Hvala. Poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama se nalazi set zakona iz oblasti pravosuđa. Svi smo svedoci u zadnjih godinu dana da svako ima pravo da o pravosuđu kaže svašta, a o sudijama još i više.
Ovih dana smo imali priliku da čujemo valjda najzanimljivije ili najsmenljivije ljude u ovoj državi, što su ministri, čiji su rokovi trajanja najkraći, jer i direktori i zaposleni i svi ostali traju duže od bilo kog ministra u bilo kojoj vlasti ili državi, ali sa pravom da izgovaraju rečenice na koje uopšte nemaju pravo. One spadaju u domen samo nama poznatog političkog nonsensa, kažu: "Mi ćemo javno objaviti spisak nepodobnih sudija".
Ko su ti ljudi koji će utvrditi kriterijume o nepodobnosti? Valjda oni kojima se sudilo? Da li su oni ti? Ili neko treći, četvrti ili peti? Taj ko to kaže mora da kaže ko će taj biti ili valjda on poznaje dve do tri hiljade sudija u Srbiji, pa tačno zna koji sudija valja, a koji ne valja. Znate, to je mnogo i o pojedinom ministru.
Kada govorimo o ovom predlogu zakona svaki zakon može biti posmatran i sa pozitivne i sa negativne strane. Nama kao opoziciji u Skupštini počesto pripada uloga da imamo kritički ton o svakom zakonu. I ovde, takođe, postoji niz elemenata gde se može dati kritički osvrt na predlog. Postoje uvek elementi koji mogu dati određena poboljšanja.
Mi smo, u skladu s tim, izrekli kroz amandmane ne primedbe nego jednostavnu želju da sve to inkorporiramo u elemente Predloga zakona i ne samo kad se govori o tužilačkoj funkciji. Valjda se vidi da je pritisak na tužilačku funkciju u ovih zadnjih godinu dana izuzetno visok. od funkcionera, predstavnika političkih partija, razno raznih udruženja, nevladinih organizacija i, u najnovije vreme, jednog kriterijuma koji je ovde ugrađen, a zaista mislim da ne treba da bude ovde, jer svi oni sa strane, neko društvo sudija, pa nekakve nevladine organizacije, pa udruženja imaju najkvalitetnije pravnike u Srbiji.
Nije tačno, gospodo, najkvalitetniji pravnici u Srbiji sede u sudovima. Oni rade čestito i pošteno svoj posao. Postoji u zakonu odrednica koja kaže pod kojim uslovima neki sudija ne može više raditi taj posao, odnosno ne može biti sudija.
Zato se mi zalažemo, pre svega, za stalnost sudijske, a posebno za stalnost javnotužilačke funkcije, koju kvalifikujemo na određen način težom funkcijom u odnosu na oblik posla kojim se oni bave. Kada govorim o stalnosti, ona iz sebe izvodi dva nova elementa. To je apsolutna nezavisnost u vođenju svog posla i zadatka, i još jedan kriterijum, što je sigurno stručnost i kvalitet onog čoveka koji je izabran za taj posao.
Treba da postoji poverenje od izvršne vlasti i ružno je u ovom momentu da pred sobom imamo Predlog zakona koji nije dala Vlada, da pred sobom imamo Predlog zakona o kome se Vlada nije do kraja izjasnila, a ništa nije rekla ni na amandmanski deo, i valjda ova vlada ima problem sa ovom skupštinom.
Resorni ministar je ovih dana povukao dva zakona iz procedure. U nekim normalnim parlamentarnim demokratijama kada se to desi, u najmanju ruku, ministar sam podnese ostavku, a kod nas, ne daj bože, kada budu i dva poslanika glasala za tog ministra on će smatrati da mu ta stolica pripada.
Taj nivo dostojanstva izvršne vlasti, čini mi se, po ovim predlozima najviše pada. Mi ovde možemo da se sporimo da li je ovo dobro, ko je predlagač, da li je neko, možda, ranije smislio nešto slično (govorim o predlozima iz perioda kada je SPS imao ovakav predlog). Najverovatnija istina, oko svega toga je da oni nisu mogli da uđu u proceduru jer nisu bili neki novi pisci. Problem Socijalističke partije u narednom periodu je bio taj što je verovala svima. Sa svima je bila u koalicijama, i danas smo došli u situaciju da vidimo da nam je ugrožena država, nacija, narod, da se ne poštuju Ustav i zakoni.
Zato smo imali priliku da i predsednik ove države, koga je narod birao, bude izručen Haškom sudu, svi se u Srbiji koji se iole razumeju u pravosuđe smeju načinu rada i vođenja tog suda. Ne liči mi na ono što su donele zapadne demokratije, već ima karakter jednog običnog političkog suda.
U neka vremana, o kojima svi žele da kažu ponešto, kritičkim tonom, to su vremena tzv. komunizma koji je bio u zadnjih pedesetak godina na vlasti u ovoj državi, pravosuđe nikada nije bilo deo javnosti. Ne iz razloga zato što nije trebalo da bude, već je to, ipak, na određeni način uređena država i postojalo je nekakvo poverenje u sudije. Ovi su zakoni dobri sa jedne druge strane, zato što pokušavaju da nađu formu gde će izdvojiti iz ovih žurećih političkih promena u Srbiji, promena političkih interesa, promena na vlasti političkih stranaka i potrebe da u ovoj temeljnoj instituciji države svi kažu svoj stav. Oni svoj stav kažu na jedan ružan način.
Ružno je kada čujemo da vlast kaže da joj pravosuđe ne valja - kada se kaže da je pravosuđe korumpirano, da su, maltene, sve sudije loše. Zar je moguće u jednoj državi, gde smo obrazovali Pravni fakultet, gde smo obrazovali pravnike, vrsne, eminentne pravnike, koji su pisali zakone, a neki su sada vrlo bliski i ovoj vlasti, i predstavnici su u raznim delovima ove vlasti, znači, ti pravnici su učili po onome što su ovi pisali (sada koji su na vlasti), po tom osnovu su postali sudije, sada ti isti kažu da ih nisu naučili dobro i da su oni loše sudije. To je naprosto nemoguće. To je totalna zamena teza. Ovi zakoni će na određen način obezbediti stalnost sudijske funkcije. Nećemo se više igrati stalnošću, nećemo ljude dovoditi u situaciju da ne znaju šta će sa njima biti.
Kada je u pitanju javnotužilačka funkcija, moram takođe da kažem da je bitno, i mi smo to rekli i amandmanski, da se sačuva stalnost. Ne mislimo, kada je u pitanju visoki savet pravosuđa, da je najbolje rešenje da advokati određuju koji će ljudi biti sudije, a posebno ne mislimo da je dobro da to određuju nekakvi eminentni pravnici ili stručnjaci. Ko utvrđuje kriterijum, eminentni pravnik ili stručnjak, da li to utvrđuju mediji, TV, radio ili neka nezavisna grupa, koja će reći ko je pravnik ili eminentni stručnjak koga država postavlja? Da li su to ljudi koji su ovih dana vispreno branili Šiptare od Srba, tražili da se amnestiraju, a sa našim narodom se tamo nije desilo ništa, oni i dalje čame po zatvorima? Da li su to ti ljudi? Da li su to ljudi koji tu već dolaze na tačku koja, možda, ne valja?
Prema tome, vidim upornost predstavnika u Odboru za prvosuđe i upravu da svojim amandmanima na određeni način preskoče ovu činjenicu. Mislim da to nije dobro i da treba na Zakonodavnom odboru ponovo razmotriti činjenicu o stalnosti funkcije. Šta znači rok od osam godina? Ne znači ništa. Opet znači da nije u pitanju stalna funkcija i kada neko uđe u petu ili šestu godinu svoga rada dolazi u situaciju da će ostati bez posla, jer se možda ne sviđa tim ljudima koji tada budu bili na vlasti.
Želim da kažem još nešto: ljudi koji su zaposleni u poreskim upravama, u sudovima, tužilaštvima, finansijskoj policiji, znači u tom državnom aparatu kada odluče da prestanu da rade taj posao, i kada im neko naredi da više ne rade taj posao, dolaze u situaciju da ih neće niko, jer predugo su vremena proveli radeći za državu. Da li želimo na taj način da dovedemo jednu generaciju ljudi u situaciju da sutra ne može da radi nigde, da ne može da izdržava svoju porodicu.Čujemo ministra ovih dana kada kaže: "Ja sam se dogovorio sa Advokatskom komorom kada ove isteramo sa posla da ne mogu da budu advokati." Nećemo im dati da budu advokati. Zbog toga se u najmanju ruku podnosi ostavka. Onda pitam, zašto Vlada nije dala svoj predlog ovde, zašto ne razgovaramo o Vladinom predlogu, zašto se Vlada nije izjasnila ni o amandmanima koje smo dali, nije se izjasnila na kraju, ni oko Predloga zakona? Ako je problem ko je ovo pisao, to uopšte nije problem. Problem je za sve nas kako u budućnosti da pravosuđe sačuvamo, da bude nezavisno.
Molim vas, gospodo, kada pričate o pravosuđu ili kada neki govore o pravosuđu, razumem samo rečenicu koja se odnosi na sudije krivičare, na taj deo funkcije suda, jer svi imaju interesa da u tome imaju uticaja (da nekoga mogu da strpaju u zatvor, zato što će oni tako hteti). To više ne sme da bude praksa. Ne sme nikada da bude praksa.
Iz tih razloga mislim da ovi zakoni imaju određeni kvalitet i da ih ako ih usvojimo, možemo kasnije i dorađivati, ali da vidimo kako će po ovim zakonima ta praksa funkcionisati u narednom periodu. Hvala lepo.