Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 18. Deo teksta: "Služba Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju" menja se i glasi: "Fond za razvoj Republike Srbije".
Iz više razloga sam podneo ovaj amandman ispred SRS. Jedan od njih je taj kada spomenemo Koordinaciono telo ili centar, to nas odmah asocira na ime i prezime Nebojše Čovića. Dok je bio na čelu tog centra nismo nikada čuli izveštaj oko potrošnje tih sredstava. SRS je i prošle godine, kada se donosio budžet u vezi ovog centra, smatrala vezano za sumu para koja je planirana za takvo, telo koje je imalo da izvrši mnoge zadatke i projekte na Kosovu i Metohiji i u ove tri opštine Bujanovac, Medveđa i Preševo, da Nebojša Čović treba bar pred ovim telom i ovim domom da podnese izveštaj. Svedoci smo da je naš poslanik Ljubomir Kragović u mnogo navrata tražio da se podnese izveštaj takvog tela i centra, što se nikada nije desilo.
Ako nije želeo da iznese izveštaj pred poslanicima opozicije, bar da je vama koji ste glasali za sredstva, koja je trebalo da se izdvoje i koja su izdvojena prošle godine za ovo telo, podneo izveštaj ili vama ministre, ako nije skupštinskoj većini.
Pošto je planirano ove godine da se iz budžeta izdvoji 2.340.980.000 dinara za Koordinacioni centar, smatram da je mnogo korisnije da se ta sredstva ovog puta prebace u Fond za razvoj Republike Srbije, jer je privreda u teškoj i dramatičnoj situaciji. Mislim da bi bilo daleko korisnije da se ta sredstva prebace u Fond za razvoj. Pošto je Fond za razvoj sledeća tačka dnevnog reda, mislim da će tu biti mnogo više rasprave oko sredstava i za izdvajanje u Fond za razvoj.
Mislim da deo budžeta koji se odnosi na reciklažu i zaštitu životne sredine i Ministarstvo zaštite životne sredine, da je dosta para predviđeno u više ovih fondova i agencija koje su planirane ove godine, kao što su Uprava za zaštitu životne sredine i Fond za zaštitu životne sredine.
Koordinacijom ministra za finansije lokalnim samoupravama gde drže ili postavljaju svoje kadrove iz G17 plus planirano je za formiranje razvojno informativnih centara ili centara, više sredstava.
Postavljam pitanje ministru, ako želi da me čuje, gospodine ministre, da li možete da čujete ovu konstataciju. U lokalnim samoupravama gde se postavljaju vaši direktori razvojno informativnih centara, ako ne budu postavljeni ili kao opcija G17 plus izgubite u Skupštini većinu da li ćete ta ista sredstva usmeriti, kao što ste malopre rekli, kada se donese budžet, kada budžet bude u Skupštini izglasan, da li ćete ispoštovati sredstva koja ste planirali prema ovakvim razvojno informativnim centrima koji se formiraju po lokalnim samoupravama?

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ispred Srpske radikalne stranke amandman na član 42. stav 1. da se reči "kao i reprezentativne organizacije potrošača" brišu.
U obrazloženju ovog amandmana stoji da Vlada treba da preuzme i kojim će kriterijumima određivati te organizacije potrošača. Kao što smo čuli na jučerašnjem zasedanju, pa i današnjem, oko kriterijuma, što se tiče samog postavljenja organizacije potrošača, smatram da ako ministar bude koristio kriterijume potpredsednika Vlade, koji je najbolji primer za same kriterijume...
Što se tiče određivanja tih svojih eksperata u tim lokalnim samoupravama, najočigledniji primer je opština Bečej iz koje dolazim, gde je SO Bečej donela odluku o pridruživanju regionalnoj deponiji Kikindi i gde je radikalska vlast u Kikindi i njen predsednik opštine dr Blažić uspeo da na konkursu za regionalnu deponiju dobije tu organizaciju, postavljenje regionalne deponije, gde je trebalo da se pridruži i opština Bečej, dakle, toj deponiji. Takvu odluku je donela SO Bečej dok su radikali bili u skupštinskoj većini, s obzirom da je političkim prevratom i političkom pučem u Opštini Bečej došlo do nove skupštinske većine, gde je G17 plus bio perjanica tog puča i poslao svog eksperta u Opštinu Bečej za ekologiju. Samim potpisivanjem ugovora, SO Bečej ne dolazi na potpis ugovora iz razloga što ekspert iz G17 plus smatra da takav ugovor ne treba da se potpiše sa SO Kikinda i po dva osnova pravi štetu.
Danas smo čuli oko same štete i nadoknade štete ko će snositi štetu ako se sa takvim kriterijumom napravi šteta, a sam ministar je rekao da treba da se nadoknadi šteta; ko će sada po dva osnova štetu nadoknaditi opštini Kikinda koja je izgubila dosta sredstava nepotpisivanjem ugovora od strane opštine Bečej i ko će nadoknaditi štetu koju je napravio ekspert u Opštini Bečej primanjem ličnih dohodaka i na platnom je spisku Opštine Bečej. Naravno, kasnije kada bude htela opština Bečej da se pridruži takvoj jednoj regionalnoj deponiji koštaće je sigurno finansijski mnogo više, nego što je sada trebalo da se desi.
Nije po prvi put šteta napravljena u opštini Bečej. Svi se dobro sećamo, u ovom parlamentu je pominjana takođe šteta koju je načinila Demokratska stranka za vreme svoje vlasti u Pokrajini i u samoj opštini Bečej, gde je Đorđe Đukić, tada kao predsednik vlade u Pokrajini, potpisao ugovor da će nemačka vlada pokloniti Opštini Bečej most koji će spojiti dva grada. S obzirom da taj most nije postavljen, napravljena je šteta Opštini Bečej, te ga košta 500.000 evra za prevoz i poklon koji je dobio u Bečeju.
Prema tome, to su sve podaci koji su tačni i mislim da ovde ministar koji je izašao treba da čuje ove detalje. Ako kriterijum koji bude primenjivao u ovom zakonu bude primenjivao kao što ga primenjuje potpredsednik Vlade, smatram da ovaj zakon neće biti dobar.
Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman i pozvao bih ministra da prihvati ovaj amandman. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 29. koji glasi – postupci likvidacije društava za osiguranje započeti po Zakonu o prinudnom poravnanju, stečaju ili likvidaciji i postupci likvidacije društava za osiguranje započeti po odredbama Zakona o privrednim društvima nastaviće se po odredbama ovog zakona.
U ovom zadnjem stavu stoji: ″Ako je NBS oduzela dozvolu za obavljanje poslova osiguranja društvu za osiguranje, a nadležni sud do momenta stupanja na snagu ovog zakona nije doneo rešenje o otvaranju stečajnog postupka, odnosno postupka likvidacije, stečajni postupci i postupci likvidacije društva za osiguranje sprovešće se po odredbama ovog zakona.″
Pošto imamo situaciju da smo već u dosadašnjim stečajnim postupcima imali zakone koji su određivali stečajni postupak, mislim da je bespotreban ovaj zakon.
Amandmanom se član 29. briše iz razloga što je na sve članove ovog zakona Srpska radikalna stranka podnela amandmane za brisanje, jer sama reč brisanje znači da kada se nešto ubriše, dakle, treba ponovo da se napiše ili da se više uopšte ne napiše.
Prema tome, da se vratimo samo na jednu konstataciju gde je došlo do ovakvih situacija i zbog čega je društvo došlo u situaciju stečajnih postupaka.
Proglašavanjem Republike Srbije zemljom visokog rizika došli smo u situaciju, kroz stečajne postupke, da prodamo firme po jeftinim kvotama i da uvedemo banke iz inostranstva koje danas daju kredite sa vrlo nepovoljnim kamatama.
Narod koji je u potrebi da digne kredit da bi preživeo ili neko privredno preduzeće koje je prinuđeno da digne kredit sa vrlo nepovoljnim kamatama vraća te kredite i ne može da dostigne razvojni deo koji bi trebalo da, prilikom podizanja kredita, dakle, da napreduje firma i da u tom nekom razvojnom delu bude primerna i da može da održivost svoju koju je započela i završi.
Prema tome, mislim da je ovaj celokupan zakon koji je predložen bespotreban i član 29. vrlo precizno objašnjava ovde da su već dosadašnji stečajni postupci vršeni po nekim zakonima i da je ovaj zakon nepotreban. Hvala

Dame i gospodo narodni poslanici, evo još jednog dokaza da nov Poslovnik dozvoljava da nas ima ovoliko malo u sali. Vratio bih se na član 18. na koji sam podneo amandman da se briše iz jednog razloga što smatram da je ovaj zakon neprimeran, što se tiče sadašnjih uslova. Da je to tako, mogu da iznesem nekoliko konstatacija.
Stav SRS je vrlo jasan prema agencijama, ali i prema bankama. Umrežavanje banaka pod palicom Narodne banke i resornog Ministarstva finansija vrlo je jasan. Situacija kod banaka može da bude povoljna samo onoj koja bude radila pod palicom Narodne banke i Ministarstva finansija. Što se tiče agencija, mislim da je u toku umrežavanje agencija, što bi konstatacija obilaska resornog ministra lokalnih samouprava tj. poreskih uprava, iza sebe ostavila samo ljude koji mogu biti načelnici ili šefovi uprava, koji su lojalni.
Umrežavanje agencija pritiska mlade, tj. novoosnovana preduzeća, mala, srednja, kojih ima dosta u državi. Mislim da, pritiskom na neplaćene dugove kod poreskih uprava stiskaju preduzetnike da uzimaju nepovoljne kredite kod banaka da bi samo isplatili i izmirili dug koji duguju državi.
Agencija koja je osnovana za prinudnu naplatu biće sigurno u vezi sa agencijom što se tiče ovih depozita i banaka. Mislim da je tu konstatacija sasvim jasna, da je umrežavanje agencija u toku, kao što je i umrežavanje banaka već obavljeno.
U članu 18. govori se o zaštiti agencije, tj. ljudi koji budu deponovali sredstva kod banaka. Banke koje su u stečajnom postupku da ispune agenciji ili namire stečajnu masu, tj. ako to ne može banka to će da uradi Narodna banka, tako da su agencije totalno zaštićene što se tiče svog poslovanja. Postavlja se pitanje šta koja agencija radi, posluje, šta sa dobitkom, tj. sredstvima koja ostvaruje, u šta agencija ulaže dalje ta sredstva.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 2. On glasi: "Opštine učestvuju u porezu na zarade ostvarene na teritoriji opštine u visini od 50%, a gradovi i Grad Beograd u visini od 40%".
Postoji više razloga zašto sam podneo ovaj amandman na član 2. S obzirom da su mnoge opštine u Srbiji, kao što je i opština Bečej iz koje dolazim, dosta uskraćene sa prestankom poreza na promet, mislim da se ovim transferom sredstava od 13.800.000.000 neće uspeti da nadoknade svi manjkovi ukidanjem poreza na promet. Ovim povećanjem procenta od 40 do 50, znači 10% povećanjem, uspeli bismo na neki način da podignemo budžet opština, i to iz više razloga.
Prilikom privatizacije u svim opštinama mnogi radnici su ostali bez posla, a naravno i budžeti svih opština su u porezu na zarade ostali uskraćeni. Pa, na primer, kao što su "Karbodioksid" i "Soja protein" u opštini Bečej privatizovani, mnogi radnici su ostali bez posla. Najveći problem koji nas očekuje u idućoj godini, a možda čak i u ovoj, jeste način na kakav se priprema prodaja PIK-a. Smatram da će od 2.000 radnika u PIK-u ostati mnogo njih bez posla. Možda čak i 1.000 ljudi. Znači da će automatski budžet opštine Bečej biti uskraćen u velikoj sumi, i ovim povećanjem procenta iz poreza na zarade bi uspeli da nadoknadimo budžet grada Bečeja.
Mislim da bismo ovim povećanjem procenta iz poreza na zarade uspeli da nadoknadimo budžet grada Bečeja. Smanjenjem poreza prenosa polovnih vozila sa 5% na 2% smanjujemo budžet takođe, kao i promet nekretnina, tj. zemlje koja se prodaje u ravničarskim krajevima, kao što je opština Bečej, čime je automatski je smanjen budžet grada i opštine Bečej.
Sredstva koja se u ovoj razlici dobijaju, a smatram pošto ministar nije prisutan ovde na ovoj sednici, a ako me čuje, smatram da bi mogla biti namenska, mogla bi se koristiti za ekologiju, razvoj opštine ili za kulturu i sport. Neka ih ministar obeleži i neka kaže, ovih 10% razlike sume koje smo dobili povećanjem od 40-50% opštini, neka to budu namenska sredstva.
Sve oblasti iz ovih obeleženih namenskih sredstava su u interesu razvoja opštine, tako i SO Bečej misli da treba da bude razvojna opština i mislimo da ovim budžetom, odnosno ovom raspodelom koja je planirana kao transfer iz budžeta Republike Srbije i poreza na zarade, nećemo uspeti razvojni plan koji smo planirali u gradu Bečeju. Hvala lepo.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 31, ispred poslaničke grupe SRS, da se briše naslov "Postupak pred arbitrom ", a u ovom daljem tekstu umesto reči "arbitar" koristila bi se reč "služba pravne pomoći". Već ste čuli već povodom prethodnih amandmana ostalih poslanika SRS-a da bi služba pravne pomoći mogla da vrši postupak rešavanja radnih sporova na lokalnom nivou.
U međuvremenu, dok ne objasnimo situaciju što se tiče arbitra i mirovnjaka, kako ste ih vi nazvali u ovom vašem predlogu zakona – koji se i ne može nazvati zakonom, s obzirom da nema ni pravne stabilnosti, nema ni pravnog utemeljenja i na kraju nema ni sankcija kojim bi se spor koji se ne može rešiti mogao sankcionisati – u daljem tekstu piše da se rasprava održava u prisustvu strana u sporu, mene sada samo zanima jedna stvar: kako će arbitar ili mirovnjak da strane u sporu koje su zavađene, kao što je na primer poslodavac i radnik koji je izgubio posao ili želi da stekne pravo u toku radnog obavljanja posla, ako je u pitanju minimalna zarada, kako će on da natera poslodavca da se mirnim rešenjem tog spora reši i da se dogovore?
Prema tome, to je jedna vrlo bitna situacija što se tiče ovog člana. Pred službom pravne pomoći otvara se rasprava o uvođenju da li sva pozivana lica prisustvuju raspravi. Da bi se ovaj spor vodio treba obe strane da daju saglasnost za vođenje spora. U međuvremenu se dešava situacija i uglavnom u većini slučajeva da jedna strana nije zainteresovana za spor i smatram da do takvog spora ne može ni da dođe.
U obrazloženju kod ovog zakona postoji mogućnost da postupak mirnog rešavanja radnog spora mogu da pokrenu strane u sporu zajednički. To je onaj problem gde do spora najverovatnije u većini slučajeva ne može da dođe. Ili samo jedna strana, u kom slučaju se druga strana poziva da se izjasni ili da prihvati mirno rešavanje spora. Druga strana naravno neće ni doći da se izjasni, jer ne želi takav spor ni da se desi.
Miritelj i arbitar po vašem ovom obrazloženju može da bude izabrano lice koje je državljanin Srbije i Crne Gore, ima visoku stručnu spremu i staž od pet godina iskustva. Gde ćete da nađete tolike ljude i kako ćete ih birati da bi bili merodavni da vrše svoj posao.
Znači, i u ovom daljem obrazloženju miritelj i arbitar imaju određena prava i dužnosti. Ovde ste naveli da jedino imaju prava da primaju nadoknadu za svoj posao, a dužnost im je da obavljaju posao po svojoj svesti i najboljem znanju. Ko može da to obrazloži, da kaže po kojem to svom ophođenju ili znanju će da se taj spor vodi. Znači, nema pravnog utemeljenja i nije zakonom regulisano kako treba.
Sredstva za nagradu i naknadu troškova se obezbeđuju iz budžeta Republike. To je cilj agencije, mirovnjaka i arbitra, da potroše sredstva koja ste obezbedili iz budžeta Republike, koja u ovom obrazloženju iznose 10 miliona dinara.
Ima još jedna situacija koja je interesantna. Što se tiče arbitraže i biranja arbitara i mirovnjaka, tu bi se možda mogli složiti i neki poslanici iz pokrajine, koji se sećaju vrlo dobro kako je izborna komisija sprovodila izbore na nivou AP Vojvodine. Za mnoge liste i predstavnike stranaka bili su formulari gde se tražilo potpis, podrška stranačkoj listi, ali u tom obrascu je trebalo da se navede i znanje kvalitetno koje je, koja je stručna sprema i samo što se nije tražio broj cipela građanina koji podržava tu listu. Prema tome, ispada da bi izborna komisija mogla da vrši izbor tih mirovnjaka i arbitara pošto sada poseduju kompletnu situaciju gde, ko i koliko podržava koju poslaničku grupu i koju stranku.
Želeo bih da se osvrnem na izlaganje ministra, koje je juče trajalo jedno 20 minuta pred kraj radnog vremena, da verovatno mi poslanici koji se ne slažemo sa Predlogom ovog zakona koji treba da se usvoji nismo na istom putu. Mi možda nismo na istom putu, ali smatram da SRS je na dobrom putu i da želi sigurno dobro građanima Srbije da bi ostvarili svoja prava. Što se tiče vozova, pošto je spomenuo ministar i da u istom vozu nismo, smatram da možda i nismo u istom vozu, ali naš voz ide pravim smerom, a vaš voz je možda ostao bez pruge tj. puta. Da li ćete sada onaj deo pruge prebacivati napred da bi mogli ići dalje?

Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih malo da se osvrnem na ovaj zakon koji je vrlo bitan za sve poslanike i trebalo bi da bude bitan u ovom parlamentu. Pošto predstavljam SRS, osvrnuo bih se malo na ovaj zakon u načelu, kome bi trebalo malo više važnosti da pokloni ovaj parlament i da malo više vremena poslanici obrate pažnju. Jer ovaj zakon je vrlo bitan za našu naciju i mislim da je vrlo kratko vreme da bi se loš zakon napravio dobrim, ovo vreme ostavljeno za ovaj zakon. S obzirom da se već priča da će ovaj zakon možda biti ukinut, pitanje je šta će se desiti sa narednom školskom godinom.
Pošto je ministar u svom izlaganju rekao da ovaj zakon treba da se prilagodi vremenu, vreme u kome danas živimo SRS smatra vrlo nepovoljnim za donošenje ovakvog zakona. Zašto to kažem? Jedino ovde, u ovoj izmeni saveta, bilo je tri, a sada samo nacionalni prosvetni savet, mislim da tu naša stranka daje saglasnost, jer, pre svega, ime mu je dobro, a smatram da će tako i raditi.
Da li će taj savet prosvete, nacionalni, vratiti i kanalisati naše kulturno, istorijsko, duhovno i stručno obrazovanje? Zašto to kažem. U prethodnom vremenu, ne možemo da se ne osvrnemo na njega, šta se sve izdešavalo što se tiče same privrede, tranzicije itd, gde će naša deca koja završe generacijski školu, stručno obrazovana, biti zaposlena. Da li će taj nacionalni savet imati sluha da proizvede stručne kadrove koji će raditi u toj našoj budućoj privredi?
Puno godina će proći i ove firme koje su privatizovane, da li će zadržati istu tehnologiju, da li će se baviti istom proizvodnjom, da li će taj nacionalni savet imati snage da sve to odsluša i da proizvede radnu snagu, stručnjake, kadrove koji će trebati u budućnosti.
Posle lošeg zakona koji smo imali, gospodin ministar, bivši, rekao je da sledeću odgovornost preuizimaju ljudi koji će ovaj zakon da spovedu i izglasaju. Jeste, ali ne razume da ga spasavamo od odgovornosti, jer tek posle 13, 14 i 15 godina ljudi i deca kada završe shvatiće da su promašeni, u stvari, da su pogrešno stručno obrazovani. Treba staviti akcenat na taj deo najviše.
Znači, dopunom lošeg zakona ne može se mnogo postići. SRS će svojim amandmanima pokušati da napravi koliko toliko dobar zakon od lošeg, a smatram da se loš zakon ovim mnogim malim dopunama ne može napraviti dobrim, potreban je duži period da bi se ovakav zakon sproveo.
Imali smo u prethodnim periodima ispred sebe dobrih predloga, imali smo vrlo loših godina, gde smo po usmerenom obrazovanju, neko je spomenuo Stipe Šuvara, to je ono usmereno obrazovanje koje je godinama, generacijama izbacivalo naše kadrove, što se tiče srednjih, visokih i viših škola.
Prema tome, da li je ministar u ovom popravljanju ovog lošeg zakona i da li će nacionalni prosvetni savet imati u vidu koliko je bilo konkursa i traženja kadrovski osposobljenih, stručno iškolovanih ljudi, po tom usmerenom obrazovanju. Po našem shvatanju vrlo malo. Prema tome, to je ta bolna tačka gde treba usmeriti obrazovanje u pravom smeru i ka pravom cilju.
Ovde se spominju zavodi i centri. Da li će posao zavoda ili centara raditi neke druge komisije. Ovde vidim da zavodi i centri u ovom predlogu zakona nemaju baš mnogo utemeljenja.
Zbog čega to kažem? Ako centar na vreme ne podnese svoj izveštaj ili ne podnese svoj predlog ministarstvu, ministar donosi sam odluku. Znači, donosi akt i donosi odluku i smatramo da ti zavodi onda nemaju neku veliku odgovornost i neku uspešnost za formiranje ovog zakona.
S obzirom da je sve ovo u cilju poboljšanja generacija koje dolaze, mislim da se treba osvrnuti na želje učenika koji žele da upišu srednje ili visoko obrazovanje, promaše na konkursu ili se ne prime, i onda trče u drugu školu koju ne žele da upišu, ali da ne bi propustili školsku godinu, oni se upisuju u drugu školu koja im nije želja i u međuvremenu ne mogu da se prebace u školu koju su želeli da upišu. Na takav način završavaju školu i stručno se obrazuju, ali ne posvojoj želji. Tu bi trebalo malo akcenat staviti kod tog nacionalnog saveta prosvete, da povede malo računa i o tome.