Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će biti upućeno Ministarstvu zdravlja i RZZO, pošto na osnovu statistika upravo ovog fonda znamo da svaki sedmi ili osmi par u Srbiji ima problema sa sterilitetom.
U Republici Srbiji od 2006. godine, RZZO finansira postupak vantelesne oplodnje, a od 2010. godine svaka žena u Srbiji ima pravo na dva pokušaja vantelesne oplodnje.
Ona se vrši u Srbiji, trenutno u četiri državne klinike, to su KCS, KC Niš, KC Vojvodina i GAK Narodni front u Beogradu. Dakle, na dve klinike u Beogradu, jednoj u Novom Sadu i jednoj u Nišu, a kao što svi znamo, polovinom ove godine, zbog prebukiranosti ovih klinika i stvaranja dosta duge liste čekanja, čekanje traje i od dva do šest meseci, a neki parovi čekaju od letos ili od maja ove godine, ima nekoliko stotina parova i Republički fond se obratio Ministarstvu zdravlja za dobijanje saglasnosti za sprovođenje javne nabavke za uslugu vantelesne oplodnje i u privatnim klinikama.
Pre nekoliko dana je u medijima osvanula vest da je propao još jedan tender za uključivanje privatnih klinika u postupak vantelesne oplodnje, a moje pitanje na koje tražim odgovor je zašto se to desilo, pošto je ostalo nejasno, jer smo čuli sa jedne strane, jedno od obrazloženja da su svi ponuđači ponovo dostavili neispravne ponude, a pitanje je da li to zaista moguće i da li je to razlog povodom neuspeha ovog tendera.
Sa druge strane, čuli smo obrazloženje da država nema dovoljno para, novca za vantelesnu oplodnju i da je to razlog što poslednji tender nije uspeo.
Da li je to tako? Ukoliko je to tako još uvek postoji mogućnost da se za ove svrhe planiraju veća sredstva za narednu godinu.
Ono što je ohrabrujuće je da je pre dva dana objavljena vest na javnom servisu, da će se raspisati nova hitna javna nabavka za uključivanje privatnih klinika u proces vantelesne oplodnje o trošku države i da bi ovo trebalo da bude raspisano u ponedeljak i da neće trajati duže od dve nedelje.
Moje pitanje je da li to stoji, da li je to tako, da li će se ovom hitnom javnom nabavkom vantelesna oplodnja omogućiti za 450 parova što bi bilo izuzetno značajno.
Pošto smo čuli od direktora Fonda, o kaže da postoje sredstva, kako on kaže, žive pare ima RZZO, ako je to tako, zašto je ove godine po nekim procenama propušteno 100 beba, kada znamo kakav nam je natalitet.
Zašto mnogi parovi čekaju, zašto nekim ženama ističe vreme, biološki sat otkucava i zaista, kako je moguće da isti taj direktor RZZO za zdravstveno osiguranje kaže, što je dobro, da će država pomoći svim ovim parovima i kako je moguće da on kaže da će papiri koje su sakupili ovi parovi važiti do daljnjeg, kada svi znamo da nalazi briseva važe tri meseca, a nalazi hormona šest meseci.
Za svaku je pohvalu i izuzetno je dobro što ovi parovi imaju šanse da besplatno o trošku države imaju dva pokušaja u celoj Srbiji i za svaku je pohvalu je što je direktor izjavio i da će se uraditi sve da se njima pomogne.
Ono što je realno na terenu, da ovi parovi moraju mnoge analize da odrade privatno, da sve to plate i ono na šta treba da se obrati pažnja, jeste da je komunikacija između raznih ustanova na niskom nivou. Hvala.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, danas je "Svetski dan deteta", 20. novembar. Povodom toga bih želela najpre da konstatujem koji su to problemi sa kojima se deca u Srbiji danas suočavaju i da za kraj postavim pitanje Vladi Republike Srbije.
Poslanici SVM bi želeli da naglase značaj dece i da pozovu Vladu Republike Srbije da zaista postavi kao prioritet pitanje zaštite dece u Srbiji. Želeli bi da skrenemo pažnju na samo neke od problema koji karakterišu njihov život: siromaštvo, nejednak pristup kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, nejednak pristup kvalitetnom obrazovanju, isključenost one najsiromašnije dece iz programa socijalne zaštite.
Vlada Republike Srbije treba da nastavi i da intenzivira reformske procese koji treba da omoguće uključenost i jednake šanse sve dece, uključujući neophodne promene u sistemu obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, koje bi osigurale da ona najranjivija deca mogu da ostvare sva svoja prava.
Nikako ne smemo dozvoliti urušavanje kvaliteta obrazovnog i zdravstvenog sistema. Navešću pet ključnih oblasti koje su definisane kao najvažnije, odnosno pet ključnih mera koje bi mogle da pomognu. Najpre, smanjenje
siromaštva dece. Svi smo, nažalost, svesni činjenice da su izdavanja za porodice sve manja i manja, da su procedure toliko komplikovane da, prema statistici, troje od petoro dece, koja imaju pravo na dečji dodatak, ne ostvaruju to pravo.
Druga mera je povećanje kvaliteta zdravstvene zaštite dece. Potrebno je smanjiti troškove lečenja, liste čekanja, modernizovati opremu u zdravstvenim ustanovama, poboljšati uslove lečenja u bolnici i jednostavno omogućiti roditeljima da bez stresa i bez dodatnih troškova budu uz svoje dete kada se ono leči u bolnicama.
Treća ključna mera je obuhvatanje svakog deteta kvalitetnim obrazovanjem. Uprkos donešenog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i inkluziji, neka deca su i dalje jednostavno isključena iz sistema obrazovanja.
Četvrta mera je omogućavanje svoj deci život u porodici, pošto su deca sa teškoćama u razvoju i dalje smeštena u izolovane ustanove, bez obzira na to što bi trebao da im bude omogućen život u porodici i zajednici. Osnovni razlog dovođenja ove dece u izolovane ustanove je upravo nemogućnost njihovih roditelja da odgovore na posebne potrebe dece.
Peta ključna mera koja se predlaže je da decu treba zaštititi od nasilja, jer na osnovu statistika nevladinih organizacija, nažalost, dve trećine dece, starosti od dve do 14 godina, je već iskusilo neku vrstu psihološke agresije ili fizičkog nasilja.
Ono što je najveći problem je zapravo pitanje da li postoji decentralizacija, jer bez obzira na nacionalni akcioni plan koji postoji i koji je aktuelan, on se slabo implementira, odnosno nisu usklađene ni akcije, ni mere u različitim sektorima i javnim službama koje se bave decom. Ne postoji sistemska evidencija o položaju dece i o uslugama koje su im dostupne.
Posle nabrojanih problema i ključnih mera koje se tiču dece u Srbiji danas i koje zahtevaju hitno rešavanje, kao i konstatovanja da i dalje vlada nedostatak koordinacije, mislim uglavnom na socijalni, zdravstveni i obrazovni sektor, odnosno da nisu koordinirane mere i akcije u različitim sektorima i javnim službama koje se bave decom, kao i da još uvek nije uspostavljena sistemska evidencija o položaju dece i uslugama koje su im dostupne, pitanje je kako teče implementacija Zakona o socijalnoj zaštiti, koji je donesen 2011. godine? Po tom zakonu lokalne samouprave imaju veliku odgovornost za obezbeđivanje lokalne socijalne zaštite, uključujući i dečju zaštitu.
Da li bi ministarstvo moglo da dostavi podatke kako teče implementacija ovog zakona, kako se taj zakon implementira, da li je socijalna zaštita i u realnosti decentralizovana i na koji način? Da li postoji dovoljno sredstava za to? Koje sve usluge za decu opštine mogu uopšte da obezbede iz svojih budžeta? Hvala.

Zahvaljujem se.
Uvaženi gospodine ministre, potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, za SVM je od izuzetnog značaja što konačno raspravljamo o zakonu o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničnoj kontroli u drumskom, železničkom i vodnom saobraćaju.
Čuli smo u izlaganju gospodina ministra da je zaista potpisan ovaj sporazum, 24. januara 2012. godine u Horgošu. Moram da naglasim da je parlament Mađarske ratifikovao ovaj sporazum odmah, 13. februara 2012. godine.
Postavlja se pitanje – zašto je kod nas u proceduri samo od 11. oktobra 2012. godine? Ranije nije ni bio u proceduri i dobro je što je konačno na dnevnom redu. Postavlja se pitanje – zašto je prošlo toliko meseci?
Kada je u pitanju poslanička grupa SVM, već 2008. godine, tačnije 6. novembra, na sednici Odbora za inostrane poslove naglasili da je neophodno otvoriti nove prelaze, kako zbog privrede, tako i zbog samih građana. Mađarska je već tada bila spremna, ali cela ova procedura se odužila.
Trenutno se održava jedan sastanak privrednika, zbog kojeg gospodin Pastor nije prisutan, u Kikindi i eto dokaza koliko su novi granični prelazi i koliko je ovaj sporazum značajan i za same privrednike.
Moram da naglasim i da je gospodin Ivica Dačić, tada kada smo postavili pitanje, odgovorio pismeno, 12. decembra 2008. godine, kada je naglasio da je zaista tadašnja vlada donela zaključak kojim se potvrđuje osnova za vođenje pregovora za zaključivanje sporazuma. To je bilo 2008. godine, a sada je 2012. godina, novembar mesec. Dosadašnji sporazumi su iz 1983, 1996. godine i 2000. godine, a naravno, oni sada prestaju da važe.
Ono što smo čuli u prethodnim izlaganjima je, a što mi svi znamo da je realan problem na ovim graničnim prelazima, da su ogromna zadržavanja zbog kojih smo prepoznali da je neophodno sprečavanje i uklanjanje tih prepreka i zastoja u saobraćaju.
Moram nekoliko stvari da pohvalim iz ovog zakona o potvrđivanju sporazuma. To je, na primer, član 6. koji naglašava da u slučajevima kada to zahtevaju ekonomski ili društveni interesi, nadležni organi ugovornih strana mogu dobiti i otvaranje privremenih graničnih prelaza na državnoj granici. Član 24. kaže da će ugovorne strane razmotriti mogućnost uspostavljanja drugih graničnih prelaza, osim onih sadržanih u ovom sporazumu.
Izuzetno je značajno što se u članu 20. naglašava da se formira zajednički kontakt centar na teritoriji Mađarske, na graničnom prelazu, na autoputu za međunarodni saobraćaj putnika i robe Horgoš.
Ono o čemu se malo pričalo je da su naglašena dva rečna prelaza. Jedan je na Dunavu kod Bezdana i jedan na Tisi kod Kanjiže, kao i dva železnička granična prelaza, Subotica – Kelebija i Horgoš – Reska.
Kada smo već kod železnice, što se tiče železnice u ovom delu je naglašeno ono što svakako SVM pozdravlja, da bi se ubrzala kontrola putnika i da bi se jednostavno smanjilo vreme čekanja, ugovorne strane mogu da se dogovore da sprovedu zajedničku kontrolu putnika u železničkom saobraćaju dok voz stoji ili tokom tranzita, što je jako dobro.
Drumski granični prelazi, ono što je najznačajnije, svakako moramo da pohvalimo, da umesto dosadašnjih pet se predlaže šest plus jedan, a to bih ja nazvala – šest plus taj je jedan u budućnosti. Izuzetno je značajno što na graničnim prelazima Bajmok-Bacsalmas, Đala, Tisa Siget, do sada je na ovim graničnim prelazima, oni su se odnosili samo za državljane Republike Srbije i Mađarske, ali od sada se oni odnose i na državljane EU, drugih država koje su potpisnice sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, Švajcarske konfederacije, itd. Značajno je i što se radno vreme, koje je bilo od sedam pa do 17 časova menja, odnosno sada je od sedam do 19,00 časova, umesto dosadašnjih od osam do 18,00 časova ili od osam do 16,00 časova, što je poboljšanje od nekoliko sati. Postavlja se pitanje zašto radno vreme nije od 00,00 do 24,00 časova? Verovatno su tehnički razlozi, ali to je pitanje.
Spomenut je i tzv. stari iliti drumski granični prelaz Horgoš-Reska, koji radi na teritoriji Mađarske od sedam do 19,00 časova. Naravno, tu piše – kada se obezbede neophodni tehničko-infrastrukturni uslovi, odobravaće se saobraćaj za vozila koji nije dozvoljen na autoputu, kao i saobraćaj za pešake, bicikle, samo na starom graničnom prelazu Reska-Horgoš. Ali, naglašeno je da se može privremeno odobriti i međunarodni saobraćaj na ovom prelazu kao i duže radno vreme.
Ono što smo čuli u izlaganju i što je zanimljivost je da zvanične prostorije za potrebe službenih lica Republike Srbije obezbeđuje Mađarska, kao što znamo, kao i da službena lica Republike Srbije mogu graničnu kontrolu da sprovode u skladu sa zakonima svoje države, ovde u tim zajedničkim prostorijama, u istoj meri i sa istom delotvornošću kao da ih sprovode na teritoriji Republike Srbije, na svojoj državi. Znači, na ovoj zajedničkoj lokaciji je to jako značajno.
Spomenut je i budući drumski granični prelaz Bački Vinogradi – Ašothalom. Kontrola prelaženja se sprovodi na zajedničkoj lokaciji, koja se nalazi na teritoriji Mađarske. Mađarska je investirala dva miliona evra u ovaj objekat, sredstvima EU.
Ovde se kaže da će se, nakon obezbeđivanja adekvatnih tehničkih i infrastrukturnih uslova, zajedno usaglasiti datum otvaranja graničnog prelaza diplomatskim putem. Pitanje je – kada će se to desiti? Da li je, na primer, februar ili da li imamo plan kada će to biti? Ovaj prelaz će raditi kao Bajmok i Đala. Nakon obezbeđivanja odgovarajućih tehničkih i infrastrukturnih uslova, može da se odobri međunarodni saobraćaj putnika preko ovog graničnog prelaza, ili produžiti radno vreme.
Za kraj moram još da naglasim da bi za stari drumski granični prelaz Horgoš-Reska, neophodno bilo potpisati izjavu o namerama, da bi se moglo konkurisati kod fondova EU za renoviranje ovog graničnog prelaza. Koliko smo obavešteni, rok za konkurisanje je kraj novembra, znači nekoliko nedelja. Poslednji sastanak o tome, ako se ne varamo, bio je 29. avgusta. Od tada se to pitanje ni ne otvara, niti spominje.
Za kraj, još jedno pitanje – zašto tek sada ratifikujemo ovaj sporazum? Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku svog izlaganja bih želela da naglasim da će SVM podržati predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Želela bih sa našeg stanovišta da obrazložim zašto, šta je dobro i koje su tendencije u narednih nekoliko godina, kao što smo čuli od poštovanog gospodina ministra.
Akademska zajednica, studenti željno očekuju da smanjimo uslov za upis na budžet na 48 bodova i to će se sada desiti. Mi ćemo pre 1. oktobra zaista smanjiti ovaj uslov sa 60 na 48 bodova.
Treba naglasiti da težnja ide ka tome da uslov za ostanak na budžetu ili za upis na budžet bi, po Bolonjskoj deklaraciji, trebao da bude 60 bodova, što znači da bi studenti koji se finansiraju o trošku države trebali da zapravo polažu sve ispite i da imaju maksimalnih 60 bodova.
Kao što znamo, Zakon o visokom obrazovanju je donet 2005. godine i od tada je bilo nekoliko izmena i dopuna ovog zakona. Najpre 2007. godine je došlo do autentičnog tumačenja zbog problema izjednačavanja obrazloženja šta su masteri, a šta su diplomirani. Godine 2008. i 2010. je došlo do izmena, a svaki put zbog toga što smo težili da idemo ka 60, pa je predloženo da se to smanji na 42, 48, 54. Studenti su se uvek bunili i ni ove godine nije došlo do tih izmena. Znači, i ove godine se odustalo i od 54, pa čak i od 50, sa planom da zaista sledeće školske godine to bude 50, pa one tamo 2014/2015. školske godine 60.
Naravno da razumemo da na određenim fakultetima postoje problemi što je mali broj tih studenata koji zbog svojih silnih obaveza mogu da daju uslov, mogu da ispune sve svoje obaveze, ali moram da naglasim da ni osvojenih 48 bodova na nekim fakultetima ne znači automatski da će taj student moći da se školuje o trošku države, kako se to kaže žargonski, baš zbog toga što je jedan od uslova 48 poena, a drugi je rangiranje. Znači, svi ti studenti će se rangirati među svima koji su na budžetu, pa će se onda videti da li je 48 bodova dovoljno ili ne. Naravno, to se odnosi na mnoge fakultete gde je veliki broj studenata, pa se onda oni s druge strane žale zašto ja imam dovoljan broj bodova, ali ne može kvota tih studenata koji su na budžetu da se povećava za više od 10, 20%.
Želim da pohvalim što je ministarstvo uspelo da nađe kompromisno rešenje kada pričamo o drugim izmenama, odnosno o smanjivanju broja ispitnih rokova. Naravno, studenti se bune. Kažu – trenutnih šest ispitnih rokova je prihvatljivo, dobro i zašto želimo da im smanjimo broj ispitnih rokova na četiri. Malo se govori o tome da je 2010. godine zapravo vraćen šesti ispitni rok. Znači, bilo je pet ispitnih rokova, da je prethodnim izmenama 2010. godine taj broj vraćen na šest i da će zapravo i ove školske godine 2012/2013. godine taj broj ostati šest, sledeće školske godine će se smanjiti na pet i potom na četiri.
Ono o čemu je, čini mi se, gospodin ministar malo možda pričao u svom uvodnom izlaganju, a što je značajno za studente završnih godina na raznim fakultetima je da se njihov, neki to zovu apsolventski staž, kažu da je to sada zvanično produženi staž, da se taj njihov status produžava sa šest meseci na godinu dana.
Savez vojvođanskih Mađara to svakako podržava pošto studenti završnih godina studija u tom periodu imaju pravo na studentski dom, što njima jako puno znači, na menzu, na kredite i, naravno, imaju pravo recimo i na povlastice u javnom prevozu. Pitajući njih i razgovarajući sa njima, kažu da to nije tako jednostavno, ali svakako je dobro, jer niko ne zna ko je trenutno na zadnjoj godini studija, da li će onda imati pravo na dom ili ne, ali dobro je što ne moraju da strepe da će to ostati samo šest meseci, već godinu dana.
Vrlo je značajna izmena kojom se zapravo proširuju, odnosno dopunjuju nadležnosti Nacionalnog saveta, a ova izmena se odnosi na predlaganje ministarstvu nacionalnog okvira kvalifikacija za nivo visokog obrazovanja i, naravno, s druge strane se proširuju nadležnosti ministarstva, koje upravo ima obavezu da utvrdi ove nacionalne okvire kvalifikacija za nivo visokog obrazovanja upravo na predlog Nacionalnog saveta.
Nekima je nejasno šta zapravo ovo znači i zbog čega je značajan ovaj nacionalni okvir kvalifikacija. Međutim, većina nas zna da je Republika Srbija 2003. godine postala deo velike evropske univerzitetske porodice i ovog celog bolonjskog procesa i upravo po ovom bolonjskom procesu nastavni planovi i programi treba da budu usklađeni sa ostalim evropskim univerzitetima i naravno, ono što je tada bila velika novina za naše studente, konačno je uveden spomenuti sistem bodovanja, evropski sistem prenosa bodova. Tada su utvrđene tzv. stepenovane studije. Stepenovane studije od tada znače da se po novom sistemu obrazovanja diplome mogu steći posle tri, četiri ili pet godina.
Upravo zbog postizanja ciljeva ovog spomenutog bolonjskog procesa nacionalni okvir kvalifikacija je značajan da se ove nove stručne spreme objasne i da se definiše šta su, da se definiše njihov odnos sa starim stručnim spremama, tako da je neophodno, to je očigledno i cilj ovih izmena i dopuna, da naš nacionalni okvir kvalifikacija za visoko obrazovanje bude skroz usklađen sa opštim okvirom kvalifikacija za evropski prostor visokog obrazovanja, što SVM svakako podržava.
Čak i Savet Evrope ima projekat u koji je uključena naša zemlja. Na osnovu tog projekta osnovni cilj je da se jednom za svagda jasno odrede ishodi učenja za sva tri ciklusa obrazovanja, što bi značilo da se objasni šta nosioci pojedinih kvalifikacija znaju, šta oni razumeju, šta nosioci pojedinih kvalifikacija umeju da urade. To su upravo ti ishodi učenja.
Naredna izmena koja je predložena ovim izmenama i dopuna Zakona o visokom obrazovanju je da studentske konferencije od sada mogu da imaju svojstvo pravnog lica. Ovo je takođe izuzetno značajno, upravo osnovna i trivijalna stvar da će studentske konferencije moći da otvaraju račune kod banaka i da će ravnopravno moći da konkurišu sa ostalim članicama Evropske studentske unije za projekte namenjene tim i takvim organizacijama.
Dozvolićete mi da u okviru vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SVM postavim i nekoliko pitanja, odnosno da najdobromernije ukažem na određene probleme sa kojima se naši studenti, uglavnom postdiplomci suočavaju. Jedan od gorućih problema doktoranata u našoj zemlji je što se na velikoj većini fakulteta školarina za postdiplomske, doktorske studije košta između 150 do 200 hiljada dinara po godini. Uglavnom, znači to je neki prosek i naravno od zavisnosti od fakulteta. Problem je što ministarstvo, uglavnom to je znači do sada bila praksa, ministarstvo određuje broj doktoranata, koji mogu da se školuju na teretu budžeta i to se objavljuje obično negde krajem oktobra, znači, kada je već, recimo, prekasno.
Ministarstvo određuje cifru koja se odnosi na Univerzitet, pa se na osnovu toga deli taj broj doktoranata po fakultetima. Problem je što kada doktoranti upišu doktorske studije, oni naravno taj iznos novca, iznos školarine treba odmah da uplate kada se prijave, prilikom prijema i oni tog momenta ne znaju koliko će biti studenata koji će se finansirati iz budžeta. Znači, ovo je jedan problem, što datumi nisu usklađeni početak oktobra, sredina, kraj oktobra.
Drugi problem je sa kojima se doktoranti suočavaju, da oni koji kao obični studenti, znači studenti postdiplomskih studija, daju uslov za drugu, recimo, za drugu godinu doktorskih studija suočavaju se sa tehničkim problemom da dođu na šalter fakulteta, kod tetkica i tamo im kažu da se ova nova kvota opet odnosi samo na postdiplomce na doktorante prve godine, da se to ne odnosi na njih. Znači, potpuno se demotivišu oni koji daju uslov, jer jednostavno moraju ponovo tu školarinu od tih 150 hiljada dinara da plate iz svog džepa. Naravno, znam gospodine ministre da to nije do vas, da je to najverovatnije do fakulteta, ali najdobromernije vas molim da, na primer, ministarstvo organizuje sastanak gde će pozvati dekane, rektore, da dođe do konkretnog dogovora da se zaista zna da ne bude, da to proizvoljno rešava svaki fakultet na svoj način.
Drugo pitanje ili druga tema, koja je takođe izuzetno značajna, a koja nažalost još uvek nije rešena u našoj zemlji je, da je nažalost realna slika da je potpuno neuređen sistem kvalifikacija u Republici Srbiji i da je izuzetno teško priznavanje stranih kvalifikacija kod nas. Znači, kada se sa studija u inostranstvu bez obzira gde, u raznim zemljama, studenti koji završe fakultete, studije u inostranstvu, vrate u Republiku Srbiju, najveći problem im upravo predstavlja nostrifikacija diploma. Iskustva tih ljudi kažu da su vrlo duga čekanja uobičajena, nije neobično da mora da se čeka izuzetno dugo na najobičnija priznavanja i nostrifikaciju. Smatramo da procedura nostrifikacije bi trebala da bude nešto pojednostavljeno, a ne da se događa, kao što se danas dešava u praksi da određeni fakultet, na primer odbije kandidata koji želi da nostrifikuje diplomu, a drugi fakultet mu prizna diplomu. Smatramo, a pretpostavljam da se slažemo u tome da je bolje da se nostrifikacijom bavi država, a ne fakulteti pojedinačno.
Čitali smo u medijama još krajem prošle godine da je formirana Radna grupa koja radi na zakonu o priznavanju kvalifikacija stečenih u inostranstvu ili kako ga neki zovu na zakonu o priznavanju stranih kvalifikacija i pitanje poslaničkog kluba SVM je – kada možemo da očekujemo sistemsko ili zakonsko rešavanje ovog problema?
Da ne pričam o tome koliko je komplikovana nostrifikacija i koliko je teška, da ne kažem i nemoguća kada određena stručna sprema, na primer, ne postoji u našem sistemu. Bilo bi dobro da što pre možemo da vidimo olakšano priznavanje diploma, a da ne ostane ona praksa koja, nažalost, još uvek je aktuelna kod nas, a to je da neko ko želi da nostrifikuje svoju diplomu mora da prođe kroz razne komisije, nastavno naučno veće. Na nekim fakultetima se svaki ispit pojedinačno proverava, plan i program rada, podudarnost sa našim programima, itd.
To su dva pitanja na koje bih volela da dobijem odgovor i da se još vrati na predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju. Svi smo svesni toga i tendencija ministarstva je da uslov za budžet na početku 2014. i 2015. godine bude maksimalnih 60 bodova. Postoji težnja od 2005. godine kada je usvajan ovaj zakon, jer kao što sam rekla cilj Bolonjske deklaracije je da se nagrade oni studenti koji polože sve ispite i osvoje maksimalnih 60 poena.
Najzainteresovaniji za ovo pitanje su studenti, dobri studenti kojima je svejedno da li je uslov 48, 50, 54 ili 60, ali Akademska zajednica čeka da što pre donesemo ove izmene. Mnogi kažu da je potrebna ozbiljnija sistemska temeljna analiza ili revaluacija raznih programa i planova, jer, opet verujem da ćemo se svi složiti u tome, da učenje treba da bude orijentisano na studente. Od 2003. godine do danas je prošlo devet godina, a mnogi studenti još uvek nisu oslobođeni nepotrebnih znanja i teško im je da se fokusiraju na ono što će im zaista biti potrebno u struci. Zahvaljujem vam se i nadam se da ćete uspeti da mi date odgovore.

Poštovana predsedavajuća, najpre sam želela da se javim povodom ovog amandmana i dozvolićete mi, to je u skladu sa procedurom i Poslovnikom, da govorim o tri amandmana koji su vrlo slične sadržine, pošto je Vlada Republike Srbije dala odgovor odnosno obrazloženje zašto odbija ove amandmane u istovetnom tekstu, ali, želela bih da se nadovežem i na kolegu Palalića. Zaista sam htela u svom izlaganju da naglasim da je jedini put kada bi bilo ispoštovano Ustavom zagarantovanih 7% bilo tih poslednjih godinu dana Vlade Vojislava Koštunice.
Želela bih da podsetim i gospodu iz DS, koji su podneli ovaj amandman, odnosno da ih pitam – gde ste bili u proteklih četiri godine? Za vreme mandata prethodne Vlade Savez vojvođanskih Mađara se svaki put borio za Ustavom zagarantovanih 7% i ono o čemu sada niko nije govorio je da u tom 4. stavu člana 184. Ustava Republike Srbije stoji da zaista budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda, što je izuzetno značajno.
Znači, želela bih da naglasim da mi govorimo o tri različita amandmana. Jedan amandman je predložila DS, odnosno njihov poslanički klub, nekoliko poslanika zajedno. Oni su ga vrlo dobro obrazložili i mi bi ga i podržali, ali, naš amandman je vrlo sličan i ja bih želela da objasnim te razlike. Naravno, čitali ste u medijima i mnogi su prenosili da i Liga socijaldemokrata Vojvodine ima sličan amandman. Da objasnim razlike – DS traži da se sve to briše, Liga socijaldemokrata Vojvodine je predložila nerealan amandman da osnovica za izračunavanje ovog obima budžeta bude rashodna strana.
Želela bih da se zahvalim gospodinu ministru koji je ovde i da ga zamolim da prenese stav Saveza vojvođanskih Mađara. Znači, nama je jasno da se ova izmena koja se predlaže u ovom predlogu izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu odnosi na obim budžeta, na osnovicu, u svim slučajevima kada se ona utvrđuje relativno, odnosno kao procenat budžeta. Malo se govori o tome da je jedna od osnovnih stvari na koju se mislilo zapravo finansiranje političkih stranaka, finansiranje redovnog rada političkih stranaka.
Zanimljivo je da novine danima bruje o tome da se još uvek primenjuje ono što stoji u trenutno važećem Zakonu o budžetskom sistemu. Znači, da se kao osnovica uzimaju prihodi i primanja od prodaje nefinansijske imovine, onda bi ova osnovica bila tačno 829 i po milijardi dinara. Ali, ukoliko bude usvojen ovaj predlog zakona u ovoj formi, onda će ta osnovica da bude 700 milijardi, što nije sigurno. Ne znamo tačno iz ovih poreskih prihoda koji su to rashodi i troškovi finansiraju. To će znati ministar finansija. Znači, mi iz ovoga ne vidimo koja je to osnovica. Recimo da je ova maksimalna, jer je on spominjao ovu maksimalnu, znači kod finansiranja redovnog rada političkih stranaka mi priznajemo da će to biti sad umesto ovih 829 milijardi i 700, da tu postoji razlika, ali kada smo mi postavili pitanje, to će se onda negativno odraziti na AP Vojvodinu i na budžet AP Vojvodine, onda nam je ministar u svom odgovoru rekao – znate, sledeće godine planiramo veća sredstva, itd.
Naravno, nama je jasno, verovatno se već planira budžet za 2013. godinu i željno ga očekujemo ovde, ali, ako će tada ovi planirani poreski prihodi biti 850 milijarde koje je ministar nama ovde spominjao, onda će logično i ukupni prihodi i primanja ostvarena na osnovu prodaje finansijske imovine biti veći. Recimo, 900 milijardi. Tu je AP Vojvodina onda zakinuta za ovaj iznos novca.
Zbog toga smo mi predložili jedan vrlo realan amandman. Razumemo da u ovoj situaciji treba smanjiti osnovicu za finansiranje redovnog rada političkih stranaka, ali ne treba smanjiti za AP Vojvodinu. Da ne pričam o tome što smo čuli od poštovanih kolega da je ovo potpuno protivustavno. U Ustavu stoji da je to 7% budžeta, a ne 7% od dela budžeta, pa od nekog dela, jer ćemo od tih poreskih prihoda da finansiramo određeni deo rashoda i troškova. Potpuno je nerealno, a da ne pričamo o tome da LSV tražila rashodnu stranu. To bi bilo idealno, ali svesni smo toga da ni za vreme prethodne Vlade do toga, jednostavno, nije moglo da dođe. Zato vas molim da ovaj realan naš predlog prihvatite. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, toliko puta je spominjan Savez vojvođanskih Mađara, gospodin Pastor, da mislim da imam pravo na nekoliko replika, ali trudiću se da budem što kraća.
Samo sam pitala Demokratsku stranku šta su radili u proteklih nekoliko godina i zašto je Savez vojvođanskih Mađara bio skoro usamljen kada se borio za poštovanje Ustavom zagarantovanih, ali ne samo 7%, već i 3/7 za kapitalna ulaganja što je značajno. Nije dovoljno da na papiru piše da ima dovoljno sredstava, oni samo procure kroz vojvođanski budžet, kao plate prosvetnih radnika nrp, itd.
Ali najpre, već dugo čekam da dođem na red na repliku, želela bih da repliciram gospodinu Iliću, koji se odmah javio posle mog izlaganja. Gospodine Iliću, postoje tri amandmana. Svi mi želimo isto, samo smo to formirali na tri različita načina.
Naš amandman se odnosi na to da mi razumemo da vi želite da smanjite izdatke, ako može tako da se nazove, za finansiranje redovnog rada političkih stranaka, ali ne razumemo zašto AP Vojvodina mora da ispašta zbog toga. Zato smo mi predložili amandman gde izuzetno, kada je rep o AP Vojvodini, kao što je to bilo u prethodnom zakonu koji smo svi mi podržali, stoje ukupni prihodi i primanja ostvarena na osnovu prodaje ne finansijske imovine. Kao što sam rekla, to je 829 milijarde. Mi nismo tražili, znači, Liga socijaldemokrata Vojvodine imala je nerealniji amandman kojim traže da budu to rashodi, onda bi to bilo 1.018 milijardi. Tada bi bio zaista uključen taj deficit o kome ste vi pričali. Mada, mnogo nas je govorilo o tome ko koliko poštuje Ustav i takmičimo se ovde u politikanstvu, a činjenica je da Ustav nije ispoštovan.
Iako, ne želim ovde da otvaram mnoge teme, kao što je to gospodin koji je govorio pre mene otvarao, Savez vojvođanskih Mađara je podržavao prethodnu vladu i mi smo bili ti koji su se borili da postoje ministarstva za ljudska i manjinska prava, da se donese Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina itd. Mi smo sada konkstruktivna opozicija. Ne želim da se udvaram Demokratskoj stranki Srbije, daleko od toga. Samo sam iznosila činjenice. Zaista nam je drago što se Vlada AP Vojvodine probudila i što će tražiti ocenu ustavnosti, što se zajedno borimo za dobru stvar. Hvala.

Replika na izlaganje gospodina Milenića, koji me je spomenuo imenom i prezimenom i delimično i na jedno ranije izlaganje.
Upravo to što smo sad čuli od koleginice Judite Popović. Gospodin Pastor Balint se danas javio oko 18,00 časova da govori, kada nije dobio reč, baš zbog toga što smo dobili informaciju da će ministar finansija u sedam sati otići. Hteli smo da ga pitamo da li možemo da se nadamo da će ova Vlada u skoroj budućnosti ispoštovati ono na šta je Ustav obavezuje, da donese zakon o finansiranju APV. Onda ne bi imali ovih problema koje imamo sada. Mi smo to pitanje konstantno postavljali i prethodnoj Vladi, ali na žalost taj zakon još uvek nije donesen.
Ovde se pričalo o transparentnosti. Ova Vlada i ministar finansija kaže da je rešenje koje je predloženo transparentnije. Molim vas, predlog koji sada stoji u ovom zakonu, amandman o kojem pričamo je da bi sada za osnovicu trebalo da budu uzeti rashodi koji se finansiraju iz poreskih prihoda. Molim vas, ko god je pročitao ovaj predlog rebalansa ne vidi koji je to iznos. Znači, mi vidimo da su poreski prihodi planirani 700 milijardi 643 miliona dinara. To su poreski prihodi. Mi ne znamo koji je iznos tih rashoda koji se finansiraju iz poreskih prihoda, zato što se ne zna iz kojih izvora i vrsta prihoda će se pojedini rashodi i izdaci finansirati. To će jedino znati ministar finansija i nekoliko ljudi oko njega, koji je taj iznos. Tako da mi, ako se ovo ovako usvoji nikada nećemo znati da izračunamo da li je zapravo ispoštovano tih 7%. Hvala.

Zaista se poslednji put javljam pošto mi je ostalo još dva minuta kao predlagaču amandmana. Želela bih da naglasim ono o čemu se najmanje pričalo. Svi znaju da kod svakog donošenja budžeta i rebalansa, do sada smo se borili sami, nadam se u budućnosti zajedno sa ostalima će se boriti za tih 7%. Problem je što u okviru tih 7% Ustav traži da se najmanje 7%, to se zaboravlja, to nije 7% nego najmanje 7%, i okviru toga tri sedmine bi trebale da se obezbede za kapitalna ulaganja. Na žalost, u proteklih nekoliko godina smo imali problema oko izvršenja budžeta. Ovih tri sedmine iako je bilo planirano nikada nije izvršeno. I Fond za kapitalna ulaganja ima ogromnih problema sa svojim funkcionisanjem, ogromne dugove.
U proteklih pet godina ti dugovi, odnosno ti taj manjak tog novca koji je trebao da bude prebačen, pa na kraju ipak nije prebačen je dostigao takav nivo da u proteklih pet godina, kada se sabere koliki su dugovi, koliko je Republika trebala da prebaci APV ili ti Fondu za kapitalna ulaganja, kad se sve to sabere i pomnoži to je ceo jedan budžet, ceo jedan godišnji budžet APV i na to bi trebalo da obratimo pažnju. Zaista mi je žao i svesna sam da ministar nauke, prosvete i obrazovanja ne može da mi odgovori na pitanje kada će se doneti zakon o finansiranju, ali nadamo se da će ministar finansija biti ovde. Molim vas još jednom da do dana za glasanje razmislite o ovom realnom amandmanu Saveza vojvođanskih Mađara.

Zahvaljujem. Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ne bih želela da se bavim politikanstvom, već isključivo bih želela da govorim o temi dnevnog reda i isključivo o amandmanu koji se odnosi na Upravu za poljoprivredno zemljište.
Kao što vidimo iz Predloga zakona o ministarstvima, u okviru Ministarstva poljoprivrede je predloženo samo da postoji Uprava za veterinu, Uprava za zaštitu bilja, Republička direkcija za vode i Uprava za šume. Nije jasno zašto niste predložili posebnu upravu za poljoprivredno zemljište, upravo zbog izuzetnog značaja. Iskreno, verovatno su svi očekivali da će ovaj amandman biti prihvaćen, kao što vidimo, on je odbijen. SVM, upravo zbog toga što smatramo da je poljoprivreda izuzetno bitna grana privrede, jedna od najbitnijih, i što se 80% stanovništva u Vojvodini bavi poljoprivredom, tu je najveće obradivo zemljište, će podržati ovaj amandman i nadamo se da će i ostale poslaničke grupe. Hvala.

Zahvaljujem se na odgovoru i zaista je na nama da vidimo kako će Vlada dalje formulisati. Ovo je posebna tema, ali ja sam o tome govorila i u raspravi u načelu, da je nejasno zašto je kod pojedinih ministarstava ostala odredba određenim upravama, direkcijama itd. Ostao je nedostatak, najviše sam se tu bazirala na nedostatak Uprave za ljudska i manjinska prava, ali ovo je slična situacija i pozitivno je ako će se to desiti u budućnosti, samo možda je moglo to već sada da se uradi. Ako postoji amandman čija je sadržina zaista identična, nejasno je zašto on nije prihvatljiv, ali to je problem sa tim da na neke stvari, čitajući samo ovaj zakon, bez objašnjenja, nije bilo jasno zašto se određena pitanja od značaja za AP Kosovo i Metohiju, za ljudska i manjinska prava, za verske zajednice itd. rešavaju samo službama, jer u ovom predlogu stoje službe. Mi smo mislili, o tome sam i govorila, ne želim da se ponavljam, da će biti manji značaj tih pitanja, odnosno tih tela. Hvala.

Zahvaljujem.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SVM, poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da započnem ovu diskusiju konstatacijom da smatramo da je demagoško pričati o tome da će manja Vlada biti efikasnija. Naravno da mi, poslanici SVM, nemamo ništa protiv toga i podržavamo to da Vlada ima manje članova, ali smatramo pogrešnim da se to smanjenje broja ili kalkulacije da li postoji 15, 17, 19 ili više od 20 ministarstava, da je to nešto što je ekstremno važno za Republiku Srbiju i da ćemo time ekstremno mnogo novca uštedeti.

Da li će nova Vlada Republike Srbije biti efikasna i da li će ona da radi posao zbog koga je izabrana, da li će izvršavati taj program, ne zavisi od broja ministarstava. Znači, ekonomičnost te vlade, racionalnost i funkcionalna organizacija može da postoji. Pogledajte primere iz evropskih zemalja. Ako pogledamo Mađarsku, ona ima osam ministarstava, a znamo da je neki prostor između 15 i 18.

Mi kao SVM, poslanici, stranka, nikada nismo bili faktor nestabilnosti u ovoj državi, to nismo ni sada, niti ćemo biti u budućnosti. Mi ćemo i sada kada smo u poziciji opozicije nastaviti da budemo iskreni, pošteni, ali ćemo se truditi da sarađujemo. Imaćemo konstruktivne predloge i očekujemo i od vas da saslušate te naše predloge i da, ukoliko je moguće, nešto od njih i usvojite. U prošlosti smo se uvek trudili da se ne utopimo, kako mi to volimo da kažemo, u velike stranke. I sada smo na izbore izašli samostalno i trudićemo se da i u budućnosti imamo svoje mišljenje i to ćemo mišljenje izneti oko svake značajne teme u Skupštini Srbije.

U svojoj diskusiji ću se najviše bazirati na Predlog zakona o ministarstvima. Ono što mi smatramo kao najveću grešku i ogromnu štetu je što u ovom predlogu zakona nigde ne vidimo posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Čuli smo i u izlaganju predlagača da nije ova vlada zaboravila ljudska i manjinska prava. Oni koji detaljnije pročitaju ceo ovaj predlog zakona vide da postoji ministarstvo u čijem delokrugu je upravo ovaj posao. Međutim, ono što nedostaje, možda je to samo kozmetička ispravka, da neko ko pročita, ono što će mediji da prenesu – 17 ministarstava. Nekom ko ne zna tačno koje ministarstvo se čime bavi, jer postoji dosta nelogičnosti, ali o tome ću u drugom delu diskusije, možda nije jasno u okviru kog ministarstva se zapravo bavimo ljudskim i manjinskim pravima. Zato smatramo da je trebalo naglasiti naziv ministarstva – Ministarstvo pravde i državne uprave. To je jedan minimum koji smo očekivali od vas.

Svi mi znamo da je Srbija jedna multietnička, multinacionalna država i po rezultatima popisa stanovništva 18% stanovništva čine pripadnici nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica. To je skoro jedna petina ovog stanovništva. Kada sam već načela temu posebnog Ministarstva za ljudska i manjinska prava, mi smo to predlagali i bili smo na tom stanovištu da je potrebno formirati posebno ministarstvo i 2008. godine, kada se formirala prethodna ili kako je neki zovu – odlazeća vlada. Izuzetno smo bili zadovoljni što se formiralo to ministarstvo.

Jedan od osnovnih razloga je bio tada što je postojalo ministarstvo koje je moglo kasnije da predloži zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i

ministarstvo koje je izvršilo i prve direktne izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina. SVM smatra da je ovo najznačajniji organ kulturne autonomije nacionalnih manjina.

Mi smo i 2011. godine, kada je na dnevnom redu bila rekonstrukcija Vlade, bili na stanovištu da bi bilo bolje da je opstalo posebno i samostalno ministarstvo, ali do toga nije došlo. Mi smo ipak glasali za tu rekonstrukciju. Ali, kao što sam spomenula, ni tada nismo hteli da budemo razlog za političku nestabilnost. Imali smo drugu situaciju – da pre toga već nisu bili formirani ti nacionalni saveti nacionalnih manjina i nisu prošli prve direktne izbore.

Sa druge strane, podsećam vas da smo mi tada insistirali na tome da ta kozmetička redakcija u ministarstvu koje je ušlo u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu tada, to ministarstvo se nazvalo, znači, u svom nazivu je nosilo i naglašeno na prvom mestu – Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Nekako smo očekivali da ćemo i sada, u ovom predlogu zakona koji smo dobili od vas, to i videti. Ogromna je šteta što to nije tako.

Ono što bi bilo bolje rešenje i o čemu je dr Tabaković i pričala u svom uvodnom delu je, i moram da naglasim da je to tako, u članu 37. ovog predloga zakona se predlaže da za obavljanje poslova od značaja za AP KiM ljudska i manjinska prava, crkve i verske zajednice i dijasporu Vlada u skladu sa zakonom osnuje posebne službe. Vi ste ovde spominjali posebne kancelarije i naglašavali njihov značaj, a u Predlogu zakona piše – službe. Mi smatramo da služba jeste i tražili ste od nas da budemo konstruktivni, da razumemo da to nema manjeg značaja od ministarstva, ali smatramo da služba jeste od manjeg značaja nego, na primer, uprava. Kada bi imali posebnu upravu za ljudska i manjinska prava, onda bi bilo jasno koji se to deo bavi ovim pitanjima i dobilo bi na značaju i u samom zakonu o kojem sada raspravljamo i koji ćete, verovatno, usvojiti za par dana. Znači, imali bi posebnu upravu, kao što imamo posebnu upravu kod mnogih ministarstava – Ministarstva poljoprivrede, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, itd. Znači, nije nam jasno zašto niste mogli u okviru Ministarstva pravde i državne uprave, kako ga vi nazivate? Onda ste bar trebali posebnu upravu da nam predložite.

Ovo je jedan minimum za nas, u jednoj civilizovanoj evropskoj zemlji. Svi mi znamo da su osnovno opredeljenje naše zemlje evropske integracije i put ka EU, ali, sa druge strane, ono o čemu se možda manje priča je da smo mi zemlja članica Saveta Evrope i da smo mi još uvek pod monitoring procesom Saveta Evrope. Punopravno članstvo u EU predstavlja naš strateški cilj i baš zbog toga, i zbog tog napretka u procesu evropskih integracija, ali i zbog samog monitoring procesa SE, mi moramo da pokažemo značajan dalji napredak u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Zbog svega toga bi zaista mogli da razmislite o toj posebnoj upravi. Znači, posebna uprava za ovu oblast bi mogla da se bavi ispunjenjem preuzetih obaveza i obezbeđivanju daljeg napretka u ovoj izuzetno bitnoj oblasti.

Kada pričamo o daljim konkretnim rešenjima koja su predložena u ovom predlogu zakona o ministarstvima, moram da naglasim da, prema poslaničkoj grupu SVM, ima dosta nelogičnosti i za nas je nejasno.

Na primer, ako toliko govorite o toj racionalizaciji i o smanjenju broja ministarstava, zašto je neophodno da postoji u predlogu Ministarstvo saobraćaja posebno i Ministarstvo građevinarstva i urbanizma? Da ne pričam o tome da mediji špekulišu o tome da je jedno ministarstvo za Koridor 10, drugo za Koridor 11. To je potpuna nelogičnost.

Druga stvar, uz poštovanje koleginice koja je verovatno izuzetan ekspert na polju energetike. Zašto je neophodno da postoji posebno Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, a sa druge strane, Ministarstvo prinudnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja? Ne kažem da bi bilo idealno rešenje kada bi spojili ova dva ministarstva, zaista bi delokrug bio preširok, ali je nekako logičnije, bar po nama, povezati energetiku i rudarstvo, a sa druge strane životnu sredinu i prostorno planiranje. Jer, smatramo, ako životna sredina ostane u Ministarstvu energetike, da će biti od potpuno sekundarnog značaja ta izuzetno bitna tema.

Ono što se isto postavlja pitanje, moram da priznam, kada sam detaljnije pročitala ovaj predlog, da su neke stvari bile jasnije, ali nikada nismo imali Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine. Nije nam jasno zašto je neophodno se bazirati na to, jednostavno, Ministarstvo trgovine. Ono što moram da pohvalim, da ne bude da samo kritikujem, je da je za nas od izuzetnog značaja što ste konačno trgovinu odvojili od poljoprivrede. Poljoprivreda je jedno od najznačajnijih privrednih grana za sve nas i zbog toga izuzetno značajno je što ste trgovinu predvideli u posebno ministarstvo, ali nije nam jasno zašto naglašavate da je unutrašnja i spoljna trgovina, trebalo bi da bude i jedno i drugo, i potpuno nam je nejasno zašto su tu dodate i telekomunikacije.

Isto tako, naravno da je važno pitanje omladine i sporta, ali ne razumemo zašto je važnije imati posebno Ministarstvo omladine i sporta, a s druge strane, nauku koju potpuno zaboravljamo povezati sa Ministarstvom prosvete, Ministarstvom obrazovanja, jer i ovako je nedovoljno sredstava predviđeno i prethodnim budžetima za izuzetno bitno naučno istraživanje, razvoj i nauke u našoj zemlji. Mi nemamo posebno Ministarstvo za nauku. Kao što sam već spomenula, nemamo ni posebno Ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Imamo još nekoliko nejasnoća. Nejasna nam je podela, odnosno povezivanje resora, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Nekako bi mi to povezali kao što je bilo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, regionalnog razvoja nam je jasno verovatno ko će biti predloženi ministar i zašto se tako zove ministarstvo, time ne želim da se bavim, ali nekako Ministarstvo pravde trebalo je da ostane Ministarstvo pravde, a da se državna uprava spoji sa lokalnom samoupravom.

Moram da pohvalim i to što je u predlogu zakona naglašen značaj i objašnjeno da zapravo u delokrug spomenutog Ministarstva pravde, državne uprave spada i vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, odnosno izbor upravo tih nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i, ovo je izuzetno značajno, priprema propisa o ljudskim i manjinskim pravima, kao i drugi poslovi određeni zakonom.

Još jednom bih želela da naglasim da je za nas izuzetno bitno što postoji posebno Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i što tu nije uključena i trgovina, ali želela bih da naglasim, što je takođe izuzetno dobro, da ste ovde predložili posebne uprave, Upravu za veterinu, Upravu za zaštitu bilja, Republičku direkciju za vode, Upravu za šume i nije nam jasno zašto niste mogli da predložite posebnu upravu u okviru drugog ministarstva.

Da se ne ponavljam, nekoliko je nejasnoća oko povezivanja tih ministarstava. Smatramo da je rudarstvo i energetika nešto što je trebalo zajedno i nepotrebno je posebno povezivati prirodne resurse, to je sve povezano.

Ono što verujem da će većina pohvaliti je što ne planirate da ukinete Upravu za rodnu ravnopravnost u okviru Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, što je dobro.

Spomenuto Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine, kako ga vi nazivate, potpuno je nejasno i smatramo da je preširoki delokrug rada. Zašto su tu telekomunikacije i zašto je tu čak predloženo da postoji posebna Uprava za digitalnu agendu?

Kažete da je ovaj predlog, ovakav kakav je, da bi se obezbedio delotvoran i ekonomičan rad vlade, u ostvarivanju određenih nadležnosti koje ona ima i da ona najbolje odgovara interesima i potrebama Republike Srbije i kažete da se ovo preuređivanje, jer i vi ste pričali dosta o tome, koja su to ministarstva koja su ukinuta, koja više nisu ministarstva, koja će biti kancelarije, mada ja to ovde ne vidim, vidim da je predloženo da to budu službe. U obrazloženju kažete da se sve to radi, odnosno predlaže, da bi rad bio što efikasniji, da bi se uštedeli resursi. Mi to odavde ne vidimo.

SVM smatra, ako postoji efikasnost rada te vlade, ako ona dobro izvršava svoje zadatke i vide se konkretni rezultati, onda je zaista nebitno koliko ima resora i posle nekoliko meseci će ljudi zaboraviti koliko tačno ima ministarstava i koliko tačno ima članova vlade.

Nadamo se, iskreno, da će nova vlada u budućnosti zaista biti proevropska i što efikasnija. Od vas očekujemo da budete otvoreni za sugestije i predloge opozicije, da usvojite što više predloga opozicije i da radite, kako u interesu Republike Srbije, tako i u interesu svih nacionalnih manjina ili nacionalnih zajednica koje žive u ovoj zemlji.

U danu za glasanje, naravno, mi nećemo moći da podržimo ovaj predlog, s jedne strane zbog vrlo prostog objašnjenja, zato što smo odlučili da ostanemo u opoziciji i opozicija neće da glasa za ovaj predlog, a sa druge strane zbog svih tih zamerki koje sam iznela u proteklih nekoliko minuta. Hvala na pažnji.

Predlagač zakona je pre 15-ak minuta u jednom od svojih odgovora gospodinu Đuriću direktno spomenula moje ime i prezime, tako da zbog toga imam pravo na repliku.

Gospođo Tabaković, ja sam 17 minuta argumentovano objašnjavala i kritikovala ovaj predlog zakona. Naglašavala sam nekoliko puta značaj, posebno Ministarstva za ljudska i manjinska prava, uprave. Možda sam pohvalila deo Ministarstva poljoprivrede, što trgovina nije povezana sa tim, ali, to ste preuzeli od prethodne vlade, sve te uprave.

Kritikovala sam polovinu vaših predloženih ministarstava, rekla da su nelogično povezana, a vi ste mi u svom odgovoru rekli da je to zato što jedan koalicioni partner treba da dobije u skladu sa svojom snagom, što znači da se i vi slažete da telekomunikacije ne treba da budu zajedno sa spoljnom i unutrašnjom trgovinom.

Na kraju, možda sam rekla da kao opozicija ne možemo da podržimo ovaj zakon, ali sam rekla i zbog svega onoga što sam u prethodnih nekoliko minuta obrazlagala. Želim da razjasnim neke stvari. Godine 2007. smo mi bili u opoziciji i glasali smo za Olivera Dulića. Godine 2008. smo bili na poziciji i glasali smo za gospođu Slavicu Đukić-Dejanović. Juče smo glasali za predsednika parlamenta, ali to ne znači da ćemo mi glasati za bilo šta. Mi smo opozicija i mi smatramo da je ovaj zakon loš i nećemo ga podržati. Ako budete imali neke predloge zakona koji će biti kvalitetni, dobri, koji će nam pomoći na putu ka EU, onda je moguće.

Ali, ovo o čemu se sada otvorila rasprava, to su nebuloze o kojima nisam ni stigla da pričam. Taj član 38, kojim zapravo dozvoljavate sebi da smenite državne sekretare ako nisu bili dovoljno dobri je tek još jači argument za to da mi budemo protiv. Hvala

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, ni SVM, poslanička grupa, nije zadovoljna onim što smo dobili, odnosno, ono što nam pripada nije u ovom predlogu, jer kako god pričali o matematici i o zaokruživanju, nama bi pripadao jedan član delegacije i jedan zamenik člana delegacije. Onda smo mi dobili obaveštenje, odnosno zahtev od prošlog generalnog sekretara Skupštine da damo predlog za jednog člana, i to određene delegacije, što znači da mi nismo imali prava.

Zanimljivo je da poslaničke grupe koje imaju identičan broj poslanika kao mi, znači, minimalan, pet, prema ovom predlogu imaju i člana i zamenu, dok mi imamo samo člana a nemamo tu zamenu. Za nas bi izuzetno značila delegacija Parlamentarne skupštine SE i zanimljivo je da vrlo male poslaničke grupe po brojnosti sada tu imaju prava i na člana i na zamenu, dok smo mi godinama imali tu zamenu. Ja sam lično

tamo pet godina vrlo aktivno radila, i to svi znaju, i bilo bi izuzetno loše da u Parlamentarnoj skupštini SE koja se bavi ljudskim i manjinskim pravima nemamo predstavnika. Hvala.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici, dame i gospodo, malobrojni narodni poslanici, moram da naglasim da je vrlo zanimljivo da se danas dosta raspravljalo i dobro je što pričamo i o poljoprivredi, pored trgovine, ali za razliku od ostalih situacija, malo smo pričali o dnevnom redu.
Želela bih javnost da podsetim da mi sada raspravljamo u pojedinostima o Predlogu zakona o tržišnom nadzoru i došli smo do poslednjeg amandmana, amandmana koji je predložio Savez vojvođanskih Mađara.
Zanimljivo je da smo pre izvesnog vremena, pre nekoliko nedelja, imali vrlo sličnu raspravu kada sam ponovo pokušala da ubedim tada na vašem mestu gospodina Ćirića, tada smo razgovarali o zakonu javno privatnom partnerstvu i koncesijama, koji je predlagao jedno telo koje se tačno zvalo Komisija za javno privatno partnerstvo.
Sada, ovaj predlog zakona o tržišnom nadzoru, takođe, predlaže jedno telo koje se zove Savet za bezbednost proizvoda. Ovaj član na koji smo mi podneli amandman, znači član 26, reguliše najpre sastav tog saveta za bezbednost proizvoda, pa i određene zadatke tog saveta.
Želela bih samo ukratko da naglasim značaj tog saveta koji prati funkcionisanje mehanizama za komunikaciju i saradnju između organa tržišnog nadzora i carinskih organa, kao i saradnju sa ostalim zainteresovanim stranama.
Taj organ, takođe, predlaže preporuke u cilju efikasne primene mehanizama. Taj organ razmatra izveštaj, daje mišljenje o izveštajima organa tržišnog nadzora, preduzima korektivne mere, koordinira aktivnosti. Zapravo, taj organ, Savet za bezbednost proizvoda, se predlaže u cilju bolje koordinacije u oblasti tržišnog nadzora.
Problem koji je nastao sa tim organom je problem koji se konstantno ponavlja, a to je da taj Savet za bezbednost proizvoda ima određen broj članova koje predlažu razni. Između ostalog, predlaže se da član ovog organa budu dva predstavnika Privredne komore Srbije, a naravno Vojvodina je ovoga puta potpuno zaboravljena. Znači, obično se u tim i sličnim telima predloži bar jedan predstavnik AP Vojvodine, pa mi insistiramo da to bude više, u skladu sa učešćem Vojvodine, pa i u trgovini i u izvozu Srbije. Znamo da je, prema podacima Zavoda za statistiku, republičkog, Vojvodina je u prvih deset meseci ove godine činila skoro 36,6% izvoza. Ovoga puta je predlog da budu dva predstavnika Privredne komore Srbije. Savez vojvođanskih Mađara, kao konstruktivna stranka, ne želi da sruši ceo koncept i u ovom savetu za bezbednost proizvoda mi ne želimo da menjamo broj članova, samo predlažemo, kada već vi predlažete dva predstavnika Privredne komore Srbije, da to bude jedan predstavnik Privredne komore Srbije i jedan predstavnik Privredne komore Vojvodine.
Vrlo zanimljivo da je stigao i Izveštaj Vlade koji ovom prilikom sa tehničke strane moram da pohvalim jer ste bar obrazložili zašto nam odbijate amandman. Prošli put ste napisali zato što nije celishodno, a sada se kaže –amandman se odbija zbog toga što zastupljenost predstavnika Privredne komore Srbije garantuje i na taj način se najprikladnije izražava zastupljenost interesa privrednih subjekata koji imaju sedište, odnosno obavljaju delatnost na teritoriji Republike Srbije, uključujući i privrednike sa teritorija AP Vojvodine. Kako zastupljenost Privredne komore Srbije to dokazuje? Prema vama, Privredna komora Vojvodine uopšte nije bitna, možemo i da je zatvorimo.
Gospodine ministre, apelujem na vas da razmislite. Mi svakako ne menjamo koncept. Ako ste zamislili dva predstavnika Privredne komore Srbije, zašto ne bi bio jedan predstavnik Privredne komore Srbije i drugi predstavnik Privredne komore Vojvodine? Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem na odgovoru. I dalje se pitam, kada smo bili u sličnim situacijama i vi ste član iste vlade koja je pre nekoliko nedelja odbila naš amandman kada smo predložili predstavnika AP Vojvodine, uz obrazloženje da će se tu odluke donositi konsenzusom, pa ne moramo, ovde ta vlada, odnosno vi ste predložili ovaj predlog zakona, i od silnih članova Saveta za bezbednost proizvoda nigde niste spomenuli AP Vojvodinu. Tehnički smo tražili mogućnost i videli smo da kod Privredne komore Srbije stoje dva člana i postoji Privredna komora Vojvodine. Možda nismo znali za te tehničke detalje, ali da li vaš ovaj odgovor znači da ako je proceduralno jedino moguće da podnesemo ispravku amandmana ili da matični odbor podnese amandman da će ipak predstavnik Vojvodine na neki način da uđe u ovaj predlog zakona?