Dame i gospodo poslanici, mislio sam da će biti tu ovlašćena lica koja je trebalo da budu prisutna, pored gospodina Cvetkovića, da će ostati i gospodin Vlahović, koji je bio potreban otprilike da da određene odgovore na pitanja koja bih postavio i njemu i potpredsedniku Vlade, a i ministru za finansije gospodinu Cvetkoviću.
Prošla su vremena parola od 2000. godine, 2001. godine, kada ste okrivljavali one koji su činili vlast pre vas, kada ste govorili da je sve ono što nije valjalo zbog toga što prethodna vlast, koju su činili radikali i socijalisti, nije znala da vlada. Ali, kao što smo videli i u periodu sedmogodišnje vladavine DOS-a, i ovim zakonima vi želite na neki način da nađete određenu implementaciju, a to SU zakon o dohotku preduzeća i zakon o porezu na dohodak građana.
Pitam vas kako da funkcionišu i jedan i drugi zakon kada danas na teritoriji Srbije nijedna velika firma, nijedan veliki sistem ne funkcioniše, ne radi, odnosno, sve ono što je privatizovano, sve ono što je prodato, u stvari je uzeto verovatno samo zbog adekvatnog građevinskog zemljišta i određene infrastrukture, a ne sa određenom namenom, da bi ta preduzeća nastavila tu svoju proizvodnju.
Ako pogledamo šta se tom privatizacijom učinilo, taj zakon je, u stvari, zakon koji je svojom upotrebom, svojom implementacijom, trebalo da nađe titulara, vlasnika. Međutim, još tada, 2001. godine, srpski radikali su upozoravali da prodaja preduzeća neće biti pošteno urađena i da će određeni tajkuni iz te dosovske vlasti doći do tih fabrika bez procenjene prave vrednosti. To se u stvari i desilo.
Ako pogledamo ovu knjižicu, i ako se u njoj vidi, videćete da su najveći krivci za tu privatizaciju, koja je kriminalno urađena u Srbiji, u stvari, Agencija za privatizaciju, ministarstvo za privredu i pravosudni organi. Pa, da ih onda ne nabrajam, tu je ministarstvo za donacije, jer je, ne znam, neko je od mojih kolega pomenuo i velike donacije, to je Aleksandar Martinović, koje su stizale u Srbiju, ali kojima se svaki trag gubio.
Dame i gospodo, u ovoj knjižici dobro se opisuje da su šećerane, obično se govori o ciframa od pet-šest dolara ili pet-šest evra, ali ovde se govori da su tri šećerane kupljene za 183 dinara.
Gospodo, a kad bih vam pročitao kolike su vrednosti tih šećerana i koliko je bilo na lageru tada šećera, to je bilo 72.000 tona šećera, sa procenjenom vrednošću od 73 miliona evra.
Sad vas ja pitam, ovaj zakon na dobit za one koji su uzeli te fabrike ništa ne znači, ali vas pitam: šta se u stvari zbilo sa ovim novcem, odnosno sa ovim tonama koje su bile rezerve šećera, koje su pripale vlasniku koji je kupio šećeranu?
Da ne govorim o "Sartidu" koji je, u stvari, takođe jedna posebna priča, gde su bili umešani i ministar Vlahović, premijeri i ostali svi, da kažem, izvršioci, i organi vlasti.
Dame i gospodo, vi niste u prethodnom mandatu bili deo vlasti, ali ste bili deo vlasti indirektno, preko predsednika Republike, jer ste hteli da sakrijete te vaše kriminalne tragove, jer ste razmišljali da građani znaju u stvari sve o vama, o vašim kriminalnim radnjama, o tome šta ste učinili u Srbiji.
Ono što takođe hoću da naglasim, vi ovde u zakonu o porezu na dohodak građana kažete da se u članu 28. procenat ''14%'' zamenjuje procentom ''10%'', u obrazloženju govorite o oslobađanju poljoprivrednika od obaveze plaćanja poreza na prihode od poljoprivrede i šumarstva na katastarski prihod za period od dve godine (2008. i 2009. godine).
Dame i gospodo, to je ono najminimalnije što ste mogli da učinite, a u stvari niste ništa ni učinili za seljaka. Vi ste ga oslobodili plaćanja katastarskog poreza, a otkud ga niste oslobodili da plaća invalidsko i penziono osiguranje koje je drastično veće za ove dve godine? Sigurno da biste takvim zakonom bolje pomogli poljoprivrednom proizvođaču, seljaku, jedinom heroju rada koji se danas bori i od koga vi skidate i ono što je zaradio i ono što nije, jer ste danas seljaka doveli do prosjačkog štapa.
Tu je dobro govorio moj kolega Petar Jojić kada je rekao koliko se sredstava odlilo iz budžeta, a mogli ste pomoći seljaku, da mu omogućite povoljne kredite, čak i da se ide do toga da bi mogao doći do jedne kvalitetnije i novije opreme sa kojom bi mogao danas da radi na svojim njivama. Ako pogledate danas Vojvodinu, Srem, Mačvu, Posavinu, Šumadiju, videćete da na tim traktorima koji su stari po 30 godina, da l' su stariji traktori ili vozači.
Svi ovde, koja se god vlast promeni, čini mi se, govore o jednom brendu danas u Srbiji, a to je o proizvodnji zdrave hrane. Ne znam kako mislite da se ta zdrava hrana proizvodi ili čime će danas Srbija da se pohvali da bi izašla na evropsko tržište.
Vi stalno pominjete ove zakone koji su bitni da bi se mogli u stvari ukalkulisati u zakone Evropske unije, a to je jedan veliki promašaj. Moramo shvatiti da je Evropska unija jedno, a Srbija nešto drugo. Evropa je priča za sebe, a Srbija je priča za sebe.
Srbija mora nalaziti sebi tržište gde može da bude konkurentna, gde može da izvozi svoju robu. Ne može izvoziti nešto što verovatno nije kvalitetno ali je možda lepše upakovano pa se već nalazi na tržištu zapadne Evrope. Zato je potrebno taj naš proizvod da ide prema Istoku, prema zemljama prijateljske Afrike i Azije, tamo gde oni još nisu dostigli taj nivo koji smo mi dostigli.
Moram vam reći, ja sam čovek od tehnike, od '80-ih godina pa do 2000. godine bili smo značajni po proizvodnji procesne opreme. Ta procesna oprema se proizvodila u našim značajnim gigantima, kao što je "14. oktobar" u Kruševcu. Govorim zbog toga što sam dobro poznavao tu fabriku i njenu proizvodnju, ali vas pitam: gde se danas nalazi proizvodnja te fabrike i gde su te naše proizvodne mogućnosti koje smo mogli da izvozimo? Nemamo ih.
Danas je jedini brend Srbije uvoz svega i svačega. Taj trgovački lobi je omogućio da se danas u stvari tržište Srbije od svojih domaćih proizvoda može takoreći zatvoriti. Pogledajte samo poljoprivredne proizvode. Oni nemaju nikakvu cenu.
Ovo što vi nudite, ove subvencije sa 14% na 10%, to je u stvari jedna šarena laža gde hoćete poljoprivrednike da izjednačite sa samostalnim delatnostima, sa zanatlijama, a znate da ste i tu instituciju, ta mala preduzeća, takoreći ugasili.
Kao što je umeo 2001. godine prof. dr Vojislav Šešelj da kaže za ovom govornicom - ovca se jednom godišnje šiša, ali ne može da se šiša u zimu jer, ako se ošiša u zimu, onda će da manjka.
Prema tome, shvatite da ovo što vi činite sa ovim budžetskim sistemskim zakonom, vi u stvari želite da zaštitite vas, odnosno kao što sam malopre rekao, ne daj bože da postoji opet onaj zakon koji govori, kao što smo govorili o bivšem predsedniku, da tako postoji i formulacija zakona o bivšim ministrima. Zapitao bih se gde bi bilo mesto za gospodina Vlahovića, čoveka koji je uništio sve u ovoj državi. Mislim da je on svojim delovanjem i svojim radom pokazao u stvari oličenje Demokratske stranke.
Na kraju, dame i gospodo, vaš određeni kredibilitet ili vaša snaga jeste u stvari da vi izdajnike proglašavate herojima, a oni koji su dali svoje živote za ovu državu, oni koji su svojim životima branili granice ove zemlje, njih proglašavate izdajnicima, kao sve one heroje koji se nalaze u Haškom tribunalu, kao heroja prof. dr Vojislava Šešelja.
Nadam se da će 21. januara obasjati Srbiju radikalsko sunce i da će Tomislav Nikolić postati pravi spasitelj Srbije. Hvala.