Hvala gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću svoje pitanje da uputim predsedniku Vlade. Zapravo, ja sam još 19. novembra prošle godine postavio pismeno pitanje na koje još uvek nisam dobio odgovor, a ticalo se izgradnje memorijalnog centra žandarmerije iznad albanskog sela Lučane kod Bujanovca i naravno moje interesovanje je bilo - šta će Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova preduzeti da se nezakoniti radovi zaustave i da se onemogući provokacija koja je tim spomenikom napravljena u odnosu na albansko stanovništvo koje ima sveže sećanje iz vremena kad su tu na tom području bili sukobi u kome su učestvovali i specijalne snage policije?
Pošto nema ministra prosvete, postaviću drugo pitanje koje se tiče prvo finansiranja nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine koje je ugroženo u ova tri meseca ove godine, jer je došlo odlukama ili preporukama Vlade da Kancelarija za ljudska i manjinska prava smanjila orijentaciono za četiri puta finansiranje ovom savetu, savetu albanske zajednice. Obrazloženje je da se to radi zbog toga što na poslednjem popisu izašlo negde 5.800 Albanaca i da zbog toga kao što vidite to se odrazilo poprilično u odnosu na 61.000 Albanaca koji su popisani 2002. godine.
Po meni je sada ovde veoma ozbiljno pitanje. Nije ovde samo problematika nacionalnih saveta čija delatnost je ozbiljno ugrožena. Samo što je tek počelo da se osposobljava za rešavanje veoma osetljivih i dugo nagomilanih problema u oblasti prosvete u jednoj poprilično dobroj saradnji sa Ministarstvom prosvete, sada odjednom dolazi ova opstrukcija, po meni blokada direktno od strane Vlade, kao što od Ministarstva prosvete se opstruiše Nacionalni savet Albanaca. Opet sumnjam pošto je u pitanju delovanje predsednika Koordinacionog tela, da je u pitanju po meni pogrešan pristup u rešavanju problema u toj oblasti.

Poštovani gospodine predsedniče, da je provokacija u Lučanu, sasvim je očigledno i na osnovu peticije koju su građani tamo podneli. Bio sam direktni učesnik pregovora koji su tada rešavani. Znam pouzdano da su među specijalnim snagama bili pojedinci koji su učestvovali u organizovanom ubistvu predsednika Vlade ove države i da je tamo bilo dosta ubijenih civila u to vreme. Dvesta metara iznad čisto albanskog naselja se gradi, i to nezakonito, memorijalni centar žandarmerije, koji se čitavo vreme čuva preko žandarmerije. To znači vanredno stanje, što je po meni apsolutno neprihvatljivo.
Što se Preševa tiče, znate da je intervencija došla u trenucima kada je bilo veoma izvesno da je postojala želja i spremnost da se zajednički reši taj problem, ali ovde ta spremnost nije postojala.
Vraćam se opet predsedniku Koordinacionog tela. Rekao sam da je u velikom riziku blokada Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, jer su sredstva oko četiri puta smanjena od početka ove godine. Po meni, apsolutno bez i jednog razloga.
Opet ponavljam, na osnovu javno iznetog stava predsednika Koordinacionog tela da će se zalagati da omogući predstavnicima opština da razrešavaju postojeće direktore. Došlo je do sukoba i veoma ozbiljnog kršenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakona o nacionalnim savetima.
Postavljam pitanje – što nam treba nacionalni savet, ako zakonske kompetencije ima jedan predstavnik Vlade da sve to blokira? Zar vi smatrate da je to područje eksperimentalno? Za nas tu ne treba da važe zakoni. Ko ovde ima pravo, na osnovu kojih nadležnosti može jedan, po meni, imponovani, nametnuti od strane Vlade samo za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, da on ima snagu da se preko predsednika opština nezakonito razrešavaju direktori? To je po meni bez presedana. Tamo se stvara siva zona, može svašta da se uradi. Da li je to onda interes državne politike? Da li je sada stalo nekome u centru da se stvori haos u školama, ali i u svim institucijama koje smo legalno na izborima izabrali? Čemu to sve vodi?

Gospodine predsedniče, sigurno se slažemo da bi trebalo poštovati izbore, iako znate da je dva dana pre poslednjih izbora u Bujanovcu je bilo intervencije žandarmerije, a povezano sa bojkotom popisa i primedbama koje smo tada upućivali da je neosnovano nametnuto na tom popisu samo ćirilično pismo, koje je nametnuto i na poslednjim izborima. Zbog čega su ti izbori kod nas bili nenormalni? Zato što je u pitanju bila deformisana ćirilica, koju ni Srbi nisu mogli, koji dobro znaju ćirilicu, da pročitaju. Niko nije znao šta je dva iks, tri iks, c iks, jer su tako bila ispisivana imena Albanaca. U ove 23 godine sam pratio sve izbore i uvek smo koristili latinicu ili albansku azbuku. Zašto je to tada bilo i kod popisa i kod poslednjih izbora? To treba vi u Vladi da izanalizirate. Kome je to trebalo da se tako nešto nametne.
Ne slažem se sa logikom da treba sa predsednikom Koordinacionog tela ovo raspraviti, kada je Kancelarija za ljudska i manjinska prava vladin organ. O tome Vlada treba da raspravlja. Nije smelo da se dopusti da se blokira rad Nacionalnog saveta tri meseca.
Opet ponavljam, u vremenu tek što su počeli nešto ozbiljnije da rade, dokazani su prvi rezultati, dolazi do blokade. Ali, ponavljam, blokadu direktno vrši ministarstvo time što je dalo kompetenciju predsedniku koordinacionog tela, da u dogovoru sa predsednikom opštine Bujanovac nezakonito smenjuje direktore, na osnovu toga što prethodno se smenjuju predstavnici nacionalnog saveta u školskim odborima, a ministarstvo ćuti, iako ima zakonsko pravo da interveniše. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sigurno da nisam dovoljno stručno spreman da bih dao neki značajniji prilog ovoj stručnoj raspravi po pitanju koliko je ispravan predlog odluke o prestanku funkcije predsednice Vrhovnog kasacionog suda.
Polazim od pretpostavke da je ovaj predlog zasnovan na valjanim argumentima i da je osnovna motivacija predlagača ostvarivanje ustavnosti i zakonitosti u ovoj oblasti.
Sa pozicije jedinog predstavnika Albanaca Preševske doline u Narodnoj skupštini, podržavam princip ostvarivanja ustavnosti i zakonitosti u ovoj oblasti, u celosti, pa i kada su u pitanju prava nacionalnih manjina, u ovom slučaju prava albanske nacionalne manjine, predviđenih Ustavom i zakonom. Kada je u pitanju primena i albanskog jezika i pisma u sudskim postupcima, ali i kada se radi o adekvatnoj zastupljenosti Albanaca u pravosudnim institucijama.
U okviru reforme pravosudnih institucija, kada je izabrana aktuelna predsednica Vrhovnog kasacionog suda, došlo je do drastičnog pogoršanja i onako veoma ne adekvantne zastupljenosti Albanaca u pravosudnim institucijama. Zbog toga je došlo do prekida tek započete prakse korišćenja albanskog jezika u sudskim postupcima.
Ukidanje sudova i javnih tužilaštava u Preševu i Bujanovcu dovelo je do veoma teške situacije svih građana koji su izloženi ogromnim troškovima putovanja, a što čini sudski sistem neracionalnim.
(Predsedavajuća: Gospodine Halimi, vratite se na temu.)
Samo da ovaj momenat zaokružim sa konstatacijom da su posledice ove reforme, čiji su najviši funkcioneri na jednoj od najvažnijih funkcija, katastrofalne na terenu. Ne može se rasprava samo svesti na stručnu dimenziju i mimoići sve što je negativno u tom periodu.
Naravno, iskoristio bih, pošto je isto i tačka 11, u kojoj se govori o komisiji koja bi trebala da prati sprovođenje akcionog plana za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti UN – žene, mir i bezbednost u Republici Srbiji, pa bih u vezi s tim istakao značaj praćenja sprovođenja ove rezolucije u celini i na celoj teritoriji države, a po meni je veoma važno da se ona primenjuje i na kopnenu zonu bezbednosti u području Preševa, Bujanovca i Medveđe, gde nažalost imamo još uvek, i nakon 12 godina, nakon relaksacije kopnene zone bezbednosti, koja je dozvoljena od strane NATO struktura, prisustvo vanredno raspoređenih vojnih snaga, a pogotovo i specijalnih snaga policije, zbog čega mi u čitavom periodu imamo ozbiljnih problema i za povratak raseljenog stanovništva za vreme ratnih okršaja, ali i za opstanak onih koji su u tim trenucima bili kada je relaksacija napravljena.
Naravno, spomenuo bih i ovu poslednju provokaciju sa spomen pločom žandarmerije, jer su u pitanju radovi koji se vode uz prisustvo žandarmerije. I dalje je žandarmerija prisutna u neposrednoj blizini albanskog sela.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu da podržim ovaj predlog rezolucije jer nije zasnovan na realnosti i ujedno je u oštroj i potpunoj suprotnosti sa Ahtisarijevim dokumentom koji je već naveliko prihvaćen od strane ogromne većine građana Kosova i prilične većine kosovskih Srba.
Smatram da je ispravno opredeljenje da se skupštinskom deklaracijom podrži nastavak započetog briselskog dijaloga. Nepotrebno je opterećeno sadržajima koji su odavno prevaziđeni. Ne ulazeći u političke motive ovakvog odbijanja Ahtisarijevog dokumenta, ja ću i ovom prilikom da ponovim moj stav, ne samo teoretskim mogućnostima koje dopušta ovaj dokument, nego i dosadašnjom praksom koja se odvija na Kosovu, potvrđuju se očekivanja o ostvarivanju individualnih kolektivnih prava nevećinskih zajednica po najvišim svetskim standardima, a opštine sa srpskim većinskim stanovništvom imaju veoma visok nivo supstancijalne samouprave.
Za nacionalne manjine u Srbiji, a pogotovo za Albance u preševskoj dolini, ostvarivanje ovih standarda je cilj koji bi težili da ostvare, ali je činjenica da smo aktuelno daleko ispod nivoa prava koja ostvaruju na Kosovu, mislim na Srbe i druge manjinske zajednice. Kosovsko rukovodstvo ima veoma dobru saradnju sa legitimnim predstavnicima kosovskih Srba koji imaju potpredsednika Vlade i nekoliko važnijih ministarskih resora, a ja kao jedini legitimni predstavnik Albanaca preševske doline ne da nisam uopšte konsultovan prilikom pripreme ove rezolucije, nego moje sugestije su ignorisane i to u potpunosti, kad je imenovan predsednik koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac, Medveđa, a ja ovamo kao predstavljam legitimnog predstavnika tog područja.
Ova strategija ignorisanja Albanaca preševske doline je još drastičnija kada se zna da najviše državno rukovodstvo, kada se posećuju militarne snage u preševskoj dolini, nikako da se odluče da posete i lokalne samouprave u Preševu i Bujanovcu.
Predsednik države je bio ovih dana u Preševu i u Bujanovcu, ali takođe nije posetio lokalne samouprave, a maločas on reče, možda nisam dobro shvatio, da se zalaže da nema Albanaca u Vranju i Kragujevcu. Ja tvrdim da ima, jer ih ima i u Beogradu, u Subotici i u skoro svim opštinama po Srbiji. Ne vidim šta je tu problem. Međutim, po meni je problem nedostatak ovakvog dijaloga i nedostatak razvojnih projekata šalje loše poruke, da su onda državni nivoi zainteresovani samo za militarističke projekte, samo za specijalne snage koje se čitavo vreme nalaze na tom području, a daleko slabije se angažuju u tim ipak civilizacijskim razvojnim projektima, koji su budućnost za sve, pa i za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa.
Stvarno sada mislim da u ovome neko spomene i spomen ploče koje se podižu i iznad Lučana, sa albanskim stanovništvom, a koje je podigla žandarmerija čitavo vreme prilikom izvođenja radova i još uvek prati taj objekat, kao što paralelno s tim imamo i tu sada naveliko aktuelizovanu spomen ploču ubijenim Albancima u tom sukobu. U svakom sukobu ima ubistava i sa jedne i sa druge strane. O tome koji su povodi bili za tu pobunu Albanaca u tom vremenu treba posebna tačka da se o tome raspravlja. Ne bih vam sada oduzimao vreme, ali bilo bi praktično da se ne koriste teške reči i pretnje, umesto da imamo dijalog i da rešavamo probleme dijalogom. Hvala lepo.

Hvala gospodine predsedniče.
Ministar Ilić je prošlog meseca, na pitanje poslanika iz Vranja, izneo da izgradnja deonice Preševo-Bujanovac, deonica autoputa se ne završava zbog pravno-imovinskih problema. Na tu temu sam više puta postavljao pitanje ministru Mrkonjiću, unazad tri godine i nisam dobio odgovor.
Činjenica je da na terenu se i skoro četiri godine od svečanog otvaranja, još uvek se izvode radovi u staroj traci, jer su tu poprilične konstrukcije. S obzirom da je to stara traka, tu nije bilo nikad pravno-imovinskih problema.
Pitanje je kada će se to definitivno završiti, jer mislim da Koridor 10 u tom delu ima slepo crevo? Tamo se apsolutno ne odvija normalno saobraćaj, pogotovo u ovo vreme. Zamislite one pokretne prepreke po sredini asfaltne trake, kakav saobraćaj tu može da se odvija?
Zatim, pošto je taj Koridor 10 u pitanju, nastavio bih sa pitanjem upućenom predsedniku Vlade u vezi sa odlukom Savezne vlade od 2005. godine, o otvaranju tri granična prelaza na teritoriji Preševa i jednog na teritoriji Trgovišta. Na teritoriji Trgovišta pre dve godine je otvoren, a u Preševu još uvek nijedan granični prelaz nije otvoren. Nije otvoren ni onaj glavni koji povezuje sva naselja Bujanovca, Preševa sa Lipkovom i Kumanovom u Makedoniji. Još uvek sela koja su na neposrednoj udaljenosti ne mogu normalno da komuniciraju.
Mislim da je najprikladnije da predsednik Vlade da odgovor na ovu temu. Naši studenti koji studiraju na univerzitetima Makedonije u poslednje vreme imaju ozbiljnih problema, jer se vraćaju sa graničnih prelaza, iako imaju pasoše. Tražim im se viza za boravak i tu se javljaju problemi što oni moraju tu vizu za boravak da dobiju u makedonskoj ambasadi u Beogradu, koja je udaljena skoro 400 kilometara. Tamo se vraćaju i po nekoliko puta. To košta i samo za boravište ljude to košta i po 300 evra.
Tražim objašnjenje šta može i u tom planu da se uradi, da ne bi bilo ovakvih problema. Hvala.

Ova prepreka i problem koji sam malopre izneo se tiče studenata koji borave jedne školske godine, a svakog vikenda se vraćaju. Od njih se traži boravišna viza, ne ulazna. To se traži na graničnom prelazu i tu je problem.
(Ivica Dačić, s mesta: Gde se traži?)
Na makedonskoj granici, granična policija vraća naše studente i ne mogu da ulaze u Makedoniju, ako nemaju tu boravišnu vizu, a ima redovan pasoš ili ličnu kartu, tu je problem.
Još sam postavio pitanje i tih famoznih graničnih prelaza. Možemo ih nazivati malograničnim prelazima, kako god hoćete. Lepo sam čuo odgovor gospodinu Balintu o tim odnosima sa Mađarskom. Ovde sam više puta, kada se budžet usvajao, pitao zašto samo sa Makedonijom u poziciji budžeta nema IPA programa prekogranične saradnje EU. U tom kontekstu imamo i ovu situaciju da ni malograničnih prelaza nema od 2005. godine, iako je doneta odluka, a ljudi treba preko leta da čekaju satima, da bi išli preko glavnog prelaza.
U kontekstu slobode kretanja, nastavio bih sa problemima i na relaciji sa Kosovom. Briselskim sporazumom o slobodi kretanja nisu obuhvaćeni ni Preševo ni Medveđa. U našem delu je samo Bujanovac, samo Končuj i to stvara ogromne probleme. Apsolutno ne vidim koji je to razlog da ti prelazi koji su poprilično masovni, pogotovo Preševo, nisu predviđeni tim sporazumom. Šta će se uraditi da se to reši?
Dalje, opet one takse famozne. Postavljam pitanje – da li uopšte negde u svetu ima slične prakse, da od 105 evra mesečno sada imamo nedeljno 20 evra? Za odlazak do Gnjilana ili povratak mora se plati u toku nedelje 20 evra. Gde ima to u svetu? Sada će 1. januara biti godinu dana. Obećanje je bilo još u januaru prošle godine da će to da se reši, ali nema rešenja. Ne vidim sad gde je tu problem da se konačno, kada toliko govorimo o toj slobodi kretanja, tako da i u tom delu mislim da su i ti problemi, koji iziskuju ažurnost i traže urgentnija rešenja, jer se tiču svakodnevnog života građana. Zamislite, 80 evra mesečno neko ko nije ni zaposlen ili ko ima platu 200 evra. To je katastrofalno.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pokušaću ukratko, koliko mi vreme dozvoljava da iznesem svoje stavove o predlogu budžeta. U dubokoj ekonomskoj krizi u kojoj se nalazimo, uz prilično visok budžetski deficit, sigurno je veoma teško, ali i te kako važno obezbediti razvojne projekte. Naravno, razvojni projekti su važni za  celu zemlju, ali su urgentni za nerazvijena područja, a pogotovo za ekstremno nerazvijene opštine, kako bi se sprečilo njihovo dalje zaostajanje i devastiranje. Pored brdsko-planinskih i pograničnih područja, od 90-ih godina jedan broj opština u Pčinjskom i Jablaničkom okrugu kroz koji prolazi Koridor 10 dolazi do drastičnog zaostajanja u odnosu na razvijena područja.
Sigurno je najteža situacija, o tome više puta ovde govorim, u opštini Preševo, u kojoj i od onako malog broja, negde oko 2.200 ranije radnika u društvenim, privrednim firmama, sada je zaposleno svega oko 500, naravno, u privatnim, privrednim kapacitetima. Stopa nezaposlenosti je čak veća od rekordnih 70%. Korigovani narodni dohodak, ono što sam imao prilike u poslednjim izveštajima koji su na takav način i u takvom formatu dati, čak je negde oko sedam puta niži od odgovarajućeg državnog proseka.
Ovo drastično zaostajanje Preševa, pa i Bujanovca i Medveđe se dešava i pored funkcionisanja Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za ove opštine, što znači da ovaj vladin organ, pa i sama Vlada su podbacili i nisu uspeli da ostvare sopstveni program iz 2001. godine za rešavanje krize u ovim opštinama.
Pored određenih početnih najava, i nova Vlada sve više ovih dana dokazuje da nije spremna da učini značajniji pomak u rešavanju veoma ozbiljnih i osetljivih životnih problema na ovom području. Umesto ozbiljnijeg pristupa u rešavanju ove ozbiljne, osetljive situacije, u poslednje vreme inflaciju, seriju vrućih izjava najviših vladinih zvaničnika. Prvo, tzv. onaj termin "lažni azilanti", pa ljudi od muke beže, traže rešenja, nemaju ga u mestima gde su se rodili, u državi gde žive. Zatim, ovo poslednje, pretnje sa eventualnom upotrebom prekomerne sile sa problemima koji su tu prisutni još od pre 12 godina, kada je sukob na tom području bio. Mi smo mislili da su rešeni, ali, izgleda da će to vreme preći u vanredno stanje, čim ima čitavo vreme specijalnih snaga koalicije.
Sada imamo imenovanje rukovodioca Koordinacionog tela, koje se obavlja bez konsultacije sa legitimnim predstavnicima Albanaca na tom području i poslanika koji su ovde, pa i predsednika i drugih rukovodioca po opštinama. U principu, oni baš one logike kolonijalne, odavde se određuje neki gubernator gubernije tamo, jer oni tamo ne znaju, nisu pametni da svoje probleme rešavaju, nego odavde im treba nametnuti. Zna se onda gde takva logika vodi, čemu nas vodi. Umesto nekom približavanju nekom državnom proseku, tamo imamo i dalje drastično zaostajanje.
Mislim da je šansa bila ovim budžetom neke stvari u odnosu na raniji period, na prethodne dve-tri godine, da ima u tom aspektu nešto efikasnije predloge, opet se ponavlja, apsolutno bez obzira što je Vlada promenjena. Struktura pozicije za Koordinaciono telo ostaje ista, jedna četvrtina ide za službu, što za plate, što za neke njihove aktivnosti, a samo tri četvrtine su za razvojne i za potrebe ljudi na terenu, a služba je sve uglavnom iz Beograda. Mislim da stvarno ovo više nema nikakve svrhe i logike. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moram prvo da izrazim zadovoljstvo da se ovim zakonom pokušava srediti jedna haotična situacija koja trenutno vlada u ovoj problematici.
Na početku bih da konstatujem da je dobro što u ovom članu 2. kod značenja izraza nisu objašnjeni šta su lažni azilanti.
Par diskusija je ovde bilo gde je spomenut taj termin, a poprilično je aktivan u korišćenju u javnim sredstvima informisanja od predstavnika Vlade, čak i od predstavnika međunarodne zajednice. Zapravo se radi o azilantima koji, kao što mi znamo, ne ispunjavaju zahteve i uslove koje je određena država predvidela svojim pravnim sistemom.
Mislim da je politički izraz apsolutno kojim se prikriva ozbiljnost problema koji je tim terminom obuhvaćen, jer nekad su u pitanju Romi koji se tu najviše spominju, pa nekad su i Albanci sa juga koji se takođe spominju u ovom kontekstu. Ove migracije nisu sadašnje, one su istorijski poznate i kod Roma kada su u pitanju, a kod Albanaca sa juga imate statističke podatke.
Pogledajte podatke iz 2002. godine. Tamo je naučno primećeno da je došlo do znatnog smanjenja kod većine manjina u Srbiji, ali naročito kod Albanaca. Sa 78.281 Albanca 1991. godine, u popisu od 2002. godine je bilo 61.647, što je znatno smanjenje i pored priličnog visokog prirodnog priraštaja. U tim podacima je rečeno da bi u tom desetogodišnjem periodu povećanje apsolutno trebalo da bude 16.228. Uz onih ranije 78.000, verovatno bi tamo trebalo da bude oko 95.000 Albanaca u Srbiji.
Dobro je i to što će Komesarijat prikupljati i objedinjavati informacije koje se tiču emigranata i lica koja iz naše zemlje nameravaju da odu emigranti ili su već otišli. Međutim, ovde ima jedan ozbiljan problem. Mislio sam ga na kraju pomenuti, ali pomenuću ga odmah. Ovde nisu predviđena sredstva za ovu namenu. Dakle, ovaj posao zahteva ozbiljna sredstva. Dakle, to nije ni milion ni dva dinara, to se radi o milionima evra. Stvaranje baza podataka i upravljanja tim bazama podataka, to je ozbiljan posao.
U ovom zakonu ne vidim da su obezbeđena sredstva za tu namenu. Možda će to biti sredstva iz nekih donacija ili iz nekih fondova, ali to u ovom zakonu ne vidim.
Ovaj deo možda nije morao biti predmet ovog zakona, o kome ću sada govoriti, ali, po meni, je dobro da je to pitanje rešeno, a to je da će Komesarijat na neki način u buduće obavljati poslove administrativne, stručno-tehničke za Komisiju za nestala lica, koju obrazuje Vlada. Kažem, nije mesto u ovom zakonu, ali je to dobro rešenje, jer će na neki način jedna stručna organizacija moći da vodi računa o tome, mada iz naziva ovog zakona se ne bi moglo pretpostaviti da će se to naći u ovom zakonu, ali s druge strane podržavam tu meru i nemam ništa protiv toga.
Dobro je i to što će Komesarijat u ostvarivanju svih ovih ciljeva ostvarivati međunarodnu saradnju sa nadležnim organima drugih država. Svakako da je bolje da to radi Komesarijat, nego, ne daj bože, predsednik Vlade ili njegov potpredsednik, jer od te saradnje neće biti ništa, jer oni mogu samo da naruše dobre odnose i činjenicu da mi u situaciji kada imamo manji broj emigranata iz Srbije, imamo pretnju ukidanja viza. Dakle, tu nešto, po svemu sudeći, nije u redu, a po svemu sudeći da ova Vlada ne odaje nikakav kredibilitet prema međunarodnim faktorima i prema ljudima koji vode druge države, koji su u vladama drugih država, tako da je bolje da to radi bilo ko, sem Vlade. Dakle, ona je najslabija tačka u ovom celom procesu.
Dobro je i to što će biti formiran savet za migraciju i dobro bi bilo da tu uđu stručni ljudi, a ne neki iz užih ili širih članova porodica vladajuće koalicije iz bilo koje stranke sa leva ili na desno ili kako već budemo sedeli od naredne nedelje, jer dosadašnja kadrovska politika je bila upravo takva. Ona je otprilike odražavala stranačku strukturu i strukturu porodičnih stabala pojedinih ministara.
Ono što je za mene sporno u ovom zakonu jeste rok koji je ostavljen za donošenje propisa koji bi trebali da realizuju sprovođenje ovog zakona.
Pravo da vam kažem, iznenadio sam se kada sam video ovaj rok, mislio sam da je štamparska greška. Po meni, ovo bi trebalo promeniti. Mi više nemamo mogućnosti da utičemo na ovo amandmanski, to može samo Vlada. "Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona". Po meni je to izuzetno dug rok, pogotovo imajući u vidu ovu Vladu koja nema baš neki preveliki osećaj za probleme izbeglica, prognanih, raseljenih itd, pa mi se čini da ovom pitanju neće posvetiti značajnu pažnju.
Imajući u vidu ono što sam na početku rekao, mi iz DS smatramo da je ovaj zakon malo okasnio, da je trebao biti donet i pre Zakona o NBS, koji je bio zakon za jednog čoveka i pre Zakona o amnestiji, o kome ćemo govoriti narednih dana, koji pušta na slobodu ozbiljne kriminalce i pre zakona kojim je povećana stopa PDV sa 18 na 20%, koji je našu zemlju doveo do opšteg rasta cena. Imajući u vidu ono na početku rečeno, DS će uvažiti činjenicu da je ovo proevropski zakon i verovatno podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Hvala vam, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moram prvo da izrazim zadovoljstvo da se ovim zakonom pokušava srediti jedna haotična situacija koja trenutno vlada u ovoj problematici.
Na početku bih da konstatujem da je dobro što u ovom članu 2. kod značenja izraza nisu objašnjeni šta su lažni azilanti.
Par diskusija je ovde bilo gde je spomenut taj termin, a poprilično je aktivan u korišćenju u javnim sredstvima informisanja od predstavnika Vlade, čak i od predstavnika međunarodne zajednice. Zapravo se radi o azilantima koji, kao što mi znamo, ne ispunjavaju zahteve i uslove koje je određena država predvidela svojim pravnim sistemom.
Mislim da je politički izraz apsolutno kojim se prikriva ozbiljnost problema koji je tim terminom obuhvaćen, jer nekad su u pitanju Romi koji se tu najviše spominju, pa nekad su i Albanci sa juga koji se takođe spominju u ovom kontekstu. Ove migracije nisu sadašnje, one su istorijski poznate i kod Roma kada su u pitanju, a kod Albanaca sa juga imate statističke podatke.
Pogledajte podatke iz 2002. godine. Tamo je naučno primećeno da je došlo do znatnog smanjenja kod većine manjina u Srbiji, ali naročito kod Albanaca. Sa 78.281 Albanca 1991. godine, u popisu od 2002. godine je bilo 61.647, što je znatno smanjenje i pored priličnog visokog prirodnog priraštaja. U tim podacima je rečeno da bi u tom desetogodišnjem periodu povećanje apsolutno trebalo da bude 16.228. Uz onih ranije 78.000, verovatno bi tamo trebalo da bude oko 95.000 Albanaca u Srbiji.
Ovde je 2002. godine taj podatak od 61 hiljade, što je došlo do znatnog smanjenja. Dat je podatak da su te emigracije prema Kosovu i prema evropskim državama. Dok imamo onaj period ratnog stanja na Kosovu i oružanog sukoba u kopnenoj zoni do maja 2001. godine, tada su bile vanredne situacije i tada su sve države u Evropi odobravale azil, politički azil za sve ljude sa tog područja koji su u to vreme tražili azil.
Svakome je jasno da sada nemamo takvu situaciju, ali je ujedno jasno da imate takvu katastrofalnu ekonomsku situaciju, gde čitave generacije ne mogu uopšte imaju predstavu kada će moći da se zaposle, da imaju elementarne uslove za normalan život. Osim toga, ta tendencija, ne sada kada je vizna liberalizacija u ovom periodu, nego pre toga, u to vreme je taj proces bio veoma intenzivan odlazak ilegalnim putem.
Sada je to manjeg intenziteta i ide nekim normalnijim postupcima. Mislim da ta procedura ima dva problema. Problem onoga što bi trebalo da se strateški reši u zemljama Evrope, a onaj osnovni bi morao da se orijentiše na ostvarivanje nekih elementarnih uslova za zaposlenje. Uopšte je cilj ovog zakona da se ostvari logika ekonomskog razvoja i zapošljavanja. To je pravac da se ovi problemi rešavaju i da ne dolazi u pitanje ugrožavanje vizne liberalizacije ili bilo kog drugog negativnog efekta. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvobitno sam mislio da postavim pitanje ministru Dinkiću, ali pošto njega nema, mislim da može i prvi potpredsednik, gospodin Vučić, da da odgovor. Pitanje se tiče privatizacije i zapravo najavljenog preispitivanja veoma loše privatizacije, bar u slučajevima gde je veoma drastično oštećen opšti interes.
Najavljene su privatizacije u velikim sistemima, u velikim firmama, međutim, moje konkretno pitanje je da li će se tim procesom obuhvatiti sve te loše privatizacije, svi ti veoma drastični procesi privatizacija, u kojima ne samo da su radnici ostali bez posla, nego je i uništena ili se još uvek uništava, taj proces je u toku, društvena imovina stvarana godinama?
Konkretno, u Preševu, koje je i ranije bilo najnerazvijenije i onako je imalo oskudne proizvodne kapacitete, dozvoljeno je da se ti proizvodni kapaciteti prodaju neozbiljnim kupcima i nisu ispunjeni ni osnovni kriterijumi, uslovi iz kupoprodajnih sporazuma, niti je bila obnovljena proizvodnja, niti su ispunjeni elementarni uslovi kada su u pitanju prava radnika, mislim na isplaćivanje doprinosa, penziono i zdravstveno osiguranje. Danas ti radnici ne samo što su nezaposleni, nego ne mogu ni da se penzionišu. Tu su veoma teške individualne drame koje su izazvane jednom državnom akcijom, ono što je jednim zakonom u ovoj Skupštini usvojeno, a sprovedeno od strane Agencije za privatizaciju.
Na primer, imate "Elektrokontakt" u Preševu, kobajagi zaštitno preduzeće je prodato za 2.700 evra, a imovina se procenjuje negde iznad 500.000 evra. Gde je tu logika? Fabrika za plastične proizvode, sa nekih 150 i više radnika ranije, sada ne radi. Veoma značajan poslovni prostor je prazan, a kupac je mašine odneo iz Preševa u Leskovac i apsolutno sada najnerazvijenija opština još dublje pada u nerazvijenost. Mislim da je osnovno pitanje šta ćemo dalje i da li ima snage da se sve ove situacije preispitaju?
Par puta sam pitao ministra Dinkića …
(Predsedavajuća: Isteklo vam je vreme.)
U redu. Hvala.

Iskoristiću samo ovo pravo. Pošto sam već spomenuo ministra Dinkića, par puta sam ovde postavljao pitanje povodom jedne druge privatizacije trgovinskog preduzeća "Bratstvo", koje je bilo sa unapred predodređenim kupcem. Tamo je lepo pisalo da može kupiti trgovinsko preduzeće firma koja ima hotel sa četiri zvezdice, tako da meštani nisu mogli da konkurišu, ali za sada oni imaju pravo da kupuju od tog predodređenog kupca po mnogo većim cenama lokale. Taj favorizovani kupac će sada, umesto negde 200.000 evra kupovine na petnaestak najvažnijih i najboljih lokala u Preševu, da dobije sigurno od pet do 10 trostruko veću cenu.
Osnovno je pitanje - da li je smisao privatizacije bio da se pospeši taj ekonomski razvoj, da se da privatnom sektoru, jer je trgovina u Preševu ionako bila u rukama privatnika i ranije? Ali, u ovom slučaju od strane onih koji su odlučivali u procesu privatizacije ni jedna korist, ni jedna pomoć nije pružena tim domaćim privatnicima, koji su pre 15-20 godina taj proces znali da rade. Mislim da je to jedan drugi povod ili argument, ovo što je govorio gospodin Vučić, da se u svim tim sredinama i u manjim, jer za njih su veliki sistemi i firme sa 100-150 radnika, jer to više nikad ne može tamo ponovo da se desi. Naravno, vredi da se ozbiljno čitav ovaj postupak i svi slučajevi preispitaju i da se vidi šta se može u celom društvu, a pre svega u ovom slučaju, u ovim najnerazvijenijim, da se od svih tih nelegalnih ili, da tako kažem, štetnih postupaka pokuša bar nešto spasiti i da se i tom području pruži odgovarajuća pomoć. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, na početku mogu da poželim uspeh kandidatu za predsednika Skupštine, da bude uspešan kao i njegovi prethodnici u poslednja dva saziva. Međutim, ovde je ozbiljnija tema kako će funkcionisati parlamentarna većina, još u ovim trenucima kada se vrši konstituisanje. Naravno da ne mogu dati neku aktivnu podršku zato što nisam deo parlamentarne većine, ali i zbog veoma lošeg iskustva dosadašnjeg.

Imali smo, još od 1990-2000. godine, u tri saziva naše predstavnike. Sada ću biti treći mandat predstavnik Albanaca preševske doline u ovoj skupštini. Međutim, šta mogu da zaključim? Nema bitnih razlika, od uspeha koji su imali moji prethodnici u 90-im, u odnosu na ovo što sam ja radio u prethodna dva saziva. To je samo domen predstavljanja problema, aktuelizacije problema. Nije bilo spremnosti da se konkretnije, bar u onom izvršnom delu, od ove parlamentarne većine, po čijem se formira ta izvršna vlast, da u tom domenu apsolutno nismo krenuli dalje. Čak ne sa aspiracijama da budemo u nekom sastavu centralnog organa, pa čak ni u vladinom organu namenjenom za Preševo-Bujanovac-Medveđu, u prethodne dve vlade nije bilo spremnosti da se zajedno radi i da se ozbiljno radi u rešavanju veoma ozbiljnih i veoma osetljivih životnih problema sa kojima se suočavaju Albanci u preševskoj dolini.

Da li će sada biti pomeranja, da se eventualno poboljša taj pristup, da li će nova parlamentarna većina uspeti da obezbedi ozbiljniji pristup u rešavanju zaista veoma kompleksne situacije na tom području, situacija je tamo alarmantna? Ako ne drugo, uzmite podatke iz Belgije, uzmite podatke iz Nemačke i drugih zapadnih zemalja, koliko Albanaca sa tog područja traži azil. Pored Roma su Albanci ovog područja koji zbog neuspešnosti dosadašnjih vlada, a pogotovo njihovog koordinacionog tela, doveli do ovako katastrofalne situacije u kojoj se trenutno nalaze.

Drugi, takođe aktuelniji, problematičniji pristup, jesu zapravo sami izbori. Na dva dana pred izbore smo imali drastično vulgarnu akciju državnih organa, specijalne policije. Narušena je izborna tišina. Veoma teško su, po meni, doveli u pitanje dostojanstvo porodice, upadajući u ranim jutarnjim časovima, čak i kandidatima za odbornike i na desetine drugih albanskih porodica. Nije bilo atmosfere za glasanje, ali ipak smo dali prednost uopšte tom aktivnom političkom pristupu rešavanja problema. Ali, odmah u nedelju naišli smo na još grublje kršenje ljudskih prava, a to je da po prvi put, od kad ja pratim izbore, od 90-ih, da nismo imali biračke spiskove samo u ćiriličnom pismu i to deformisanom ćiriličnom pismu koje nisu mogli članovi biračkih odbora da dešifruju. Ne može da ispisuje sva imena i sva slova kod albanske azbuke. Po meni je, bez ikakvog obrazloženja, bez ikakve pripreme, učinjeno da na dan izbora na stotine i stotine ljudi su se vraćali, jer njihova imena nisu mogli članovi biračkih odbora da nađu u biračkim spiskovima. To je bilo grubo kršenje…

(Predsedavajući: Gospodine Halimi, pet minuta ste imali na raspolaganju da govorite.)

Zahvaljujem se.

Gospođo predsednice, 24. novembra sam postavio pitanje Vladi u vezi sa izjavama direktora VBA, gospodina  Kovača, na šta sam dobio pismeni odgovor 23. decembra. Pošto odgovor nije u celini sublimirao problematiku koju sam izneo, pokušaću ponovo da potenciram detalje mog pitanja.

U odgovoru je naznačeno da zahtevi za demilitarizaciju juga Srbije su već duže vremena deo javnih istupanja pojedinih političkih lidera, Albanaca iz Preševa i Bujanovca. Ovakvi zahtevi nedvosmisleno ukazuju na nastojanje da se institucijama Republike Srbije koje su odgovorne za bezbednost građana u zoni administrativne linije onemogući prisustvo na ovom prostoru.

Pitanje koje sam postavio zapravo se odnosi na to zbog čega i nakon 10 godina, nakon relaksacije kopnene zone bezbednosti još uvek na čitavoj širini ove zone su prisutne i dalje i mini baze vojske i žandarmerije, a ne samo na administrativnoj liniji koja je potencirana u odgovoru Vlade.

Uopšte se u tom odgovoru ne spominje i prisustvo žandarmerije kao specijalne snage policije.

Planom i programom dešavanja krize u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa, pored drugih ciljeva, Aneksom 5 b, planom za uspostavljanje bezbednosti mira u ovim opštinama bilo je predviđeno da nakon razoružanja naoružanih Albanaca da se povlače vanredno angažovane specijalne policijske snage i vojne snage, a trebalo je obezbediti povratak lokalne policije sa njenim redovnim aktivnostima i mirnodopskih vojnih snaga a koje su trebale da nastave sa redovnim aktivnostima, naročito poslove i policije i vojske na administrativnoj liniji sa Kosovom.

Apostrofirani zahtevi albanskih političara pre svega se odnose na nemirnodopsko ili vanredno prisustvo i mini baza vojske i žandarmerije u čitavoj kopnenoj zoni, a pogotovo sa aktivnostima žandarmerije koja je ne samo unutar zone, nego sa čestim izletima i u drugim naseljima van ove zone i to često i u kontroli saobraćaja.

Neću osporiti ni aktivnosti vojske u održavanju planinskih puteva, ali je tu sada ključni problem da ako 90% stanovništva ovih nasilja unutar kopnene zone je napustilo svoje kuće, svoja ognjišta, onda je pitanje kome koristi ta pomoć i to prisustvo kada stanovnika više nema u tim naseljima.

Hvala.
Svojim amandmanom sam tražio povećanje pozicije koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu od trenutnih predloženih 394 na 494 miliona, a to povećanje je isključivo u ekonomskoj klasifikaciji – transferi ostalim nivoima vlasti, a to su sredstva koje opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa koriste za projekte rekonstrukcije, izgradnje komunalne i putne infrastrukture i objekata javnih delatnosti, a koja su u predlogu smanjena za 50 miliona, kao što i svake godine se sukcesivno smanjuju za koordinaciono telo i budžetima i rebalansima. Na kraju, jedan deo ostaje i neiskorišćen pa se vraća državnom budžetu.
Mislim da je suština amandmana upućena na neophodnu potrebu ostvarivanja cilja koji je Vlada postavila još 2001. godine, a odnosi se na ekonomsku rehabilitaciju ovog područja. Kako je ekonomska situacija sada još teža nego te 2001. godine, imamo opštinu Preševo koja ima sedam puta niži narodni dohodak po glavi stanovnika od odgovarajućeg državnog proseka, stopa nezaposlenosti je u sve tri opštine rekordna i obzirom da republička Vlada ne ostvaruje sopstveni cilj, sopstveni program već više od 10 godina, onda je red da se pokuša da, pored tih projekata infrastruktura, koje su takođe neophodne, deo sredstava, ovih 100 miliona, bude namenjeno podsticaju ekonomskog razvoja, da se tu konačno nakon više od deset godina počne da se radi na rešavanju trenutno najtežeg problema.
Znate, od prošle godine da, sem Roma, Albanci sa ovih opština su najčešći tražioci azila i u Belgiji, pa i u svim drugim državama. Čak mislim da nije bilo interesovanje od strane Vlade ni u ovom sastavu da prate američki "USAID" koji je jedini trenutno, unazad dve, tri godine počeo da pomaže nekoliko tih manjih preduzeća, da povećaju obim rada, da pokušaju da zaposle nove radnika. Takvih podsticaja od strane Vlade do sada nije bilo.
Mislim da bi ne samo USAID, nego i ove druge države koje su sada, ispada da su ugrožene zbog azilanata, pa i vizna liberalizacija, kaže se da povremeno i ona ugrožava zbog tih tražioca azila, onda je red za najnerazvijenija područja da se nešto konkretno preko koordinacionog tela koje je za taj cilj, na kraju krajeva kada je to koordinaciono telo formirano bilo je i oružanih sukoba i da je to bio prevashodni cilj ali u kasnijem periodu, kad više nemamo ratno stanje, nemamo vanredno stanje, valjda koordinaciono telo mora da se bavi ovim pitanjima, privrednim, da bi se otvorile perspektive građanima na tom području da normalno žive, da ne moraju rešenja da traže po svetu.
U tom pravcu mislim da pored tih zainteresovanih koja je pokazana od strane Američke agencije za međunarodni razvoj, da se to isto pokuša u pravcu sličnih agencija u Belgiji, Nemačkoj, Švedskoj, gde idu azilanti sa ovog područja, pa da se konačno nešto radi, da se stvori mogućnost da ljudi dođu zaposlenja tu gde žive, tamo gde imaju svoje kuće i da ne moraju ta rešenja da traže svuda po svetu.
Još jednom na kraju potvrđujem da toga do sada preko koordinacionog tela nije bilo, nije se bavilo koordinaciono telo ovim životnim problemima. Bilo je nekih spektakulranih projekata koji su više bili za jeftine političke poene, nego za rešavanje najosetljivijih životnih problema.