Nismo prihvatili amandman ne zato što smo protiv atletske dvorane, nego zato što Ministarstvo sporta hoće da izgradi i atletsku dvoranu i košarkašku dvoranu. Zaista ne želimo da se mešamo u program rada Ministarstva finansija i Ministarstva omladine i sporta.
Postoji još jedna činjenica. Na žalost, ono što se opredeli odlukama ove Skupštine na predlog Vlade u budžetu za kapitalne investicije, evo već godinama unazad se to često ne potroši. Bilo je dovoljno sredstava za atletsku dvoranu u ovoj godini, a iz kog razloga nije realizovan taj projekat, to treba utvrditi.
Ne verujem da ovde ima toliko posla za potpredsednika Vučića, koliko ima neefikasnosti u pravljenju tih planova, u pribavljanju građevinskih dozvola i u svemu ostalom, zbog čega mnogi projekti za koja su bila obezbeđena sredstva u republičkim budžetima, u poslednjim godinama, nisu ostvareni.
Sećam se 2006. godine boljih vremena, kada smo imali višak u budžetu, pa smo opredelili, recimo, sredstva i za modernizaciju pozorišta "Duško Radović" i za dečije pozorište. To nikada nije realizovano, ne zato što nisu bile pare u budžetu, ne zato što poslanici nisu davali dobre predloge, nego zato što kasnije, onaj ko je trebao da realizuje, iz nekog, iz ovog ili onog razloga, to nije uradio.
Isti je slučaj i sa ovom atletskom dvoranom. Bilo je dovoljno planiranih sredstava. Jedan deo je realizovan, a veliki deo neće biti realizovan do kraja godine. Po sadašnjem zakonu, ta sredstva ne mogu da se prenesu u narednu godinu i zato smo promenili Zakon o budžetskom sistemu i omogućili višegodišnje planiranje kapitalnih ulaganja, da bi mogli da, ako se desi u jednoj godini problem sa realizacijom zbog javnih nabavki, planiranja i svega ostalog, da ne moramo tri puta da ponavljamo te javne nabavke.
Ministarstvo sporta tvrdi da je plan da se ta atletska dvorana koja je jako važna, slažem se sa vama, izgradi do 2014. godine. Oni su predvideli ta sredstva u višegodišnjem planu investicija, ali, opredelili su sredstva i za neke druge projekte koji su po njima važni, a mi se u to njima nismo mešali.

Niste u pravu, predvideli smo značajna sredstva i za obeležavanje ovog velikog jubileja. U Nišu će biti građeno, kao i u svim drugim gradovima Srbije, u svim regionima Srbije. Sredstva ćemo obezbediti već ove godine, iz tekuće budžetske rezerve, na jednoj od dve naredne sednice Vlade i ministar kulture će vas o tome informisati.
Takođe, planira se izgradnja sportskih dvorana širom Srbije, od Valjeva koje treba konačno da dobije modernu sportsku halu. Preko Jagodine, koja treba da dobije moderan bazen, sportske arene u Nišu u narednom periodu, arene u Kragujevcu, sportskih dvorana u drugim gradovima.
O tome ne mogu detaljno da vam govorim, ali iskoristite priliku kada dođe ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, ona ima detaljnu evidenciju svih projekata u svim regionima Srbije, uključujući i projekte u Nišu.
Naravno da moramo da obeležimo u Nišu na dostojan način ovaj veliki dan, tako da ćemo to učiniti. Očekujem da ćete i vi s time biti zadovoljni.

Iako sam već na ovo odgovorio već tokom prvih amandmana, prosto sam veoma impresioniran upornošću kojom ponavljate jednu stvar, pa sam se zapitao sledeće – s obzirom da je ovaj budžet metodološki urađen prema AP Vojvodini na potpuno isti način kao i prethodni za 2012. godinu kao i prethodni za 2011. godinu, kada su u pitanju ovi transferi školama i kada se računaju sredstva koja idu vojvođanskim opštinama, moram i vas da pitam i vas gospodine Radoman – šta se to desilo za ova tri meseca? Da li su vojvođanske škole otcepile od Vojvodine pa sada hoćete drugačiji tretman za njih? Da li su se vojvođanske opštine otcepile od Vojvodine? Da li Kanjiža više nije u Vojvodini? Da li Sombor više nije u Vojvodini? Da li neka druga lokalna samouprava vojvođanska nije deo Vojvodine, ako je Vlada Mirka Cvetkovića to tretirala na potpuno isti način kao i vi sada, samo što su davali manje para?
Tretiramo metodološki na potpuno isti način AP Vojvodinu kao što je to činila Vlada Mirka Cvetkovića koju je podržavao i Bojan Pajtić, sadašnji predsednik AP Vojvodine. Ne znam da li je sadašnji Bojan Pajtić drugačiji od bivšeg Bojana Pajtića. Vlada Mirka Cvetkovića je ovo raspoređivala metodološki potpuno isto – transfer školama, transfer lokalnim samoupravama, ukalkulisanje u tih minimalnih 7% prema Ustavu RS, izdvajanje za Pokrajinu. Tada bivši Bojan Pajtić nije pomišljao da podnosi inicijative Ustavnom sudu, pa ni bivši SVM. Moguće da novi Bojan Pajtić i novi SVM sada vode drugu politiku, ali to treba nazvati pravim imenom. To je politika. To nije ekonomija. To nije Ustav. To nije pravo.
Imate pravo na drugu politiku, ali nazovite to pravim imenom. Ako vam godinama nije smetalo, od 2003. godine, da se transferi školama izdvajaju na potpuno isti način, a sada vam smeta, kažite – grešili smo 10 godina, sad smo progledali i sada hoćemo drugačije, pa makar bili bivši SVM, bivši Bojan Pajtić, ne znam šta ste vi bivši bili u Poreskoj upravi. Uglavnom, ništa nismo promenili u metodologiji ljudi. Ovde gubimo dane i sate pričajući o jednoj par ekselans političkoj temi i nema nikakve veze ni sa Ustavom Srbije, niti sa javnim finansijama.
Pritom, moram da kažem ono što je činjenica, u potpunosti poštujemo Ustav Republike Srbije. Nova Vlada izdvaja više nego što je izdvajala prethodna, ali pošto vi uporno ponavljate neistinu, ja moram da vam ponavljam istinu. Jako mi je žao što trošimo vreme poslanika. Voleo bih da čujem argumente o drugim stvarima. Ovo smo već toliko puta izdiskutovali.

Još jednom vas molim da se dogovorite šta hoćete, da se država zadužuje još više ili da zaustavimo rast javnog duga. Pominjete Fond za kapitalna ulaganja. Znate kako je obezbeđen novac za Fond za kapitalna ulaganja u budžetu za 2012. godinu? Tako što se Republika Srbija zadužila za tri, odnosno četiri milijarde dinara emitovanjem republičkih obveznica. To sada otplaćuju svi građani Srbije. O tome ništa nisam rekao.
Ako hoćete da zaustavimo rast javnog duga, onda kažite – hoćemo da zaustavimo rast javnog duga, a ne da nas terate da sa jedne strane vodimo odgovornu fiskalnu politiku, što je opravdano i što hoćemo i sami. Dobro nam je došla svaka kritička misao na tu temu. Sa druge strane, tražite da radimo za Fond za kapitalna ulaganja. To nije uredu.
Mislim da nije uredu što se toliko malo raspravlja o onome što je poslanik iz Niša pokrenuo kao pitanje, a vezano je za 1700 godina Milanskog edikta. Proveli smo sate u raspravi o temi koja je veštačka. To je vaše pravo. Ovde sam vam na raspolaganju sve vreme dok se vodi rasprava o budžetu. Odgovaraću na sva pitanja. Ako želite da o ovome dalje govorimo, biću tu. Mislim da ima mnogo važnijih tema, nego što je ovo, zato što je ovo veštački napravljeno. Da je pravo pitanje, mene bi bilo sramota da vam odgovaram. Pošto je veštački izazvano, to je politčko pitanje i treba da se preseli na teren politike. Skupština jeste mesto gde se vodi politička debata, ali je ovo prevazišlo te okvire.

Odgovor je jednostavan. Pravo na ovaj podsticaj imaju domaće firme jednako kao i strane. Dakle, ne pravi se razlika između domaćih i stranih firmi. Pod istim uslovima se konkuriše. Svaka domaća firma uključujući i MZ Union može dobiti do 10.000 evra po novozaposlenom radniku, ali mora položiti bankarsku garanciju u iznosu podsticaja koji želi i mora imati program koji će biti odobren.
Dakle, moguće je ako daju bankarsku garanciju kao što to čine i druge firme. U dosadašnjem toku programa više od polovine firmi koje su dobile podsticaje preko njih 100 je bilo iz Srbije. Tako da je to zabluda da se daje samo stranim kompanijama. Ohrabrite MZ Union da konkuriše.

Odgovor je jednostavan. Narodna banka Srbije kontroliše rad svih banaka u Srbiji. To je u ingerenciji Centralne banke u svim zemljama, uključujući i Srbiju.
Međutim, Ministarstvo finansija odgovara za državne udele u bankama u kojima ih ima. "Marfin banka" je 100% u stranom vlasništvu. Republika Srbija nema nikakvo učešće u "Marfin banci". Dakle, ne možemo znati stanje u "Marfin banci", ali zato smo dužni da vodimo računa o državnim udelima u bankama u kojima imamo učešće.
Razvojna banka Vojvodine je jedna od takvih banaka gde i Pokrajina Vojvodina i Republika Srbija imaju učešće i upravo zbog problema u toj banci, Narodna banka Srbije nas je obavestila kao akcionara o tim problemima i pitala šta ćemo da činimo sa time.
Dakle, velika je razlika i prosto je odgovor. Nema nikakve mistike. Ne znamo šta se dešava u stranim bankama. O tome jedino vodi računa Centralna banka, ali moramo da znamo šta se dešava u bankama gde država, odnosno Republika Srbija ima učešće.

Ponoviću još jednom da smo odbili amandman, ne zato što nema političke volje, nego što nema nikakve ekonomske logike da prihvatimo. Apsolutno ne postoji logika da se za naftu koja se proizvede u Pančevu, a potroši u Nišu, Smederevu, Užicu ili ma gde na teritoriji Srbije, ostave pare u pokrajinski budžet. Koja je tu logika? Kažite mi kakve to veze ima sa političkom voljom?
Ovim amandmanom tražite da, recimo, oni koji u Prijepolju puše proizvode Duvanske industrije Senta, te pare ostave pokrajini. Kakve to veze ima? Tražite nebuloze zaista. Nema ekonomske logike. Kakva crna politička volja? O čemu pričate?
Ovde se radi o besmislenom amandmanu koji smo odbili iz ekonomskih razloga. Besmisleno je da se porez na potrošnju preliva na mesto prema teritoriji. Možete prema teritoriji usmeravati porez na dobit, kao što činili - 43% od poreza na dobit ostaje pokrajini. Porez na zarade, ostaje opštinama 80%, a 18% pokrajini.
Akcize i PDV, a posebno akcize? Dao sam vam primer da li ima neka rafinerija na teritoriji centralne Srbije? Nema. Šta to znači? Svi koji troše gorivo u ovoj zemlji ako je domaće proizvodnje treba jedan deo da ostavljaju u
pokrajinski budžet. Koja je to logika? Kakve to veze ima sa političkom voljom? Taj koji bi imao takvu političku volju nije normalan. Tu nema nikakve logike.
Ponavljam još jednom, transferi koji su se vršili u prethodnom periodu AP Vojvodina preko republičkog budžeta za obrazovanje, kao i za lokalne samouprave, to je godinama rađeno unazad. Od 2003. godine sredstva za obrazovanje, a nekoliko godina unazad se na isti način tretiraju i sredstva koja se prenose lokalnoj samoupravi.
Osnovno pitanje koje smo danas postavljali i kada je bila ova interpelacija odgovarao vam je potpredsednik Vučić. Čudi me da tada niko ništa na tu temu nije rekao, nego su neki pobegli odavde. Bio je jednostavan – Ustav mora da se poštuje, ali nemojte neke dvojne standarde sada da postavljate i da imamo neku veštačku temu, jer ako nikome nije palo ni na kraj pameti da postavi ustavno pitanje – inicijativa za kršenje Ustava 2010. godine, 2011. i 2012. godine kada se na potpuno isti način budžet raspodeljivao, vi danas trošite pola radnog vremena Skupštine RS guslajući potpuno istu priču koja nema nikakvog smisla iz političkih razloga. Ne znam kakva vam je to politika, ali je ekonomski besmisleno.

Da iskoristim priliku da vam odgovorim na pitanje. Sredstva za mesne zajednice, to ste postavili kao pitanje i tokom rasprave o budžetu i tokom ove interpelacije. Naime, ukidanjem sopstvenih prihoda i republički organi više nemaju sopstvenih prihoda, a nemaju ih ni opštinski organi, uključujući i mesne zajednice. Sva ta sredstva, koja su nekada bila prihodi mesnih zajednica, postali su prihodi opština i gradova. Dakle, gradovi i opštine dobijaju ta sredstva. Ta sredstva nisu nestala, ona se ne prenose ka Republici. Ostala su u okviru iste opštine gde su i ranije prikupljena na nivou mesnih zajednica. Sada bi sve opštine trebalo da taj iznos sredstava posebnim odlukama prenesu mesnim zajednicama i na taj način problema neće biti.

Da, ovaj amandman je prihvaćen, kao što ste čuli i videli u tektsu koji ste pročitali. Nema tu šta da dodam. Nadamo se da se ova situacija neće desiti. Demokratska stranka Srbije je rekla ako se desi takva situacija, ako bi Republika Srbija morala da isplaćuje osigurane depozite koji iznose 120 miliona evra Razvojne banke Vojvodine, onda je potpuno logično da,  pored onih 70 milijardi, ako dodamo još 120 miliona evra na to, logično je da Republika mora to da nadoknadi kroz ovaj način.
Prihvatili smo ovaj amandman, jer smatramo da je amandman DSS vrlo ispravan i ekonomski opravdan, ali verujemo da do te situacije neće doći. Tu je i pokrajinski sekretar, uveravali su nas pre nekoliko nedelja da je tamo sjajna situacija i da neće biti nikakvih problema sa tom bankom.

Pošto je tu i pokrajinski sekretar, možemo to do kraja da raščistimo.
Ovaj amandman je poslanička grupa DSS uputila kada je zakon ušao u proceduru. Nakon toga, dobili smo pre neki dan jednu inicijativu Pokrajinske vlade, a odnosi se na prenos depozita Razvojne banke Vojvodine na neku banku koja bi te depozite preuzela, po osnovu zakona koji je ova skupština izglasala, na isti način kao što smo to učinili u slučaju "Nove Agrobanke" i Poštanske štedionice.
Kao što znate to sam predlagao još pre mesec dana. Tada ste me i vi i vaša poslanička grupa, a i druge poslaničke grupe koje sada podržavaju ove amandmane, napadali da ne želim dobro. Kasnije se uvidelo ono što sam ja i tada tvrdio, da Razvojna banka Vojvodine nije održiva i da je najbolje rešenje da se svi depoziti, i osigurani i neosigurani, prebace na neku od banaka koja bi ponudila najpovoljnije uslove za taj prenos.
Osigurani depoziti od 120 miliona evra, ukupno ima 70 hiljada deponenata čiji su depoziti osigurani, kao i nekih stotinak miliona evra neosiguranih depozita. To su budžeti AP Vojvodine, grada Novog Sada, Zrenjanina, Kovina i mnogih drugih opština u Vojvodini.
Predlog je stigao, da se izvrši prenos osiguranih depozita, a da za neosigurane depozite zajednički emituju obveznice AP Vojvodina, srazmerno učešću koje trenutno imaj u Razvojnoj banci Vojvodine. Dakle, Pokrajina 72%, Republika Srbija 28%, s tim što bi na taj način Republika Srbija stekla i 28% prava u Razvojnom fondu Vojvodine, instituciji koja bi bila formirana na osnovu portfelja kreditnog Razvojne bvanke Vojvodine, koji je jednim dobrim delom nije naplativ, ali koji bi bio prenet u taj razvojni fond. Na taj način bi Republika imala 28% u Razvojnom fondu, 28% obveznica bi emitovala. Ukupan iznos obveznica koje bi se emitovale iznosi oko 8 milijardi dinara. Predlog Pokrajine je da to budu petogodišnje obveznice i mi se sa time slažemo. Kamatnu stopu će odrediti aukcija među bankam koje će privatiti prenos.
Drugim rečima, ako se ta operacija sprovede u narednom periodu, kod nas postoji saglasnost, a pokrajina nam je uputila inicijativu. Prema tome, pretpostavljam da su i oni sa time saglasni, pošto su nas zamolili da to zajednički obavimo. Mislim da to jeste ekonomski najcelishodnija operacija. U tom slučaju, ovaj amandman neće nikada imati bilo kakvu pravnu snagu, s obzirom da bi se taj prenos obavio do kraja ove godine, u decembru mesecu.
Ovaj amandman smo prihvatili, ukoliko bi politički partikularni interesi nadjačali ekonomske interese, da imamo obezbeđenje, jer u slučaju stečaja "Razvojne banke Vojvodine", što bi bilo besmisleno da banka ide u stečaj kada možemo da spasemo sve depozite na ovaj način, Republika bi morala da plati 120 miliona evra osiguranih depozita. U tom slučaju, mi bi smo naplatili kroz obustavu prenosa novca od poreza na dobit i od poreza na zarade.
Imajući u vidu sve ovo što sam rekao, mislim da nema opasnosti od takvog slučaja. Takav slučaj može da nastane samo iz nekog neobjašnjivog političkog razloga koji mi nećemo učiniti sa političke strane, a nadamo se da neće ni pokrajina to učiniti.
Imajući u vidu ovu diskusiju koja se vodila o ovim amandmanima i o svemu ovome što smo imali do sada, ne možemo sa sigurnošću da znamo da će se to obaviti na ovaj ekonomski celishodan način. Želeli smo da kažemo, osiguranje svih građana Srbije, koji suštinski plaćaju kamatu na one prethodne obveznice koje je prethodna Republička Vlada emitovala, da imamo obezbeđenje da u slučaju nekog neodgovornog političkog ponašanja Republika ne bude oštećena. Ne očekujemo da će do toga doći, imajući u vidu da je pokrajina ovu inicijativu podnela. Sada je prvi put javno saopštavam. Verujem da će se ova transakcija odigrati u narednim danima i nedeljama.

Stvari su mnogo prostije od vaših komplikovanih reči. Prva stvar, gubici "Razvojne banke Vojvodine" od 150 miliona evra nastali su na dan 30.06.2012. godine, pre nego što je formirana nova Vlada. Ako pričamo o uticaju reči na stanje banke, to je činjenica. Dakle, gubitak nije nastao u periodu formiranja nove Vlade pa do danas, nego do 30. juna ove godine. Nedostaje 150 miliona evra kapitala da bi zadovoljila uslove po Zakonu o bankama.
Ono što je činjenica je pitanje spašavanje depozita "Razvojne banke Vojvodine". To sam ponudio još pre mesec i po dana. Tada pokrajina nije htela da čuje ili nije htela da razume. Da sam se vodio nekim stranačkim interesima, verovatno, to ne bih ponudio. Vodio sam se državnim interesima.
Dakle, ono što treba da se uradi jeste da se prebace i osigurani depoziti i neosigurani i na taj način ćemo imati potpuno isti aršin i u slučaju "Nove Agrobanke" i u slučaju "Razvojne banke Vojvodine". Nova banka, preuzimalac depozita će redovno nastaviti da isplaćuje te depozite, kao što je bilo u slučaju Poštanske štedionice. Ko god da je pričao šta će sada biti i kako će se to završiti, vidite da je cela ova operacija protekla veoma uspešno i da sada svi deponenti slobodno raspolažu svojim novcem.
Isto će se desiti i u ovom slučaju. Pokrajinska Vlada je sada prihvatila ovaj predlog koji smo imali od pre mesec i po dana. Ranije smo nudili da čak pokrijemo do 50% neosiguranih depozita. Sada smo prihvatili ono što je pokrajina predložila, da to bude srazmerno našim vlasničkim učešćima, dakle, 28% učestvovaćemo u tom prenosu.
Ovaj amandman, međutim, ima punog smisla i znači samo jednu stvar. U slučaju "Razvojne banke Vojvodine", do koga verujemo da neće doći zbog svega ovoga o čemu sam sada govorio, 120 miliona evra bi pokrila Republika. Znači, mi bi morali da potrošimo sredstva koja nismo planirali.
Ako vi govorite da pokrajina ima neizvesnost time što će možda da se desi situacija da nešto nisu planirali, pa vama ne pada na pamet da Republika ima neizvesnost da će možda da se desi situacija da izgubi 120 miliona evra.
U slučaju stečaja ne pokriva AP Vojvodina 70.000 deponenata, nego sve osigurane depozite do 50.000 evra mora po zakonu Republika da isplati, a mi to nismo planirali budžetom za 2013. godinu. Zar to nije neizvesnost? Zašto tako dupli aršin, kada govorite o pokrajini, u korist pokrajine, a na štetu Republike? Valjda je to ista država.
Dakle, DSS je dao jedan odgovoran amandman da se u slučaju i samo u slučaju štete koja bi nastupila za Republiku Srbiju, a koja nije planirana ovim budžetom, ta šteta nadoknadi, zato što ta šteta nije plod elementarne nepogode, nego lošeg vođenja te banke u prethodnom periodu. Zato smo prihvatili, sa velikim zadovoljstvom, ovaj amandman, zato što poštujemo sve građane Republike Srbije, koji bi suštinski morali da plate taj novac, čak 120 miliona evra u slučaju stečaja.
Naravno, nadamo se da će pokrajina sada, kada je već dala ovaj predlog, to zaista sa nama i sprovesti. Ne treba nam puno vremena da to uradimo i da onda spasimo i osigurane depozite, ali i neosigurane, jer u slučaju stečaja svi ovi depoziti i AP Vojvodine i opština bi ostali trajno zarobljeni. Iz stečajne mase se ne bi moglo mnogo toga naplatiti. To je razlog što je sada, za razliku od pre mesec i po dana, novi predlog pokrajine potpuno razuman i mi ćemo ga prihvatiti. Već smo neformalno razgovarali na Vladi, čekamo da se Bojan Pajtić vrati iz Kine, da potpišemo jedan sporazum i da krenemo u taj zajednički prenos, ali treba da postoji ovakav jedan amandman, jer ipak dok se to ne dogodi, ne želimo da rizikujemo štetu za građane Republike Srbije i zato smo ga kao jedan vrlo odgovoran amandman prihvatili.

Grešite, nije ovo na mala vrata, nego na velika vrata najavljujemo da ćemo isplatiti novogodišnje nagrade zaposlenima u prosveti, zaposlenima u zdravstvu, zaposlenima u institucijama socijalne zaštite, u institucijama kulture. To smo dali u članu 15. i u amandmanima Vlade. To nisu mala vrata, to su velika vrata. Dakle, imate jasno član zakona koji to određuje.
Takođe, niste pravilno pročitali član koji kaže da se jubilarne nagrede isplaćuju. Ostavili smo mogućnost i za novogodišnje nagrade i za jubilarne nagrade da se isplate, potpuno transparentno u članu 15. Zakona o budžetu.
Ovim mali tehnički iznosi koje pominjete na 37 mesta, oni se u svakom budžetu do sada koriste kada određeni državni organ, npr, avioslužba koju ste pomenuli, želi da ima neku stavku a ne zna tačno da planira kolika će biti, a može u okviru 5% aproprijacije da prebaci, da se to samo tako otvori da bi moglo da se izvrši prebacivanje u okviru zakonskih 5% iz jedne stavke na drugu.
Imajući u vidu da ste ovde poslanik sa velikim iskustvom, mogli ste to da vidite, bukvalno, u svim budžetima koji su dolazili u Skupštinu. Ovo nije ništa novo, ovo je tehnička stvar.

Slažemo se da je ova potreba važna. Sami ste rekli da u okviru ovog amandmana ne može da se prihvati, ali ako bude zaista takvih zahteva, ili iz ministarstva ili iz tekuće budžetske rezerve, nastojaćemo da to obezbedimo jer je to zaista važna potreba.

Prvo, samo da kažem da su prihodi konzervativno procenjeni i da je naše očekivanje da će biti veće od ovoga što smo stavili, a ne manje.
Zašto smo konzervativno procenili prihode? To se pokazalo već u rebalansu. U rebalansu smo procenili prihode na iznos koji će na kraju godine biti veći od onoga što smo očekivali, već samo u poslednjem kvartalu. Na osnovu toga smo povećali projekciju prihoda za 2013. godinu, ali smo za isti iznos maltene smanjili tzv. neporeske prihode, jer je dobit nekih javnih preduzeća, koja je bila očekivana, mnogo manja nego što je bilo u prethodnom periodu, pre svega Telekoma, pa moramo da ispitamo šta se to desilo sa poslovanjem Telekoma u ovoj godini, kada je napravilo toliko manju dobit u odnosu na 2011. godinu. Da ne bude zabune, radi se o Telekomu kojim su rukovodili ljudi pre nego što je formirana ova nova Vlada, jer govorimo o rezultatima za prva tri kvartala ove godine.
Ono što je jako važno, jeste da i Fiskalni savet smatra da je naša projekcija prihoda realna. S druge strane, oni imaju rezervu kada su rashodi u pitanju. Tu se pravi razlika o kojoj oni govore za nekih 0,6 do 0,7% BDP. Međutim, u svim opcijama deficit, koji je ove godine bez programa fiskalne konsolidacije bio oko 7% BDP, ide na ispod 4% PDB. Mi smo uvereni da će biti 3,6%. Dakle, možemo raspravljati o nekim teoretskim razlikama, da li će biti nula koma nešto više ili manje u odnosu na ono što je Vlada planirala, ali to je drastično manje u odnosu na ono što smo zatekli. To je konsolidacija koja će biti preko 2,5% BDP jedne godine. Ko ne veruje da je to moguće ostvariti, neka pogleda u istoriju.
Kada govorimo o mojoj ličnoj odgovornosti za vođenje javnih finansija, stojim potpuno iza politike javnih finansija koju sam vodio u periodu od 2004. do 2006. godine. Godine 2003. sam zatekao deficit od 4% BDP, a ostavio državnu kasu sa suficitom od 2% prvi put u istoriji Srbije i jedini put. Prvi put u istoriji Srbije 2006. godine ostvaren je budžetski suficit, što ne uključuje prihode od privatizacije, od prodaje Mobtela i treće licence.
Bez toga je bio suficit 2%, a preko toga još dve milijarde evra dodatnih prihoda, a kad smo vratili pola milijardi duga Svetskoj banci prevremeno, smanjili javni dug na ispod 30% BDP. Od tada ja nisam ni jednoga dana odgovarao za javne finansije Srbije jer sam radio posao koji nema veze sa tim poslom. Ista je moja odgovornost bila kao ministra prosvete ili kulture za stanje u javnim finansijama. Od sada, od kada je formirana nova Vlada, imam punu odgovornost. Kao što vidite ne kritikujem više onaj period, jesam kritikovao dok smo imali rebalans budžeta, govorim samo o budućnosti.
Zašto bih kritikovao prethodni period i nepoverenje političke prirode kada svetska finansijska tržišta daju poverenje novoj Vladi? Ako svetsko finansijsko tržište vrednuje istu obveznicu mnogo bolje danas nego što je vrednovalo pre godinu dana kada smo imali formalno bolji kreditni rejting, šta ja imam da odgovaram bilo kom kritičaru iz zemlje? Kada oni koji najbolje znaju gde ulažu pare, ulažu u srpske obveznice i uspeli smo da za nekoliko meseci dva puta izvedemo emisiju sa kamatnim stopama za koje nam zaista svi finansijski stručnjaci u svetu odaju priznanje kako smo to uspeli da uradimo. Jutros smo imali sastanak sa Evropskom investicionom bankom i oni su ponovo postavili pitanje - ko je to kupio, kako ste to uspeli? Ljudi, još uvek to ne veruju.
Mi ćemo ići ispod 5% sledeće godine. Koja firma danas u Srbiji može da se zaduži lako ispod 5% godišnje? Nije to tako lako. Znači, znam da država ima jaču snagu i da bi kamate morale da budu niže. Nisam zadovoljan ni ja, čak ni ovom stopom od 5,25%, pa čak ni ovom od 4,8% po kojoj se trguju naše petogodišnje obveznice, jer ćemo biti snažna država kada budemo mogli samostalno da se zadužujemo na tržištu po maksimalno 3,5%. Tada možemo da kažemo da smo dostigli neke standarde. To ćemo uspeti tokom mandata ove vlade, u to sam ubeđen. Sledeće godine ćemo imati ispod 5% i onda ćemo snižavati, jer planiramo dalje snižavanje budžetskog deficita.
Dakle, ako je u periodu od 2004. do 2006. godine napravljena fiskalna konsolidacija od čak 6% BDP, postavljam pitanje – a zašto ne bi moglo i sada? Tada je postojala politička podrška fiskalnoj konsolidaciji, sada je još veća, jer vladajuća koalicija je zaista zatekla jedno stanje od koga verovatno gore teško da može i uz sve ne znanje onih koji vode ekonomsku politiku. Dakle, ne može gore od ovoga što smo zatekli 2012. godine.
Naravno, naš je cilj da radikalno poboljšamo situaciju. Kada kažem da će rast biti 2%, nisam uopšte srećan sa tim rastom, to je nisko. Srbiji treba mnogo veća stopa rasta. Projektovano je 2%, imajući u vidu zato što je pad u ovoj godini čak 2%, pa je startna osnova niska. O tome otvoreno govorim, nikoga ne obmanjujem. Znači, otvoreno kažem da rast od 2% u sledećoj godini nije nikakvo posebno dostignuće i zato me čudi ono što drugi kritikuju, jer nama treba više od 2%.
Centralna banka je projektovala ovu inflaciju koju smo mi preuzeli. Narodna banka Srbije je projektovala i da će takođe rasta biti 2,5%, dakle, nešto veći od onoga što procenjuje Ministarstvo finansija.
Samo da završim, oko prihoda. Zašto smatram da su prihodi konzervativno procenjeni? Ne samo zbog toga što se bolje ostvaruju u poslednjem kvartalu, nego što smo očekivali već zato što će zakon o kome ćemo nadam se ovog popodneva krenuti diskusiju, a to je zakon o uslovnom otpisu kamata zateznih za poreze, pod uslovom da se redovno izmiruju tekuće obaveze, pojačati uplatu tekućih poreza u narednom periodu.
Snažno ćemo motivisati sve privrednike od zanatlija do velikih privrednika da redovno izmiruju tekuće obaveze, jer u tom slučaju biće im otpisana kompletna zatezna kamata iz prethodnog perioda. Dobiće mogućnost odlaganja glavnog poreskog duga za mala preduzeća od dve godine, odnosno za velika godinu dana, i otplatu na dalje dve godine na rate, ako na vreme plaćaju tekuće obaveze. Takva motivacija doprineće boljem punjenju budžeta, nego u nekoj situaciji preduzeće kada uplati porez to mu ide na otplatu nekog starog duga koji nije mogao da plaća u nekom ranijem periodu. Ovako biće zamrznut stari dug, zamrznute kamate i velika motivacija za plaćanje tekućih prihoda, što će po nama povećati značajno ovu procenu poreskih prihoda u narednoj godini u koji nismo uključili ovaj efekat jer ne znamo kakav će biti. Mi ćemo se truditi da bude što veći, ne znamo koliki će biti, zato smo bili konzervativni.
Moram da kažem da po prvi put neki moji saradnici su me kritikovali zašto sam isuviše pesimističan u projekciji prihoda budžeta, jer je običaj suprotan da ministri finansija precenjuju zapravo prihode da bi mogli da imaju veće rashode. Ovde je zapravo najveća rezerva stručne javnosti, nije više na prihodnoj strani, nego na rashodnoj, odnosno pitanje da li će Vlada biti u stanju da kontroliše relativno nisko izvršavanje materijalnih troškova za robe i usluge. Da li će biti u stanju da obezbedimo plaćanje u roku od 45 dana države? Da li ćemo biti u stanju da sprečimo dosadašnje ponašanje državnih organa da plaćaju mnogo više nego što imaju para u budžetu i da prave docnje? I da ugovaraju mnogo više nego što imaju u budžetu, a onda ne plaćaju? To je problem koji smo mi imali, a taj problem se zove finansijska nedisciplina.
Finansijska nedisciplina u prethodnom periodu poticala je iz činjenice što Srbija nikada od 2006. godine na ovamo nije imala jakog ministra finansija. To je realno tako. Zašto? Ne govorim o ličnosti, govorim o instituciji. Nije imala ministra finansija koji je imao sve instrumente da može da sprovodi ekonomsku politiku, a ne politiku u političkom smislu. Mešala se politika u rad ministra finansija tako što su zvali telefonom - izuzmi od ovoga, nemoj da mu naplatiš porez, a napadni ovoga, pošto ovaj nije podoban u tom gradu.
Lokalni direktori poreskih uprava bili su jači od ministra finansija ponekad. Morao se ministar finansija konsultovati sa ljudima van Vlade oko poteza ekonomske politike. Znate zašto je ovaj budžet na vreme? Zato što nismo morali da idemo na konsultacije neke političke oko toga da li treba da se projektuje recimo rast od 2%, ili je rast 1,5% ili 2,5%. Nismo išli van Vlade da se konsultujemo, nego smo sve završili u Vladi. Nismo gubili vreme u konsultacijama sa ljudima koji nisu uopšte stručni ljudi za to. Širili mape Koridora, pričali sa ljudima koji pojma nemaju o tome šta je to izgradnja puteva i gubili ne sate, ne dane, nego mesece u besplodnim diskusijama. Nije bilo koordinacije, nije bilo poverenja i zato smo imali takav budžet. Sa tim je gotovo, ovo je nova vlada, potpuno nov stil rada i zato ćemo imati i napraviti ovako radikalan zaokret koji se manifestuje budžetom za narednu godinu.
Svestan sam da sam budžet nije garancija da ćemo imati potpuni preokret u kompletnoj ekonomskoj politici, ali jeste baza, zajedno sa ovim pratećim zakonima da krenemo u jednu potpuno novu ekonomsku politiku. Naravno, zahvaljujem svima onima poslanicima iz vladajućih stranaka i opoziciji koji daju konstruktivne predloge u tom pravcu. U tom smislu su svaka upozorenja sa vaše strane dobronamerna, jer smatram da parlament mora da bude glavni kontrolor rada i Vlade i Ministarstva finansija. Hvala vam na tome.

Kada vas čovek gleda, rekao bi – ala ovaj lepo priča. Ovde je pitanje, ako pominjete znanje ili neznanje, to su kategorije o kojima možemo da raspravljamo – ko zna a ko ne zna. Pitanje obraza je takođe bitno i u ekonomiji i u politici.
Da niste vi možda, pre samo nekoliko meseci tražili da se plate i penzije zamrznu? Bili ste za zamrzavanje plata i penzija u trenutku kada ste mislili da ćete vi formirati Vladu, da li je to istina? Naravno da jeste. Mi nismo uspeli da zbog ekonomske krize obezbedimo vrtoglavi rast plata i penzija, ali makar smo obezbedili nekakav rast, 2% u oktobru, 2% u aprilu, a vi ste hteli da ih potpuno zamrznete, da rast bude nula. Znači, ako sada kritikujete to što plate i penzije sporo rastu setite se onoga što ste pričali ovoga leta. Tražili ste potpuno zamrzavanje plata i penzije odnosno da ne rastu uopšte.
Smatram da imate pravo da kritikujete ono što sada radimo, ali nemojte da zaboravite ono što ste pričali pre nekoliko meseci.
Drugo, kada govorite o sistemu finansiranja u zdravstvu, znam da znate da mnogi ljudi ne znaju ko je odgovoran za finansiranje u zdravstvu. Odgovoran je Fond zdravstvenog osiguranja, a ne ministar zdravlja, nažalost. To bi trebalo promeniti. Kada kažete da je to jedno te isto, slažem se, to bi trebalo da bude jedno te isto, ali to nije bilo tako.
Pogledajte ko je bio i ko je sada direktor Fonda zdravstvenog osiguranja – član vaše stranke. Osoba koja je bila ostavila je docnje od 2 – 3 milijarde dinara, a sada su 13 milijardi. Znači, vaš čovek, čovek koga ste postavili, vaš partijski kadar povećao je docnje za dve godine za 10 milijardi dinara samo u Fondu zdravstva i dopustio da se nagomilaju dugovi bolnica na čak 13 milijardi.
Pošto ste sami prizivali prošlost, hajde da to čujete, šta ste uradili u Fondu zdravstvenog osiguranja. Prvo, mislim da to što se dešavalo poslednje dve godine, kada ste vodili Fond zdravstva, je jedna od najvećih finansijskih katastrofa u bilo kom društvenom segmentu u ovoj zemlji, plus sve ovo što se dešavalo sa selektivnim naplatama poreza u poreskoj upravi i sa ogromnim rastom javnog duga, ali da idemo samo na finansiranje zdravstva, odnosno Fond zdravstva.
Najpre, dugovi bolnica su 13 milijardi dinara u ovom trenutku. Dug Fonda zdravstva je 13 milijardi dinara. Dug za neplaćene račune preko 60 dana je još veći kada uzmete i ono što su tek ugovorili. Dvanaest milijardi dinara je država platila dvema veledrogerijama preko ovoga. To su "BGfarm" i "Velefarm", a da nikad nisu novac doznačile niti "Hemofarmu" niti "Galenici", 120 miliona evra, a da niko nije pokrenuo istragu o tome. Nestalo je 120 miliona evra državnog novca, a da vaš direktor Fonda zdravstva ni reč nije rekao, nikoga nije uzbunio, makar ono što ja znam. Vaš čovek koji je koordinirao službe bezbednosti ništa tim povodom nije uradio, kao da je 120 miliona evra jednako 120 dinara. To je 12 milijardi dinara država platila "Velefarmu" i "BG farmu" za lekove. "Velefarm" i "BG farm" nikad nisu preneli taj novac "Galenici", nikada nisu preneli taj novac "Hemofarmu". Prosto je neverovatno da vas takva dubioza nije zanimala.
Nova Vlada neće ništa da krije. Ovo javno govorim i moje kolege iz Vlade koje se bave i koordiniranjem službi bezbednosti i tim poslovima o ovome javno pričaju. To mora da se raščisti. Mora da se utvrdi odgovornost za to.
Ne kažem da je direktor Fonda odgovoran za to, ali morao je da podnese krivične prijave protiv određenih ljudi, morao je da pokrene istragu. Ako to nije učinio, onda je i on odgovoran, ako je ćutao i znao.
Slavici Đukić Dejanović i meni je trebalo dva meseca da shvatimo o čemu se ovde radi. Takođe, trebalo nam je vremena da shvatimo da se ćuti o svemu ovome i prikriva ovaj slučaj. Naravno da ne možemo to da ostavimo pod tepihom. Odlučili smo da očistimo ove dugove zdravstva kompletno tako što će ovih 13 milijardi dinara dugova bolnica biti preneto u javni dug Republike i biti isplaćeno veledrogerijama u roku od tri godine. Takođe, ovih 13 milijardi dinara duga Fonda zdravstva jeste dug po osnovu kašnjenja u plaćanjima lekova na recept apotekama. Sada se kasni 200 dana, a nije se tako kasnilo ranije. Pre nego što je došao ovaj direktor Fonda zdravstva nije bilo takvog kašnjenja. Sada smo zakonom odredili da to smanjimo na 150, 120 i 90 dana tako što će se pojačano izmirivati obaveze.
Ovaj kvazi fiskalni deficit od 26 milijardi dinara je ogroman novac. To je mnogo više od ovih stvari koje ste zamerali, da li je neka rashodna strana ovakva ili onakva u novom budžetu. Taj problem je veći od toga, a da ne govorim o dodatnih 12 milijardi dinara skandala, da je država platila nekome nešto, da taj nije preneo farmaceutskim kućama, od kojih je jedna od tih "Galenika", koja je između ostalog i zbog toga u problemima, a da nikakva odgovornost nije pokretana godinama za to.
Ove dve firme su u stečaju, i "Velefarm" i "BG farm", ali je pitanje šta sada s tim? Ono što je sigurno, mislim da je nauk za sve političke stranke, za državu, da na čelu Fonda zdravstvenog osiguranja ne sme da bude lekar, sem ako nema doktorsku diplomu iz oblasti finansija. Treba da bude stručnjak za bankarstvo ili osiguranje, ili makar tim njegov da bude stručan za te oblasti. Ovo što se ovde desilo jeste zaista skandal velikih razmera.
Da li ste se nekada zapitali kako je moguće da u ovom iscrpljenom finansijskom sektoru, u zdravstvu je moguće da sve apoteke budu bogate, a da Fond zdravstva bude siromašan? Napravljen je sistem da se fakturišu bruto, a ne neto cene od apoteka ka Fondu zdravstva i na račun dobitaka apoteka pravi se dubioza u državnom Fondu zdravstva. To je sistem koji su do sada svi tolerisali. Odgovoran za to je direktor Fonda zdravstva, koji je bio vaš kadar, koji je to takođe tolerisao. To će se sada prekinuti zato što, pod jedan, ministarka zdravlja, Slavica Đukić Dejanović je to zapazila, zato što je moj tim iz Ministarstva finansija i privrede u analizi problema zapazio. Pitali smo se kako je moguće da je u jednoj zemlji farmaceutska industrija na kolenima, kako je moguće da jedna "Galenika" ima probleme, da jedna "Štada" ima probleme, da u Zrenjaninu "Jugoremedija" ima probleme, kada ljudi moraju da se leče i da kupuju lekove. Ustanovili smo da to nije stvar industrije, nego je stvar namernih zloupotreba nekih individua u državi. To mora da se promeni.
Ako govorite o MMF, gde vam je tu obraz? Tu nikako da se načudim kako imate uopšte smelosti da pominjete činjenicu da Srbija danas nema saradnju sa MMF. Da li je bilo normalno i odgovorno da se par meseci pred izbore uopšte bilo kakav aranžman sa MMF zaključuje, ako ste znali da ćete trošiti u i zbornoj kampanji mnogo više nego što ste stavili u budžet? Gde je tu bila odgovornost prema državi? Ako ste planirali da trošite više u kampanji, što možemo da pripišemo političkim izbornim ciklusima koji postoje svuda u svetu, ali onda niste trebali da zamajavate MMF i da pravite dogovor sa njima i da nam obraz potpuno upropastite time što ste zaključili ugovor koji nijednog dana nije živeo. Pazite, zaključili ste ga na jesen 2011, a formalno je stopiran u februaru ove godine zato što nijedna revizija nije prošla. Zašto ste ga uopšte zaključivali? Još imate sada obraza da ga pominjete kao pitanje za novu Vladu, koja svega ispod četiri meseca vodi javne finansije.
Naravno da ćemo razgovarati da obnovimo aranžman. Ovaj je propao. Nama su ljudi iz MMF rekli da ovaj aranžman je propao i da zbog činjenice da ih je prethodni ministar finansija slagao. Mogu da kažem da to nije odgovornost svih članova Vlade, ali jeste ministra finansija i jeste guvernera, jer za aranžman sa MMF odgovaraju guverner Centralne banke u svakoj državi i ministar finansija u svakoj državi. Slagali ste MMF. Zbog toga oni ne veruju čitavoj Srbiji, jer baš njih briga koja je stranka na vlasti bila prošle godine, a koja je sada. Ozbiljno vam govorim. Naneli ste ogromnu štetu i nemate nikakvo moralno pravo da pominjete sada tu situaciju, makar u ovoj godini. Ćutite makar godinu dana o tome, jer ste vi sve to zabrljali, a onda, ako sledeće godine nova Vlada ne obnovi aranžman sa MMF, kritikujte do mile volje. Da imate obraz, tako biste činili, ali ga nemate. Hvala.