Ispred SRS podneo sam amandman na član 18. da se stav 2. menja i da glasi: ''Rezultati merenja dobijeni upotrebom merila iz stava 1. ovog člana moraju posedovati jednoznačno definisane metrološke karakteristike, radi komparacije sa međunarodnim etalonima ili sa nacionalnim etalonima drugih država koji su obuhvaćeni Aranžmanom o međusobnom priznavanju nacionalnih etalona i uverenja o etaloniranju i merenju koja izdaju nacionalni metrološki instituti (CIPM MRA).''
Obrazloženje je isto kao što je bilo za član 14, s obzirom na to da reč "sledivost" nije u duhu srpskog jezika, smatram da je, umesto ove reči, "jednoznačnost" prikladnija i adekvatnija za našu upotrebu. Hvala vam. (Aplauz)

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovaj zakon jedan od najvažnijih zakona koje smo do sada obrađivali, a tiče se pitanja proizvodnje i prometa poljoprivrednih proizvoda, gde mora da postoji veliki stepen kontrole prilikom proizvodnje hrane, naročito danas kada je velika svetska ekonomska kriza, kada se teži da se što više proizvede, a ne obraća se pažnja na kvalitet proizvoda.
Bitno je... Molim sve vas koji ste prisutni ovde za malo pažnje, jer se od vašeg žagora uopšte ne čuje moje izlaganje. Bitno je da znate da primena određenih herbicida ili insekticida u poljoprivrednoj proizvodnji ponekad može da bude opasna. To vam govorim iz iskustva; nisam poljoprivredni stručnjak, ali sam se bavio određenom proizvodnjom. U proizvodnji krompira se koristi timetirano đubrivo za borbu protiv bube, krompirove zlatice. To može da bude toliko opasno, jer karenca, što se tiče tog veštačkog đubriva, može da traje i do 90 dana.
Šta je tu problem? Problem je onaj ko proizvodi taj proizvod, pa mlade krompiriće iznosi na pijacu, nažalost, to može da bude otrovan proizvod…

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 2, da se reči "pet godina" zamenjuju rečima "tri godine". Obrazloženje je da SRS smatra da je rok predviđen amandmanskim rešenjem primereniji. Stav Vlade je da se amandman ne prihvata iz razloga što je vreme od pet godina praktičnije i da taj proces razvoja koji je odredila Vlada traje duže, dakle pet godina.
Ali, dame i gospodo, moramo reći da razvoj privrede mora proći kroz akademsku produkciju. Ovih pet ili šest tačaka koje smo usvojili Strategijom, a to su biomedicina, novi materijali, zaštita životne sredine i klimatske promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacije i komunikacije, tehnologije, unapređenje dosadašnjih državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta, govori da ovaj period od pet godina ne može biti prihvaćen zato što se određene promene u naukama informacionog sistema, zaštite životne sredine i novih materijala dešavaju takoreći iz dana u dan.
Smatram da bi Ministarstvo i Vlada trebalo da prihvate moj amandman iako ste vi ovde u Strategiji razvoja nauke i tehnologije u Srbiji predvideli period od 2010. do 2015. godine. Taj period od pet godina je kratak, a znate li zbog čega? Zato što nauka, Akademija, nije učestvovala u realizaciji određenih najtežih problema danas u Srbiji, a to je realizacija kriminalne privatizacije u Srbiji. Jer, kriminalnom privatizacijom u Srbiji uništili ste ekonomiju, uništili ste bankarstvo, privredu, i to je ono najbitnije u mom predlogu, da je proces od pet godina dosta dug.
Vi rekoste na Odboru za nauku i tehnološki razvoj da je ovo ograničenje varijabilno i da je uvek promenljivo. Ali, ako je varijabilno, kako vi kažete, zbog čega ste stavili ovde pet godina? Smatram da treba prihvatiti moj predlog od tri godine. Jer, gospodine ministre, sećam se vaših diskusija iz prethodnog perioda, kada ste govorili da jedva čekate da nastane svetska kriza jer će Srbija biti zemlja koja će zaraditi u toj svetskoj ekonomskoj krizi. Postavljam vam pitanje, da odgovorite i meni i milionu nezaposlenih građana, kako i na koji način mi možemo zaraditi na ovoj najvećoj nesreći koja je zadesila čovečanstvo, a to je svetska ekonomska kriza.
Dame i gospodo, još jednom vas molim da, kada diskutujete o periodu do 2000. godine, jer čini mi se, za ovih zadnjih 10 godina, šta god vam ne ide, obično se vratite na taj period zadnjih 10 godina, ali ja sam čovek sam iz privrede i moram vam reći da je privreda Srbije do 2000. godine radila, da je tih milion nezaposlenih radilo u toj privredi, ali se pitam kako danas i gde treba da radi tih milion nezaposlenih.
Pred svake izbore dolazite s tašnom para, naročito gospodin Dinkić, gde određenim fabrikama, firmama gigantima obezbeđuje taj ekonomski prosperitet, kako reče, i rešavanje ekonomskih problema, nudeći im za jedan vremenski period platu, a da nisu radili u firmama. Taj proces traje - 18, 15, 13 ili osam hiljada i na kraju nula. To se desilo s hemijskim gigantom "Zorka" Šabac, najprofitabilnijom fabrikom, koja je imala heterogenu proizvodnju, a koju ste vi uništili.
Smatram da za sve ovo vreme, ovih deset godina bitisanja vaše vlasti, niste koristili usluge nauke, jer vam sigurno nijedan ekonomista ne bi dozvolio da ovo uradite kriminalno, kao što ste uradili.
Gospodin Srđan Milivojević je, kada je govoreno o Zakonu o carini, diskutovao i govorio o Kruševcu i privredi Kruševca. Kao privrednik, 20 godina sam radio s tom privredom i video sam da on ne zna ništa ni o svom gradu gde živi, kako ta privreda funkcioniše. Jer, jedan od najvećih svetskih giganata za proizvodnju građevinskih mašina i procesne opreme jeste "14. oktobar", koji je zapošljavao i koji je imao svoje kooperante, a danas je na rubu propasti.
O čemu vi govorite? Pričate o nekakvom prosperitetu ekonomije? Ne može se nešto dići iz pepela ako je uništeno, ako ste uništili sve te velike gigante, ako ste ostavili ljude bez posla, ako ste ostavili ljude bez budućnosti.
O čemu mi danas da govorimo - o odlivu ili zadržavanju mladih talentovanih kadrova? Danas je najveći odliv kadrova. Ne smete da kažete koliko je za deset godina vaše vladavine mladih umova, talentovanih, profesora sa fakulteta, asistenata napustilo ovu zemlju zato što nema perspektive, nema planske proizvodnje mladih stručnjaka u Srbiji, zato što privreda ne funkcioniše, zato što bi trebalo prosveta, instituti da se povežu sa Zavodom za zapošljavanje, kako ih vi sada zovete - agencijama, da bismo imali plansku proizvodnju stručnjaka koji će sutra da počnu da rade.
Mladog čoveka, do 20 i nešto godina, drugi izdržava, društvo ili roditelji, ali kasnije, kada treba on da sam sebe izdržava, ne može zato što nema posla.
Da li znate koliko danas svaki redovni student na fakultetu košta državu? Od 30 do 40 hiljada evra. Rekao sam vam u prošlom izlaganju da smo poklonili svetu 12 milijardi zato što smo svoje najtalentovanije stručnjake poslali u beli svet. Ali, to je bila vaša floskula, jer drugačije ne biste mogli da vladate vi koji ste u ovoj zemlji proizvodili ne naučne i talentovane stručnjake, već tajkune. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, razmatrajući ovaj član 3, usvojili smo da "centar izvrsnosti" bude "centar izuzetne vrednosti", prevashodno zbog jezičke forme.
Vlada je dala obrazloženje da je to, navodno, zbog engleskog prevoda. Smatram da mi koji koristimo jedan od najstarijih pravopisa, Vukovu azbuku i Vukov pravopis, ipak treba da koristimo "centar izuzetne vrednosti" u ovoj funkciji, kako su i ostali poslanici govorili.
Ne znam zbog čega, da li zbog ulaska u EU, želimo da koristimo određene reči koje nisu nama bliske, ali smatram da ubuduće to ne treba, jer vidite da se i u hrvatskom, odnosno Tuđmanovom jeziku koriste reči koje čak ni oni sami ne mogu da razumeju, i smatram da je "centar izuzetne vrednosti" adekvatnije. Hvala vam.

Dame i gospodo, pričao sam o prethodnom amandmanu, broj 2, i ne znam na osnovu čega je gospodin poslanik iz DS dobio reč. U svom izlaganju o ovom amandmanu govorio sam o primeni nauke u ekonomiji i privredi. Elaborirao sam i govorio o stanju privrede, koja je bitna u Srbiji. Uzeo sam primer kruševačke privrede, metalske industrije, jer sam ja tehničko lice, čovek iz privrede koji je 20 i nešto godina sarađivao s tom privredom.
Ne verujem da je gospodin Milivojević, koji reče za sebe da je poljoprivredni stručnjak, imao prilike čak ni da uđe u krug fabrike "14. oktobar", a kamoli da bi elaborirao ili ušao u proces funkcionisanja ekonomije i privrede "14. oktobra". Jedan od svetskih giganata, firma koja ne samo da je bila poznata u staroj Jugoslaviji, u Srbiji, u Evropi, nego u celom svetu, to je fabrika "14. oktobar", koja je proizvodila, verujem da Milivojević i ne zna koju vrstu proizvodnje. To je procesna oprema, vezana za rudarsku proizvodnju, a danas je ta proizvodnja takoreći uništena.
I nemojte, molim vas, pričati o nekakvom uspehu demokratske vlasti u Kruševcu ili demokratske vlasti u celoj Srbiji. Ona se vidi kroz milion nezaposlenih, ona se vidi kroz milion gladnih, onih koji su socijalni slučajevi. To je, u stvari, uspeh Demokratske stranke. To je uspeh DOS-a, koji je vladao ovih deset godina.
Molim vas, zaustavite se jednom, okrenite se i pogledajte. Ne možete sve kupovati pred izbore jednom litrom ulja i jednom kilom šećera. Vi govorite koliki je nacionalni standard građana Srbije danas. Ta kesa govori o uspehu. Ta kesa govori kako građani Srbije žive. Zato vi gladne kupite pred izbore, obećate im blagostanje, ali sigurno znajte da nećete to moći dugo. Ovo što dobijate uspeh u pojedinim opštinama, pa ljudi se okreću zato što znaju da, ako za bilo koju drugu opciju glasaju, ni ono malo što dobijaju neće moći da dobiju. Ali kada dođu izbori, onda ćete videti gde se vi nalazite. Hvala vam.

Dame i gospodo, SRS je podneo amandman na član 6 – da se briše. Obrazloženje: SRS smatra da je rešenje u postojećem zakonu bolje i da ovlašćenja Nacionalnog saveta za nauku i tehnološki razvoj ne treba smanjivati.
Zamolio bih ministra, već sam nekoliko puta postavio pitanje, da mi odgovori kako mi treba da iskoristimo svetsku ekonomsku krizu da bi nam bilo bolje i da bismo više zaradili. Molim vas, ministre, po završetku moje diskusije da mi odgovorite na ovo pitanje.
Dame i gospodo, čuli ste izlaganje gospodina Šamija o Nacionalnom savetu. Samo ću se nadovezati na njegovu diskusiju.
Vi rekoste da neće doći do politizacije u Nacionalnom savetu. Gospodo, pa to je i dosad bilo. Pogledajte, vi ste bili ministar za finansije, kako i na koji način se izdvajalo finansiranje za nauku. Deset evra po glavi stanovnika Srbije izdvajanje je za nauku. A pogledajte ostale zemlje, u okruženju ili razvijene zemlje, gde se kreće od 150 do 300 evra.
Devalvirali ste rad naučnih stručnjaka. A kada se nešto pozitivno desi, kada dođe do uspeha naših naučnika, dame i gospodo, vi umete mnogo da se kitite tim njihovim uspehom i da ih dovodite promotivno na te vaše velike manifestacije i skupove, da ih prikazujete kao ljude koji su verni vašoj političkoj ideologiji.
Dame i gospodo, ovo što vi želite da se danas u Srbiji desi, a to je, da ga tako nazovemo, naučni preporod Srbije, nećete to moći učiniti. Jer, dobro znate, ono što se sruši, treba mu vremena da se podigne. I ove nacionalne savete, koje ste politizirali, sada hoćete da stavite pod vašu kapu. Razumem da Ministarstvo treba da učestvuje, ali ne da ima tolike ingerencije u odnosu na stari Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti, one ingerencije što je imao Nacionalni savet.
Smatram da ovim predloženim zakonom ili, da ga tako nazovem, dodatkom prethodnom zakonu, niste ništa doprineli. Verovatno bi moja politička opcija i prihvatila ovaj član, da ste vi doprineli nekakvom poboljšanju u sistemu nauke. Ne, vi samo hoćete na neki način da tu instituciju društveno-politički stavite pod svoje ingerencije.
Zbog čega se ne zapitate, i ako pogledate kolika je danas prisutnost između određenih naučnih delatnosti i između društvenih nauka i tehnoloških nauka, koliki je taj disparitet ili koji je taj odnos? Videćete, poražavajući. Danas na društvenim, političkim studijama imate prebukirani broj studenata, a na tehničkim fakultetima ih nemate. Zbog čega? Zato što ste privredu uništili i sve smo stavili u sistem politizacije i shvatili su mladi ljudi da će jedino baveći se društvenim naukama doći do realizacije svog životnog puta.
Kao što vi rekoste, mali Tesla. Verovatno ne idete glavnom ulicom pa da vidite onog koji svira saksofon. To je jedan mladi čovek koji je dobio američku stipendiju, ali mu treba novca da bi nastavio dalje. Eno ga s kutijom, svira i traži od prolaznika da mu ubace. On ne može da dođe da koristi sve te benefite zato što se bavi time, čestito i pošteno, i nema tatu ni tajkuna ni velikog privrednika ni nekog uspešnog političara u vašoj vlasti da mogu deca da mu studiraju van ove zemlje.
To je taj problem. Pogledajte da li se ijedan sin bilo kojeg političara, biznismena bavi naukom. Ne, oni plaćaju ko će da se bavi, isto kao na Zapadu. Ako pogledate, danas u SAD samo oni koji su završili fakultete dobijaju posao, a oni s nižom stručnom spremom ne mogu da nađu zaposlenje. To je taj proces koji smo sigurno zaboravili. Zaboravili smo određene ljudske vrednosti, da može ponekad da bude pametan i onaj koji čuva ovce u planini ali nije imao mogućnosti da se dalje školuje, a ne samo onaj koji je imao ko i na koji način da ga finansira. Hvala vam.

Dame i gospodo, SRS je podneo amandman na član 10. da se briše. Obrazloženje – SRS smatra da je nepotrebno osnivanje nove institucije, korisnika budžetskih sredstava, dok se istovremeno postojećim institucijama smanjuju ovlašćenja.
Ovde se vidi da je bilo potrebno ili da ste predložili da se formira centar izuzetne vrednosti, koji bi, u stvari, pratio promociju i popularizaciju nauke u Srbiji. Ali, dame i gospodo, kako će da se prati ta popularizacija nauke u Srbiji ako dobro znate da se jedna trećina studenata izjasnila da kada završi studije neće raditi u Srbiji, dok se dve trećine studenata izjasnilo da želi da po završetku studija nastavi rad u inostranstvu, ali da održi kontakt sa svojom maticom, dok ona jedna trećina ne želi.
Pogledajte dokle smo došli, dokle smo čitav ovaj proces finansiranja nauke i, što sam pričao u prethodnom svom izlaganju, koliko se doprinelo da se nauka devalvira i da se devalviraju vrednosti nauke. Zato smatram da ovaj, kako ga vi nazivate, centar izuzetne vrednosti, jer ovde ste ostavili onaj stari jezički izraz, želite da on, u stvari, prati određena dostignuća.
Ali, ako pogledamo, tu je i gospodin profesor, kada je gospodin Sreto Perić pitao za ariljsku malinu, znam da vi nemate, vi ste čovek iz tehnike, ali bi ministar trebalo da ima sveobuhvatno znanje i zvanje i da nam kaže kako su i na koji način, ako već ovaj institut vi planirate, dospela modifikovana semena na prostor Srbije. Baš tako, gospodine Markoviću, jeste gospođa Dulić-Marković, nju bi izgleda trebalo pitati kako je do toga došlo, odnosno kako se preti uništenju naših velikih instituta u Novom Sadu i Beogradu.
Dame i gospodo, još želim da odgovorim na jedno pitanje o kojem je gospodin Srđan Milivojević govorio, a to je da je moja politička opcija ili vlada nacionalnog jedinstva ostala dužna radnicima Kruševca, ali se pitam kako je i 1999. godine, kada je zločinačka alijansa bombardovala grad Kruševac i toplanu, ko je još tada pokazivao ili bio u službi da određenim lokatorima pomogne, toj zločinačkoj alijansi, da bombarduje našu privredu, naše privredne objekte. To su oni koji su pripadali Otporu tada. Nije to bila politička opcija, već, na neki način, fašistička organizacija. Hvala vam.

Hteo sam da se javim samo za repliku, jer je pomenuto moje ime.

Ne. Kasnije ću pričati.

Dame i gospodo, SRS je podneo amandman na član 21. stav 2. da se reč "saglasnost" zameni rečju "mišljenje". Obrazloženje je da SRS smatra da ministar o ovoj problematici mora dati mišljenje, a ne saglasnost.
Vi ovde, dame i gospodo, u ovom članu 21. kažete: ''Kada direktoru instituta prestane mandat od četiri godine na koji je imenovan ili kada je direktor razrešen pre isteka mandata, a na javnom konkursu nije imenovan novi direktor, upravni odbor, uz saglasnost ministra, imenuje vršioca dužnosti direktora na period od godinu dana i u tom roku upravni odbor dužan je da raspiše novi javni konkurs i imenuje direktora instituta''.
Ova reč "saglasnost" zamenjuje se rečju "mišljenje" baš zbog toga da ne bi bilo politizacije u Odboru ili Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj. Dame i gospodo, ne može ministar da da svoju saglasnost da bi neko bio izabran na tu funkciju od godinu dana, a mi dobro znamo kako i kada vi dajete tu saglasnost, samo za politički podobne a ne za stručne i pametne ljude.
Gospodine ministre, opet mi niste odgovorili na pitanje za koje sam vas molio da mi kažete kako i na koji način se u Srbiji može iskoristiti svetska kriza. Juče ste u intervjuu za "Kurir" dali podatak da Srbiju očekuje boljitak tek 2020. godine. Vi stalno menjate, iz godine u godinu, da li kako to vama odgovara ili kako to odgovara političkoj partiji. Evo, pogledajte, pokazujem vam novine. Nemojte gledati u Vesnu, gledajte u novine. Ja ću gledati u Vesnu, a vi pogledajte u ove brojke koje vam pokazujem. Šalim se malo.
Smatram da treba da mi date odgovor. Molim vas još jednom da mi date odgovor kako se može iskoristiti ta svetska kriza da mi dođemo do boljitka. Ako mi date adekvatan odgovor, složiću se i s ovim vašim predlogom, a verovatno i moja poslanička grupa, da možete dati saglasnost a ne mišljenje, što sam tražio svojim amandmanom da se zameni. Hvala.

SRS je podneo amandman na član 31. da se briše. Obrazloženje – SRS smatra da je rešenje u postojećem zakonu bolje i da ga ne treba menjati. Potrebno je sačuvati institut žalbe Nacionalnom savetu.
Dame i gospodo, pročitaću vam obrazloženje Vlade: ''Amandman se ne prihvata iz razloga što je članom 6. Predloga zakona utvrđena nadležnost Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. Shodno odredbama navedenog člana, Nacionalni savet nema nadležnost da odlučuje u drugom stepenu o žalbama istraživača na odluke Komisije za sticanje naučnih zvanja. Istraživači koji nisu zadovoljni odlukom Komisije za sticanje naučnih zvanja, mogu da pokrenu upravni spor''.
Vidite, ako neko od istraživača nije zadovoljan ili ako je pokrenuo određeni postupak, Nacionalni savet nema te ingerencije da bi mogao odlučivati o žalbama, što smatramo da nije dobro. Sigurno niko ne može adekvatnije odgovoriti na određene probleme na koje se žali naučnik nego Nacionalni savet. Ni sud ni bilo koja druga institucija ne može adekvatnije odgovoriti i doneti određenu odluku ako do toga dođe.
Smatram da i ovo što ste napisali, da se pokrene upravni spor, nije dobro. Unutrašnje probleme, ako ih i ima, najbolje je da reši Nacionalni savet, a ne da se to produbljuje, odlaže i daje nekoj drugoj pravnoj instituciji.
Dame i gospodo, imamo dosta problema i ovo jeste jedno od glavnih pitanja. Molim vas, pogledajte i dobro se udubite u ovaj član i ovaj amandman, jer ako je nekakav naučnik izneo određene probleme koji su unutar institucije, vi ga takoreći kažnjavate, vi ne donosite taj sud o njemu da bi se to na jedan adekvatan način moglo rešiti.
Smatram da bi trebalo da prihvatite moj amandman.
Samo još jednu rečenicu da dodam, oprostite mi. Ako pogledamo i ako se vratimo unazad, da bih odgovorio poslaniku Milivojeviću, patriotske snage su branile Srbiju, dok su neprijatelji pozivali tu izdajničku alijansu da nastavi bombardovanje, jer nisu uspeli da slome Srbiju i srpski narod. Hvala vam.

Dame i gospodo poslanici, kada sam u ime SRS podnosio ovaj amandman, razmišljao sam dosta dugo o starom zakonu, a i o dopuni Zakona o naučnoistraživačkom radu.
Amandman je da se član 48. briše. Obrazloženje – SRS smatra da je rešenje u postojećem zakonu adekvatnije i da je bolje definisano sufinansiranje programa i projekata od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti. Međutim, Vlada mi je odgovorila: ''Amandman se ne prihvata zato što je članom 48. Predloga zakona na precizniji način propisano sufinansiranje programa i projekata od regionalnog značaja za razvoj naučnoistraživačke delatnosti''.
Smatram da je trebalo da ostane onako kako je po starom zakonu ili da ste prihvatili moj amandman, zato što je kod mnogih projekata koji su vezani za regionalni deo (kada kažem regionalni, mislim za određeni deo regiona Srbije) potrebno ipak drugačije taj deo posla obaviti.
Moram vam reći da je za Šabac bilo predviđeno da se gradi fabrika za uništenje fizičko-hemijskog otpada koji je bio aktivan. Međutim, zahvaljujući odbornicima i građanima Šapca, taj projekat odbijen jer smo došli do zaključka da je taj projekat opasan po okolinu.
U prethodnim svojim izlaganjima sam govorio koliko ste vi uništili, da tako kažem, te naučne institute u velikim gigantima. To je, u stvari, bila podloga, to je bio fundament, to je bio temelj odakle su se apsorbovali ti mladi mozgovi, ti mladi naučni radnici. To je nanelo najveće zlo ovom društvu i ovoj državi. Uništeni su instituti, uništeni su ti mladi ljudi, jer je njihov naučni rad prekinut.
Da biste danas stvorili jednog naučnika, potrebno je da on prođe kroz test kako praktičnog, tako i teoretskog rada. Ali vi niste imali razumevanja. Kada ste uništavali te privredne subjekte, uništavali ste i ove institute. A ti instituti su, u stvari, bili produžena ruka naučnih instituta koji su se u bivšem periodu 70-80% samostalno finansirali, jer su radili projekte, jer je privreda radila.
Sada vas pitam – s ovim novcem koliko vi iz Ministarstva za nauku dobijate, da li je to dovoljno da se isfinansira ovo što ste zamislili? Vi se hvatate Olija Rena, obećali ste da ćete dati tih 200 miliona evra jednog spasonosnog čina da se spasava i privreda i nauka i sve ono što ste za ovih deset godina uništili.
Nemoguće je da to sada, određenim transakcijama, stanovima ili na bilo koji način, nekakvim poboljšanjem uslova rada naučnika, poboljšate, da se oni zaustave ili vrate u zemlju. Ko će vama verovati da će se onaj koji je otišao u inostranstvo, u dijasporu, da se vrati nazad? On ima iskustva, ali nema poverenja. Jednom je bio izigran, drugi put izigran, treći put on ne sme, jer nema poverenja u vas.
To je taj problem i vrlo je indikativna ta regionalizacija. Plašim se izrade određenih projekata jer će opet biti po nekakvom političkom ključu. Gde ste na vlasti, tu će se finansirati određeni projekti, tamo gde je druga politička opcija, to se neće desiti. Jer vi, kada treba da se obračunavate s političkim neistomišljenicima, ne birate sredstva, ne gledate koristi Srbije i građana, već ih uništavate.
To ste dokazali kroz najprofitabilniju granu, za koju se sada hvatate kao za slamku spasa, a to je poljoprivreda. Vi tu nemate ništa. Pokušavate da preko papirologije to iznesete, da biste mogli da ubedite one koji su najvredniji, najhrabriji, da bi mogli da ostanu, jer oni jedino brane ovu zemlju, jer oni jedino štite ovu zemlju, oni jedini pokušavaju da spasu ovu zemlju. A to je seljak Srbije. Hvala vam.

Hvala. Prvo moram odgovoriti narodnom poslaniku Srđanu Milivojeviću gde sam i kada radio. Radio sam u Hemijskoj industriji "Zorka" u Šapcu, u Fabrici  mineralnih đubriva. Sigurno ne kao on, nego kao uspešni rukovodilac u tom vremenu, kada je vlada nacionalnog jedinstva uložila 50 miliona dinara u revitalizaciju tog pogona koji i dan-danas može da se pokrene, ali ova vlada to ne želi.
Gospodine Milivojeviću, sigurno mi moraš verovati ovo što ću sada reći, a i sam si se mogao u to uveriti, o teškoćama najvećeg heroja rada, tj. seljaka. Vi ste ga uništili, vi ste ga urnisali. Oteli ste mu sve ono što je stvori on ili oni koji su decenijama iza njega stvarali.
Kažeš da si poljoprivredni stručnjak, ali te pitam – gde si, kada si i šta si u svom životu kao poljoprivredni stručnjak radio? Nisam poljoprivredni stručnjak, ali sam magistar tehničkih nauka. Napisao sam čak i nekoliko naučnih radova. A tebe bih pitao – kada si ti i gde napisao naučne radove i gde si ih mogao promovisati?
Gospodine Milivojeviću, vi ste u ovih deset godina uništili onoga za koga se hvatate kao za slamku spasa, a to je seljak, to je selo. Pogledaj kolika je starost mehanizacije koju danas seljak vozi da bi obradio zemlju da bi nas prehranio i da bi nam omogućio da mi danas ovde sedimo. Gospodine Milivojeviću, ti mi kažeš – idi u svoj Šabac. Ja sam jutros bio na svojoj farmi, ali te pitam gde si ti bio. Bio si u hotelima, pio si noćas ovde, boemisao si, pa te pitam kako i na koji način si ti doprineo i radu Skupštine i tome da se sve ovo realizuje ovim zakonima o kojima danas pričamo i želimo boljitak Srbiji.

Dame i gospodo poslanici, ovaj amandman je vezan za regionalizaciju i ako pogledamo u Strategiji, koju smo usvojili na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, kaže – u Srbiji je sedam prioriteta u domenu nauke i tehnologije, a to su biomedicina, novi materijali i nanonauke, zaštita životne sredine i klimatske promene, energetika i energetska efikasnost, poljoprivreda i hrana, informacione i komunikacione tehnologije, unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta. Ovih sedam vrlo bitnih nacionalnih prioriteta ne mogu biti primenjeni svi na jednom mestu. To se mora primenjivati regionalno.
Najbitnije pitanje jeste poljoprivreda i proizvodnja hrana, što je danas, mislim, jedna od najvažnijih prioriteta ne samo ove vlasti, ove države, već je to prioritet takoreći celog sveta. Dobro znate koliko je danas gladnih u svetu, ali da li dobro znate koliko je gladnih danas u Srbiji? A ako se okrenemo i povežemo s tim narodnim kuhinjama, što vam je bila glavna tačka i glavni fokus 2000. godine, kada ste krenuli u boj, u petooktobarsku revoluciju, tada ste te narodne kuhinje iznosili kao prvo što je zastupljeno tada bilo u društvu…

Pa, molim vas, evo, ja pričam o amandmanu.