Poštovana gospođo predsedavajući, poštovana gospođo ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, kao što budžet tako i ove izmene i dopune Zakona o budžetu za 2008. godinu, odnosno kako mi to popularno zovemo rebalans budžeta za 2008. godinu, treba da doprinese onim ciljevima koje Vlada Republike Srbije postavila kako za 2008. godinu, tako i za naredni period.
Tri najvažnija cilja koja Vlada Republike Srbije ispred sebe postavila jeste dinamičan i stabilan rast privrede, rast zaposlenosti i standarda stanovništva i treći je ravnomerniji regionalni razvoj.
Ono što su pokazatelji do sada, odnosno prvih osam meseci 2008. godine i što je dobro kad pogledamo i ekonomsku krizu koja je prisutna u razvijenim zemljama sveta, razvijenim zemljama EU i u našem okruženju, da rast privredni je negde u Srbiji oko 7%. To je trend koji će u narednom periodu biti nastavljen i to je nešto što je u ovom trenutku veoma značajno.
Ono što je takođe veoma značajno, čini mi se, treba reći da plan prihoda u budžetu za 2008. godinu, odnosno u izmenama i dopunama ovog budžeta je na osnovu ostvarenih prihoda u prvih sedam meseci i plana Ministarstva šta će se dešavati do kraja 2008. godine.
Najvažnija stvar u tome jeste da će prihodovana strana budžeta biti za nekih 10,5 milijardi veća nego ono što je bilo planirano prvim, odnosno osnovnim nacrtom tog budžeta.
Čini mi se da je važno istaći i gde su to veći prihodi. Veći su prihodi od onih koji su planirani na dohodak građana u iznosu od četiri milijardi, na porez na dobit preduzeća dve milijarde, prihodi od PDV-a za 5,3 milijardi, prihodi od carina za devet milijardi i smanjeni su prihodi odnosno doprinosi po osnovu akciza otprilike u iznosu od devet milijardi.
Čini mi se da je veoma važno malo proanalizirati ovu prihodovnu stranu i razliku u odnosu na ono što je planirano. Prihodi od poreza na dohodak građana su posledica rasta plata, povećanja zaposlenosti i smanjenja sive ekonomije. Ako uporedite podatke za 2008. godinu i 2007. godinu, videćete da su ovi prihodi 20,4% veći otprilike nego što su u 2007. godini.
Ono što je veoma važno, to znači da mere ekonomske politike Vlade Republike Srbije, Ministarstva ekonomije, ranije ministarstva privrede i drugih ministarstava koje su bile vezane za start ap kredite, kredite za početnike, otpremninom do posla, sredstva za samozapošljavanje, kreditiranje privrede preko Fonda za razvoj, ulaganje u razvoj turizma, subvencija u poljoprivredi, daju rezultate.
Ako imate da je porez na Fond zarada dvadeset i nešto veći nego što je bio prethodne godine, onda je logično da u ovom rebalansu budžeta i sigurno u budžetu za 2009. godinu ovu politiku treba takođe nastaviti. Jedna stvar koja je takođe značajna, izvoz u prvih sedam meseci 2008. godine u odnosu na isti period prošle godine, povećan je za 21,7%. Loša strana jeste što je u istom periodu povećan i uvoz i to se vidi iz onog dela koji je vezan za carine, da su prihodi od carina povećani otprilike za devet milijardi.
Međutim, ima jedna dobra stvar u svemu ovome, kada se pogleda struktura uvoza Srbije, vidi se da se smanjuje učešće nematerijalnih potrošačkih dobara a povećava se udeo kapitalnih dobara, gde otprilike, čini mi se, dobru stavku drži oprema, a to bi značilo da ćemo u budućnosti u proizvodnji imati sigurno kvalitetniji proizvod, imaćemo veću produktivnost, a samim tim bićemo konkurentniji i to dugoročno može dovesti do povećanja izvoza, a to znači i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.
Rashodna strana budžeta planiranog u ovom jeste 16,54 milijarde dinara i najveća stavka u rashodnoj strani je obezbeđenje nedostajućih sredstava po Uredbi o vanrednom povećanju penzija od 10%, koja će se primenjivati od oktobra 2008. godine, uz istovremeno redovno usklađivanje penzija u stavu sa odredbama Zakona o PIO. Ta stavka i potrebe za realizaciju ovog plana su negde oko 12,7 milijardi.
Drugo veliko povećanje rashodne strane vezano je za par velikih nacionalnih značajnih projekata koji su iz oblasti saobraćajne infrastrukture i povećanja direktnih stranih investicija u automobilskoj industriji. I još jedna stavka je velika, to su subvencije u poljoprivredi. Što se tiče izgradnje nacionalne saobraćajne infrastrukture, tu se misli na autoput i obilaznicu oko Beograda. Za obilaznicu oko Beograda je predviđeno nekih 800 miliona dinara i očekuje se, kako je ministar za infrastrukturu izjavio, da 2. novembra bude pušten deo između Orlovače i Ostružnice, a to znači povezivanje Ibarske magistrale i autoputa prema Novom Sadu.
Drugi deo se odnosi na izgradnju autoputa od Niša prema Dimitrovgrada i od Leskovca prema Preševu, i u toku ove godine predviđeno je dodatnih 2,3 milijarde dinara.
Ono što je takođe važno i što treba naglasiti, u planu resornih ministarstava i Vlade Republike Srbije je da Koridor 10 treba da se završi do 2010. godine, i to jeste važno da se završi do 2012. godine, izvinjavam se. Dva su razloga za to, prvo - dobre saobraćajnice znači i veći protok saobraćanih sredstava, to znači veće prihode od putarine.
S druge strane, mi moramo da znamo da se paralelno sa našim Koridorom 10 pravi posebni koridor preko Mađarske, Rumunije i Bugarske. Ne budemo li mi završili dobru saobraćajnicu, imaćemo zbog toga da će se saobraćaj preusmeriti u tom pravcu, a to će zaista biti nedostatak sredstava koji će ići prema jednom našem javnom preduzeću, odnosno Putevima Srbije. Dobre su izjave resornih ministara da se polako završavaju pregovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Svetskom bankom, kao i Vladom Grčke, da će se otprilike i ta finansijska konstrukcija za završetak Koridora 10 okončati i da ćemo mi do 2012. godine imati završetak Koridora 10.
Druga velika stavka jeste realizacija zajedničkog projekta između Fijata i Zastave i preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja za ovu stavku je izdvojeno 1,97 milijardi dinara. Ovo jeste nacionalni projekat, ovo je nešto što rešava ne samo pitanje automobilske industrije u jednom gradu, to je u ovom slučaju Kragujevac.
Ovo je nešto što jednostavno treba da bude primer kako država treba u narednom periodu treba na direktan način da pomogne privlačenju stranih investitora u Srbiju. Ovim parama i ovim ulaganjem, gde će država Srbija imati 33% vlasništva, rešićemo pitanja automobilske industrije u Kragujevcu, zaposlićemo 5 hiljada ljudi, što u preduzećima koja će se zajednički formirati, što u kooperantima koji će biti ne samo u Kragujevcu, nego će biti i u okolnim opštinama koje gravitiraju Kragujevcu. To jeste put kako da rešimo onaj drugi segment koji je u planu Vlade Republike Srbije, a to je povećanje zaposlenosti i standarda stanovništva.
Ono što je takođe značajno, država Srbija u ovom trenutku preko resornog ministarstva finansira 29 industrijskih zona po gradovima i opštinama u Srbiji. Pokazalo se to u zemljama koje su prošle tranziciju, Slovačka, Čehoslovačka i neke druge zemlje. Bez dobre infrastrukture, bez dobrog građevinskog zemljišta gde potencijalni investitori mogu graditi svoje proizvodne hale, nema privlačenja stranih investitora i mi zaista moramo da uradimo sve da jednostavno nastavimo ta ulaganja i da privučemo te strane investicije.
Kragujevac će sigurno biti zahvaljujući ovom projektu motorna snaga Šumadije i centralne Srbije, ali ne treba se samo bazirati na Kragujevcu. Važno je napraviti policentrični razvoj Srbije, a to znači da nam u Srbiji treba više Kragujevaca.
Što se tiče poslaničke grupe G17 plus, ona će podržati rebalans budžeta za 2008. godine i meni kao narodnom poslaniku je zadovoljstvo da pozovem sve druge poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj rebalans budžeta. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, pred nama se danas nalazi tekst jednog sporazuma između Vlade Republike Ruske federacije i Vlade Republike Srbije i on ima dva aspekta. Jedan je gasni deo i drugi deo se odnosi na naftu.
Što se tiče gasnog dela, tu su važna dva projekta. Jedan je projekat izgradnje na teritoriji Republike Srbije deonice gasovodnog sistema u okviru magistralnog gasovodnog sistema koji ide iz Rusije, kroz Crno more, Bugarsku i preko teritorije Srbije.
Drugi veliki projekat je izgradnja podzemnog skladišta gasa na mestu iscrpljenog gasnog polja u Banatskim dvorima. Drugi deo je modernizacija i rekonstrukcija tehnološkog kompleksa koji pripada NIS.
Ono što u sporazumu piše jeste da u cilju realizacije ova dva prva dela, odnosno gasnog aranžmana dve kompanije, jedne iz Rusije, to je Gasprom, i srpske kompanije Javno preduzeće Srbijagas, formiraće zajedničko preduzeće, pri čemu će učešće ruske kompanije biti 51%, a srpske kompanije 49%.
Što se tiče tehničkih karakteristika gasovodnog sistema koji ide kroz Srbiju, član 4. precizira da je propusna moć tog gasovoda kroz Srbiju najmanje 10 milijardi metara kubnih gasa.
I ono što je takođe član 4, u stavu 3. ovog sporazuma kaže da se ruska i srpska strana mogu dogovoriti i naknadno definisati novim ugovorom da propusna moć tog gasovodnog sistema može biti i veća.
Ono što je takođe važno, u članu 5. ovog sporazuma definisano je, ako se za to stvore uslovi, da ovaj gasovod dobije status transevropske gasovodne mreže, to znači sve one beneficije koje se odnose na izgradnju, a kasnije i na finansijske aspekte koji su vezani za transport i druge efekte koji su vezani za tranzit kroz našu državu.
Ono što je važno što se tiče projekta izgradnje skladišta podzemnog gasa, ono je predviđeno da bude minimalnog kapaciteta 300 miliona kubnih, sa protokom 1,6 miliona metara kubnih po danu. Određene analize koje su pravljene govore da u ovom skladištu kapacitet može biti preko 800 metara kubnih. I normalno je, ako se napravi studija izvodljivosti, da se kapacitet ovog skladišta i poveća. Važnost svakog skladišta gasa jeste da obezbedi stabilnost države, naročito u zimskom periodu, kada je jednostavno potrošnja gasa na teritoriji Srbije i drugih država veća.
Druga stvar, ova skladišta jesu tu kada dođe do poremećaja u isporuci gasa, da li zbog nekih havarija ili političkih problema koji se, sećate se bilo je u odnosima Rusije i Ukrajine, jednostavno dok se ti politički problemi ne reše imate mogućnost da vaša skladišta odnosno rezerve gasa mogu zadovoljiti potrebe, da privreda i stanovništvo mogu da koriste to nesmetano i da ne dođe do određenih poremećaja.
Treći deo ovog sporazuma predviđa prodaju 51% kompanije akcionarskog društva NIS akcionarskom društvu Gasprom ili kompaniji ćerki, u ovom slučaju to je Gaspromnjeft. Ovde zaista treba biti precizan. U ovom sporazumu ne stoji kolika je cena za NIS i kolika je vrednost investicije koja se planira do 2012. godine. Doduše, u protokolu koji je takođe potpisan dato je da cena za NIS treba da bude negde oko 400 miliona evra i da investicije do 2012. godine budu minimalno 500 miliona evra.
Ono što je značajno reći, G17 plus kao stranka i ministar ekonomije regionalnog razvoja gospodin Mlađan Dinkić imali su određene primedbe koje su vezane i za cenu NIS i za obim investicija u NIS. Mi smo potpuno sigurni da Vlada Republike Srbije, koja je formirala pregovarački tim na čijem čelu jeste ministar Mlađan Dinkić, i u kome su ministri drugih ministarstava koji su direktno vezana za ovaj aranžman, uradiće sve da aranžman koji bude potpisan i kasnije ugovorni odnosi koji budu definisani budu što povoljniji za državu Srbiju, i po pitanju investicija, odnosno obima investicija u NIS, i po pitanju cene, iskreno i po pitanju propusne moći kroz gasovod i po pitanju kapaciteta skladišta gasa u Banatskom dvoru.
To jeste važna stvar i potpuno sam siguran da će tim koji je Vlada Republike Srbije formirala uraditi sve da zaštite u ovom trenutku interese Republike Srbije i da aranžman potpuni, kada se bude definisao sa Ruskom federacijom, bude što povoljniji, da ne kažem najpovoljniji za građane Republike Srbije.
Ono što je takođe važno, ako pregovarate s nekim, važno je uraditi kvalitetnu procenu.
Imali smo jednu procenu, to su kolege poslanici izneli, na 1,2 milijarde, koja je bila 2007. godine na osnovu knjigovodstvene vrednosti, ništa nije loše da se u ovom trenutku pokuša utvrditi stvarna cena, tržišna cena NIS-a, i da jednostavno pregovaračka pozicija ljudi iz ovog tima, ne samo gospodina ministra ekonomije i regionalnog razvoja, nego cele Vlade Republike Srbije, a samim tim i države, bude dobra i ako se borimo za dobre pozicije prema ruskoj strani da znamo čime u datom trenutku raspolažemo.
Prodaja NIS-a jeste važna zbog onoga što je neko rekao i oko besplatne podele akcija, što je, moram priznati, usvojila ova Narodna skupština u prošlom sazivu. Nije samo rečeno tada kada su rađene procene, ako hoćemo da budemo precizni, da će od prodaje NIS akcija građani dobiti 1.000 evra za besplatne akcije. Ne, tada je rečeno da će se 1.000 evra dobiti na besplatnim akcijama od svih šest velikih državnih preduzeća i potpuno je jasno da ne možemo reći ovo sa NIS-om.
Država, odnosno Vlada mora da vodi računa da jednostavno kada se bude pregovaralo sa ruskom stranom i o ovim silnim akcijama mora da se vodi računa, i koliko će dobiti i građani Srbije, a četiri i nešto miliona ljudi se prijavilo za besplatne akcije.
Ono što je takođe, čini mi se, važno napomenuti u ovom trenutku, jeste da se realizacijom ovog sporazuma u oblasti naftno-gasne industrije postiže niz stvari koje su važne i za privredu i za građane Republike Srbije.
Srbija obezbeđuje sigurnost za period od 30 godina, to je potpuno jasno, sa ovim sporazumom.
Država Srbija ima energetsku stabilnost od 30 godina i daje mogućnost, ono što je gospodin ministar rekao, da građani Srbije mogu da očekuju da u narednom periodu se može izvršiti gasifikacija cele teritorije Srbije, i to je veoma važno.
Druga stvar koja je takođe važna jeste i finansijski efekat kroz takse koje se naplaćuju za provod gasa na teritoriji Republike Srbije.
Treća stvar jesu investicioni radovi koji će se uraditi da bi se izgradio ovaj gasovod kroz Srbiju i tu je važno da naše, naročito građevinske firme, dobiju poslove, a to znači sigurno i zapošljavanje velikog broja ljudi koji će direktno raditi na izgradnji ovog gasovoda.
Još jedna stvar, to sam potpuno siguran, uopšte jačanje srpske ekonomije koja jeste u ovom trenutku tamo gde jeste, potpuno sam siguran kada imate jeftiniji energent, sigurnost što se tiče snabdevanja, onda ćete imati jeftiniji i konkurentniji proizvod, a to znači sigurno da će i proizvodnja u Srbiji na neki način biti lakša i sigurno boljitak za ljude koji rade u preduzećima.
Na kraju, hoću da vam kažem da potpuno verujem da će tim koji je formirala Vlada Republike Srbije uraditi sve da iovako dobar aranžman još malo popravi, da jednostavno budu svi zadovoljni što će se postići i potpuno sam siguran da će u danu za glasanje veliki broj narodnih poslanika podržati ovaj sporazum. Normalno, poslanici G17 plus će podržati ovaj sporazum i očekujem zaista brzu realizaciju svih delova ovog sporazuma.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, ja neću dugo. Amandman je sličan, da ne kažem istovetan, amandmanu narodnog poslanika iz SPS-a, gospodina Petronijevića. I obrazloženje je potpuno slično.
Ako hoćemo, gospodo narodni poslanici, da govorimo o pravednosti i pravičnosti, onda je zaista ovaj drugi sistem koji se pominje, Nimajerov sistem, pravedniji i pravičniji. Zašto je pravedniji i pravičniji? Zato što u lokalnom parlamentu imate tačno toliko odbornika koliko ste procenata glasova osvojili. Znači, to je potpuno jasno.
Ako hoćemo da favorizujemo velike stranke, što je takođe demokratsko pravo, onda imate ovaj predlog kakav je ovde. Zaista ovde je potpuno jasno da se ovim predlogom favorizuju velike stranke, odnosno one stranke koje dobijaju više glasova. Ko će biti oštećen ovim? Neću da govorim ni sa jedne, ni sa druge strane, ali lokalna politička scena u Srbiji je ponekad čudna, ponekad neizvesna. Prema tome, posle lokalnih izbora videćemo, na kraju krajeva, ko će biti nezadovoljan ovakvim rešenjem.
U obrazloženju zašto se amandman ne prihvata kaže se – u Predlogu zakona predloženi sistem omogućava i primenu tzv. prirodnog praga za stranke i koalicije nacionalnih manjina. Zaista ne želim nijednog trenutka da kritikujem one koji su pisali ovo obrazloženje, ali ako narodni poslanici žele da idemo na jednu pravednost i pravičnost na lokalnim izborima, onda bilo koji od ova dva amandmana, gospodina Petronijevića ili moj amandman, to omogućava. Ovaj drugi favorizuje velike stranke. Prema tome, u danu za glasanje, a to će verovatno biti danas, mi ćemo dati svoje mišljenje.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, kolege poslanici, pred nama je danas paket četiri zakona. To su zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, zakon o lokalnoj samoupravi, zakon o lokalnim izborima i zakon o glavnom gradu. Naša je ustavna obaveza iz Zakona o sprovođenju Ustava, član 3. stav 4, da ovaj set zakona usvojimo do kraja ove godine.
Što se tiče zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, njime se definiše teritorijalna organizacija naše države, pojam teritorija opština, grada, grada Beograda i njihove granice. Takođe, ovim zakonom se definiše i način, postupak osnivanja novih jedinica lokalne samouprave, spajanje ili ukidanje pojedinih jedinica lokalnih samouprava, kao i promena postojećih teritorija koje pripadaju lokalnim samoupravama.
Opština je ovim zakonom definisana kao osnovna jedinica lokalne samouprave, a uslov za formiranje opština je da na toj teritoriji živi negde oko 10 hiljada stanovnika. U Srbiji danas postoje mnoge opštine koje imaju i manje od 10 hiljada stanovnika, međutim, u ovom zakonu je rečeno da one opštine koje su do sada imale taj status, a imaju manje od 10 hiljada stanovnika, ostaju opštine, i mislim da je ta pravna tekovina, koja je nasleđena, veoma značajna.
S druge strane, postoje određeni ekonomski, geografski ili istorijski kriterijumi, data je mogućnost da se u narednom periodu mogu formirati opštine i ako negde bude bilo ispod 10 hiljada stanovnika. Znači, formiranje novih opština ovim zakonom nije ograničeno, postoji samo procedura koja se mora ispoštovati, koja je ugrađena u ovaj zakon o teritorijalnoj organizaciji, koja govori o tome kako se formiraju nove opštine.
Danas jeste vođena rasprava o tome da li su nama potrebne manje ili krupnije opštine. Ono što je tekovina, to je da, zaista, kod opština koje imaju manje stanovnika građani lakše pristupaju organima lokalnih samouprava.
Međutim, s druge strane, veoma je opasna jedna zamka, a to je da takve opštine, koje imaju manji broj stanovnika, nemaju kapaciteta za funkcionisanje, odnosno nemaju dovoljno stručnih ljudi koji mogu organizovati poslove koji su vezani za lokalne samouprave.
Ima još jedna stavka koja je vrlo važna. Ako imate mnogo malih lokalnih samouprava, odnosno mnogo malih opština, imate i veliku javnu potrošnju, što, s jedne strane, ograničava razvoj tih manjih sredina.
Druga stvar koju zakon o teritorijalnoj organizaciji definiše jeste i status gradova. Rečeno je da dobijamo 19 novih gradova, do sada smo imali pet, uključujući glavni grad, Beograd. To su dosadašnje opštine koje imaju blizu 100.000 stanovnika, malo više od 100.000 stanovnika ili malo manje.
Ono što je, takođe, ovim zakonom rečeno, jeste da i druge opštine koje imaju određene geografske, istorijske, kulturne predispocizije mogu da postanu u narednom periodu gradovi. Čini mi se da gradovi u narednom periodu, pošto dobijaju određena veća ovlašćenja, treba da budu nosioci razvoja određenog područja i onaj segment u našoj državi koji treba da obezbedi što ravnomerniji regionalni razvoj Srbije. Čini mi se da i državni organi moraju pomoći ovim novoformiranim i drugim gradovima, izuzimajući grad Beograd, da zaista budu nosioci tog regionalnog razvoja. Čini mi se da je ovim zakonom jedna stvar dobro uređena. Daje se mogućnost gradovima da svojim statutima, svojim pravnim aktima, definišu da li će imati dve ili više opština.
Dolazim iz opštine Kraljevo, koja će po ovom zakonu o teritorijalnoj organizaciji postati grad i postoje indicije da se jedan deo naše opštine, to je Ušće, koje je nekad imalo opštinu, definiše kao opština. To se daje ovim zakonom, odnosno status grada Kraljeva daje mogućnost za osnivanje jedne ili više opština, što može biti rešenje i za Kostolac, koji smo malopre pominjali.
Što se tiče drugog zakona, to je zakon o lokalnoj samoupravi, njime se uređuje funkcionisanje, kriterijumi za osnivanje, nadležnosti, organi i druga pitanja važna za lokalnu samoupravu. Što se tiče kriterijuma, to je ono što je preuzeto iz zakona o teritorijalnoj organizaciji. Želim da se osvrnem samo na tri stvari, kad je reč o Zakonu o lokalnoj samoupravi. Jedna su organi lokalne samouprave.
Što se tiče organa lokalne samouprave, u lokalnoj samoupravi su tri važna organa, to su skupština opštine, opštinsko veće i predsednik opštine i, na kraju, opštinska uprava. Ovim zakonom je definisano da je SO najviši organ u jednoj lokalnoj samoupravi. Čine je odbornici, koji se biraju neposrednim i tajnim glasanjem i mislim da, to je i ministar rekao, broje 75 odbornika, što je dosta, naročito kada smo spustili da su to opštine i sa sada nekih 80-ak hiljada stanovnika, ali ministar je u pravu.
Zbog iskustva od četiri godine, kako su te lokalne uprave funkcionisale, problema oko usaglašavanja njihovih statuta sa novim zakonom, mogućih problema u funkcionisanju, odnosno sprovođenju izbora u tim lokalnim samoupravama, mislim da je dobro rešenje da se zadrži postojeće stanje. Time se osigurava da lokalni izborni mogu nesmetano da se održavaju.
S druge strane, čini mi se da je ovim zakonom jedna stvar dobro urađena, a to je konstituisanje lokalnog parlamenta, odnosno lokalne skupštine. To je član 34. ovog zakona, koji kaže da je skupština konstituisana onog trenutka kada se izabere predsednik, predsedavajući skupštine i sekretar skupštine. To su dve ličnosti koje organizuju rad skupštine i mislim da tu neće više biti problema koje smo do sada imali.
Uređuje se još jedna stvar, odnosno kada predsednik skupštine neće da zakaže skupštinu, iako to od njega traži opštinsko veće i predsednik opštine, odnosno određeni broj odbornika, u ovom članu zakona se definiše kako se zakazuje skupština i niko više ne može da opstruiše rad jednog lokalnog parlamenta.
S druge strane, što se tiče izvršnih organa u lokalnom parlamentu, to su predsednik opštine i opštinsko veće. Predsednik opštine je, po ovom zakonu, iz reda odbornika, kao i njegov zamenik, a opštinsko veće mogu da čine stručnjaci zaduženi za pojedine oblasti, a mogu da budu ujedno i odbornici.
Kad je reč o polemici da li je bolji stari sistem ili ovaj sistem, iskreno govoreći, analizirajući sve ono što se dešavalo u poslednje četiri godine primene zakona iz 2002. godine, koliki su problemi bili na relaciji skupština – predsednik opštine, koliko je to uticalo na razvoj lokalnih samouprava, koliko je to uticalo na jednu lošu sliku lokalnih samouprava, čini mi se da je ovo dobro rešenje.
Ono što je, takođe, vrlo važno, onog trenutka kada predsednik opštine izgubi podršku većine u parlamentu, tog trenutka je smenjen i nema nikakvog prostora u kome mogu da se donesu neke stvari koje nisu u skladu sa zakonom, tako da se time uređuje da nema prekida u funkcionisanju vlasti. S druge strane, ako ne može da se formira opštinsko veće i da se izabere predsednik opštine, Ministarstvo može da uvede privremene mere da se to vreme ne gubi.
Kvalitativni korak u ovom zakonu jeste ono što pokušava i ministar da objasni, profesionalizacija lokalnih uprava. Lokalne uprave treba shvatiti kao stručne službe lokalnih samouprava, koje treba da izvršavaju određene zadatke koji su u skladu s Ustavom i zakonom. Treba da pomažu izvršnoj vlasti, naročito predsedniku opštine, jer je njegova odgovornost, po ovim zakonima, mnogo veća nego što je do sada bila.
Čini mi se da je izbor načelnika opštinskih uprava konkursom, naročito ako se to, kao što je ministar rekao, uredi posebnim pravilnikom ili nekim drugim aktom, zaista, važno pitanje za profesionalizaciju lokalne uprave, jer su do sada ljudi dovođeni po partijskom principu.
Time će svi problemi koje smo imali u funkcionisanju lokalnih uprava, odnosu lokalnih uprava, javnih ustanova, JKP itd., možda, moći da se isprave.
Dobra je stvar, a to je preneto iz starog zakona, i da lokalne samouprave, odnosno opštine koje imaju gradovi sa preko 50.000 stanovnika mogu da budu organizovane kao više uprava, ili kao jedinstvena uprava; stvar je dogovora i vizije lokalnog rukovodstva kako vidi bolju organizaciju lokalne uprave.
Ovaj, kao i prošli zakon, daje mogućnost lokalnim samoupravama da se udružuju u ostvarivanju zajedničkih važnih poslova koji su vezani za razvoj, i to se proširuje, pa to mogu da budu lokalne samouprave iz drugih država, poštujući zakon, spoljnu politiku i Ustav Republike Srbije.
Čini mi se da je to dobar primer, naročito u oblasti upravljanja komunalnim otpadom zajedničkih sanitarnih deponija, koje se koriste kod mnogih opština, formiranjem zajedničkih preduzeća za upravljanje tim sanitarnim deponijama. To u narednom periodu može biti i vodosnabdevanje i drugi poslovi i oblasti koje su važne za funkcionisanje jedne lokalne samouprave, a sve u korist kvaliteta života građana u tim lokalnim samoupravama.
Što se tiče Zakona o lokalnim izborima, ono što je za nas iz G17 plus značajno, jeste naš predlog da se cenzus podigne na 5%. To će u lokalnim samoupravama, odnosno opštinama i gradovima, omogućiti da nema malih stranaka i koalicija koje mogu, na neki način, da izazovu političke probleme. Pet posto će proći samo stranke i koalicije koje budu dobro organizovane i koje, zaista, mogu svojim programima da privuku glasače.
Takođe je definisano da u opštinama koje imaju preko 20.000 stanovnika, za svakog kandidata za odbornika, ide 30 potpisa. To je, takođe, ozbiljan posao.
Što se tiče manjih opština, dovoljno je i 200 za celu listu i mislim da se na taj način pomaže manjim opštinama, jer je u manjim opštinama, gde ima ispod 20.000 stanovnika, ostao ovaj kriterijum – 30 potpisa po odborniku, odnosno 30 birača da podrži svakog kandidata za odbornika, pa su, verovatno, jedna, dve ili tri liste mogle da se prijave za lokalne izbore. Ministar je rekao da je to sistem, nešto što je dogovoreno i što ima podršku većine.
Čini mi se da je ova formulacija koja ide u pravcu osiguranja mandata, da su vlasnici mandata političke partije, i to je, zaista, bio jedan od ozbiljnih izvora nestabilnosti u lokalnim samoupravama, možda, rešenje o kom treba diskutovati. Verovatno ćemo sutra, u Odboru za lokalnu samoupravu, diskutovati, pokušati da nađemo slično ili bolje rešenje ili da ovo rešenje ostavimo.
Ono što je, takođe, značajno, jeste da se uređuje nešto što je do sada lokalnim samoupravama stajalo sa strane, a to je pitanje opštinskih menadžera i glavnog arhitekte. Daje se mogućnost gradonačelnicima i predsednicima opština, zavisno od veličine, da se organizuju određeni stručnjaci koji su značajni, koji će pomagati, prvenstveno, u ekonomskom razvoju tih opština, ali se ograničava broj, što je, takođe, vrlo značajno.
Samo kratko sam još hteo da kažem o glavnom gradu. Položaj glavnog grada se uređuje zakonom o glavnom gradu. Zbog svih kapaciteta, ekonomskih i stručnih, Beograd treba da ima široka ovlašćenja i široku samostalnost. Ovim zakonom je delimično to dato, verovatno će i drugim zakonima Beogradu biti data još šira ovlašćenja.
Ono što je, takođe, značajno, to nije precizirano Ustavom, ali, verujući analogiji, pošto se predsednici opština i gradonačelnici u drugim gradovima biraju iz reda odbornika, Skupština grada Beograda će imati 110 odbornika. Gradonačelnik će se birati iz reda odbornika. Takođe, Gradsko veće će se birati po istom principu kao što se bira i kod ovih drugih gradova i opština.
U Beogradu, čini mi se, a mislim da nisam pogrešio, data je mogućnost da postoji gradski menadžer i gradski arhitekta. Mislim da je to dobro rešenje, jer, ipak, Beograd je veliki grad i ta dva stručnjaka mogu, uz dobru koordinaciju sa gradonačelnikom, da pomognu razvoju Beograda, iako Beograd, čini mi se, sada ima značajan razvoj.
Ono što je najvažnije, način organizacije gradske uprave, kako grada Beograda, tako i drugih opština, definiše se statutima, koji će po zakonu morati vrlo brzo da se donesu.
Na kraju, čini mi se da je ovaj paket zakona važan za funkcionisanje lokalne samouprave, nešto što mi treba da ispunimo i po Ustavnom zakonu. Što se tiče G17 plus, podržaće ove zakone u danu za glasanje i nadam se da će biti usvojeni velikom većinom u ovom parlamentu.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi plan prihoda i rashoda, odnosno budžet Republike Srbije za 2008. godinu, koji treba da dobije verifikaciju od strane narodnih poslanika ovde u Skupštini Srbije.
Ono što je gospodin ministar rekao i što je naznačeno u predlogu ovog budžeta, da će Vlada Republike Srbije pokušati u kratkoročnom i srednjoročnom planu da obezbedi nekoliko stvari, od kojih su najvažnije makroekonomska stabilnost, a to znači da inflacija u narednom periodu bude maksimalno do 6%, dinamičan privredni rast, znači godišnje negde oko 6%, rast zaposlenosti i standarda stanovništva, ubrzan proces stabilizacije i pridruživanje države Srbije Evropskoj uniji, ubrzano sprovođenje preostalih ekonomskih reformi i ravnomerniji regionalni razvoj.
Sagledavajući ono što je Vlada na neki način planirala, hoću da kažem nekoliko reči kako će jedan deo ovog budžeta, koji se odnosi na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, pomoći ostvarivanju ciljeva koji su definisani u ovom nacrtu budžeta. Prevashodno se odnose na povećanje zaposlenosti i privrednog rasta, ravnomerniji regionalni razvoj i, na kraju krajeva, približavanje države evropskim integracijama.
Deo ovih mera je primenjivan i u 2007. godini i sve analize pokazuju da su dale određene rezultate i čim je nešto dobro, dobro je da se to nastavi i u 2008. godini, i to je planirano u ovom budžetu.
Ono što je vrlo značajno, i vidi se u stavkama koje su vezane za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, i u ovoj godini će se nastaviti kreditiranje privrednih subjekata na celoj teritoriji države Srbije i za tu svrhu je izdvojeno preko tri milijarde dinara. Ova sredstva su namenjena za kratkoročne i dugoročne kredite, a ti krediti se mogu koristiti za nabavku opreme, repromaterijala, izgradnju proizvodnih pogona i sve ono što je važno na neki način da privrednici lakše posluju i da se privreda razvija.
Drugi deo sredstava je namenjen i za razvoj malih i srednjih preduzeća i ta sredstva će direktno biti ulagana preko Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća, i u budžetu je planirano za tu svrhu 272 miliona dinara.
Prošle godine u Srbiji prvi put se krenulo sa kreditiranjem tzv. start-ap krediti, odnosno krediti za početnike, za ljude koji imaju ideju kako da zasnuju svoj biznis, jednostavno, negde oko 5.000 prijava je bilo za te kredite, odobreno je negde oko 1.800 kredita.
Šta to znači? Od 1.800 kredita, nadam se da će veliki broj od tih ljudi koji su započeli svoj biznis nastati mala i srednja preduzeća koja će se u narednom periodu razvijati, a po svim pokazateljima okosnica razvoja mnogih država, a i države Srbije u narednom periodu, što se tiče privrede, jeste razvoj tih malih i srednjih preduzeća. Za tu svrhu, u ovoj godini, u budžetu je predviđeno 2,2 milijarde dinara.
U ekonomskim analizama svi znamo da država Srbija u ovom trenutku ima značajan spoljnotrgovinski deficit i izvoz naših proizvoda u narednom periodu je vrlo značajan. Sagledavajući to, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predložilo je, a Vlada je usvojila, da se i u ovoj godini za kreditiranje izvoznih poslova, a to znači za smanjenje našeg spoljnotrgovinskog deficita, izdvoji 1,2 milijarde dinara.
Šta to znači? Svi oni privrednici koji mogu da izađu na tržište, koji imaju proizvod za tržište, dobiće pomoć države da bi lakše osvajali ta tržišta i da bi laške imali proizvodnju koja je sa kvalitetom i proizvod koji je kvalitetom moguće plasirati na određena tržišta.
Nastaviće se takođe i jedna dobra stvar koja je krenula u toku prošle godine, naročito kod mladih ljudi koji završavaju fakultete i koji imaju određene inovativne aktivnosti, da sve inovacije koje imaju mogu da se pretvore u gotov proizvod, i za tu svrhu je izdvojeno negde oko 250 miliona dinara, 50 miliona dinara više nego što je bilo izdvojeno u 2007. godini.
Takođe će se nastaviti i preko Nacionalne službe za zapošljavanje podrška aktivnim merama traženja posla, odnosno zapošljavanja, a to znači kreditiraće se i javni radovi, i samozapošljavanje i otpremninom do posla i sve ono što daje rezultate da bi se što veći broj ljudi u narednom periodu zaposlio i u tu svrhu je predviđeno tri milijarde dinara.
Na kraju, još jedna mera koja je vrlo značajna jeste da se vodi računa i o uslovima rada i o platama ljudi sa invaliditetom. U tu svrhu, preduzetnima će biti subvencionisano iz budžeta oko milijardu dinara u 2008. godini.
Prošle godine je takođe krenula jedna mera koja je vezana za nerazvijena područja, odnosno za razvoj privrede tih nerazvijenih područja. Zašto? Pokazalo se, po nekim analizama, da razlika između najnerazvijenijih prostora u Srbiji, odnosno opština u Srbiji, i najrazvijenijih opština u Srbiji je 1:15, razlika je, zaista, u toj skali velika, dok u razvijenim zemljama ta razlika je 1:5.
Sagledavajući to, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, uz podršku Vlade, prošle godine je obezbedilo određena kreditna sredstva prema privredi tih nerazvijenih opština, smatrajući time da će se pojačati privredna aktivnost i zapošljavanje ljudi i, jednostavno, ti krediti su vrlo povoljni, oni su na nivou godišnje kamate 1% i ove godine će se preko Fonda za razvoj nastaviti to kreditiranje i za tu svrhu je namenjeno dve milijarde dinara u ovoj godini.
Razvoj infrastrukture, naročito komunalne infrastrukture, industrijskih zona, tehnoloških parkova, jednostavno je važno za sve opštine u Srbiji i preko Nacionalnog investicionog plana u ovoj godini, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, planirano je da se utroši negde oko 4,4 milijarde dinara. To će sigurno na neki način poboljšati i kvalitet života ljudi u tim sredinama.
Ono što je takođe važno i gde Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja može dati svoj maksimalni doprinos jeste i razvoj turizma u državi Srbiji. Prema strategiji razvoja turizma, planirano je da u sledećih tri-četiri godine prihod od turizma u državi Srbiji bude preko milijardu dolara. Ove godine očekuje se prihod negde oko 600 miliona dolara i da bi se ostvario taj prihod od milijardu u sledeće tri-četiri godine, zaista mora da se u narednom periodu povesti računa o kvalitetu turističke ponude, kao i o kvalitetu turističke infrastrukture.
Prošle godine u državi Srbiji je uloženo negde oko 4,5 milijarde dinara za razvoj turizma, ove godine ta svota novca koja će se uložiti, koja je planirana u budžetu za razvoj turizma, nešto je veća i to će biti negde oko pet milijardi dinara.
Najveći deo sredstava, negde oko 3,5 milijarde dinara, biće uložen u razvoj turističke infrastrukture, i to se odnosi na infrastrukturu za potrebe banja, planinskih centara, rečnog, banjskog turizma, znači, na celoj teritoriji Srbije pokušaće se svugde gde postoje turističke destinacije da se obezbedi kvalitetna infrastruktura, da bi se stvorili preduslovi da imamo brži razvoj turizma u državi Srbiji.
Čak ovde treba dodati i još milijardu dinara koja će ići za razvoj infrastrukture preko Nacionalnog investicionog plana, a to su oni projekti koji su predloženi od strane lokalnih samouprava ili od strane državnih organizacija.
Pored toga, ono što je i prošle i pretprošle godine rađeno, preko Fonda za razvoj uložiće se negde oko 300 miliona dinara, to znači više 50 miliona dinara nego prošle godine, za poboljšanje turističke ponude, odnosno privrednici koji imaju ugostiteljske objekte moći će da konkurišu i da dobiju povoljne kredite, gde je godišnja kamata 1%, da bi na neki način poboljšali kvalitet svojih ugostiteljskih objekata.
Sagledavajući sve ono što je izneto od strane ministra i što se može naći u predlogu budžeta za 2008. godinu, što se tiče G17 plus i poslaničke grupe G17 plus, mi smo zadovoljni budžetom za 2008. godinu.
U danu za glasanje ćemo podržati budžet za 2008. godinu, što računam da će uraditi i drugi poslanici ovog parlamenta. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da dam nekoliko važnih činjenica, zbog čega će poslanička grupa G17 plus podržati zakon, odnosno Sporazum o viznim olakšicama za građane Srbije koji putuju u EU, odnosno Evropsku zajednicu, a koji je potpisan 18. oktobra 2007. godine i nadam se da će početi da se primenjuje u januaru 2008. godine.
Ono što je, čini mi se, na početku, vrlo važno reći šta se postiže ovim sporazumom? Postiže se olakšavanje procedure za izdavanje viza naših državljana, odnosno državljana Republike Srbije od strane zemalja članica EU i Evropske zajednice, tamo gde se primenjuju šengenske pravne tekovine za boravak naših građana u tim zemljama.
Važno je napomenuti koje su to olakšice koje se ovde daju. Prva stvar, koja je važna, jeste da se smanjuje broj dokumenata koje će naši građani podnositi za dobijanje tih viza. Znamo da je do sada trebalo četiri ili pet dokumenata, a nekada i više, a sada je dovoljan jedan ili dva dokumenta. Prvi dokument da pripadate određenoj grupi na koju se vizna olakšica odnosi i drugi dokument jeste gde putujete, odnosno posao koji treba da obavite.
Druga stvar, to je olakšica, jeste i vreme za koje treba da se izda viza. Ono je predviđeno na 10 dana, a gospodin ministar je juče rekao da to vreme može da bude kraće, negde, tri dana, a ako se na neki način pravi neka dopunska provera, onda to vreme ne može da bude duže od 30 dana, što mislim da je veoma značajno za naše građane u ovom trenutku.
Treća stvar koja se odnosi na olakšice, jeste to da je vreme boravka naših ljudi u tim zemljama produženo, znači, može da bude 180 dana, i da 90 dana mogu boraviti neprekidno u tim državama, što mislim da je veoma značajno, a sa druge strane, javlja se mogućnost da to vreme, ako nema nekih prekršaja, može da se produži, što mislim da je i sa te strane značajno za naše ljude.
Četvrta stvar, koja je vrlo bitna, jeste da se cena za vize ne menja, ostaje 35 evra, a sa druge strane posebne grupe ljudi, to su deca i penzioneri, oslobođeni su plaćanja ove naknade, što mislim da je za tu grupu ljudi veoma značajno u ovom trenutku.
Šta se još postiže ovim sporazumom? Postiže se direktni kontakt među ljudima, a to će dovesti do razvoja ekonomskih, kulturnih, humanitarnih, naučnih i drugih veza.
Ovaj sporazum predstavlja prvi korak ka onoj najvažnijoj stvari koju očekujemo, to je, da naši građani dobiju mogućnost bezviznog režima, odnosno da bez viza mogu da putuju po zemljama EU.
Druga stvar koja je vrlo značajna jeste na koga se ovaj sporazum odnosi? Ovaj sporazum se odnosi na poslovne ljude, na naše privrednike, odnosi se na advokate, lekare, naučne radnike, umetnike, sportiste, studente i đake. Vrlo je značajno da se odnosi i na naše privrednike. Mi imamo jedan problem u državi, a to je spoljnotrgovinski deficit i on je zaista izražen i ove godine, kao što je bio i prošle i pretprošle i niz godina unazad.
Mislim da je vrlo značajno da naši privrednici na jedan lakši način mogu da uspostavljaju ekonomske veze sa privrednicima iz drugih država, naročito iz država EU, jer je to veliko tržište, a to znači da naši proizvodi mogu da idu na to tržište. Da bi naš proizvod mogao da ide na to tržište, potrebno je da imamo kvalitetan i dobar proizvod, a to znači da moramo da imamo dobru tehnologiju.
Sledeća stvar je, da naši privrednici mogu da uspostave veze sa privrednicima iz tih regiona. Na ovaj način, skraćivanjem i olakšavanjem procedura za izdavanje viza, umnogome će se olakšavati privrednicima kako mogu da odu i da uspostave kontakt, a to znači da prošire svoje tržište, tako da mogu da posećuju određene sajmove i da mogu da se upoznaju sa novom tehnologijom, a to je veoma značajno za njihovu proizvodnju, i sve to, da bi proizveli dobar i kvalitetan proizvod.
Sa druge strane, čini mi se da je veoma značajno i za naše naučne radnike, studente i učenike, jer državi Srbiji je potrebno znanje i čini mi se da na ovaj način olakšavanja procedura, dakle, odlaska u zemljama EU, moguće je mnogo lakše prisustvovati seminarima, različitim simpozijumima, na stručnim usavršavanjima da budu prisutni, a sve je to način da se dođe do novog znanja koje treba implementirati ovde u Srbiji.
Čini mi se da je veoma značajno i to, da je obuhvaćena ovim sporazumom, dopunska grupa, ciljna, a to su ljudi i građani kojima je potrebno lečenje, ljudi koji hoće da idu na turistička putovanja u određene posete zemljama EU.
Šta je glavni cilj ovog sporazuma? Glavni cilj ovog sporazuma je pokazivanje volje EU građanima Republike Srbije, misli se i na zemlje zapadnog Balkana, da se odvija brža integracija u EU.
Primenom ovog sporazuma od 1. januara 2008. godine, omogućiće se lakše kretanje ljudi i jačanje integracionih procesa naše zemlje i EU i to jeste jedan od važnih koraka ka pridruživanju naše zemlje EU.
Pošto je ovaj sporazum uslov za sledeća dva sporazuma, a to je Zakon o readmisiji i bilateralnoj saradnji između Srbije i Francuske u oblasti readmisije, poslanička grupa G17 plus će podržati i ova druga dva sporazuma.
Moje očekivanje je da svi poslanici Narodne skupštine Republike Srbije u danu za glasanje podrže ova tri sporazuma, koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 104, koji kaže, narodni poslanici su dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.
Da budemo iskreni, ceo dan smo danas radili, u stvari od 10,00 sati do sada, i mislim da sve vreme smo kršili dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Od ovih, koliko ima, sedam sati, ako računamo pauzu malo manje, razgovarali smo o tački dnevnog reda koja je danas najviše deset minuta.
Sve ostalo bilo je vezano ili za pojedine lokalne samouprave, gde mora da se rešava problem koji je nastao, ili je vezano za nešto što je bilo u prošlosti, bližoj ili daljoj. Sve vreme nismo se nijedanput pokušali vratiti da uradimo ono što je zaista danas trebalo da uradimo, a to je da 17 amandmana, koliko ima po ovoj tački dnevnog reda, pokušamo na neki način da diskutujemo, da kažemo zašto smo za njih, zašto smo protiv njih i da ovu tačku makar danas završimo.
Na kraju, pravo je poslanika u svakom trenutku da koriste Poslovnik o radu Skupštine. Pravo je i da koriste Poslovnik, članove 225. i 226. i sve druge članove da bi došli do nekih informacija koje će njima pomoći, kao narodnim poslanicima, da bolje obavljaju posao za koji su birani iz reda građana Srbije.
Nažalost, nemamo pravo da vršimo opstrukciju iz prostog razloga što svi ti građani nas i plaćaju.
Zaista nije lepo da od ovih sedam sati, ponavljam ponovo, samo smo deset minuta najviše pričali o tački dnevnog reda, a sve ostalo bilo je, moram priznati u ovom trenutku, politička kampanja.
Nažalost, to nije dobro, po mom shvatanju i po shvatanju stranke G17 plus.
Još jednom koristim priliku, molim vas i pozivam vas da se vratimo na tačku dnevnog reda, da pokušamo da završimo ovu tačku dnevnog reda danas, a sutra ili u nekom drugom danu videćemo kako će se dalje raditi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine predsedavajući, pred nama se danas nalazi plan prihoda i rashoda državne kase, odnosno budžeta Republike Srbije za 2007. godinu, i njega treba da verifikuju narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Ono što je značajno za G 17 plus i za šta se G 17 plus zalagao u predizbornoj kampanji, a, na kraju krajeva, i za šta smo preuzeli odgovornost u poslovima ministarstva u Vladi Republike Srbije, dobrim delom je ispoštovano u budžetu za 2007. godinu koji se nalazi pred nama Danas želim da govorim samo o planu koji je predviđen u budžetu za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Značajno je ono što planira to ministarstvo, a to su neka tri strateška cilja: povećanje zaposlenosti u Srbiji, povećanje izvoza i ravnomerniji regionalni razvoj Srbije.
Da bi se u narednom periodu, u 2007. i 2008, kao i u ostalim godinama, ova tri strateška cilja na neki način i ostvarila, Ministarstvo je predvidelo nekoliko vrlo značajnih mera.
Što se tiče nezaposlenosti, to smo juče ovde čuli, po poslednjim podacima iz 2006. godine, u Srbiji negde oko 692 hiljade ljudi nema posla, a to je nekih 21,6%. To je jedan od najvećih problema u Srbiji. Ono što će Ministarstvo uraditi jeste da će podržati one mere koje su ranije primenjivane i koje su dale dobre rezultate, a definisaće i nove mere koje će se primenjivati u 2007, a računam, i u 2008. godini.
Sigurno ostaje stara mera koja je vezana za mikrokredite za zapošljavanje. To znači da oni ljudi koji imaju ideju kako da prošire svoj biznis, odnosno posao, da zaposle četvoro do petoro novih ljudi, mogu očekivati da dobiju od države, po vrlo povoljnim uslovima, kredite i za tu namenu u budžetu za 2007. godinu je predviđeno 1,13 milijardi dinara. To je za ovih šest meseci, koliko je još ostalo do kraja godine.
Druga stvar, koja će, takođe, ostati budžetu od prošle godine, jeste podsticanje grinfild investicija. Mi moramo na neki način da privučemo i strane kompanije i domaće preduzetnike da ulažu u opštine u Srbiji. Jedan od načina jeste da za svako radno mesto odobrimo određena sredstva iz budžeta, da bi ljudi došli u naše opštine da investiraju. To je započeto prošle godine i dalo je prve rezultate.
Imamo dobre primere u Inđiji, imamo dobre primere u Medveđi, Vranju i u drugim mestima, gde se znatan broj ljudi, nekoliko stotina, zaposlilo. Ove godine će se nastaviti da se daje od dve do 10 hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto. Na taj način, očekujemo ove godine da, preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, nekih 15 hiljada ljudi nađe posao. Mislim da je u ovom trenutku to vrlo značajno.
Ove godine će se planirati dve nove mere. Jedna od mera jeste - pretvaranje inovacija u gotove proizvode. Želja je da se pospeše svi oni mladi ljudi koji završe fakultet i koji imaju inventivnost, odnosno imaju neku inovaciju koja može da dovede do proizvodnje nekog gotovog proizvoda u narednom periodu, koji može da se plasira na tržištu. Država će pospešiti takve ljude ili će pospešiti privrednike koji su prepoznali da sa tim proizvodom mogu da nastupe na tržištu. Na taj način bi mladi ljudi našli posao, a ono za šta su se školovali i imali ideju, tu ideju bi materijalizovali.
Poslednja stvar koja će se, takođe, primeniti jesu krediti za početnike. Svi koji se bave privatnim biznisom, odnosno poslovima, znaju da je vrlo teško kada počinjete nešto da radite. Do sada su bili nepovoljni i krediti banaka, a u ovom trenutku će država pokušati da na jednostavniji način, s kamatama od 1% i netraženjem hipoteke, već će hipoteka biti ručna zaloga za opremu koja se nabavlja, tim ljudima omogući da mogu da započnu svoj biznis, da imaju neki grejs period.
Jednostavno, kada taj biznis razviju, na neki način, da posle toga vrate ono što su uzeli od države, za neke druge.
Ono što će se, takođe, nastaviti u 2007. godini, jeste obrazovanje, obuka i prekvalifikacija ljudi, jer zaista moramo priznati da struktura ljudi koji čekaju posao ne odgovara potrebama privrede i države. Sama država mora tu da odradi posao i da te ljude prilagodi trenutku u kome se nalazimo, odnosno da ti ljudi mogu da lakše dobiju posao.
Druga važna stvar jeste ravnomerni regionalni razvoj. Mi sada u Srbiji imamo Beograd i veće centre koji se naglo razvijaju, a imamo niz malih opština koje imaju zaista velike probleme. Ti problemi su u oblasti infrastrukture, u oblasti privređivanja, nedostatka radnih mesta.
Šta se danas u Srbiji dešava? Iz velikog broja malih opština, ljudi se iseljavaju, iseljavaju se prema većim centrima i imate niz malih opština gde je trenutno slaba naseljenost ljudi, a u nekim delovima, čak, imamo prostore koji su skoro nenaseljeni. Tako je u Raškoj oblasti, južnoj Srbiji, istočnoj Srbiji i mnogim drugim mestima. Dakle, taj proces se nastavlja i mislim da u budućnosti to mora da se zaustavi.
Ono čime Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj planira da, na neki način, te procese zaustavi, odnosno da pomogne ravnomernijem regionalnom razvoju, jesu dve mere. Jedna mera jeste kreditiranje za podsticanje zapošljavanja i obnavljanja proizvodnje u tim nerazvijenim opštinama.
Videćete da je u budžetu za 2007. godinu planirano da se u 52 opštine u Srbiji, samo u privredu, investira nekih 1,3 milijarde evra, iz prostog razloga, da bi ti preduzetnici, odnosno privrednici iz tih opština koje su nerazvijene, imali mogućnosti da dođu do tih sredstava, da mogu da investiraju u svoje programe, a time i da zaposle ljude. Samim tim, kada se zaposle ljudi, ti ljudi će ostati u tim opštinama i rešićemo pitanje odlivanja i kadrova i ljudi sa tih prostora.
Sledeće što će se naći u budžetu za 2007. godinu jeste razvoj lokalne infrastrukture i razvoj industrijskih zona i parkova u opštinama Srbije.
Planirano je da se u 43 opštine u Srbiji investira 1,6 milijardi dinara za razvoj industrijskih zona. Ono što je vrlo značajno, opštine u Srbiji moraju da nađu određene stimulanse da privuku kako domaće, tako i strane investitore. Jedan od načina jeste da se uredi infrastruktura, odnosno te industrijske zone, da se po povoljnim uslovima ili, čak, besplatno tako infrastrukturno opremljene zone ponude potencijalnim investitorima koji će investirati i zaposliti ljude iz opština.
Značajno je, takođe, da je transfer sa viših nivoa vlasti prema lokalnim samoupravama ove godine duplo veći nego što je bio prošle godine.
Prošle godine je iznosio 14 milijardi dinara, a ove godine 29 milijardi dinara. To je još jedan od načina, čini mi se, kako država pokušava i treba da pokušava da pomogne lokalnim samoupravama, naročito onima koje su nerazvijene. U narednom periodu, treba polako planirati donošenje zakona o decentralizaciji i onda bi to bila potpuna zaokružena stvar.
Ono što je za mene, kao za poslanika iz Kraljeva, značajno, jeste da je među ove 43 industrijske zone koje će se uređivati u Srbiji uvrštena i industrijska zona Šeovac, koja se nalazi u Kraljevu. To je projekat proširenja i infrastrukturnog opremanja industrijske zone Šeovac i ove godine je predviđeno da se uloži nekih 40 miliona dinara u objekte u toj industrijskoj zoni.
Zaista je značajno za opštinu Kraljevo, koja ima preko 120.000 stanovnika, da će sutra moći da ponudi potencijalnim investitorima infrastrukturno opremljeno zemljište na jednom delu, gde oni mogu da podignu svoje fabrike i da zaposle svoje ljude.
Druga stvar koja je važna u ovom programu razvoja infrastrukture, takođe iz programa regionalnog razvoja, dva velika projekta koji su, isto tako, važni za moju opštinu, jeste proširenje izvorišta u Žičkom polju i crpna stanica u naselju Ribnica, koji će se, takođe, finansirati iz ovih sredstava.
Ovim će lokalne samouprave, a i moja lokalna samouprava, dobiti veliki podstrek, jer je pitanje vodosnabdevanja naše opštine jedno od strateških pitanja razvoja opštine, zato što mi u opštini Kraljevo i gradu Kraljevu, em što nemamo dovoljno vode, em, sa druge strane, ni voda nam nije kvalitetna.
Ovim projektom, koji će ovog puta ići preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, mi ćemo rešiti pitanje vodosnabdevanja i dobićemo nekih 30 do 40 novih litara vode. Što se tiče prečišćavanja, to ćemo rešiti drugom prilikom.
I, na kraju, ono što hoću kažem jeste da je Predlog budžeta za 2007. godinu, po oceni G17 plus, dobar. Normalno, Poslanička grupa G17 plus će glasati za ovaj budžet i pozivamo sve ostale poslanike da podrže budžet za 2007. godinu.
Hvala.

Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 101. i član 104, da su narodni poslanici dužni da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Gospođica Jovanović je iznela niz kvalifikacija koje ne stoje, a upućene su stranci G17 plus. Prvo, nema zaista smisla govoriti da samo poljoprivrednici koji su članovi G17 plus dobijaju kredite. To nije tačno. Hiljade i milione primera imate da su i članovi SRS-a dobijali kredite. Znam, bar, u Kraljevu, u jednom selu, petoro ljudi koji su dobili kredit, a članovi su SRS-a. Idite u mesto koje se zove Lađevci, vaš poslanik iz Kraljeva to veoma dobro zna, a veoma dobro zna šta se dešava.
Druga stvar koju hoću da vam kažem, odnosi se na Nacionalni investicioni plan. Svi koji su se malo bavili Nacionalnim investicionim planom u toku prošle godine znaju kakva je bila procedura za prijavljivanje, za projekte za Nacionalni investicioni plan. Državne institucije i institucije lokalne samouprave, nevladine organizacije, udruženja građana, imali su prava da predlože projekte za Nacionalni investicioni plan. Nisu imale pravo političke partije.
Postoji projektni centar u koji su se slivali svi predlozi. Postoji Savet za odobravanje projekata, koji su sačinjavali pet ministara i njihovi saradnici, takođe, iz ministarstava. Šta se onda dešavalo? Dešavalo se da su oni projekti koji su imali projektnu dokumentaciju i one opštine koje su konkurisale sa kvalitetnim projektima, bile u planu za finansiranje iz NIP-a. Oni projekti koji nisu finansirani prošle godine, pretpostavljam da se finansiraju ove godine.
Tačno se zna koliko se sredstava moglo povući prošle godine i tačno se zna koliko sredstava se može povući ove godine i, verovatno, pošto je NIP planiran za pet-šest narednih godina, znaće se sledeće godine koliko će se povući sredstava.
Zaista nema smisla optuživati jednog ministra, jednu političku partiju da je uzurpirala neke projekte. Budite iskreni, pa kažite koliko ima predsednika opština u Srbiji iz SRS-a koji su konkurisali za projekte NIP-a i prošli su.
Znam primer iz Požege, gasifikacija Požege. Da li je predsednik opštine Požega iz Srpske radikalne stranke, jeste. Jeste. Zaista treba da budemo iskreni, mislim da ne treba optuživati ni ministra Dinkića, a ni G17 plus.