Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/7330">Mlađan Dinkić</a>

Govori

Evo ga, "Službeni glasni" br. 93 rebalans budžeta objavljen, strana 163. Organi koji su prestali sa radom na strani 163 između ostalog kod stavke 621 – nabavka domaće finansijske imovine i imate cifru od četiri milijarde i 797 miliona i 133.363 dinara kod Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i to kada saberete sa ovom cifrom što ste rekli dobijete osam milijardi. Ovde vam sve to lepo stoji. Moralo je da bude odvojeno tako u rebalansu budžeta zbog izrade završnog računa, jer je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja prestalo da postoji.
Za taj deo primedbe ste u pravu i prekoriću svoje saradnike što pažljivije ne pišu odgovore na amandmane u ovom delu.
Slažem se sa vama da je to važan pravac, imajući u vidu da sam i sam išao tim putem i video sam kako to izgleda. Kučevo je potpuno odsečeno. Bitno je da se napravi i vezana ka Majdanpeku i ka bugarskoj granici.
Insistiraću kod Ministarstva saobraćaja da u okviru budžeta koji su dobili izdvoje sredstva za plansku dokumentaciju. Video sam da to jeste u prostornom planu, da bi se sledeće godine uradila planska dokumentacija da bi 2014. godine mogla da počne gradnja.
Vaša inicijativa je apsolutno dobra i siguran sam da je dele sve partije u ovom parlamentu. Moja partija se takođe zalaže za istu inicijativu. Upravo zbog toga je Vlada Republike Srbije na poslednjem zasedanju predložila i amandman na Zakon o zdravstvenom osiguranju kojim se predviđa da se za sve trudnice isplaćuje pun iznos zarade ali počevši od 1. januara 2014. godine. Ovaj zakon će biti pred vama u Skupštini iz prostog razloga što sledeće godine nema novca za to.
Dakle, tri i po milijarde dinara nisu mala sredstva. Poremetio bi se bilans budžeta, moralo bi da se skine sa drugih razdela i apsolutno nije sprovodljiv ovaj dobar predlog u narednoj godini. Ako već sedam godina ta mogućnost nije postojala, mislim da je jako važno da je inicijativa PUPS-a prihvaćena, da je dele sve partije koje su zastupljene u Vladi Republike Srbije, uveren sam i u kompletnom parlamentu. Ali, realno mogućnost za njenu primenu biće od 1. januara 2014. godine. Posebno zato što se nije tačno identifikovao iznos novca koji treba za to izdvojiti.
Tako da tu nema nikakvog mesta bilo kakvoj diskriminaciji između muškaraca i žena. Inicijativa je opravdana i kroz Zakon o zdravstvenom osiguranju koje je ministarka Slavica Đukić Dejanović predložila, predviđeno je da se od 1. januara 2014. godine ova naknada uveća na 100% od plate.
Moram da kažem da je amandman apsolutno i tehnički ispravan, da ga je moguće sprovesti, da ima i opravdanja, ali kao predstavnik Vlade, nemam mandat da ga prihvatim iz razloga što je ovo obrazloženje napisalo Ministarstvo rada i socijalne zaštite. Ne znam kakva je struktura u planu Ministarstva rada i socijalne zaštite. Vi ste dali inicijativu da se smanji budžetski fond za programe zaštite i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom, za isti iznos da se pomogne boračkim organizacijama, a da li je to moguće ili ne, treba pitati ministarstvo.
Ne bi bilo korektno da to ja sada prihvatam u ime Vlade kada je Ministarstvo rada i socijalne zaštite napisalo ovakvo obrazloženje. Ukoliko bi oni u razgovoru sa vama prihvatili ovaj vaš amandman, ja bih čak i savetovao poslanicima da ga onda oni izglasaju. Ali, ne mogu ja sada kao predstavnik Vlade da menjam nešto što je odgovor Ministarstva rada i socijalne zaštite, a ne znam zaista strukturu kako oni planiraju sredstva.
Evo zašto je ovo ograničenje za porast plata u administraciji ovako specifično stavljeno, zato što je primećeno u analizama prethodnih godina da čak i u godinama kada su formalno bile zamrznute plate i penzije, da se masa plata u državnoj administraciji uvećavala, čak i u slučaju zamrznutih plata i penzija, rasle su plate, zato što nije postojala mogućnost kontrole upravo za ove stvari.
Kada bi se to pravilo ocenjivanja pošteno primenjivalo i kada bi zaista oni koji su vredni i provedu ne samo osam sati na poslu, nego neki ostaju i do kasno u noć, dolaze subotom na posao i kada bi zaista takvi bili nagrađivani, ne bi bio problem.
Problem je što širom administracije, rukovodioci da bi imali dobre odnose sa kolegama to daju svima i onda smo morali da stavimo neki limit koliko uopšte može ljudi da to dobije, a inače ovako nemamo uopšte kontrolu nad masom plata.
Hvala.
U diskusiji sa predstavnicima i Fiskalnog saveta i MMF takođe sam zastupao tezu da srpski gradovi i opštine ne dobijaju dovoljno sredstava. Sa druge strane, u jednom delu stručne akademske javnosti ovde u Beogradu, u Fiskalnom savetu vlada uverenje da opštine dobijaju previše. U tom smislu, mislim da je dobro da je profesor Pavle Petrović prihvatio da u decembru održimo jedan sastanak sa Stalnom konferencija gradova i opština, jer moguće je da kada oni gledaju ukupne globalne cifre, njima se čini da su previše dobile lokalne samouprave sa 80% od poreza na zarade koje ostaju, a možda nisu u stanju da sagledaju kolike su potrebe.
Tu se sada vodi jedna velika debata oko toga kako dalje da se nastavi sa time. Mišljenje našeg Fiskalnog saveta uvažava i MMF i kada se sledeći put budu vratili u Srbiju, to će biti jedna od tema – kako uspostaviti kriterijum, šta je to odgovorno ponašanje u fiskalnom smislu lokalne samouprave, a šta je neodgovorno i kako praviti razliku između onih opština koje novac koji im se prenosi troše efikasno, u korist građana, a kako eventualno na neki način uslovno kazniti one koji zapošljavaju prekomernu administraciju i troše na neke stvari koje nisu u interesu razvoja, već u interesu same birokratije.
U tom smislu, pošto načelno podržavam i vašu diskusiju i zalažem se, kao i vi, za decentralizaciju, možda ne bi bilo loše da se ova interna rasprava koju je profesor Petrović hteo da održi do kraja ove godine sa Fiskalnim savetom i Stalnom konferencijom gradova i opština upravo održi kod vas u Čajetini, da vi budete domaćin i da prezentirate sve ovo što ste meni ovde rekli.
U pogledu toga, moram da kažem da sam čuo i neke ideje koje bih bio spreman da prihvatim, ukoliko bi postojao opšti konsenzus u Stalnoj konferenciji gradova i opština, da se transfer solidarnosti, koji sada ide bukvalno svim opštinama u Srbiji i gradovima osim Beograda, da se eventualno ukine gradovima, generalno ili makar onima iz prve grupe razvijenosti i da se preusmeri samo opštinama, pa bi to možda dalo dodatno, jer ste sami rekli da one opštine gde nema mnogo zaposlenih, onih 80% od poreza na zarade ne čini značajna sredstva. Zato je transfer solidarnosti i napravljen. Ali, moguće je da ga treba još bolje raspodeliti ka onima koji su siromašniji na ovaj način, da se ukine eventualno gradovima iz prve grupe razvijenosti.
Zakonom o budžetskom sistemu je propisano kako se izveštava Skupština. Ona se izveštava jednom u pola godine. Dakle, Ministarstvo finansija ima obavezu da izvesti najpre Vladu, a taj izveštaj se dostavlja Skupštini. Svakog meseca stavljamo izveštaj o izvršenju budžeta na naš veb sajt, tako da može i mesečno da se prati. Zato smo smatrali da ovaj amandman nije neophodan.
Inače, ta praksa polugodišnjeg izveštavanja Skupštine je nasleđena iz prethodnog perioda i u tom smislu niste imali primedbu kada je vaš ministar finansija vršio tu dužnost. Naravno, imate pravo da unapredite vaše mišljenje. To cenim i zato ćemo se truditi da na veb sajtu objavljujemo mnogo detaljnije informacije, nego što je to činio moj prethodnik, kako biste mogli i vi, i građani Srbije, i stručnjaci, da pratite detaljno izvršavanje budžeta Republike Srbije.
Ne morate na to da me podsećate, toga sam potpuno svestan, ali nova Vlada je promenila stil ponašanja samim tim što svakog poslednjeg četvrtka u mesecu gotovo svi predstavnici Vlade dolaze ovde i otvoreno razgovaraju sa poslanicima o svim problemima.
Dakle, ako kažete da ne možete da pitate veb sajt, u pravu ste. Mene možete uvek da pitate, dolazim na sve interpelacije i dolazio sam od kada je Vlada formirana. Imam nameru i da nastavim, kao i svi drugi članovi Vlade, posebno imajući u vidu da znam da ova pitanja iz oblasti finansija i privrede jesu najteža i najškakljivija. Biću vam na raspolaganju stalno kada su poslanička pitanja, a dobijaćete i detaljne izveštaje jednom šestomesečno, kako to nalaže Zakon o budžetskom sistemu.
Vlada nije prihvatila ni jedan od amandmana Pokrajine Vojvodine zato što taj predlog zapravo poziva na povećanje budžetskog deficita u narednoj godini za preko 30 milijardi dinara. To je prvi razlog.
Drugi razlog je to što se poziva i Vlada i Skupština da poreze na potrošnju deli po teritorijalnom principu, što se ni u jednoj zemlji ne radi, jer akciza jeste porez na potrošnju i ukoliko akciza jeste poresko sredstvo, kojim se opterećuju potrošači, a ne proizvođači, jer se teret od proizvođača prebacuje na potrošače. Ako se neki akcizni proizvod proizvede na bilo kojoj teritoriji, recimo na teritoriji AP Vojvodina, to uopšte ne znači da se on troši na teritoriji AP Vojvodina.
Najprostiji primer. Duvanska industrija "Senta" proizvodi cigarete koje ne puše samo stanovnici AP Vojvodine, nego čitave Srbije. Dobar deo toga se i izvozi. Isto to važi i za naftne derivate. Dakle, mesto proizvodnje i potrošnje nisu isti, a ovo su porezi na potrošnju.
Ako pogledamo način finansiranja regiona u evropskim zemljama, nikada se porezi na potrošnju ne koriste kao sredstvo za finansiranje regiona, nego, primer, porez na zarade, kao što je to slučaj kod nas za Pokrajinu ili porez na dobit ili mogu se odobriti neki posebni regionalni porezi, koji same pokrajine, regioni mogu uvoditi. Zašto? Baš zato što se porez na potrošnju ne može locirati egzaktno gde nastaje. Zbog toga ni PDV, ni akcize nisu pogodno sredstvo kao izvor za finansiranje regiona.
Ono što predlaže AP Vojvodina i ono o čemu ste govorili jeste da se trošak finansiranja osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja na teritoriji AP Vojvodine prebaci Republici, a da Pokrajina dobije dodatnih 30 milijardi dinara pošto svim ovim sredstvima, porez na potrošnju suštinski finansira se obrazovanje, škole, srednje i osnovne i visoko obrazovanje na teritoriji Vojvodine, transferima koji preko pokrajinskog budžeta idu ka njima.
Uzgred budi rečeno, možda su poslanici to zaboravili, pa čak i ja to nisam imao u vidu, ovaj vid transfera i načina finansiranja Pokrajine uveden je još u vreme vlade Zorana Đinđića 2003. godine, kada je ministar finansija bio Božidar Đelić, kada je Skupština uvela načelo da se finansiranje zarada zaposlenih u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju na teritoriji AP Vojvodine suštinski vrši tako što Republika daje transfere koji, preko pokrajinskog budžeta, idu ka opštinama. Dakle, pre nego što je doneta ovaj najnoviji Ustav ovo načelo je ustanovljeno i sprovodi se unazad devet godina. Svake godine se ovako sprovodilo, počevši od Vlade Zorana Đinđića, preko Vlade Vojislava Koštunice, Vlade Mirka Cvetkovića, pa evo i sada i do Vlade Ivice Dačića. Dakle, to je potpuno ista metodologija i uvek je taj način finansiranja transfera za visoko, srednje i osnovno obrazovanje bio primenjivan od 2003. godine do danas.
Naravno, moguće je uvek nešto promeniti, ali treba dati valjan razlog zašto. Razlog koji navodi Pokrajina u svom obrazloženju nije tačan, jer po ovom budžetu predviđeni rashodi za finansiranje Pokrajine su u skladu sa Ustavom, viši od 7%. Iznose 8,7% ukupnog budžeta Republike Srbije definisanim zakonom o budžetskom sistemu. Dakle, o tome sam već govorio. Prema sadašnjem budžetu Republike Srbije, o kojem će se uskoro glasati, predviđeno je 75,5 milijardi dinara za rashode na teritoriji Vojvodine, po istoj metodologiji koja se koristi godinama unazad, bez promene metodologije.
To je za oko 15 milijardi dinara više u odnosu na originalni budžet od prošle godine, dakle, povećanje izdvajanja za Vojvodinu je 15 milijardi u budžetu za 2013. godinu nego što je to bilo predviđeno originalnim budžetom za 2012. godinu. Samim tim, ne vidim uopšte razlog za ovakav amandman.
Ponavljam još jednom, porezi na potrošnju, dakle, akcize, nisu poreski oblik koji se može deliti po teritorijalnoj pripadnosti, jer mesto proizvodnje i potrošnje se u najvećem broju slučajeva ne poklapa. To je prva stvar, a niti je to praksa u drugim zemljama koje imaju regione, koji finansiraju regione, niti je naš plan da kada budemo radili zakon o finansiranju regiona stavimo prihode akciza kao regionalni prihod, već će to ostati prihod centralne države u svakoj varijanti, jer je tako i u drugim zemljama.
Međutim, danas skoro 100% poreza na zarade ostaje u Vojvodini, što nije slučaj ni sa jednim drugim regionom koji nije formalizovan u Srbiji, jer opštine u Vojvodini dobijaju 80%, a pokrajinska administracija još 18%. Dakle, 98% od poreza na zarade koje se ostvare na teritoriji AP Vojvodine ostaju u Vojvodini, što nije slučaj u južnoj Srbiji, što nije slučaj u zapadnoj Srbiji, u Beogradu, što nije slučaj nigde drugde. Znači, najviše, tj. 100% poreza na zarade i danas ostaje u Vojvodini, a 43% poreza na dobit koji se ostvari na teritoriji Pokrajine, ostaje u Pokrajini, što nije slučaj ni u južnoj Srbiji, ni u Beogradu, ni u zapadnoj, ni u istočnoj i nigde drugde.
Mi mislimo da treba u Zakonu o finansiranju Vojvodine precizirati šta su to izvorni prihodi Vojvodine. Treba dati mogućnost da ako tako odluči pokrajinska skupština, mogu i neki drugi pokrajinski prihodi da se uspostave za finansiranje regionalnih potreba i regionalnih projekata. Lično smatram da takvo pravo treba dati i čitavoj Srbiji i svim drugim regionima u Srbiji.
Ponavljam još jednom, odbijam amandman zato što akcize nisu sredstva koja treba da budu regionalni prihod, niti pokrajinski prihod. Drugo, odbijamo ga zato što bi suštinski deficit bi bio uvećan za 30 milijardi. Konačno, mislimo da ako se već menja metodologija za obračun transfera za obrazovanje u Vojvodini, koja je uspostavljena još od 2003. godine, još od doba Vlade Zorana Đinđića, da bi trebalo o tome povesti širu javnu raspravu, dogovoriti se sa sindikatima obrazovanja, sa svima, da vidimo šta se time postiže, kako da se dalje to finansira i koje su onda nadležnosti. To bi značilo dodatnu centralizaciju ovog sistema.
U svakom slučaju, to su bili osnovni razlozi zašto je Vlada odbila sva tri pokrajinska amandmana, a opet, našim zakonom o budžetu, obezbedili smo više od Ustavom zagarantovanih 7% za finansiranje Vojvodine. Precizno, to je 8,7%. Hvala.
Samo da ponovim još jednom da je republička Vlada u potpunosti ispoštovala Ustav Republike Srbije, jer je opredelila 8,7% ukupnih rashoda za Pokrajinu Vojvodinu, a minimum je 7%.
Ponoviću još jednom da je Vlada Republike Srbije, nova Vlada Republike Srbije, obezbedila 15 milijardi dinara više za Vojvodinu u odnosu na to što je obezbedila prethodna Vlada u budžetu za prošlu godinu.
Što se tiče vašeg pitanja, na osnovu poreza na dobit koji se prenosi Pokrajini Vojvodini i poreza na plate, kao i ta dva izvora, daće samo oko 18,1 milijarde dinara, što čini 25% ukupnog budžeta. To je na samostalnom raspolaganju Pokrajini. Predviđeno je 20% za kapitalna ulaganja, a transferi su ostali 55%.
Moram da kažem da je za kapitalna ulaganja u budžetu prethodne vlade bilo obezbeđeno svega 10% originalnog budžeta za 2012. godinu. Dakle, duplo više smo obezbedili za kapitalna ulaganja.
Što se tiče legitimnog prava Pokrajine da podnosi tužbu Ustavnom sudu, jedino je pitanje – zašto ta tužba nije podnošena prethodnih godina, s obzirom da je ovaj budžet daleko kvalitetniji i bolji za Pokrajinu Vojvodinu, nego što su bili svi prethodni, kada je ministar finansija i premijer bio, suštinski, osoba iz stranke koja sada vodi pokrajinsku Vladu?
Dakle, jasno je, radi se o čistoj politici. Jer, kada se radi o ekonomiji, Vojvodina dobija 15 milijardi dinara više nego što je dobijala pre godinu dana, odnosno dobija 8,7% od ukupnog budžeta, definisanim Zakonom o budžetskom sistemu. Čak je struktura sredstava povoljnija, jer duplo više dobija za kapitalna ulaganja.
Znam da je osnovno pitanje zapravo pitanje nezadovoljstva kvaliteta trošenja prethodnih sredstava u Pokrajini, ali to je pitanje za neku drugu raspravu. Odnosno, pitanje je – zašto je u prethodnom periodu čak devet milijardi dinara sredstava koje je Republika opredeljivala, dato za dokapitalizaciju Razvojne banke Vojvodine? Ili, kako su trošena sredstva Fonda za kapitalna ulaganja?
Možda građani Vojvodine time nisu zadovoljni, nisam i ja i to treba videti. Efikasnost korišćenja para je jedna priča, a druga je ukupan iznos koji se opredeljuje. Ukupan iznos je u skladu sa budžetom, veći je, kvalitetniji i to je razlog zašto smo odbili amandmane Pokrajine.
Inače, jasno je da je vaš amandman odredio da se skine 30 milijardi nekih rashoda iz Republike, ali biste na taj način povećali deficit, jer ste i onako imali primedbe da su rashodi nerealno planirani. Ako se još za 30 umanje, a već ste rekli da su nerealni planovi, to bi samo produbilo budžetski deficit za dodatnih 30 milijardi dinara, što bi destabilizovalo kompletan finansijski sistem Srbije. Zbog toga smo odbili i vaš amandman i amandman Pokrajine Vojvodine, jer želimo da preokrenemo politiku javnih finansija, da obezbedimo stabilnost, kako bi to bio osnov za privredni oporavak čitave zemlje.
Ne znam. Možda biste vi tako uradili, ali ja sam ministar finansija RS a ne svoje stranke. Radim za Republiku Srbiju. Predstavljam Vladu RS. Zato smo obezbedili mnogo bolje finansijske uslove za Vojvodinu nego što je to bilo u vreme prethodne Vlade.
Ponavljam još jednom, 15 milijardi dinara više. Zaista ne vidim razlog za dramatizaciju situacije i pominjanje nekog privremenog finansiranja. Ostaje 18 milijardi dinara samo od poreza na dobit Vojvodini i od poreza na plate, bez onih prihoda od lokalnih samouprava.
Jedino pitanje koje mi nije bilo jasno u govoru vaše prethodnice jeste – zašto bi Fond za kapitalna ulaganja zavisio samo od dotacija RS? Zašto Vojvodina iz budžeta kojim samostalno raspolaže, koji je prošle godine bio nekih 15 milijardi, a ove godine 18 milijardi od poreza na dobit, zašto ne izdvoji makar milijardu za Fond za kapitalna ulaganja? Ko u tome sprečava AP Vojvodinu? Zašta se onda troši taj novac? Na plate činovnika? Na zapošljavanje partijske administracije ili na nešto drugo? Mislim da treba svi da ohrabrimo da Pokrajina što više novca koji dobija i koji ima na samostalnom raspolaganju daje za kapitalna ulaganja, a ne da čeka da samo Republika dodaje taj novac.
Naravno da i Republika treba da pomaže, kao što smo ovde odredili 20% od ukupnog budžeta za kapitalna ulaganja, ali to ne sprečava i Pokrajinu Vojvodine da od ovih 18 milijardi dinara opredeli makar milijardu, dve za kapitalna ulaganja. To će sigurno više koristiti građanima Vojvodine nego možda zapošljavanje administracije.
Rashodi su realno procenjeni. Govorio sam samo i isključivo o primedbama opozicije, ništa drugo. Dakle, Vlada je realno procenila i rashode i prihode u budžetu za sledeću godinu.