Gospodo narodni poslanici, da podsetim, kad je ovaj  zakon usvajan u načelu, on je brojao 27 članova. Ovog momenta  mi se nalazimo u jednoj  vrlo komplikovanoj  situaciji. Razumem, znači, nije važno da li je ministar rekao - na ovaj ili onaj način, važnije je nešto drugo  - ako nemamo član 9. onda član 10. postaje član 9. A imamo i dalje amandman na član 9. narodnih poslanika, oko koga se niko nije izjasnio. To je amandman  po broju 51, za koji je Vlada rekla da ga ne prihvata.
Poslanici se o njemu nisu izjasnili. Imamo jedan ozbiljan problem - kako ovo rešiti sada? Ali, u tom amandmanu mora predsedavajući da traži da se narodni poslanici izjasne, a već smo rekli da ne postoji član 9, a amandman i dalje postoji, o njemu treba da vodimo raspravu.

Gospodo narodni poslanici, amandman se odnosi na utvrđivanje osnovice koju nikako nećemo moći da utvrdimo, a onda na nju primenjujemo ovu stopu koja je ovde predložena.
Smisao amandmana je vezan za tačke od 10. do 19. i tu se govori o stopi koja će biti primenjena od 63% do 90%. Prethodna diskusija i prethodni amandman su delimično pokazali šta može da piše u poreskom rešenju. To govorim zbog toga što kod uslova za sticanje imovine po osnovu iskorišćavanja posebnih uslova za jednokratan porez i u članu 8. govorimo o načinima kako se utvrđuje osnovica, gde se nigde ni po jednom osnovu ne priznaju troškovi.
Recimo, neko je dobio kredit iz primarne emisije. Sredstva je uložio u proizvodnju. Niko ne priznaje ni po jednom osnovu da je bilo bilo kakve proizvodnje, već se uzima kredit u nominalnom iznosu i on služi kao osnovica na koju se primenjuje stopa u zavisnosti od iznosa kredita koji će biti u dinarima, a biće iskazan u devizama, odnosno nemačkim markama.
Dolazimo u situaciju da sredstva koja su ulagana u proizvodnju, u ovom slučaju neće se priznavati, iako imamo jedan deo objašnjenja, znači imamo nominalni iznos kredita i vraćeni iznos kredita, koji je uglavnom bio realno niži, od tih troškova koji su postojali između te dve faze. Primenom ovakvog načina obračuna mi ćemo doći do toga i primenom ove stope doći ćemo do toga da, jednostavno, onaj ko dobije kredit po osnovu primarne emisije ili po drugom osnovu, znači kada se radi o iznosima većim od tačke 10, može doći vrlo lako u situaciju da vrati više nego što je imao, čak iako ima određenu imovinu, čak ni imovina ne može da zalegne za ovaj iznos kredita.
Prema tome, iako smo upozoravali kod ovog člana i kod prethodnog na mogućnosti određenih nelogičnosti u izradi poreskog rešenja, sa ove govornice je rečeno da nema revanšizma kada je ovaj zakon u pitanju, ova dama se smeje, zaista ga nema, dajte da ovo pitanje onda raspravimo. Šta se dešava sa ovim situacijama, da li zaista vi mislite da ovako neće biti kako smo mi rekli ili zaista mislite da to sve treba uzeti, i još da mu nadoknadimo tamo jer se pominje familija, tetke, strine, do svastike.
Juče je i to pominjano i da li sve to treba da uzmemo u razmatranje ili zaista hoćete da se naplati tačno onoliko koliko su po ovom zakonu ostvareni ekstraprofit ili ekstra dobit. Ili hoćemo da nekom stavimo ključ, odnosno katanac na preduzeće, da mu onemogućimo da se bilo čime bavi, da mu oduzmemo pravo što je uopšte nešto radio u prethodnih 10 godina, ili što je bio pripadnik neke druge političke opcije, ili, ne daj bože, Vlade Republike Srbije.
Prema tome, ovo sužavanje nije u cilju da se ne zahvati sve, jer se i na ovaj način zahvata sve, ako se posmatraju troškovi, a postoji stav 2. u kome ostaje primena, kod pojedinih okolnosti, ali molim vas, na ovaj način ćemo doći u situaciju da nekom naplaćujemo nešto što nije dobio po kreditu, da mu naplaćujemo nešto što mu nije ni pripadalo, što nema. I kada je dobio kredit, uložio je u proizvodnju, a ne priznajemo da je uložio u proizvodnju, a svaka proizvodnja je materijalna stvar, i može se lako konstatovati ...

Samo još jedna rečenica, ako je u pitanju proizvodnja, to može biti proizvodnja odevnih predmeta, može biti stambena izgradnja, može biti proizvodnja bilo kog preduzeća, sve se može videti ili knjigovodstveno zavedeno i tačno se može videti, ali se takođe može videti i dohodak koji je proistekao iz te proizvodnje. Takođe se tu može utvrditi i ekstra profit, i onaj kredit koji je vraćen, koji nije realan onom kreditu koji je dat. Sve se može utvrditi i može se doći do tačne cifre ekstra profita. Na ovakav način kako ste vi predvideli, apsolutno ne može i to vam 100% garantujem. Hvala lepo.

Poštovana gospodo, narodni poslanici, mi se nalazimo na terenu poreske materije,  a ovaj član automatski eliminiše kompletnu poresku materiju, sve poreske propise, pa i ono što smo skoro ovde usvajali, u Skupštini.       
Ne radi poreski organ ni u jednoj državi na bazi izveštaja, već na bazi podataka. Znači, trebalo je da piše da će Komisija da dostavi podatke. Podatke, a ne izveštaje. Ako kažemo - izveštaj, onda Komisija i sudi i presuđuje, a poreski organ ovde ne radi ništa.To je jedno.
Drugo, nalazimo se na terenu, i u stavu 4. ne donosi nijedan poreski organ u ovoj državi, ni u jednom postupku, rešenje o pokretanju postupka o utvrđivanju i naplati poreza,to ne postoji, već donosi rešenje o utvrđivanju poreza, a vodi postupak utvrđivanja poreza. Znači, nema prethodnog rešenja, pa da donosi dva rešenja. Ovo je na terenu krivično-pravne materije i ovde se daje ovlašćenje organu uprave, krši se Zakon o upravnom postupku, i verujte, ovo je sve tačno, hteli vi da priznate, ili ne. I, ne sporim ja prethodnika u tome da li neko hoće, ili neće, ali moralo je da se precizira. Znači, Komisija treba da dostavi podatke nadležnom poreskom organu, a ne izveštaj, jer kroz izveštaj koji obuhvata svašta, čak do zaključka, podaci služe za utvrđivanje osnovice, a na bazi osnovice se primenjuje stopa i donosi se poresko rešenje.
To je način kako treba, a kada dođe na onaj stav 4, mi kažemo - donosimo rešenje o pokretanju postupka. Eliminišemo ono što u prethodnom stavu govorimo, znači, nema da li hoće, ili neće, poreski obveznik je dužan da podnese poresku prijavu. Mi ćemo doći na član koji moramo da brišemo, zbog toga kako piše, ali, ovo je način kako se vodi postupak u poreskoj upravi.
Znači, ovde su napravljene i proceduralne, i pravne greške. Napravljene su greške tako što se mešala materija iz krivičnog zakonodavstva, sa upravno-pravnim zakonodavstvom.
Da bi zaista rešenje u ovoj materiji bilo pravosnažno, i kako kaže u poreskom postupku, da žalba ne zadržava izvršenje, već da bi bila primenjena i da bi oni amandmani, koji govore o izvršenju u ovoj oblasti (?), onda zaista dolazimo do jednog detalja, i nije besmislen amandman koje su naše kolege ponudile na usvajanje. Međutim, očigledno da nećemo da pročitamo šta mi predlažemo.
Znači, mi nismo protiv primene ovog zakona već konstatujemo nemoguću varijantu za primenu zakona. Doći ćete u situaciju da će advokati lagano u ovom postupku obarati rešenja, bez obzira na to što pričamo. Pa, dobro, sila sve može. Samo, kada smo na terenu prava, ovo zaista ovako ne može i poreski organi u svojoj praksi ne poznaju ovakav način rada. Tačno je da poreski organi dobijaju podatke od drugih nadležnih organa i nije sporno da li je organ lokalnog, saveznog ili republičkog karaktera. On primenjuje podatak koji služi kao doprinos utvrđivanju određene osnovice.
U ovom slučaju izveštaj ne može da se koristi kao elemenat za utvrđivanje poreske osnovice, već podatak od bilo kog organa. Iz toga onda poreski organ radi, utvrđuje osnovicu, i na nju primenjuje stopu. Mi smo u prethodnom periodu govorili o tome da li će biti dobra primena osnovice i da li će stope biti dobre, a nikako ne možemo da se nađemo na terenu poreske materije.
Meni je jako žao što ministar neće da replicira na ovo što ja pričam. Molim vas, ovo je vrlo ozbiljan deo i preko ovoga ne možemo preskakati kao da se radi o babama i žabama. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 15. stav 2. Zakona o jednokratnom  oporezivanju. Moram da pročitam ovaj stav i kažem da mi amandmanom tražimo da se briše ovaj stav. Kaže ovako: "Postojanje predmeta oporezivanja utvrđuje se nezavisno od iskazanih pojedinih pozicija računovodstvenih iskaza poreskog obveznika, odnosno drugog poreskog dužnika ukoliko druge činjenice, odnosno drugi dokazi ukazuju na realnost računovodstvenog iskaza".
Ne možemo jednim stavom brisati niz zakona. Ne možemo brisati Zakon o računovodstvu i reći da on ne postoji. Mogu da postoje greške u računovodstvenim iskazima. Za te greške nadležan je niz organa, od privrednog kriminala, finansijske policije, preventivne kontrole i svih drugih organa koji se bave kontrolom računovodstvenih iskaza.
Znači, jedna kompletna materija na kojoj počiva materijalno- finansijsko poslovanje, u ovom našem sistemu, a i u prethodnim poreskim zakonima, apsolutno je prihvaćena i najveći deo poreskih obveznika u ovoj državi i dalje radi čestito i ima svoje prave računovodstvene iskaze. Kontrolu toga vrši i Zavod za obračun i plaćanje. Znači, niz nadležnih organa to radi.
Ako kažemo da ne postoji, onda automatski ne priznajemo postojanje ni jednog rada u ovim organima, ni jednog njihovog izveštaja, nalaza, mišljenja i tačno utvrđenog podatka. Da podsetim, u tim organima rade samostalno ovlašćeni revizori, stručnjaci, finasijski policajci i svi drugi koji svojim radom doprinose da se budžet ove države maksimalno puni. I u nizu situacija smo rekli da je rad tih organa dobar, kvalitetan itd. To govorimo sa ove govornice.
Kad pomenemo ovaj stav trebalo ga je redefinisati, drugačije obrazložiti i reći da mogu da važe i drugi podaci. Ali, tu prelazimo na teren krivično-pravne materije, gde izbegavanje podataka u tom delu, stavljanjem u računovodstvene iskaze, spada već u krivično-pravnu materiju i onda se to reguliše drugim propisima.
Prema tome, ne možemo kod utvrđivanja osnovice ne priznavati računovodstveni iskaz. U računovodstvenom iskazu svi podaci poreskog obveznika su prikazani, ali su i troškovi, sve ono na šta smo ranije ukazivali, govorili i upozoravali. Znači, postoje podaci da je poreski obveznik korisnik, po bilo kom osnovu, kredita i morao je da to iskaže u svojoj dokumentaciji.
Morao je da kaže šta je uradio sa tim sredstvima, da li ih je uložio u proizvodnju. Mi ovde hoćemo da kažemo da to ne postoji. Da postoji nominalni iznos kredita, nema zavisnih troškova. Nominalni iznos deviza koje su uložene ovamo ili tamo, nećemo da priznamo ni jednu stavku. Nemoguće je da je srpska privreda u prethodnih 10 godina bila bez računovodstva, bez dokumentacije i sve će to sada da uradi samo jedna komisija. To je prosto nemoguća varijanta.
Pozivam vas da se malo saslušamo, da imamo razuma, da shvatimo da u ovakvoj situaciji firme koje su korektno poslovale samo naknadnom primenom ovih propisa ili izveštaja (iako sam upozorio na to šta je izveštaj, a šta su podaci) možemo da dovedemo u situaciju da im stavimo ključ u bravu, da zabranimo firmi rad, da ona ne može da radi i posluje.
Prema tome, pozivam vas - izađite za ovu govornicu i kažite da nisam u pravu, da ovo nije tačno. Molim vas.

Poštovani narodni poslanici, i u vreme kada smo dobili materijale za ovu sednicu Skupštine apsolutno je iz prvog čitanja Predloga zakona bilo vidljivo da će niz detalja iz ovog zakona, gde smo gotovo svi iz svih političkih stranaka davali amandmane, pokazati se da su ti amandmani opravdani, kao i kod ovog člana 19, koji se odnosi na vođenje upravnog spora i ne može se ledž specialis  propisom derogirati kompletna zakonodavna materija u oblasti upravnog prava, ne može se onemogućiti stranci da u krajnjoj  instanci  vodi upravni spor i da na neki način pokaže, ako ima dokaze i dokumentaciju, znači sve ono što je neophodno da bi pravdala svoj tužbeni zahtev , da je u pravu.
Upravo iz ovog razloga, kada se govori o stavu 2. zakona, da upravni spor nije dopušten, sada zaista sumnjam u razloge Vlade, u onog što se ovih dana dešavalo kada su u pitanju članovi 9, 18. i 19, u to šta se tu u stvari dešavalo. Imam utisak, bez obzira što smo svi na određeni način stavljeni u sumnju da ovo neće biti dobro, da se ovde čak remete neka građanska i ustavna prava u Srbiji, imam utisak kao da se nismo hteli čuti, kao da se ono staro pravo - kadija te tuži, kadija ti sudi - se vratilo u 21. vek i u 2001.godinu, a čini mi se da smo ostavili to iza sebe davnih dana.
Mi smo kroz istoriju to vreme konstatovali kao jedno vreme koje nije bilo dobro za srpski narod, a danas nam se vraća kroz ove zakonske predloge. Iskreno sumnjam, i to do sada nisam izgovarao, da je iskrena namera predlagača da kroz ovaj zakonski predlog baš obuhvati sve koji su došli do ekstra imovine na neki od načina koji se ovde predviđaju, ovih dvadesetak tačaka.
Prema tome, mislim da je apsolutno smisleno da svi zajedno sada učinimo jedan napor, bez obzira na stav Vlade i na stav Odbora po ovom pitanju, iako smo mi na odborima ovo prokomentarisali na ovaj isti način i rekli da su ovi amandmani upravo smisleni, da treba da budu usvojeni bez obzira na političke grupacije, stranke, razmišljanja pojedinaca, upravo su svi poslanici govorili o tome da ne mogu biti neka prava koja su konstituisana drugim zakonskim aktima, oduzimana jednim ledž specialis propisom.
Zato pozivam da svi zajedno usvojimo ove amandmane koje su predložili predstavnici svih političkih opcija i da definitivno na ovu temu ima li neko pravo da se žali , ima li neko pravo da vodi upravni spor - ima i svakako ima, i po nizu zakonskih propisa to je pravo omogućeno, dozvoljeno da dokaže u nekom postupku da je ipak bio u pravu i da donese dokumentaciju, dostavi da je njegovo pravo bilo pravno valjano i da mu je Ustavom garantovano. Ovde smo došli čak do temelja ustavnosti i rušenja ustavnosti u ovoj državi.

Poštovana gospodo narodni poslanici, nema ovde razloga za bilo kakav žučni govor sa ove govornice, iz prostog razloga što ovaj predlog ne vrši ničiju nadležnost, ne ugrožava ničiji rad, a najmanje utiče na bilo čiji rad. Ovde se traži samo pravo na uvid i kontrolu u radu jednog organa. Pošto je, ne znam samo na čiju volju ili zahtev, rad ove komisije i sve oko ovog zakona mnogo prisutno u javnosti i od raznih poslanika iz svih poslaničkih klubova postojale su primedbe na osnovni tekst ovog zakona, onda ima puno osnova i nije neustavno (mnogo toga je neustavnog ugrađeno u ovaj zakon u drugim članovima) da se u zakon stavi predlog da se formira jedna komisija, koja će pratiti rad ovoga.
Naravno, mislim da nikome ne smeta da ova komisija bude formirana na paritetnoj osnovi kako smo zastupljeni u Skupštini, znači prema broju poslanika u poslaničkim klubovima, pa da svi zajednički pratimo rad ove komisije. Svi šefovi poslaničkih klubova su rekli da načelno podržavaju ovaj zakon, da svi želimo da se ovim zakonom istera stvar na čistac, ali i to da želimo da postoji određeni uvid i da se pribojavamo određenih zloupotreba, što smo iskazali tražeći da se brišu čl. 9. i 13. zakona.
Prema tome, ovaj predlog poslanika je apsolutno opravdan. Mi smo spremni da ga podržimo. Samo na taj način će diskusije koje su ovih dana bile žučne, iskazati jedno zajedništvo ovog doma formiranjem komisije, zajedničke komisije, gde će moći da se sistematski prati rad predstavnika državnih organa, rad komisije koja se bavi ovim poslom.
Ne vidim zašto treba da bude neka tajnost kad nam se u javnosti stalno nudi poneki podatak, a kažu da iza tog podatka stoji neki izveštaj. Ništa nije sporno da Republička uprava javnih prihoda, komisija i Vlada podnose izveštaj nadležnom odboru, da odbor ima uvid u sve to i da da svoju saglasnost.
Time bismo postigli jedan apsolutni niz organa, ovlašćenih organa, koji mogu ovo da čine. Naravno, mogao se na drugi način definisati ovaj amandman, pa da se formira posebna komisija. Ali, pošto je predlog ovakav, treba da mu damo apsolutnu podršku.

Gospodo narodni poslanici,  amandman gospodina Pelevića je apsolutno smislen i ima cilj, a cilj je otprilike sledeći, posebno u ovom delu kada govori o tome zašto primena zakona ne ide dalje na ekstra profit, već će prestati onog momenta i tretiraće se samo ono što je bilo u periodu do stupanja na snagu ovog zakona. Zar je moguće da u ovom opštem, kako vi kažete, haosu, u opštem tempu stvaranja ekstra profita i pored priznanja svih relevantnih faktora da se nije uhvatio kraj korupciji, ekstra profitu, raznoraznim mešetarskim grupama - to su izjave čelnih ljudi vlasti - zašto onda da prestane potraga za licima koja će ostvariti ekstra profit u avgustu, septembru, oktobru, novembru, i do kraja ove godine, ili početkom naredne godine?
Moram da kažem da se u ovom momentu nalazimo u jednoj poslovnoj godini. Mi ne možemo poslovnu godinu prekinuti tako što ćemo reći da će ovog momenta prestati da važi to, dakle, onda smisao ove komisije, koju je formirala Vlada Republike Srbije, jednim delom prestaje da važi. On prestaje da teče. Kao što smo od gospode iz komisije imali prilike da čujemo da su oni već dobar deo posla odradili, da imaju podatke, da imaju spiskove itd. onda ovaj zakon možda i gubi smisao. Hajde da primena ovog zakona teče i dalje, znači, da teče i posle stupanja na snagu, odnosno objavljivanja u "Službenom glasniku".
Znači, neka teče i da oročimo sa polovinom naredne godine, da svi oni koji će ostvariti ekstra profite, da damo vreme Vladi Republike Srbije i Komisiji, da isplati i tekuće poslove u posebnoj godini tih grupa i grupacija. Oni se neće zaustaviti. Znate, mi ćemo imati u jesenjem periodu pojavu privilegovanih kredita, aranžmana kod banaka, otvaranje akreditiva. Ne može svako da dobije akreditiv kod banke, već samo onaj ko je privilegovan, da bi obavio uvoz robe, a onda, sa ove strane je zaustavljena proizvodnja.
I naravno, neko reče juče - đubrivo je po 160 maraka u Mađarskoj. Pa jeste, ali nije po 16 maraka 100 kg, đubriva za naše seljake, već je po 40 maraka, odnosno, 400 maraka po toni. Prema tome, ako niko tu ne vidi ekstra profit, mi ćemo u avgustu imati ponovo uvoz za jesen. Znači, opet će neko napraviti ekstra profit u tom periodu.
Prema tome, mislim zaista da je amandman smislen i molim narodne poslanike da ovaj amandman gospodina Pelevića podržimo. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, ja sam u amandmanu tražio da se  briše datum 01.01.1989.godine i umesto toga stavi datum 31.05.1992.godine.
Razlozi za takav predlog su višestruki. Ponoviću ih - prvo, postoje dve različite države u tom periodu. U periodu 1989.godine, postojala je SFRJ, a Srbija je bila deo te države, gde su važili drugi propisi, druga pravila ponašanja, i u tom periodu smo imali jedno ozbiljno isisavanje dohotka iz države, posebno preko bankarskih institucija, kao što su Ljubljanska banka, Privredna banka - Sarajevo, Zagreb, Dubrovačka banka, i ko zna sve šta je bilo na ovom prostoru. Uglavnom, značajna finansijska sredstva su se odlivala iz ove države.
Imali smo i period raspada države, a moram da kažem da je posle izbora 1991. godine, u ovom srpskom parlamentu usvojen pravi paket reformskih zakona, poreskih zakona, i on je stupio na snagu 01.01.1992. godine. To vreme nam obeležava još nešto, obeležava suštinsko formiranje SRJ i usvajanje Ustava, i period kada su nam došle sankcije.
Moram da podsetim da su u maju mesecu te godine famoznom ulicom Vase Miskina (i kako se zvala ona druga) Jugoslaviji, odnosno Srbiji uvedene su prve sankcije. To je momenat kada zaista počinje period ozbiljne sive ekonomije u ovoj državi, počinje period formiranja raznoraznih finansijskih grupacija i grupa koje su ostvarivale ekstra profit i ekstra dohodak. Naravno, može se govoriti i o onom prethodnom periodu, mislim da je to bio period onog privrednog razvoja gde su bili krediti za preporod Srbije. Ne mislim da to ne može da stane u ovaj period, jer ti krediti i kreditni potencijali su ostali i u ovom periodu, kao i obaveza za njihovo vraćanje. Prema tome, ne postoji razlog da to ne tretiramo na ovaj način. Ali, ono vreme između 1989. i 1992. godine je bremenito mnogim drugim faktorima koji su uticali na raspad bivše Jugoslavije i na formiranje nove, na početak ratnih dešavanja na prostorima bivše Jugoslavije i stvaranje opštih uslova koji su doveli do ovoga.
Naravno, kada posmatramo ovaj period - 31.05.1992. odmah se možemo setiti 1993, koja nas je svojom enormnom inflacijom uvela u ovo opšte stanje. Moram da kažem da, kada se sa ove govornice izgovara ko je to kontrolisao finansijske tokove, ko je to na svoj način lobirao u određenim oblicima poslovanja, finansiranja itd, možemo ovog momenta primeniti praksu i na neko prethodno vreme. Ti finansijski lobiji se uopšte nisu razbili dolaskom DOS-ovske vlasti. Imam utisak da su se oni još više složili, koncentrisali, ojačali i upravo se dobro pripremili za ekstra profite. Prema tome, ti oblici ekstra profita koji su u ovom zakonu, o kojima se govori, su samo deo institucionalnog oporezivanja, paketa zakona iz prethodnog perioda, usvojene ekonomske politike u prethodnom periodu i raznih odluka državnih organa. Ono što je suštinski, finansijski lobi, on u ovom zakonu nije ni taknut.
Prema tome, kada govorimo o tom periodu, mislim da bi najbolje bilo period od 31.05. tretirati, jer on zaista obuhvata i uzima jednu širinu koja govori, pre svega, o finansijskim lobijima, lobijima koji su i dan danas na sceni.

Ne slažem se sa gospodinom Jovanovićem, već moje razmišljanje kada sam predlagao ovaj datum je sledeće. Ove stvari koje je pomenuo gospodin Jovanović su za tretman krivičnog zakonodavstva, jer u toj oblasti postoje članovi zakona koji govore o zloupotrebama, a kada su u pitanju banke, kada su u pitanju zloupotrebe u oblasti zajma za preporod Srbije. Ovo vreme je vreme kada počinje ozbiljna siva ekonomija. Od ovog datuma počinje ozbiljna siva ekonomija. U tome je bila poenta ovog datuma, jer u pozitivnom srpskom zakonodavstvu postoje propisi koji mogu tretirati ovako nešto i nevezano kroz primenu ovog zakona, Komisija Vlade Republike Srbije može tretirati po drugom zakonodavstvu ove stvari, a ozbiljnu sivu ekonomiju, nastala je od ovog perioda. Mislim da kroz taj tretman treba to da teče. Samo u tome je razlika u datumima i mom shvatanju. Hvala.

Da li mogu da vas zamolim, gospođo predsednice, da ovu grupu tamo zamolite da prati Skupštinu, da ne dobacuje sve vreme.
(Predsedavajuća: Molim narodne poslanike da ne ometaju govornika i da mu ne dobacuju.)
Amandman gospodina Jankovića govori o vremenu koje je iza nas. Naravno, nije sve bilo tako ružno u prethodnom vremenu, bilo je i dobrih poteza vlada ili vi mislite da je sve bilo ružno. Onda ne znam kako ste se radovali vašoj deci, smejali, pravili rođendane, slavili slavu, a priznajete za vreme samo vreme posle 5. oktobra. Amandman ima smisla zato što ipak govori da su prethodne vlade na početku svake godine, kao i ova vlada, pa nećemo se gospodo valjda promenom nove vlasti opet vraćati i brisati neku ekonomsku politiku, neke vlade koja nije nama po volji. Valjda u svakoj vladi ima pametnih ljudi, pa su donosili i određene prave poteze, a amandman je u tom pravcu zato što su u prethodnom periodu bile teške situacije koje su morale biti regulisane odlukama Savezne vlade i ekonomskom politikom jedne i druge vlade.
Vi znate za periode, opet se vraćam na period sankcija, i čini mi se da je to vreme odlikovalo potrebu za primarnom emisijom novca, nalazili smo se sto puta u situaciji na koji način da uvezemo naftu. Znamo da nam je godinama Šesta flota držala blokadu brodova, pa smo na razne načine, preko Bugarske, Mađarske, uvozili naftu.
Vlada je morala interventno da vrši primarnu emisiju novca. Naravno, morala je i da kupi devize i kupovala je devize od građana i upravo je onaj amandman gospodina Vučurovića bio smislen, jer je uzela pare od izvoznika u imovini od 10% sredstava. Znači, neki potezi su bili iznuđeni. Mi ne možemo na sve to gledati samo crno-belo.
Zato se ovim amandmanom predlaže da onaj deo, gde su odluke Vlade, jedne i druge, te ekonomske politike za tu godinu, ono što je bilo važno, od posebnog značaja za građane Srbije, za državu Srbiju, izuzme, bez obzira da li se radi o primarnoj emisiji, a možemo je zvati i sivom emisijom. Cilj amandmana je da takav deo odluka tretiramo pošteno i izuzmemo iz onog drugog dela o kome vi govorite da je bilo elemenata sive ekonomije, iskorišćavanja posebnih uslova pogodnosti itd.
Ali, postojao je i deo koji je bio realan, koji je bio bitan, koji je bio važan. Ne možemo valjda sada celu poslovnu godinu i svaku odluku Vlade tretirati elementom iskorišćavanja sive ekonomije, ako smo uvozili lekove, naftu i ko zna šta sve što smo morali uvoziti, da ne govorim o delu koji pokriva samo odluke Savezne vlade, a znamo da je samo Savezna vlada uvozila robe koje su važne za Vojsku Jugoslavije, miliciju itd.
Možda postoji taj deo koji moramo na poseban način tretirati. U tome je suština ovog amandmana. Hvala lepo.

Poštovana gospodo narodni poslanici, veći broj narodnih poslanika je podneo amandmane na član 3. Predloga zakona, upravo iz sledećeg razloga - zato što su smatrali da ne može samo u ovih 19 tačaka (odnosno, prihvaćena je još jedna tačka) da se  posmatra prethodno vreme, jer postoje zaista raznorazni razlozi i raznorazni uslovi, iz kojih se može crpsti ekstra profit i ekstra dohodak.
Ja sam amandmanom predložio dva razloga, a nabrojaću četiri - pet, koji se mogu apsolvirati u ovom predlogu zakona.
Naravno, kada bismo jedno duže vreme proveli u razmišljanju o razlozima koji su postojali da bi se formirao ekstra dohodak, možemo doći do jedno stotinak tih momenata.
Moj predlog amandmana se odnosi na to da se iza tačke 19. dodaju tačke 20. i 21. Tačka 20. kaže: "Novčana sredstva dodeljena političkim partijama, nevladinim organizacijama, nezavisnim medijima i političkim grupacijama od strane inostranih nevladinih organizacija, fondacija, stranih vlada, međunarodnih kompanija i drugih međunarodnih fondova". Tačka 21. - "Pokloni i donacije, kompjuterska oprema, automobili, televizijska oprema i sl. dodeljeni političkim partijama, nevladinim organizacijama, nezavisnim medijima i političkim grupacijama od strane inostranih nevladinih organizacija, stranih vlada, međunarodnih kompanija i drugih međunarodnih fondova."
U obrazloženju za odbijanje amandmana se kaže: "Jer je suština već sadržana u predmetu zakona". Ja vam garantujem, dobro sam pročitao ovaj zakon, da ovoga što sam predložio nigde nema u suštini, niti u duhu ovog zakona. Ovo su konkretne stvari i govore upravo o ekstra profitu i ekstra dobiti i ekstra imovini stečenoj u prethodnom periodu, a upravo u ovoj oblasti. Pretpostavljam da vreme koje je iza nas, zavisnost ili nezavisnost medija, može se posmatrati sa političkog aspekta, ali govori o ovom momentu, da neko ko je stekao imovinu u prethodnom periodu danas ostvaruje ekstra profit. Nije platio tu imovinu, nije dao nikakav kredit, a danas ostvaruje ekstra profit.
Prema tome, mislim da su amandmani smisleni i da treba da budu prihvaćeni. Naravno, ovde možete postaviti još raznih kriterijuma. Recimo, ovih dana "Astra banka" po Srbiji putuje i uzima budžete gradova, javnih preduzeća, ustanova kulture i drugih javnih ustanova. Naravno, na nju se neće odnositi ovaj zakon. Dobro znamo da takve banke uzimaju te pare i daju kamatu na sredstva od 4%, a prodaju ta sredstva po 20%. Šta je sa onih 16%?
(Glas iz sale: To su Karići.)
Da li su Karići ili nisu, ne znam, ali znam da je "Astra banka". Tako se i u Šapcu desilo ovih dana, po odluci predsednika opštine su preneta sredstva iz Šabačke banke u "Astra banku". Naravno, na njih se neće odnositi ovaj zakon, jer oni će ostvarivati dobit u nekom narednom periodu, pa se neće moći tretirati kao ekstra dobit. Postoji još razloga, možemo ih nabrojati ovde 100. Ja sam nabrojao ova tri. Znam da ćete odbiti, ali niste u pravu. Ovo su pravi oblici ekstra profita i ekstra dobiti. Naravno, nisu institucionalni, već su van institucija i mogu se smatrati oblicima sive ekonomije.

 Poštovana gospodo narodni poslanici kao i u prethodnim amandmanima koje smo predlagali na ovaj zakon i predlogom ovog amandmana pokušali smo da doprinesemo potpunosti, celovitosti i obuhvatnosti ovog zakona, a i kako je rekao predlagač da ovaj zakon dobije malo duha, čini mi se, da dobije najviše pravne jednakosti.
Očigledno je da za sve predloge amandmana koje je opozicija predložila i na ovaj zakon, a i na ove zakone o kojima ćemo pričati, uglavnom se napiše samo jedna rečenica - amandman se ne prihvata.
Ni argumentacija, ni dokazi, ni u ovoj, ni u drugim situacijama kada smo govorili šta je to ekstra profit, šta to sve može da bude ekstra profit, da li on prestaje da postoji sa nekim datumom ili će trajati i dalje, da li je taj ekstra profit nastao od određenog datum, i kada smo upozoravali da su ekstra profiti isključivo vezani za lobie novca, na finansijske lobie, očigledno je da se taj stav ne prihvata, već se ulazi samo u institucionalni deo kojim se pokušava da oceni prethodno vreme.
Naravno, nalazimo se u situaciji, dokazali smo i sada, kada jedan deo srpske privrede koji je radio isključivo za građane Srbije, koristeći sredstva iz primarne emisije, može da bude ozbiljno ugrožen, odnosno ta preduzeća ovim predlogom zakona mogu biti ozbiljno ugrožena.
Treba da postoji, kada se koristi termin - duh zakona, to da zakoni u ovoj državi treba da važe za sve. Ali, očigledno je da u poslednje vreme imamo potrebu pisanja propisa koji će važiti samo za određenu kategoriju ljudi. To može da se krsti jednim teškim terminom, kao što je - rasistički odnos prema građanima Srbije, jer na onaj način vi zaista ne tretirate građane Srbije tako, a pričamo o demokratiji, i nekom zajedništvu, jedinstvu naroda i td, jer toga u ovim zakonima nema.
Naravno, kod prethodnog amandmana gospodina Nikolića, osvrnuću se, vrlo je plastično tražena upotreba tih sredstava. Rečeno je - dobro, ta sredstva idu tamo gde su najpotrebnija, a ne samo u budžet Republike Srbije.
Imam utisak, a mi nismo došli do toga, čini mi se da je predlagač zakona na jednom od ranijih zasedanja rekao da će se doneti poseban propis kojim će se urediti način raspolaganja sredstvima po pojedinim pozicijama, što je neophodno da se uradi. Zato je prosto neverovatno da koncentracija i priča da će ovde doći neki silni milioni se ostavljaju samo u rukama jednog čoveka.
Kako možemo da verujemo jednom čoveku sada, a doći ćemo i do člana 9, gde pokušavamo maksimalno da verujemo samo jednom čoveku i njegovoj volji da će pošteno suditi po ovom zakonu, a ne verujemo institucijama, ne verujemo grupama ljudi, ne verujemo vladama.
Prosto je neverovatno da ovi predlozi nisu smisleni i da se na ovako arogantan način odbijaju. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, predlagač ovog amandmana Janković Milan je u jednom delu hteo da donekle tehničkom redakcijom precizira, a ujedno da upozori. Očigledno je da je stav 2. prilično nedefinisan. Kada govorimo o razvedenim bračnim drugovima, mi zaista nismo govorili o momentu razvoda braka. Vrlo je poznata činjenica da kad se razvedu bračni drugovi, u najvećem broju slučajeva deca pripadnu majci. Dobar deo naše prakse je vezan i za jednu ružnu pojavu, da pitanje alimentacije, odnosno izdržavanje dece se počesto rešava sudskim putem.
Ovde se ulazi u jedan prostor koji može jednim delom biti i opasan kada se govori o solidarnom jemstvu. Znači, samom činjenicom bivše bračnosti se uvodi jemstvo u jednom delu, iako se razvedeni bračni drug u međuvremenu ponovo uda, uda se bolje. Ne može se iz te činjenice crpeti određeni odnos jemstva, već je želja bila da preciziramo tehničke, a ujedno da upozorimo na ove detalje koji mogu zaista, sami po sebi, dovesti do još komplikovanijih odnosa prilikom primene ovog zakona.
Pri tome, je kod ovog zakona prilično nejasna osnovica od koje se polazi. Stope su jasne. Zna se koliko se para hoće. Ali, osnovice nisu jasne. Pri tome, kažem da se polazi od samo jedne činjenice, ali o tome ćemo u kasnijem toku rasprave govoriti. Nigde nema troškova nekog pravnog posla, nema plaćanje carine, nema nabavne vrednosti, razlike između dve vrednosti koja može služiti kao osnovica. Onda dolazimo do situacije da jednom vrlo suvom materijom i primenom ovolike stope, u jednu situaciju, jer se došlo do promene određenog stanja, da nemanjem elemenata iz kojih se može izvršiti naplata od poreskog obveznika, ulazimo u teren jemstva i onda dolazimo čak i do razvedenog bračnog druga.
Znači, iz onoga što je govorio gospodin Šešelj ima elemenata, a i neki raniji poslanici i pokušaji da se određenim amandmanima, čini mi se da je gospodin Mamula imao jedno logično razmišljanje u tom pravcu, malo preciziranje određenih detalja, ostalo se ovde na terenu dosta nedefinisanih odnosa. Čak do toga da se paušalnom procenom uđe u to ko će solidarno odgovarati. Kada je u pitanju solidarno jemstvo, to može biti vrlo sužena kategorija, jer proizilazi iz elemenata ličnih i porodičnih odnosa i na terenu je porodičnog prava. Čini mi se, kada je u ovom zakonu vršeno definisanje nije se pogledalo dovoljno pažljivo u tu oblast i nije se napravila kvalitetna zaštita određenih lica koja ne mogu svojim postupcima, posebno kada se govori o stavu 2, doprineti da će neko lice koje je imalo povlašćeni odnos da dođe do nekog jednokratnog poreza, snositi odgovornost samom činjenicom zato što su razvedeni bračni drugovi ili članovi užeg ili šireg porodičnog domaćinstva, lica koja treba da budu oporezovana.
Prema tome, ovo je vrlo prozaičan model, vrlo opasan model. Upozoravam na ovu činjenicu iz razloga što možemo doći do toga da neko ko u prethodnom periodu nije učestvovao ni po jednom osnovu u sticanju ovlašćenja niti stvaranju pogodnosti iz kojih se crpe osnovice po ovom zakonu, a samom činjenicom porodičnih odnosa ili nekog drugog odnosa koji je vezan za ovaj status, dolazi u situaciju da kao solidarni jemac plati nešto što nema veze. Hvala.

Tačka 6, za koju se traži brisanje govori o srodnicima po tazbini do drugog stepena srodstva, uključujući i srodnike po tazbini preko razvedenog supružnika. Ne znam šta je ostalo još uopšte od familijarnih odnosa u Srbiji, još kumove samo da smo poređali i kumstva i više nema ništa. Kada sve to strpamo u solidarno jemstvo onda odgovornost po ovom zakonu može da se niže na celu familiju. Mislim da od ovog momenta oni koji znaju za neke svoje da treba da plate ovaj porez okreću se oko sebe i počinju da razmišljaju šta to oni treba da dodaju da bi se platio ovaj porez.
Šalu na stranu, ali definitivno ulaziti u ovako širok krug zahvata, u oblast koja govori o solidarnim jemcima je zaista bespredmetno. Može se govoriti samo u onom delu i ovaj član ima smisla kada govori o licu koje je iskorišćavanjem posebnih pogodnosti steklo imovinu. Samo se može govoriti kada su u pitanju članovi porodice i recimo do drugog stepena srodstva, a sve ostalo već prelazi na teren - pod uslovom da su ta lica korišćenjem od strane tog lica tih pogodnosti i sama imala određene ekstra profite i onda možemo govoriti, ali ne možemo onda dolaziti na teren - solidarne odgovornosti. Prema tome, ima smisla da se ovaj amandman usvoji i da ne ulazimo u ovako preširok dijapazon ljudi koji mogu biti obuhvaćeni ovim zakonom i nije smešno ono što je govoreno, ali čini mi se da ne dođemo zaista na onu Nušićevu "svastikin but" i "kljukana dinastija".