Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, ja ću ukratko u ime Poslaničke grupe SDA-PDD da iznesem mišljenje o Predlogu zakona o udžbenicima.
Prvo bih počeo sa relacijama i odredbama u svim postupcima koji su ovim zakonom predviđeni, i u pogledu utvrđivanja plana udžbenika i utvrđivanja liste odobrenih udžbenika, kataloga, odobravanje udžbenika od strane ministra, izbora udžbenika po školama, je apsolutno u najvećem delu u pitanju koja je uloga nacionalnog saveta nacionalne manjine. I ovo što je već do sada izneto, shodno određenim situacijama i u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i ovde imamo, tu i tamo, nedorečenosti, ili da kažem sukob sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina - da li se daje mišljenje ili je u nivou predloga. Jer, u tom zakonu nacionalnih saveta manjina ipak je prevashodno davanje predloga, a ipak je niži nivo kad se traži samo mišljenje, pa otuda onda ima u praksi problema.
Moram priznati da smo dosta neusaglašenosti sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja već uskladili, jer su ranije bili poprilično oštri sukobi i nedorečenosti. Mislim da i ovde može, preko amandmana, da se usaglase u svakom detalju ili svakoj odredbi gde se takve nedorečenosti ili takvi sukobi pojavljuju.
Ovde se u praksi često javljaju problemi da se ne ide željenom dinamikom u rešavanje veoma zaoštrenog problema obezbeđivanja udžbenika u nastavi na jezicima manjina. Ministar je spomenuo to. Kod određenih manjina su ti problemi blaži, ali ima manjina gde se to javlja u veoma zaoštrenoj formi, verovatno i zbog zakonskih nedorečenosti, zbog nedovoljno kapaciteta nacionalnih saveta nacionalnih manjina, pre svega uz sve nedostatke, ali i odgovarajućih finansijskih sredstava.
Znate, tu se javlja problem i neadekvatne zastupljenosti manjina u Ministarstvu prosvete pa i u ovim drugim najvažnijim organima centralnim koji se tiču rada škola i problematike udžbenika, nastavni program. Mislim na Republički prosvetni savet i na Zavod o unapređivanju nastave.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja je čak i predvideo još onom prvobitnom varijantom 2010. ili 2009. godine, kada je usvojen, tada je lepo bilo predviđeno da ima mogućnosti da Republički prosvetni savet ima stalne komisije koje bi se bavile problematikom nacionalnih manjina. Isto je takođe predviđeno za Zavod za unapređivanje nastave da i tu ima odgovarajućih jedinica organizacionih koje bi se bavile tim specifičnostima, a što bi doprinelo da i problem obezbeđivanja udžbenika u celokupnom lancu koji je zakonom predviđen bi bio kvalitetniji kada bi imali i u zavodu i u Prosvetnom savetu adekvatnu zastupljenost, naravno, uz daleko bolju organizovanost i veći kapacitet nacionalnih saveta nacionalnih manjina da se bave ovom problematikom.
Tako da, kao što se vidi u primeru Nacionalnog saveta albanske manjine, bilo je nekih pomaka, bilo je konkretnih rezultata od 2010. godine, ali dinamika je bila spora. Tu ima mnogo još uvek da se radi, kao što ima i kada su u pitanju škole na bošnjačkom jeziku.
Sada je po meni ovde veoma važno kako amandmanima rešiti u trenutnoj verziji zakona problematičan predlog za manjine, kada je u pitanju rok od četiri godine. U onom delu kada ministarstvo po pravilu, kako kaže, objavljuje javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje udžbenika, pa taj četvorogodišnji period sledi onda i u oblast kada treba napraviti listu udžbenika, isto i kod kataloga udžbenika, pa to onda ide još i kod izbora udžbenika, kada nastavničko veće treba da odredi udžbenike s kojima će raditi ta škola, opet je dat period od četiri godine. Šta kada nema nijednog udžbenika? Znači, prođe taj rok, ta prelomna godina kada se to radi i određena manjina ili više tih manjina nema nijednog udžbenika. Šta onda treba? Da čeka četiri godine. Mislim da je to nelogičnost. Mora se napraviti elastičnije rešenje. U ovakvim situacijama moralo bi se predvideti da bude ta mogućnost svake školske godine. To je jedna oblast u tom pogledu.
Zatim, u članu 3. su lepo predviđene sve četiri vrste udžbenika i četiri načina dolaska do udžbenika za škole na jeziku manjina. Ovde je naročito važan ovaj dodatak uz udžbenike. Ja ne znam u Vojvodini da li se na tom planu nešto do sada radilo, ali evo pitam i Bošnjake. Znam kako je kod Albanaca, još nije ništa urađeno. Tu mislim, naravno, na istoriju, na predmete gde se izučava, gde se uči kulturno nasleđe, tradicija i tako redom. U toj oblasti ni programi nisu sačinjeni, pa onda nema ni tog dodatka udžbenika. Ne znam da li je moguće da se to nešto ojača, da se u narednom periodu preko ovog zakona stvarno krene da se ta odredba realizuje.
Sasvim lepo je ovamo predviđeno i to da ima mogućnosti da se dođe do originalnog teksta udžbenika u državi gde manjine žive, ako imaju sposobne ljude da naprave nove udžbenike. Ali, kakva je situacija trenutno? Verovatno je najefikasnije rešenje i ono preko odobravanja udžbenika izdatih u, do sada je bilo u matičnoj državi, a ovde vidim da se koristi termin - izdatih u stranoj državi. Svejedno, uglavnom, samo što su procedure do sada bile veoma duge, birokratske procedure. Samo udžbenik iz Albanije, pre jedno tri do četiri godine, godinu dana je trajalo. Prvo je trebalo da se prevodi, pa ko zna koje druge procedure i godinu dana je prošlo tada za odobravanje bukvara koji je u to vreme bio donacija Ministarstva prosvete Albanije. E sada, tu je važno, po meni, kada bi bilo kadrova unutar Ministarstva, unutar Republičkog saveta prosvete, unutar Zavoda za unapređivanje nastave koji znaju jezike manjina, onda bi to bilo daleko brže i efikasnije. Ali, situacije je trenutno ovakva kakva je.
Sada idemo na ovu varijantu da se prebacuje odgovornost za prevode izdavačima. I tu sam skeptičan. Do sada smo imali, čak znam i probleme koji su se javili sada trenutno sa Nacionalnim savetom Albanaca, da postoji alergija na prevode, iz razloga što su do sada bili veoma loši prevodi, jer su angažovani nestručni ljudi. Angažovani su ljudi koji maltene kao da rade skupštinske materijale ili opštinske materijale. Takvi prevodioci su do sada prevodili udžbenike. Zna se onda od toga šta je bilo. Iz toga su trebala deca da uče. Tako da, mislim da ne bi smelo da se ostane na ovome, bar znajući dosadašnju praksu. Bez obzira što ministar kaže da će se povećati sredstva kada su u pitanju niskotiražni udžbenici, što je uglavnom udžbenik na jeziku manjine, opet bi po meni bilo nedovoljno da se ostavi sva odgovornost na kvalitet prevoda na izdavača. Mora da ima tu svoju ulogu nacionalni savet manjine, kao i ovi drugi prateći neizbežni faktori, i zavod za unapređivanje nastave da ima odgovarajuću ulogu, da ne bi u školama deci stili udžbenici na dosadašnjem nivou kvaliteta, koji smo nažalost imali.
Dakle, ima dosta da se uradi. Ja mislim da je ova poslednja verzija, koja je nama sada stigla, daleko bolja. U celini gledano, zakon je veoma kvalitetan, ali zbog dosadašnje veoma teške prakse kada su u pitanju škole na jezicima manjina i obezbeđivanje udžbenika za škole na jezicima manjina, treba učiniti dodatne napore da bi se učinilo nešto konkretnije da ova dosadašnja veoma loša praksa konačno počne da se popravlja i da u tom planu obezbeđivanja udžbenika cilj koji se postavlja, da svi imaju jednake uslove i jednake šanse za obrazovanje, konačno u narednom periodu zajedno pokušamo i da ostvarimo. Hvala vam.