Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, pred nama su danas četiri, čini mi se, važna zakona, a to su zakon o klasifikaciji delatnosti, zakon o zvaničnoj statistici, zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini i zakon o popisu poljoprivrede u 2011. godini. Ova četiri zakona i njihovo usvajanje u Narodnoj skupštini treba da omogući nesmetano odvijanje određenih aktivnosti koje su predviđene u narednom periodu.
Što se tiče zakona o klasifikaciji delatnosti, stari zakon je donet 1996. godine i u ovaj novi zakon morale su da se ugrade dve velike stvari koje su primećene i gde je došlo do ozbiljnih promena. Prva promena se dogodila u postupku registracije preduzeća i preduzetnika. Naime, novim zakonom više nije predviđeno da se registracija vrši u trgovinskim sudovima i da sudovi vrše upis u registre i vođenje evidencije tih registara, već se to radi u Agenciji za privredne registre. Druga stvar, koja je takođe važna, jeste da domaće zakonodavstvo, u procesu približavanja EU, treba da prilagođavamo standardima zemalja EU.
Prema tome, i zakon koji je vezan za klasifikaciju delatnosti se mora prilagođavati. To je u ovom zakonu urađeno, klasifikacija delatnosti koja je definisana na nivou zemalja EU. Stoga je predloženo da se klasifikacija delatnosti definiše kao opšti standard, tj. organizovanje privrednih društava, preduzetnika i ostalih oblika organizovanja koji obavljaju delatnost vrši se prema delatnostima.
Zakonom je, takođe, predviđeno gde klasifikacija može da se primenjuje i ona se primenjuje prilikom upisa delatnosti u registar privrednih subjekata i druge posebne registre, za statistička istraživanja, prikupljanje, obrađivanje i prikazivanje podataka o stanju i kretanju u oblasti ekonomije, socijalne zaštite, zaštite životne sredine i svega što je važno za društveni život jednog naroda, za donošenje i praćenje mera ekonomske i socijalne politike, za naučnoistraživački i analitički rad. Ono što je, takođe, zakonom definisano jeste da Vlada propisuje nazive, šifre i opise delatnosti.
Čini mi se da je važno istaći član 5. ovog zakona, u kome se kaže da se jedinice razvrstavanja raspoređuju u odgovarajuću kategoriju klasifikacije prema delatnosti koju obavljaju, a ako obavljaju više delatnosti, onda se razvrstavanje vrši prema pretežnoj delatnosti.
Članovima 6, 7. i 8. definisane su obaveze koje ima Zavod za statistiku, Agencija za privredne registre, kao i agencije koje vode posebne registre.
Takođe je važno za naše privredne subjekte, to je definisao član 12. ovog zakona, da je Agencija za privredne registre dužna da sve one koji su registrovani po starom zakonu preregistruje i da to objavi na zvaničnom sajtu, tako da oni neće imati nikakvih dopunskih poslova. To se odnosi i na subjekte koji su do dana stupanja ovog zakona registrovani kod jedinica kod kojih se vrši posebna registracija. Za njih je važno da će te poslove uraditi Zavod za statistiku, takođe, u roku od tri meseca, i sve će biti objavljeno na zvaničnom sajtu, tako da ni oni nemaju posebne obaveze.
Drugu grupu zakona čine zakoni iz oblasti zvanične statistike, popisa stanovništva i popisa poljoprivrede.
Kada govorimo o zakonodavstvu u oblasti zvanične statistike, mislim da su tu važne dve oblasti. Jedna oblast jeste zakonska regulativa za izgradnju institucija na državnom nivou, a druga je oblast zakona koji definišu velike statističke poslove, a to su popisi stanovništva i poljoprivrede, koji nas očekuju, prema ovim zakonima, u 2011. godini.
Na početku, treba reći o ovom zakonu o statistici šta on može da omogući u narednom periodu, a što je do sada možda bilo manje izraženo.
To znači da u narednom periodu treba da imamo dinamičan i pravilan razvoj zvanične statistike i da se na adekvatan i zakonski način urede odnosi između proizvođača i davalaca podataka, odnosno da se stvori osnova za dobijanje najznačajnijih statističkih indikatora, da se razvoj zvanične statistike usmeri u pravcu harmonizacije, metodologije, klasifikacije, nomenklature i statističke prakse u razvijenim zemljama Evrope, odnosno međunarodnom okruženju, da možemo naše zvanične statističke podatke na adekvatan način upoređivati s podacima drugih međunarodnih statističkih organizacija.
Posebno treba istaći, a jeste za unutrašnje potrebe, da su podaci zvanične statistike glavni izvori informacija neophodnih za sagledavanje stanja i za donošenje odgovarajućih značajnih odluka za razvoj i upravljanje u oblasti ekonomije, kao i za zaštitu životne sredine, praćenje demografskih i drugih društvenih kretanja u jednom društvu.
Zakonom su definisane i obaveze organa zvanične statistike. Ti organi moraju da poštuju u svom radu principe statističke nauke i struke, profesionalne etike, da definišu tačne metode i procedure za prikupljanje, obradu, čuvanje i objavljivanje zvaničnih statističkih podataka. Pojedinačni statistički podaci su zaštićeni zakonom, te se mogu koristiti isključivo u statističke svrhe.
Važno je, a zakonom je definisano, da se mora obezbediti koordinacija aktivnosti između svih proizvođača zvanične statistike u okviru statističkog sistema Srbije.
Članom 6. je definisano koji su zvanični, odnosno odgovorni proizvođači statistike u Srbiji, a to su – Republički zavod za statistiku, Narodna banka Srbije, Gradska uprava grada Beograda i ostali odgovorni proizvođači koji su definisani u petogodišnjem statističkom programu, odnosno planu.
Članovima 7. i 8. je definisano koji su poslovi Zavoda za statistiku. Ja ću samo reći samo neke – sprovođenje popisa stanovništva, istraživanje o domaćinstvima, istraživanje u oblastima ekonomije i poljoprivrede i sve drugo što je definisano u petogodišnjim planovima.
Da bi se lakše pratio i koordinirao rad, definisan je Savet za statistiku Republike Srbije. Po ovom zakonu, on ima 17 članova i tačno se zna koja ministarstva i organizacije određuju svoje članove. Savet ima jako važnu ulogu, on donosi strategiju razvoja zvanične statistike Republike Srbije, kao i petogodišnji statistički program, koji usvaja Narodna skupština, izmene i dopune tog programa, donosi i predlaže nacrte zakona koji su vezani za proizvođače statistike i za neke druge aktivnosti, razvija promociju zvanične statistike i sve one druge poslove koji su vezani, da bismo na nivou države imali jaču, bolju i kvalitetniju statistiku.
Malopre sam rekao da petogodišnji statistički program donosi Skupština Srbije, a godišnje implementacione programe i planove donosi Vlada Republike Srbije.
Čini mi se da je važno još istaći da Zavod za statistiku vodi dva velika registra – to je poslovnik i statistički registar i registar poljoprivrednih gazdinstava, a direktoru Zavoda je dato da uređuje i propisuje uređenje tih registara.
Član 38. je jasan – podaci statističkih registara se mogu koristiti iključivo u statističke svrhe.
Što se tiče zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u 2011. godini, popis stanovnika predstavlja jednu od najpopularnijih statističkih akcija, ali, bogami, i jednu od najobimnijih i najkompleksnijih, možda i najtežih i najskupljih statističkih akcija.
Kaže se i treba ovde podsetiti da je u državi Srbiji bilo popisa stanovništva i ranije. Prvi popis stanovništva je bio 1834. godine.
Tada se, otprilike, definisalo da se svakih pet godina vrši popis stanovnika, zato što je dolazilo do oslobađanja određenih teritorija, česte migracije stanovništva, premeštanja određenog bogatstva, tako da je država morala na neki način da vodi računa kako se sve to manifestuje.
S druge strane, između dva svetska rata su bila dva popisa, 1921. i 1931. godine. Svi popisi važe i danas kada se prave određene istoriografske analize o značaju tog vremena, odnosno neki podaci mogu vrlo kvalitetno da se iskoriste. Posle Drugog svetskog rata smo imali prvi popis 1948. godine. On je bio važan iz jednog prostog razloga, što se pokušalo sagledati stanje, odnosno šteta koja se desila za vreme rata, da bi se kod nekih međunarodnih foruma uspela nadoknaditi ratna šteta.
Od 1961. godine počinju da se primenjuju preporuke UN – da na svakih deset godina imamo popis stanovništva. To se izmenilo samo 1992. godine, zbog državne zajednice, odnosno SRJ, a tada su Crnogorci godinu posle nas, zbog nedostatka sredstava, imali popis stanovništva, a mi smo i 2002. godine imali popis stanovništva.
Rezultatima popisa stanovništva u 2011. godini utvrdićemo ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji, ali njegov značaj je što ćemo to utvrditi i na nižim teritorijalnim oblicima, odnosno koliko na nivou gradova, opština, okruga, naselja, znači, sve ono što je važno za neke analize koje su moguće u nekim planovima i strategijama, koje su se donosile.
Čini mi se da je posebno važno što ćemo napokon utvrditi i broj tzv. staračkih domaćinstava, odnosno koliko poljoprivrednog zemljišta imamo neiskorišćenog, a govorimo da nam je poljoprivredna jedna od glavnih grana razvoja privrede. Potpuno je jasno da ta staračka domaćinstva ne mogu da rade zemlju. Čini mi se da ćemo dobiti jednu dobru osnovu kada budemo razgovarali i pravili planove i za populacionu politiku, za prostorno planiranje, za urbanističko planiranje, za stambeno-komunalne delatnosti i sve ono što je važno za razvoj jednog društva.
Zakonom je definisano da se popis sprovodi između 1. i 15. aprila 2011. godine, a kontrola toga će se izvršiti prema popisnim krugovima. Znači, na sličan način.
Član 2. zakona definiše na koga se odnosi popis. Popis se odnosi na državljane Republike Srbije, strane državljane, lica koja državljanstvo i prebivalište imaju u Republici Srbiji, bez obzira na to da li se u momentu popisa nalaze u Republici Srbiji ili ne, popisuju se domaćinstva, stanovi. Popisom se, takođe, obuhvataju državljani Republike Srbije, ili strani državljani, ili lica bez državljanstva koji imaju prebivalište u inostranstvu, ali borave u Srbiji najmanje godinu dana pre nego što je počeo popis stanovništva.
Takođe, članom 3. je definisano ko se ne obuhvata popisom stanovništva, a članom 11. su definisani poslovi koje je potrebno da odrade određena ministarstva – Ministarstvo odbrane, Ministarstvo pravde, MUP, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo za KiM, Geodetski zavod i druge organizacije i ostala ministarstva.
Naime, postoje određena lica koja žive u vojnim objektima, ona moraju da se popišu, lica koja se nalaze na izdržavanju zatvorskih kazni, takođe, moraju da se popišu, lica koja se nalaze u diplomatsko-konzularnim predstavništvima, privrednim komorama, bankama koje posluju u inostranstvu i drugi, i oni moraju da se popišu. Čini mi se da će biti vrlo značajna i uloga Ministarstva za KiM, da se izvrši popis našeg stanovništva na KiM-u.
Ovaj proces jeste skup. Potpuno je definisano da će po godinama, od 2010. do 2013. godine, ukupno koštati skoro dve milijarde 700 miliona. Ako imate petočlanu komisiju koja treba da odradi posao, najveći deo sredstava će otići na troškove tih komisija, a sigurno će se veliki deo sredstava odnositi na pripremu celog procesa, jer ovo jeste jedan sveobuhvatan i jako zahtevan posao.
Što se tiče popisa poljoprivrede u 2011. godini, složićemo se svi da je zbog klimatskih uslova, privrednih karakteristika zemljišta, položaja, temperature i svega onoga što je definisano poljoprivreda Srbije jedna od glavnih privrednih grana razvoja. Ako uzmete strategije svih lokalnih samouprava, pa i Nacionalnu strategiju, videćete da skoro sve lokalne samouprave u Srbiji kažu da je prioritetna grana razvoj poljoprivrede i da oni očekuju da se tu veliki broj ljudi zaposli, da to bude okosnica razvoja opština u narednom periodu.
Iz tog razloga, treba se podsetiti na jednu istorijsku činjenicu, da je sveobuhvatni popis poljoprivrede urađen 1960. godine, a svaki popis poljoprivrede od 1960. godine rađen je na manjem uzorku i urađen je uz popis stanovništva. Popis poljoprivrede je jako važan na putu priključivanja Srbije EU, jer moramo niz naših propisa prilagoditi standardima i propisima EU, a to će u velikoj meri promeniti stanje u našoj poljoprivredi.
Cilj popisa poljoprivrede jeste da se dobije sveobuhvatan pregled strukturnih karakteristika nacionalne poljoprivrede, da se urade baze podataka, međunarodno uporedive, zasnovane na ključnim poljoprivrednim obeležjima, da se formira statistički registar poljoprivrednih gazdinstava kojim će se obezbediti okvir za poljoprivredna istraživanja na uzorku istraživanja u strukturi poljoprivrednih gazdinstava, da se obezbede statistički podaci potrebni za razvoj održive nacionalne agrarne politike i da se postižu praćenjem i postizanjem određenih ciljeva koji su definisani u oblasti razvoja.
U zakonu je definisano šta će se tačno obuhvatiti procesom popisa poljoprivrede. Obuhvatiće se lokacije, zemljišni fond, kategorija korišćenja poljoprivrednog zemljišta, zakup poljoprivrednog zemljišta, broj stoke, mehanizacija. Znači, mnogo podataka, koji će biti jako dobri kada se budu pravili određeni planovi razvoja poljoprivrede u narednom periodu.
Takođe je definisano da će se popis poljoprivrede raditi odmah posle popisa stanovništva, i to u periodu od 1. do 15. novembra 2011. godine. Na taj način će se uštedeti znatna sredstva, jer će se koristiti ista popisna komisija, isti ljudi će biti obučeni, jednostavno, mogu raditi taj drugi posao. Znači, popisom stanovništva ćemo dobiti tačno koja su to poljoprivredna gazdinstva. Dobićemo spisak tih gazdinstava, a onda će popisivači moći, na osnovu tih podataka, da odu i popišu ta poljoprivredna gazdinstva.
Važno je takođe, čini mi se, član 4, reći u ovoj načelnoj raspravi ko je obuhvaćen popisom poljoprivrede u 2011. godini. Obuhvaćena su poljoprivredna gazdinstva koja imaju više od 0,5 hektara zemljišta. Obuhvaćena su i poljoprivredna gazdinstva koja imaju manje od 9,5 hektara zemljišta, ali se bave ratarskom, stočarskom, vinogradarskom proizvodnjom, kao i neki drugi oblici uzgoja ribe, plastenici, staklenici i sve ono što je definisano zakonom.
Takođe su obuhvaćena privredna društva, zemljoradničke zadruge, preduzetnici i drugi oblici organizovanja u statusu pravnog lica čija je pretežna delatnost bavljenje poljoprivrednom proizvodnjom, kao i privredna društva, ustanove i druga pravna lica koja imaju neki ogranak koji se, takođe, bavi poljoprivrednom proizvodnjom.
Ovim zakonom je definisano i koje su obaveze Republičkog zavoda za statistiku, popisnih komisija, koje imaju pet članova, i normalno, obaveze Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i ostalih organizacija koje će učestvovati u ovom popisu.
Ovo je, takođe, zahtevan posao, posao koji košta poprilično. Predviđeno je u budžetu da za ovaj posao treba da se odvoji skori milijardu i po dinara.
Tačno je definisano po godinama koliko za svaku godinu treba u budžetu Republike Srbije izdvojiti sredstava, da bi se izvršio kvalitetan popis poljoprivrede u 2011. godini.
Sagledavajući ove zakone, njihovu važnost za sprovođenje aktivnosti koje su jako važne za društvo u celini i državu Srbiju narednom periodu, G17 plus će podržati sva četiri zakona i očekujemo da će ih u danu za glasanje i druge poslaničke grupe podržati. Hvala.