Gospodine predsedniče, još jednom, dame i gospodo, ipak je neophodno reći istinu o terminu. Pa, valjda je svima poznato da i Nemci i Mađari imaju sličnu situaciju kao Albanci, ali se za ovom govornicom i, uopšte, u javnosti, u medijima, nikada ne koriste izvorni termini, nego se koristi opštepoznat termin u bilo kojoj prilici.
Ako su Albanci ovde manjina, a vi im dajete novi naziv - Šiptari, da li mi to sada stvaramo novu naciju ovde?
Znate, koje posledice proizilaze posle, ako imate takav pristup. Ja govorim da se termin ''Šiptari'', uglavnom, koristi u pežorativnom, uvredljivom smislu, to je činjenica i realnost. Ne vidim zbog čega biste koristili termin ''Šćipnija'', za Albaniju, jer nisam čuo da je iko u ovoj sali i u ovom parlamentu upotrebio taj termin za Albaniju.
Dakle, stoji termin ''Albanija'' i ''Albanci'' i oni su i u Albaniji, i na Kosovu, i ovde - Albanci i ništa drugo. Čemu ta potreba za različitim terminima, opet kažem, u kontekstu koji sam malopre rekao?
Princip da treba da rade i Srbi i Albanci jeste, gospodine Vučiću, to je demokratski pristup, ali je ovde problem što Albanaca na graničnom prelazu nema ni za lek. To je sada problem, to je ta logika da ne treba. Tek su pre nekih mesec dana, iz lokalne policije, iz onog multietničkog sastava, prebacili dvojicu, više zbog tih kritika. Jer, ako odeš u Makedoniju - ima i Makedonaca, i Srba i svi oni rade na tom graničnom prelazu.
Zbog čega bismo mi bili izuzetak, koje je to pravilo, da li to piše u Ustavu, da li to piše u Zakonu? Vi ćete, verovatno, reći - ne, a onda zašto je praksa takva?
Znači, nisam se zalagao da budu samo Albanci, nego da budu i Albanci, jer je to civilizacijski zahtev.
Konačno, ono o čemu se priča od 2001. godine, preko Koordinacionog tela, kojem su puna usta hvalospeva o tome kakve su rezultate postigli na tom području, a nikada nisu pristali na analizu, da se realno pogleda šta su uradili, šta nisu uradili, jer u integraciji Albanaca uopšte, odnosno, ni u čemu nisu uspeli.
Pogledajte Koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu. U tom koordinacionom telu, koje je Vlada Republike Srbije formirala od 2000. godine, sem prevodioca, nema nijednog Albanca kao rukovodećeg ili stručnog kadra, iako to telo treba da radi za Preševo, Bujanovac i Medveđu, gde većinu čine Albanci.
Gde tu ima logike? O tome govorimo, gospodine Vučiću, da Albanaca nema ni izbliza, da u pojedinim institucijama uopšte nisu zastupljeni. Mi govorimo o tom civilizacijskom zahtevu, da konačno to rešimo, da se tim problemom više ne bavimo.
Mislim da je gospodin Šarović pre neki dan govorio da je u Bujanovcu albanska većina, odnosno partija, eleminisala predstavnike Srba.
Ja da vam iznosim podatak da je unutar administracije načelnika, unutrašnje raspodele, pola Albanaca, a pola Srba. U institucijama koje su u kompetenciji lokalne samouprave, ima otprilike, orijentacija je - 60% rukovodilaca Albanaca, a 40% Srba. A kod državnih organa nema nijednog Albanca, svi su redom Srbi u državnim organima lokalnog nivoa, opštinskog nivoa.
Da vam još jednom dodam i sledeći podatak. Tamo gde Albanci vode lokalnu samoupravu, zaposleno je 35% Albanaca, a 70% Srba, a u državnim organima je obrnuto, jer svega 10%, i manje od 10% ima Albanaca. To je trenutna etnička struktura opštine Bujanovac, gde po popisu ima 60% Albanaca, a oko 30% Srba i 10% Roma i ostalih.