Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7321">Zoran Krasić</a>

Zoran Krasić

Srpska radikalna stranka

Govori

Gospođo Đukić-Dejanović, mislim da je mnogo bolje kada budete radili nov Poslovnik da uopšte nemate onu odredbu člana 27, jer bez obzira šta da pišu u tom poslovniku vi terate dalje. Terate dalje kao Anto Bošković sinoć na godišnjoj skupštini Crvene zvezde. Nisu mogli da prisustvuju najbolji igrači Crvene zvezde, a valjda uprava kluba postoji zbog igrača, a sinoć sam zaključio da igrači postoje zbog uprave. Evo, to je ova situacija ovde.
Juče se ovaj jadnik hvalio kako je lepio plakate Vojislava Šešelja i računa da je zaslužio mandat poslanika, i verovatno je zaslužio, ali da bude u poslaničkoj grupi SRS.
Međutim, kada je izašo i otišo tamo nešto, nešto mu naprdnulo i otišo, on nema više taj mandat, gospođo Đukić-Dejanović. Potpuno se slažem s vama, vi ste zemljaci, vi morate da se mazite, pazite, uvažavate i te stvari, ali Ustav ne zna za te zemljačke odnose.
Moji intelektualni potencijali upravo pokušavaju da vam dokažu i da vam ukažu na to da vi imate mnogo više intelektualne potencijale i da shvatite da ovde postoje uljezi. Ali, vi njih držite, ne držim ih ja. Narod ih ne drži, nije glasao da oni budu negde tamo, nego ili ovde ili van zgrade. Vi uporno to podržavate.
Mogu da shvatim, evo pre nekoliko dana Otpor je slavio 10 godina uspešnog rasturanja Srbije. To mogu da shvatim. Boris Tadić ih je primio, jes' da se malo onako, ali primio ih je. Ali, ne znam s kojim pravom vi podržavate rezone Otpora - uništavanje svega što je državotvorno, uništavanje Ustava i zakona?
Naravno, svaki put kada se desi ovakva situacija izaći će neko iz SRS da ukaže javnosti šta se dešava. Ovi eksperti za kredite, eto vidite, i građani će da glasaju, gospođo Nado Kolundžija, ali građani kada budu glasali treba da glasaju prema tome - kakav je njihov životni standard i ko ih je doveo u tu situaciju, a ne prema tome ko je lep, u kojim novinama, kako se slikao i s kim se slikao.
Vi to gledate da okrenete - da u novinama bude lepo, mazno. Svi su drugi primitivno prosti. Vi ste mnogo dobri, dobri ste, teški ste, pokrali ste, uzeli ste sve - malo vam je, pa ajd' sad i mandate da kradete. Vi ste nekada pozivali i brzog Gonzalesa ovde da vam čuva mandate. Protiv koga ste ga zvali - protiv gospođe Đukić i njene stranke.
E sada ste se ujedinili, sad ste sofisticirani, sad ste jači, sad ste oplemenjeni. I jedni i drugi ste iznosili poslanike odavde, i jedni i drugi ste skidali imunitete poslanicima - zašto, da vi vladali. Sada ste se ujedinili i sad ste mnogo jači.
Nije istina? Kako nije istina? Sećate se vašeg prijatelja Desimira Tošića kako je krijući skidao imunitet poslanicima da bi odgovarali, da bi bili u Gnjilanu u zatvoru. Tu je i Filip Stojanović, ako se sećate možda tog poslanika i ako se sećate vašeg Desimira Tošića. A sećate se, dobro. Šta ste sve radili. I šta ste doživeli? Ujedinili ste se - super. Pa što se okrećete jedni na druge. (Predsednik: vreme.)
Upozoravam vas, neću da vas molim da u ovoj zemlji važi Ustav i zakon. Što se tiče SRS, mi smo sve uradili kako ste rekli po uputstvu. To što su blokirani državni organi po nalogu Borisa Tadića, to je problem Borisa Tadića, ove države i ovih organa, ali ja ne trpim ovu situaciju nelegalnu.
Gospođo Đukić-Dejanović, snaga moje ideje i ideje mojih prijatelja je evidentna, ali je još evidentnija snaga šibice gospodina Srđana Milivojevića. Snaga njegove šibice je bila - zapaljena Narodna skupština, zapaljen RTS i gle velikog čuda, to je renovirao gospodin Dragoljub Mićunović, a G17 utvrdio da je bila afera i oko potrošnje tih sredstava. Šta sam tu prevario? Šta sam slagao?
(Srđan Milivojević, sa mesta: Sve.)
Ne postoji zapisnik za onog vašeg Lučića? Pa smo mahali tim zapisnikom, jesmo li ga pokazivali?
Da li je taj zapisnik doneo G17 plus, poreska uprava? Sve smo slagali. Slagao sam da je Desimir Tošić glasao da se oduzme imunitet Vojislavu Šešelju. I to sam slagao. Slagao sam i da je helikopter vozio Mileta Ilića i Žarka Jokanovića. Vi to ne znate, ma nije moguće da ne znate. Ne, nego vas boli što se neko seća. Sećam se svega šta ste radili i šta ćete tek da radite.
Zato upozoravam ove građane, upozoravam da znate koji su se crni oblaci nadvili nad Srbijom. Danas je bio Serž Bramerc da se dogovore. Šta treba da se dogovore? Kako da nastave sa uništavanjem Srbije. Zašto ne pričamo o Euleksu, zašto ne pričamo o nepoverenju Vladi? Zašto ste podnosili amandmane - vi, SPS, G17 plus? Da kupite vreme. Zašto da kupite vreme? Da u tišini završite neki posao daleko od građana, a talambasaćete preko medija. O čemu? O lepom ponašanju.
Srđan Milivojević nekoga upozorava na lepo ponašanje. Pa, da l' postoji veća ironija u ovoj zemlji? Čovek koji se hvalio kako ga finansirali sa zapada. Za šta? Da uništi, nenasilni Otpor, da se uništi država, a vi iz SPS razmišljajte s kojim đavolom sadite tikve.
Izlazim na repliku, jer kako je gospodin Mićunović krenuo prosto sam se uplašio. Rekoh, sada će da mi ispriča o krečenju Narodne skupštine, o zavesama, o futerima, o parketu, o fondu za rekonstrukciju Savezne skupštine, o uplatama iz inostranstva; nijedne reči nije bilo, a sa mesta je rekao da lažem, samo da se zna.
Što se tiče gospodina Desimira Tošića, samo sam uzeo jedan fragment koji je registrovan u zapisnicima, stenogramima i materijalima, nisam išao dalje. A radi vašeg saznanja, 20 i nešto godina sam čitao list koji je on uređivao kada nije postojao višestranački sistem u Srbiji. Malo se raspitajte kad nekom pokušavate da držite predavanja, gospodine Mićunoviću. Slobodno držite vašim ljudima predavanja, ali nemojte meni da držite predavanja, niti iz politike niti iz morala.
(Dragoljub Mićunović, sa mesta: Vi sve znate?)
Naravno da sve znam i sve pamtim, da znate. Muka me je naterala da pamtim, da bih na svakom koraku podsećao građane šta ste napravili, šta pripremate i šta ćete da uradite. Mora se, nema druge, moramo građane da upozoravamo na sve. Evo, ako meni ne verujete, evo vam ga Filip Stojanović, upravo ulazi.
Samo da vas podsetim, nije bio u pitanju ni kabl, ni ova čaša, nego Gnjilane. To što se Vojislav Šešelj popeo na klupu da kaže - ljudi, nema mitinga, policija je zabranila. Onda su ga spakovali, Filip Stojanović je jedva živ ostao od udarca drške pištolja po glavi.
Svi znaju šta se desilo i svi su se skupili, budući, stari koalicioni partneri SPS-a, da skinu imunitet, jer prvi sudija za prekršaje nije hteo da sudi. To svi znaju, knjige su objavljene o tome, ali ne, vi morate da iskoristite svoj autoritet, svoje godine, da biste navodno javnost ubedili kako odavde neko kleveće.
Evo, klevetali smo oko rebalansa, pa izgleda da MMF kleveće. Pričamo o Euleks-u, kritikujemo vas, a vi kažete - vi lažete. Sada u javnosti kažete - da, da, od Srbije se traži to i to.
Nemojte tim niskim udarcima da se služite. Pustite građane neka budu faktor političkog života u Srbiji. Nemojte vi da budete faktor političkog života na bazi sile i nasilja u Narodnoj skupštini. Uvek kad ste vi primenjivali vaše viđenje demokratije i parlamentarizma u Narodnoj skupštini nešto nije bilo u redu sa mandatima; nekada Ivković, sada ovaj ovamo, nekad je bilo iz Soluna, neki put iz Bodruma. Vi imate referencu antidemokratsku.
Vi znate da dajem izuzetno velik doprinos u borbi za istinu.
Gospodine Mićunoviću, zar vi sumnjate da malo znam o vašoj biografiji. Mislim da možda u ovoj sali ne vidim ni jednog koji bi mogao da kaže, da se pohvali da bolje zna vašu biografiju od mene, ako mi verujete.
Ali, moram da vam skrenem pažnju na jednu stvar. Dva puta ste izašli ovde i potvrdili ste ono što sam rekao zbog čega ste se naljutili. Samo da vas podsetim na još jednu stvar, ako imate pozitivan odnos prema ljudskom životu i pričate o pijetetu prema mrtvima, rekli ste da je gospodin sahranjen u aleji velikana.
Gospodin koji je bio predsednik stranke Slavice Đukić-Dejanović, zahvaljujući toj političkoj opciji kojoj vi pripadate, ne samo što nije sahranjen u aleji velikana nego su neki duvali balone na Trgu Republike i veselili se onog dana kad je nekoliko desetina hiljada građana Republike Srbije bilo tu ispred Savezne Skupštine da se oda elementarna počast prema jednom čoveku, koji je nekoliko puta bio predsednik Republike Srbije glasovima građana Republike Srbije.
Zašto niste tada svoj veličanstveni odnos prema pijetetu demonstrirali i uhvatili za uši onog Albijanića, Dinkića i ove druge da im kažete – ne može se tako. Mora da se poštuje ljudski život, ljudsko dostojanstvo.
Gospodine Mićunoviću, pročitaćete ovaj zapisnik, ovaj stenogram. Iznervirali ste se kad sam malopre na početku nešto rekao. Dva puta ste izašli i potvrdili ste upravo ono što sam rekao. Sve što sam rekao ne tiče se pijeteta, dostojanstva, već samo nekih golih činjenica.
Vi ste potvrdili, čovek je bio na sednici Administrativnog odbora, potvrdili ste, neću sada da potenciram biblioteku, kanadsku donaciju, ali ću da fotokopiram dokumentaciju, pa ću nekima da dam. Nadam se da nećete to da mi zabranite.
Jer ovde kako je krenulo ne sme ni da se priča o činjenicama. Pazite, jedna je stvar kad se kaže to je činjenica, ona može biti istinita ili ne, ali onda neko zafelšira sa ove strane pa unese svoje osećaje, svoj dojam, što bi neki rekli, da bi izokrenuo sa nekim svojim stavom ili nekim mišljenjem, ne dotičući se činjenica.
U tome je razlika između mojih nastupa sa ove govornice i nekih drugih ljudi. Znam da su činjenice koje iznosim surove, ali namerno to iznosim, da bi građani shvatili koja se opasnost nadvila nad Srbijom.
Gospođo Đukić - Dejanović, razumem da su ove tri tačke dnevnog reda koje ste objedinili vrlo važne, ali onda su one morale da budu prve na dnevnom redu ovog današnjeg zasedanja, ovih dana što je bilo.       
Međutim, da mene ne bi neko optuživao da klevećem, da lažem, da iznosim neke stvari koje ne odgovaraju istini, u ime poslaničke grupe SRS, u ime građana RS koji su glasali za SRS, za Vojislava Šešelja, u ime RS koji verno prate prenos suđenja Vojislavu Šešelju, u ime našeg potomstva, naše dece, u ime dobrih odnosa, u ime dijaloga, u ime parlamentarizma, pozivam da primenom člana 225. i 226. našeg poslovnika od nadležnih službi RS, to može biti i Tužilaštvo za ratne zločine, Nacionalni savet za saradnju sa Haškim tribunalom, Ministarstvo inostranih poslova, može biti i predsednik Republike, može biti i predsednik Narodne skupštine, ostavljam vam tu širinu pa izaberite koga ćete vi da ovlastite, da se dobije odgovor na pitanje - da li je Karla del Ponte u svojoj knjizi, koja je i kod nas prevedena i ovde objavljena i koja je predmet interesovanja i u Haškom tribunalu, objavila neke podatke u vezi, kako to oni kažu, transfera Vojislava Šešelja u Haški tribunal.
Sa posebnim osvrtom na dve rečenice koje ću pokušati da interpretiram, a odnose se na razgovor koji je Karla del Ponte imala 17.02.2003. godine u Beogradu sa predsednikom Vlade u to vreme? Te dve rečenice otprilike ovako glase. Karla Del Ponte postavlja pitanje: "Šta da radimo sa Vojislavom Šešeljem?" Predsednik Vlade u to vreme kaže: "Vodite ga i ne vraćajte ga više."
Posle izvesnog vremena, ćaskanja, dolazi drugi deo razgovora, gde u to vreme predsednik Vlade upozorava Karlu del Ponte: "Vodite ga, ali vas upozoravam, imaćete s njim tamo velikih problema. Za razliku od tvrdoglavosti Miloševića, ovaj će da vam pravi daleko, daleko veće probleme i nećete lako s njim izaći na kraj." Možda sam malo pogrešio u ovoj interpretaciji, ali je ta suština.
Molim vas da preko nadležnih organa proverite da li je to napisano u knjizi Karle del Ponte.
Rezultati vaše provere, šta god da daju, molim vas da to umnožite u 250 primeraka i da podelite svim poslanicima Narodne skupštine, kako ne bih imao problema kad izađem za ovu govornicu i ukoliko citiram to što mi vi budete poslali kao odgovor.
Sve ovo je neophodno da bi javnost u Srbiji mogla da shvati ovu situaciju u Narodnoj skupštini, zašto ovi pomažu krađu mandata i zašto neko ovde u svojoj interpretaciji kaže - dobrovoljno otišao, kao dosadilo mu da bude u Beogradu, pa hajde malo da bude u Hagu.
(Predsednik: Vreme.)
Izvinjavam se zbog ovog minuta što sam prekoračio. Pozvao sam se na odgovarajuće odredbe Poslovnika. Molim vas neka se odgovori na ovo, neka se dostavi to pismeno, neka se podeli svim narodnim poslanicima, da me niko ne bi optuživao da nešto ovde lažem ili iznosim nešto što nije istina.
Danas na dnevnom redu imamo praktično isto ono što smo imali juče, samo što umesto o sudijama sad pričamo o javnim tužiocima i zamenicima javnih tužioca. Nije nikakvo čudo što između zakona o Visokom savetu sudstva i ovog zakona o Državnom veću tužilaca gotovo da i ne postoji neka razlika, princip je u suštini isti. Mislim da bih trošio nepotrebno vreme u načelnoj raspravi kada bih ponavljao praktično ono što sam juče pričao, samo što umesto sudija treba da kažem - javni tužilac.
Ali, ovaj drugi zakon, zakon o javnom tužilaštvu, stvarno je interesantan. Moram da kažem da mnogo više ima osnova, u vezi sa Ustavom Republike Srbije, u ova dva predloga zakona nego u onim zakonima koje smo juče imali na dnevnom redu.
To svakako jeste veliki korak napred ove vlade, što je napokon uspela da pročita nešto što piše u Ustavu. Međutim, zbog same činjenice da se menja mreža sudova, a to prate i tužilaštva, ostaje ona osnovna primedba da će onaj ko vrši vlast praktično imati apsolutnu kontrolu nad javnim tužilaštvima.
Neka vrsta uticaja, neki domen uticaja sigurno mora da postoji, bez obzira na ove odredbe, koje samo lepo zvuče, o nekoj nezavisnosti i samostalnosti. Jer, i položaj tužilaštva u odnosu na sud i na sudije je potpuno drugačiji, i tu mora da ima nekih dodirnih tačaka, ali pitanje je da li je kod ovih propisa pronađena prava mera. Ja mislim da nije pronađena prava mera.
Sad ću početi da čitam nešto iz ovog predloga zakona. Naravno, ne bi bilo dobro da oni koji prate prenos sednice Narodne skupštine ovo shvate komično i da se smeju. Molim i poslanike da se ne smeju kada budem čitao šta su sve napisali u ovom predlogu zakona.
Verovatno će to nekoga naterati da se nasmeje ukoliko ima u vidu postojeće stanje u našem pravosuđu i ovo što oni pišu u predlogu zakona, ali morate da shvatite da DS za ovo što navodi sada u novom predlogu zakona misli da će tako da bude u budućnosti. Jer, oni idu ka tom diskontinuitetu, ne žele da imaju nikakve veze sa mračnom prošlošću Republike Srbije, bez obzira na to što su sa SPS-om u koaliciji, ne žele da imaju nikakve veze sa onim ustavnim, zakonskim rešenjima, iako i danas važe ta zakonska rešenja o javnom tužilaštvu iz 1991. godine, iako je onaj Ustav iz 1990. godine po mnogim detaljima i u mnogim oblastima bio daleko ispred ovog Ustava koji je donet pre nekoliko godina.
Znači, da krenemo prvo od teksta zakletve koju polažu tužioci. Između zakletve i kletve nije razlika samo u onom "za", kao što reče jedan čovek - proaktivan, mada niko ne zna šta to znači. Evo šta polaže kao zakletvu neko ko želi da se bavi javnotužilačkom funkcijom, tekst zakletve glasi, to je član 84. Predloga zakona o javnom tužilaštvu: "Zaklinjem se svojom čašću da ću javnotužilačku funkciju vršiti predano, savesno i nepristrasno i štititi ustavnost i zakonitost, ljudska prava i građanske slobode."
Manje ili više sličnu zakletvu su polagali svi do sada. Ako se uzme tekst zakletve i vidi ovo naše stanje, meni uopšte nije jasno ko je tu pogrešio – da li onaj ko je napisao u zakonu šta ovi treba da pročitaju ili možda ovi ljudi koji su to pročitali, pa se smatra da su dodatno i moralno obavezani da poštuju Ustav i zakon, a u praksi vidimo da se hapse tužioci zbog bliskosti, saradnje ili vršenja nekih krivičnih dela.
Šta znači tekst zakletve? Doduše, imamo zakletve i pred Bogom i u crkvi pa ljudi pogaze te zakletve. Čovek ode u crkvu, klekne, položi zakletvu - tako mi Bog pomogao, zaklinje se čašću, porodicom, decom, budućnošću, prošlošću predaka itd. i dođe u Narodnu skupštinu i kaže - mi smo se podelili, šta vam je.
Znači, između zakletve i kletve samo je razlika u "za". I razlika je u tome da li neko poštuje datu reč ili ne poštuje datu reč. Nema druge razlike.
Neću da vam čitam zakletvu koju polaže predsednik Republike; ona se odnosi na Kosovo i Metohiju, a vidite šta radi. Onda se čudite kada se pojave, navodno, neke kletve. Ima vrlo lepih kletvi. Kaže - dabogda ti Boris Tadić bio predsednik Republike. Da, i tebi se desilo.
Imate drugu kletvu, kaže - dabogda te vozio Aleksandar Vučić; dabogda ti finansije vodio Veroljub Arsić; dabogda ti sekretarica bila Buba. Vidite, to su teške zakletve. Recimo - dabogda te branio od kriminalaca Ivica Dačić. Eto vidite kako se devalviraju zakletve.
Te zakletve treba da imaju neku vezu sa nečim. Naravno, ono što je rekla gospođa, da bi se ostvario ideal demokratskog društva i Evropske unije na ovom prostoru, a to je, kako ste rekli, društvo bez kriminala, ako hoćete društvo bez kriminala, onda ovu vladu smestite u zatvor i neće biti kriminala uopšte. Imam čak i bolji predlog. Pošto predsednik Republike, predsednik Vlade, ministar policije, ministar vojni itd. imaju ova privatna obezbeđenja, pa je tu bulumenta po 10-15 ljudi, pa kola, pa jedna vila, druga vila, treća vila, sve to možete da rešite, u CZ-u postoji prazan prostor. Predsednika Republike smestite u jednu ćeliju, predsednika Vlade u drugu ćeliju, ministra odbrane u treću ćeliju, ministra policije u četvrtu ćeliju, a ove tužioce, ove sudije što imaju takođe obezbeđenje, u sledeće ćelije; imaju besplatno grajanje, jedan ih čuva i mogu do mile volje da se svađaju a u javnosti neće biti poznato. To su najbolji primeri racionalizacije i smanjenja budžetske potrošnje.
Vidite kako to lepo zvuči kao ideal, kao iluzija i kao nešto što se može nazvati prazno obećanje. Kao što je, recimo, tokom izbora bilo – evo, ugovor sa "Fijatom" 700 miliona, evo, 500.000 zapošljavamo, dižemo penzije 10% i važilo je samo dok se ne završi glasanje. Posle glasanja – ko je to rekao, mi rekli, pa mi ćemo to da uradimo. Evo, oni osam godina tako rade, sređuju naše pravosuđe pošto je sada tačka dnevnog reda pravosuđe, a ono nikad u gorem položaju.
Molim vas, pogledajte kako to lepo zvuči, ali samo lepo zvuči. Kaže se - javna tužilaštva posebne nadležnosti, pa tužilaštvo za organizovani kriminal. Od kad dobismo mi taj organizovani kriminal? Ko nam je napravio organizovani kriminal? Valjda ga je instalirao neko iz inostranstva. Predstavnici tog organizovanog kriminala sarađivali su sa DOS-om i kada je trebalo da se pali i kada je trebalo Mićunoviću da se da 500.000 maraka decembra 1996. godine da bi se očuvali protesti, održali protesti. Posle je, naravno, došao Gonzales pa je sredio ovo, pa sad imamo te tajkune. Nisu bili tajkuni pre 15-20 godina. Ovaj drži ovo, onaj drži ono, sada oni finansiraju, sada su oni sponzori ove nove stranke za razbijanje Srbije.
Imate Tužilaštvo za ratne zločine. Pa, dokle mislite da držite to Tužilaštvo za ratne zločine? Oružani sukobi su odavno završeni. Ni Haški tribunal više ne podiže optužnice. Vi biste stalno da dižete neke optužnice. Protiv koga? Da li je moguće da za osam godina niste završili? Ili želite upravo onaj nemački koncept denacifikacije posle 1945. godine da biste eliminisali političke protivnike? Vi ste, navodno, najlepši i najpametniji itd. To su neke stvari koje se ovde navode. Navode se jer iza ovoga stoje, pre svega, politički interesi onih koji su na vlasti trenutno, a misle da to treba da budu i u budućnosti, jer prosto ne mogu da zamisle da bi ovde mogla da se vrši neka vlast a da ne bude demokratska i proevropska.
Imali ste prilike malopre da čujete od profesora Ranđelovića, ali pogrešno ste shvatili, on je u svojoj diskusiji samo ukazao na to da postoji vrlo dobra pravna istorija na našem prostoru. Ali, vi to nećete da vidite, vi tražite evropska rešenja. Tražite ta evropska rešenja, a Evropska unija se nije izborila sa tim problemima koristeći ta rešenja; niti je Italija pobedila organizovani kriminal, taj organizovani kriminal je dobio neke druge forme. On dobija i kod nas druge forme. Ta forma se svodi na to što će sada kriminal imati svoje političke stranke, svoje predstavnike ovde. Mi smo 2001. godine lepo rekli – svaka država ima mafiju, a ovde mafija ima svoju vlast. Oni se hvale kako su pomagali.
Da vas podsetim na one vaše svedoke saradnike. Zbog statusa svedoka saradnika sada policija prati tog čoveka; on zaključuje ugovor, normalno posluje, i sada kada ode da posluje negde, ljudi vide policiju, pa kažu – ovo je verovatno posao koji moramo da uradimo, moramo da zaključimo.
Obezbedili ste monopol na tržištu svedocima saradnicima. Sećate se svojevremeno, bile su čak i pesme o tome kako Čume asfaltira a Rašeta finansira. Bio je izdat jedan CD, delio sam ovde po Skupštini, pa su se ljudi smejali, Boža, Mlađa itd., sve u narodnim pesmama, prepevane narodne pesme o Demokratskoj stranci i njihovoj vlasti. Rašeta basira, a Čume asfaltira.
Znači, građani, oni žele samo to da održe, sve i svašta ima da napišu u ovom zakonu, da moraju da poštuju Ustav i zakon itd.
Imamo novi Zakonik o krivičnom postupku koji se praktično ne primenjuje. Pogledajte koliko su to dva različita procesa. Pre nekoliko godina je donet novi Zakonik o krivičnom postupku. Istraga je iz suda prebačena u javno tužilaštvo. Sada javno tužilaštvo izvlačite, koncentrišite na 30 i nešto mesta, od možda 120 mesta. To je potpuno obrnuti proces, a navodno će policija, onaj deo policije koji se bavi borbom protiv kriminala, biti pod velikim uticajem i radiće po nalozima tužilaštva.
Podsetio bih vas samo na neke stvari. Recimo, ko je taj tužilac koji bi mogao da primeni odredbu člana 269. Krivičnog zakonika Republike Srbije? Eto, svaki građanin može da potraži taj zakonik i da vidi da taj član ima svoj naslov, naziv, a to je – Necelishodnost krivičnog gonjenja zbog stvarnog kajanja. To bi otprilike bilo ovako: pošto sam podneo neke krivične prijave i vidim da dobro ide, sad je to došlo kod Prvog opštinskog javnog tužilaštva, ja očekujem da tužilaštvo kaže - podižemo optužnicu, ili da kaže odbacujemo krivičnu prijavu, da bih ja podigao optužnicu posle kao tužilac protiv ovih koji su ukrali mandate cepajući službenu ispravu. Znači, krivično delo je potpuno jasno.
Da li možete da zamislite sad situaciju da javni tužilac kaže - e, nećemo mi da gonimo Smokija zato što je uništio ostavke? Ne znate ko je Smoki? Bili ste mladi 1993. godine, da ste čitali novine bilo bi vam jasno. Neprijatno je da vam objasnim sada to.
Znači, kako bi mogao prvi opštinski javni tužilac da kaže - necelishodno je goniti Tomislava Nikolića za krivično delo uništavanja službene isprave zbog stvarnog kajanja? On se ne kaje. On ovde dođe i kaže - ja sam poslanik. Finansiraju ga ovi mafijaši, Peconi, Zečević, Nicovići, Trgomen, ko god hoćete, to je društvo za reketiranje. Sve će da reketiraju. Kada ćete to da rešite? Evo, dajem veliki doprinos da se reši to. Moj doprinos je krivična prijava. Odbacite krivičnu prijavu, ja gonim dalje. Ali, nećete ni da odbacite, nego vama odgovara ta gluma jer Boris Tadić nalazi za shodno da je gospodin Nikolić omogućio ambasadoru Engleske ovde da napreduje, da postane zamenik ministra inostranih poslova Velike Britanije, jer veliki je posao završio ovde, malo je smanjio ugled Srpske radikalne stranke.
Eto, dragi tužioci, to se od vas očekuje. Dalje se kaže – tužilaštvo je ovlašćeno da pokreće postupke radi ocene ustavnosti i zakonitosti. Da li ćemo to imati? Koliko je, u stvari, tužilac samostalan? On uopšte nije samostalan. Moram da vam kažem, on nikada neće biti samostalan kao što pišete u ovim vašim zakonima.
Kažite mi, kako je moguće da zamenik javnog tužioca dobije dokumentaciju, sprovede istragu, utvrdi da ima elemenata za krivično delo, da postoji osnovana sumnja, da ima dobre dokaze i da podnese optužnicu? Pa neće, on će morati da pita javnog tužioca, ali ako je predmet garagan onda će morati i viši tužilac, a ako je malo veći predmet onda će morati i v.d. republičkog javnog tužioca. Imamo v.d. stanje u sudovima. Imamo v.d. republičkog javnog tužioca. Sada će predstavnici Vlade da kažu – e, kada se donese ovaj zakon, mi ćemo onda u skladu sa Ustavom da izaberemo novog javnog tužioca, odnosno mi, Narodna skupština. To je uslov da bi se izašlo iz ovog vakuum stanja. Nije uslov, samo će biti ono – da sjaše jedan, da uzjaše drugi. Ko je drugi? Taj koji mora da sluša ovo.
Ovo novo rešenje ne razlikuje se od onog Batićevog iz 2003. godine kada je Vlada postavljala. Ovde se samo to rešenje legalizuje tako što se postavlja ovo telo i što se zloupotrebljava većina u Narodnoj skupštini, ništa drugo neće da se promeni. To će biti kao ona dijalektika - zakletva, kletva, i ta srazmera. Tadić se kune u Kosovo i Metohiju, očuvaće ga, a ko mu veruje? Javni tužioci ima da se pridržavaju Ustava, zakona itd., a u Skupštini sede ljudi koji po Ustavu ne bi smeli da budu u Skupštini i u Skupštini treba da ga biraju kao Republičkog javnog tužioca oni ljudi koji ne treba da sede ovde, oni protiv kojih treba da se vodi krivični postupak. To su stvarno neke čudne stvari.
Mi imamo dosta amandmana, kao prostor da iznesemo kritiku i da žigošemo sve negativne pojave, društveno štetne pojave po narod, po državu, po prosperitet ovog naroda, i to ćemo lepo da koristimo. Polazište svih tih priča i kraj svih tih priča jeste Boris Tadić, koji se izdigao iznad Ustava, iznad zakona. On smatra da može sve, i to mimo one zakletve koju je položio.
Gospođo Đukić-Dejanović, moram da vas upozorim da konstantno kršite neke odredbe našeg poslovnika, pre svega mislim na član 27, ali mogli biste od početnih do zadnjih korica da pronađete i neki drugi član, jer ste i te članove prekršili.
U potpunosti shvatam da održavate međunarodnu saradnju, ali, koliko znam, vi niste bili u Grčkoj. Sada ste demonstrirali jedan grčki koncept, izvorni koncept demokratije, a to je koncept gde svaki građanin dođe na centar trga, kaže šta ima da kaže, a onda svi prisutni građani glasaju i računa se da je odluka doneta. Naravno da je demokratija u međuvremenu morala da evoluira. Naravno da su odraz te evolucije narodni poslanici kao svojevrsni narodni predstavnici. Kada date reč nekome ko misli da je narodni predstavnik, a to nije... Naravno, ukradeni su mandati, ali nije problem u lopovu, problem je ko čuva tog lopova.
Drug Mrkonjić pre neki dan reče – ja stvarno ne znam da li je predsednik u inostranstvu ili je u zemlji. Mrki reče – mi bismo otvorili ovaj put pre 15 dana, ali nismo mogli da nahvatamo predsednika Republike. On je u nekim mirovnim misijama, a ne koristi "Galeb".
Molim vas, nemojte da vam se dešava ovo, jer svakim danom postajete i saučesnik nečega što se zove krivično delo iz člana 328. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Kada građanin, svestan prekršene zakletve, kršenja Ustava i na granici moralnog sunovrata, dođe za ovu govornicu, onda naravno možemo u ozbiljnoj diskusiji da čujemo kritiku gospodina Vlatka Ratkovića zbog toga što u onom paketu koji je juče bio ovde nije bio toalet papir. Gospođa je pričala o toalet papiru. Vi iz Demokratske stranke morate putem javnih nabavki da pravite ove pakete za izbore. To je ta poruka vašeg budućeg koalicionog partnera, jer je uzet vrlo dobar primer javne nabavke toalet papira.
Juče smo konstatovali, pored pekmeza i onih stvari, Martinović je naknadno doneo i onu četkicu za zube koju ste stavili, ali ste zaboravili toalet papir. Vidite, vaši koalicioni partneri vas podsećaju. Zato nije čudo što je na onom žutom paketu pisalo - glasaj za Borisa plus Tomu, Smoki, jer je i "smoki" bio u onom paketu.
Molim vas, nije smešno, gospođo Đukić. Ovo je vrlo ozbiljna tema. Vi postajete saučesnik ne samo tog krivičnog dela; vi na ovaj način spasavate njih da sud ne bi dalje išao u ispitivanje zloupotrebe službenog položaja i činjenice da je, po nalogu Borisa Tadića, ova grupacija građana izazvala blokadu SRS za 68.000.000 dinara.
Vidite ko aplaudira.
Podsećam vas ponovo da postoji član 27. Poslovnika i skrećem vam pažnju da je ovo što radite u Narodnoj skupštini skandalozno. Vi se uopšte ne starate o tome da sednice Narodne skupštine protiču u najboljem redu, u skladu sa Ustavom i Poslovnikom i da se rešavaju ona pitanja koja su značajna za narod i za državu. Verovatno u ovom trenutku ne postoji važnija tema od pitanja Euleksa. To ste devalvirali, bacili praktično u zaborav. Da vas podsetim, prošle nedelje smo tražili da se uvrsti u dnevni red, po Ustavu, predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi, između ostalog zbog tih tajnih pregovora o instaliranju misije Euleks na celoj teritoriji Kosova i Metohije. Rekli ste da će to biti na prvoj narednoj sednici.
Gledajte sad, čudo najveće ili čudo neviđeno do sada: poslanici vlasti počeli su da podnose amandmane, verovatno imamo oko 200-300 amandmana, gde oni ispravljaju predlog svoje vlade. Naravno, to je osmišljeno da bi se kupilo vreme, da bi se što duže raspravljalo o ovim tačkama dnevnog reda.
Među tim tačkama je i sedam tačaka koje se odnose na set zakona iz oblasti pravosuđa, što i ne treba po hitnom postupku, s obzirom na to da će sve to početi da se primenjuje 2011. godine.
Gledajte ovu bruku i sramotu danas: predstavnik Vlade po Predlogu zakona o javnim nabavkama - ministar dijaspore. Kakve veze ministar dijaspore ima sa ovom tačkom dnevnog reda i u kom smislu bi on to vrlo stručno izneo stavove Vlade povodom nekih pitanja koja se tiču, pre svega, Ministarstva finansija?
Prekinite više, molim vas, sa tom devalvacijom rada u Narodnoj skupštini i izigravanjem svih mogućih propisa. Naravno da je svima sada jasno zašto držite nešto što ne treba da sedi ovde i zašto predmet visokoumne rasprave povodom Predloga zakona o javnim nabavkama jeste nabavka toalet papira. Nemojte da devalvirate i da uništavate ono što postoji u ovom narodu.
Verovatno sledeća tačka, druga tačka koja bi po nekoj hitnosti trebalo da bude na dnevnom redu jesu ova tri zakona koja se tiču osiguranja depozita. Tu ste takođe podnosili amandmane i to namerno pomerate na kraj, a znate i sami da finansijska kriza trese i da ovaj Jelašić jadnik samo što ne umre, s obzirom na to da ne sme da kaže kakvo je stanje našeg finansijskog sistema.
Šta želite da postignete ovakvim načinom vođenja sednice Narodne skupštine, da još omalovažite Narodnu skupštinu? Pa, nema potrebe da se trudite, ona je dovoljno omalovažena činjenicom da se krade, da se svašta rešava ovde i da ovde lopovi drže moralna predavanja nekome ko sutra treba da primenjuju propise.
Zamolio bih vas da, ako možete, nađete kvalifikovanog predstavnika Vlade povodom ove tačke dnevnog reda, jer predstavnik Vlade u Narodnoj skupštini ne treba da sedi, da bude lep i da se slika, već treba aktivno da učestvuje u onome o čemu mora da se priča na sednici Narodne skupštine.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi biste morali da proniknete u sadržinu i suštinu člana 27. Poslovnika Narodne skupštine. Videli ste i sami da vam je u jednom trenutku pripalo teško, da ne kažem bljutavo, kada je prethodnik sa ove govornice zbog kriminala kritikovao Vladu Republike Srbije. Ako postoji neko ko bi poslednji mogao nekoga da prozove za kriminal, onda je to ova mala grupa odmetnika i pučista. Oni vas optužuju za kriminal.
Zamislite taj moralni sklop: ukrao, svi znaju da su ukrali mandate; vi ih čuvate, a oni vas optužuju za kriminal u javnim nabavkama.
Kao da ste vi njih na nekom tenderu za javne nabavke nabavili. Znate, kada Amerikanci uzmu stvari u svoje ruke i kada neki Englez želi da konkuriše za mesto zamenika ministra inostranih poslova onda se napravi dar-mar sa ovako potrošnom robom u Srbiji.
Gospođo Đukić-Dejanović, vi ste zagarantovali svoje mesto u istoriji jer ste kao predsednik Narodne skupštine uspeli ono što nikome nije uspelo – formirali ste svoju stranku, koju morate ovde da trpite. Vidite kakav je taj sklop. Obično u Srbiji važi jedna lepa izreka, kaže se ovako – čega se pametan stidi, budala se ponosi. Malopre ste imali priliku...
(Predsednik: Gospodine Krasiću, molim vas, termin koji ste izgovorili nije u skladu sa tendencijom svih nas da vodimo računa o dostojanstvu.)
To je narodna izreka, gospođo Đukić-Dejanović. Znam da držite do narodnog stvaralaštva. Narodno stvaralaštvo je ne samo svojevrsna duhovitost nego i vidovitost, akumulirana stotinama i stotinama generacija i od toga se napravilo jedno pravilo ponašanja. Moderna varijanta tog istog pravila jeste – ti ga pljuješ, a on misli da kiša pada. To je sad ovo novo, što mladi shvataju.
Ovo je stvarno nedopustivo. Pazite, lopov kritikuje Vladu Republike Srbije. Svi u Srbiji i inostranstvu znaju da su pokradeni mandati, da treba da se vrate mandati. Vi niste malopre primetili, rekao sam, neko je optužen, neko je tužen za 68 miliona dinara, zbog izazvane blokade računa SRS-a. Oni aplaudiraju kao da je to veliki uspeh. Oni se ponose svojim kriminalom zato što smatraju da vi njih morate da čuvate.
Nemam nikakvih problema. Neka se vrate mandati građanima Republike Srbije koji su glasali za SRS. Neka to uđe u postupak, da se vidi ko je ukrao, koliko je ukrao itd. Svi koji su krali prešli su u tu grupaciju, kod "Smokija": i on, i finansijski direktor, i blagajnica, daktilograf. Kako to da svi pobegnu? Kako to? I sekretarica, i kompjuter, sve je otišlo tamo. Vidite šta znači američki nalog...
(Predsednik: Vreme.)
... američki nalog da bi pomogli u pokušaju ubistva Vojislava Šešelja.
Gospođo Đukić-Dejanović, vama je možda interesantan način na koji vam ovo objašnjavam, ali vidite i sami, kriminal se širi. Vidite da oni nalaze za shodno da se popularišu, da izađu ovde da vam komanduju. Zamislite, Antić je optužio Vladu Republike Srbije za krađu!
(Predsednik: Gospodine Krasiću, dozvoljavam da vi mnogo bolje poznajete svoje doskorašnje partijske drugove, ali nemojte meni pripisivati svojstva koja ja zaista nemam u formiranju novih grupa, političkih grupacija itd. Radim za jednu jedinu političku opciju, a to je SPS. Izvolite.)
Gospođo Đukić-Dejanović, opet ste pogrešili. Vaša greška se sastoji u tome što vi tumačite Poslovnik, da li neko treba nekog da poznaje ili da ne poznaje. Znam da ste vi poznavali Baneta Ivkovića i znam da ste se zgražavali nad tim što je on uradio. Verovatno i sada, znam da vama i sada pada mrak na oči kada pomislite da treba da trpite kritiku, ali morate, Boris Tadić nije u državi. Nije u zemlji, on je u inostranstvu. On je alfa i omega ovog nelegalnog stanja. Vi ste njegov zamenik za ne daj bože, moram to da kažem, takva je situacija.
Nelegalno stanje. Pazite, oni su podstaknuti time što se vi pasivno odnosite prema nečemu što se zove kriminal i onda to poprima druge dimenzije. Oni dobijaju snagu i smatraju da je to pravilo ponašanja i u tom nasrtaju da je to pravilo ponašanja ispade Srećković jadnik kriv, treba da ga sluša kako mu ovaj kaže – vi u Vladi kradete. A Vlada ga čuva. To je nešto neverovatno. To je apsolutno neverovatno!
Nekada je bilo – ko treba da odlučuje o privatizaciji, gazda ili konj? To je bilo hipotetičko pitanje prilikom donošenja Zakona o privatizaciji na račun društvene svojine i sredstava. Da li treba društveno preduzeće da odlučuje o tome da li će da se privatizuje, jer je ono roba? Sada imamo malo uvrnutu, izmeštenu konfiguraciju: omogućili ste robi da bude ukradena i sada vas roba proziva. Nemam nikakvih problema ukoliko vi možete da trpite poniženje od ovakvih tipova. To je vaš problem, ali vas pozivam, gospođo Đukić-Dejanović, da primenite Ustav, zakon. Po vašem uputstvu smo pokrenuli sve moguće sudske postupke. Sve je jasno. Čovek kaže – imaju ostavke, izgubio sam ih, ne dam nikome, drži moje mandate, to je moje, ne dam ništa, tako su mi rekli Amerikanci. U džepu mu je mandat, pa mu je onamo mandat itd.
Vi sve to trpite. Računate da možete nama da pričinite štetu. Verovatno ste neku štetu pričinili, ali šteta koju činite državi je daleko veća. Poništavate Ustav, poništavate zakon i ono zrno morala koje mora da postoji gazite. Zapamtite, ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju. Čitao sam vam prošli put kakve se zakletve čovek ne pridržava. Ko tom čoveku može da veruje? Jutros je bila neka Tabaković; pa, da nije bilo Vojislava Šešelja, ona bi maltene umrla. Zaposlio je, omogućio joj da dobije stan. Okrenula se i otišla. Gde? Zašto? Zakletva. Ovi su dobili mandate. Pa ko bi njima dao mandate?
Naravno, ja ću da vam ponovo kažem da je u pitanju član 27. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Pošto vi, gospođo Đukić, uporno istrajavate u ovome da kršite Ustav i zakone, i Poslovnik naročito, uporno ću da vam sa ove govornice objašnjavam o čemu se radi, ali najviše sa namerom da narod shvati o čemu se radi.
Morate da znate da je 9. septembra 2008. godine u poseti Srbiji bio Serž Bramerc. Tada je neko podneo ostavke na sva mesta u Srpskoj radikalnoj stranci; u onoj maloj sali je rekao da će da izađe ovde da kaže da više neće da se bavi politikom, izašao je za ovu govornicu i rekao – ja sam napravio novu poslaničku grupu. Vi ste mu svi aplaudirali. Četrnaestog novembra ove godine dolazi ponovo Serž Bramerc. Građani Republike Srbije, zapitajte se koja će nova pakost da se desi svima vama u Republici Srbiji. Ne znam šta ste vi planirali, da li će još neko da se pocepa, rascepa, iscepa, ode, koliko ćete kome da date, šta ćete da kupite, šta ćete da prodate, stvarno ne bih mogao da se bavi nagađanjima. Samo želim da vam ukažem da se Serž Bramerc dolazi i pošto on dolazi, računajte da će opet nešto crno, pokvareno da se desi građanima Republike Srbije.
Ništa loše se nije desilo Srpskoj radikalnoj stranci. Tu je velika vaša zabluda. Desilo se svim građanima Republike Srbije, jer su sada napokon shvatili da se kriminal isplati. Kriminal se isplati u ovoj zemlji. Ali, znate li kako je to licemerno kada onaj ko je, kao produkt krađe ili predmet krivičnog dela, nekom greškom u ovoj sali kritikuje Vladu Republike Srbije? Tako se opravdane kritike poslanika Srpske radikalne stranke na račun Vlade Republike Srbije devalviraju, minimiziraju i na drugi način dovode u pitanje. Ali, upravo to želi Boris Tadić – da se apsolutno ništa ne zna šta je u ovoj skupštini, da se unese blagi haos, kako bi se on i njegova veličina pojavili kao nešto normalno, što nema veze sa ovim stvarima koje se dešavaju u Narodnoj skupštini. A dešavaju se, i vi to podržavate.
Više puta sam vam rekao, naravno, mi smo tu, mi ćemo svaku ovu pojavu da žigošemo, svaki ovaj primerak će biti žigosan. Izaći će uskoro i nova knjiga, gde ćemo sve da objavimo, ko je šta rekao, kada je rekao, zašto je rekao, da bi to bilo svima apsolutno jasno. I vi ćete imati zasluženo mesto u tim knjigama.
Krenućemo i sa promocijama tih knjiga, da ljudi čuju istinu o čemu se radi, da vide kakav je ovo zločinački projekat uništavanja države. Ovo je zločinački projekat.
(Predsednik: Vreme, gospodine Krasiću.)
Javiću se ja ponovo, nema problema.
Upravo se pozivam na to što ste citirali da opredmećuje vaš rad u Narodnoj skupštini, i ne samo u ovoj sali nego u kabinetu i u javnosti kad nastupate. Morate, gospođo Đukić-Dejanović, da shvatite, vi ste deo jednog projekta koji se zove Vlada Republike Srbije, koalicija itd. i vi morate da trpite ove posledice. Ne mogu ovo da žigošem direktno preko Borisa Tadića, jer njega nema u zemlji pa moram preko vas.
Moram samo da vam skrenem pažnju. Mi smo postupili po vašem uputstvu. Podneli smo krivičnu prijavu. Četvrto opštinsko javno tužilaštvo je prosledilo Prvom opštinskom tužilaštvu krivičnu prijavu sa dopunom i sa različitim dokazima. Svrha krivične prijave jeste da se dokaže da je izvesni Smoki izvršio krivično delo iz člana 328. Krivičnog zakonika Republike Srbije, a on je učinio neupotrebljivom službenu ispravu. Radi javnosti mora da se zna, po Krivičnom zakonu, narodni poslanici su službena lica. Isprave koji oni prave su službene isprave. Ostavke i ovlašćenja koja su svi poslanici Srpske radikalne stranke... A to su ona lica kojima u uverenju za izbor za narodnog poslanika piše da su izabrani sa liste SRS - dr Vojislav Šešelj; 78 takvih uverenja ima. Sada imate neke ljude koji sede ovde, a nemaju uverenje. Oni se predstavljaju da su nešto drugo. U spisku političkih stranaka koje su učestvovale na izborima nema stranke. Pre nekoliko dana su je formirali, zahvaljujući vašoj pasivnosti. Vi smatrate da je to moguće, e pa nije moguće. Žigosaćemo vas.
Neovlašćeno je čovek napravio menično zaduženje, bez odluke Centralne otadžbinske uprave, uz izričiti nalog da se ne uzima kredit. Otvaram pitanje - da li političke stranke mogu da se finansiraju kreditima banaka? Ne mogu, ali je zadužio i došlo je 68.000.000 dinara blokade SRS. Šest meseci mi nećemo moći ništa da isplatimo sa žiro računa, a oni aplaudiraju. Još ona dvojica kažu - pa mi smo brendovi. U kozu da smo ulagali tolike godine tolike pare koliko smo uložili u njih, i one bi postale predsednici republika. Šta sad izigravaju ovde? U cara Trojana kozije uši. Vi svi treba da trpite ovo. Hajde vi, nego svi građani Srbije, svi treba da trpe. Koga treba da trpe? Ovakve primerke, ovakav način razmišljanja.
Gospođo Đukić-Dejanović, radi se opet o onom članu, vama je jasno. Znate kako je, svuda mora da postoji neki veselko. Evo imamo veselka ovde i u Narodnoj skupštini. Mislio sam da posle Albijanića neće biti veselka, ali sada imamo veselka.
Građani Republike Srbije treba da shvate o čemu se radi...
Zamolio bih vas da, kada predsedavate sednicom Narodne skupštine, ispred sebe imate Poslovnik i da uvek imate u vidu član 27. i 104.
Malopre je na početku ove sednice došao jedan "Smoki" zvani, i "Smoki" nam je održao visokomoralno predavanje o tome kako se krši zakletva, kako je moralni pobednik, našao je za shodno da kritikuje predstavnika Vlade i počeo rečima da je predstavnik Vlade juče iznosio svoja intimna osećanja, a gospođa je rekla kako je došao Predlog zakona u proceduru. Pa, ako već tako mislite da kršite Poslovnik, molim vas da pozovete gospođu Kukolj sa teritorije opštine Stari grad, koja 16 godina živi na relaciji opština Stari grad i nadležni sud, i čeka prvostepenu presudu.
Jer mnogo veća prava ima da u ovoj sali priča gospođa Kukolj, kao građanin, nego građanin Smoki, koji nam drži moralna predavanja, a pri tom sam vas juče obavestio da je predmet iz Četvrtog opštinskog javnog tužilaštava preseljen u Prvo opštinsko javno tužilaštvo, da treba da se radi, da vi štitite kriminal u Narodnoj skupštini, gospođo Đukić-Dejanović. Zašto, to vi sami procenite.
Građani Srbije, znajte o čemu se radi. Smoki je izašao da bi raspravu usmerio na drugu stranu, da ne pričamo o sudovima, da ne pričamo o jednoj vrlo opasnoj izjavi gospođe Nade Kolundžije, da ne pričamo o tome kako funkcioniše Narodna skupština i da li su ovde sve ljudi koji imaju taj legalitet i legitimitet da bi mogli da glasaju o nekim zakonima. Ovde imate ljude koji se kriju, koje zahvaljujući kriminalu vi čuvate, gospođo Đukić-Dejanović, sa Borisom Tadićem. Vama oni odgovaraju, da to bude kamenčić jedan koji će da pomera diskusiju, kako građani Republike Srbije ne bi znali šta se sprema, šta se valja. I gle čudo, čovek koji radi na tome da se ubije Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, koji je izvršio puč, ali mu puč nije uspeo, ovde je kod vas zaštićena zverka i može da radi šta god hoće u ovoj Narodnoj skupštini.
Napravili ste mu stranku, napravili ste mu poslaničku grupu, omogućili mu da bude u svim medijima, čuvate ga da ne odgovora zato što je blokirao Srpsku radikalnu stranku sa preko 68 miliona dinara. Razbio je Srbiju.
(Predsednik: Vreme.)
Razbija Srbiju, zapamtite. Javiću se ponovo, gospođo, imamo da radimo.
Gospođo Čomić, kada sam izlazio da kažem da se desila neka povreda Poslovnika, obično sam izbegavao da kažem da je to član 104, nego da je član 27, a poneki put sam možda bio malo i oštar prema vama i gospođi Slavici Đukić-Dejanović.
Pozvaću se na član 27, ali sam potpuno svestan da vi baš i niste doprineli tome i da vi baš niste toliko krivi, jer u jednoj raspravi o tome da li Ustav pruža mogućnosti za donošenje kvalitetnog zakona, pa sad ko šta misli da je kvalitetno, naravno da mogu da se čuju te reči i onih koji napadaju Ustav i onih koji brane Ustav.
Ali je toliko degutantno, odvratno, gadno kada se kao ustavobranitelj pojavi neko ko gazi Ustav. Član 102. Ustava je jasan, a onda se javi onaj koji je ukrao mandate i on štiti Ustav. To je baš narušavanje elementarnog dostojanstva u ovoj zgradi. Ili, recimo, da li neko može da zamisli da li bi jedan "Smoki" mogao da položi zakletvu kao predsednik Republike ili predsednik Vlade, pa posle 15 dana bi rekao - ja položio zakletvu, šta mene briga za zakletvu.
Prošli put sam vam čitao da postoji zakletva u crkvi. Zaklinje se čovek. Koliko se zaklinje? Koliko je njegov lični interes. Vidite vi iz DS-a. Ne sadite tikve sa onima koji su u stanju da pogaze zakletvu. I vas će da prevare.
Gospođo Čomić, mislim da je krajnje vreme, vi ste čini mi se u to vreme bili takođe potpredsednik Narodne skupštine, da li se vi sećate 2001. godine da je Administrativni odbor doneo neku odluku da neki koji su ukrali neke pare ili nezakonito primili neke pare, da li je pokrenut postupak da oni vrate te pare?
Ovde je neki gospodin Zoran Nikolić, i još jedan gospodin koji je imao stan i koristio usluge dolaska i odlaska u Skupštinu, a bio je u Beogradu.
Dajte da prekinemo sa tim kriminalom u Narodnoj skupštini. Kako možete vi da tumačite da neko brani Ustav, a on prekršio sve moguće. Prvo kršio Ustav, član 102. Ma vrati mandate, široko ti polje i neće nikad više da te pominje. To je cela priča. To je ustavno ponašanje.
Ne pripadaju mi. Vraćam mandate. Doviđenja. Vi prihvatite to, široko polje. Idemo dalje. Ali, ne. Opet vam skrećem pažnju da je ovo smišljen projekat uništavanja države i orkestrirani postupak ubistva Vojislava Šešelja.
Zapamtite. Ponavljam. Zapamtite ovo što sam rekao. Nemojte da budete saučesnici sa onima koji krše zakletve, ne poštuju zakletve. Pozivaju se da brane Ustav, čim izađe krši Ustav, jer mu mesto nije ovde. "Smokiju" je mesto u filmovima.