ne sme da se pipne ni za jotu, ne sme čak ni kada su u pitanju izbegla lica, raseljena lica, ali nikakav problem nije da gradske vlasti izbace izbeglice iz kolektivnog smeštaja i nikakav problem nije da se tim izbeglicama, koje same krenu da prave svoju kuću u nekom od naselja na teritorije opštine Zemun - da se stvaraju problemi i da im se otežava život.
Navodno, o njima vodi računa i Visoki komesarijat za izbeglice, i EU, i neka Igmanska inicijativa, i navodno Vlada Republike Srbije i navodno ovaj Đilas ovde. Svi verbalno vode računa o njima, a kada treba da se odvoji neki dinar, da se usmeri - jer je nemoguće da neko posle 16 godina i dalje nema rešen svoj status, onda skaču ovakvi, prave se ovakvi incidenti.
Dakle, pošto smo danas rezimirali, vi koji imate decu - nemojte da glasate za Demokratsku stranku, pošto ona ne vidi decu u ovom budžetu. Vi koji ste izbeglice, nemojte da glasate za Demokratsku stranku - što god više glasate za njih, oni će pre da vas isteraju.
Prelažem da se u danu za glasanje pokaže elementarna spremnost, a sa tom rečju smo jutros i počeli ovo zasedanje, jer je gospođa Nada Kolundžija, izuzetno je trenutno danas odsutna - ona je počela danas ovaj dan rečima da su oni spremni.
Mi danas ih prozivamo da vidimo kakva je njihova spremnost i da građani Srbije shvate - 40 i nešto dana im je bilo potrebno da od one zgrade do ove zgrade dođe ovaj predlog budžeta. Četrdeset i nešto dana, a sada zbog svoje unutrašnje igranke, povodom onih 90% od prodaje NIS-a, plediraju na privremeno finansiranje i žele da prebace sav teret odgovornosti na opoziciju, a oni uništavaju gde stignu.