Evo, Milka kaže da počnemo. Možda smo tebe Milka trebali da predložimo za predsednika Narodne skupštine.
Moj kolega Marko Ćulibrk je upozorio na jednu činjenicu, ovaj amandman ima pre svega jedan upozoravajući karakter i potrebu da skrene pažnju na ono o čemu smo govorili u načelnoj raspravi, a to je pokazao i ekspoze premijera i ministra u tom delu, da je industrija, privreda u Srbiji u recesiji i u značajnom padu. Ovaj budžet je recesivan. Razmena roba i usluga sa inostranstvom se obavlja na štetu Srbije. Uvoz je mnogo puta veći, gubici po tom osnovu su mnogo veliki, procenjuju se na preko dve milijarde maraka. Samo razmena sa Slovenijom je bila 200 miliona maraka i mi smo izvezli robe u vrednosti od 37 miliona, a uvezli u vrednosti od 167 miliona.
(Dušica Anđelković: Tema.)

Tema su subvencije u privredi i, prema tome, pažljivo slušajte o čemu govorim.
Amandman je imao za cilj i ovaj predlog predlagača u ime poslaničke grupe Socijalističke partije da se subvencijama izvoznicima suprotstavimo uvoznom lobiju u ovoj državi; Vlada nema nameru ili ima nameru da štiti uvozni lobi. Kako god, gospodo, posmatrali činjenicu da je uvozna cena đubriva u poljoprivredi između 16 i 19 maraka, a u razmeni, u prodaji, u maloprodaji možete ga kupiti za 42 do 55 maraka, tu su ekstraprfiti.
Fabrike đubriva su stale i gotovo ni jedna neće imati proizvodnju. Šabačka fabrika đubriva je zaustavljena zato što je isključena struja. Prestala je sa radom, iako je obezbedila sirovinu, zaposlila radnu snagu i pitanje je šta će sada biti sa 1.000 radnika. Ne samo Šabačka fabrika đubriva, ceo kompleks "Zorke", najveći deo Hemijske industrije "Zorke" stoji, a dobar deo tog kompleksa je izvozno orijentisan. To je samo jedna od sredina o kojoj se može govoriti.
Šta je sa "Viskozom"? Ona je 90% izvozno orijentisana. Ima ovde poslanika iz Loznice, zašto ne izađu i kažu nešto u vezi sa tim, a u vlasti su. Ne možete samo deklarativno pričati priče. Amandman traži da se odvoji 6 milijardi dinara za podsticaj izvoza. Imamo mi šta da izvezemo, ali ne može se pod ovim uslovima izvoziti. Neravnopravan je tretman uvoznika i izvoznika. Kod banaka uvoznici bolje prolaze, dobijaju akreditive, lako mogu da uvezu robu, nema dampinga. Postoji apsolutni damping, znači ne postoje uslovi kontrole cena. Prema tome, ovaj amandman ima puno smisla.
Vi i dalje galamite, ovo niko neće da sasluša, vas to ne zanima, kao što ne zanima ni premijera Srbije, kao što ne zanima ni ministra i dolazimo u situaciju da ćemo zaključati privredu Srbije u toku naredne godine. Imaćemo samo uvoznike. Gospodine Nikoliću, ni kolege iz Srpske radikalne stranke, ovo posebno ne interesuje, što me čudi, iako su pokušavali da zajedno sa nama daju doprinos, a i ne čudi me više, ko zna šta se dešava sa svima nama.

Član 9. Zakona o budžetu predstavlja suštinu i predstavlja nominalno izražen ceo budžet. O selektivnim delovima budžeta, o onome što predstavlja celinu svega ovoga što je napisano, mi smo u prethodnim amandmanima govorili. Hoću samo još jednom načelno da podsetim da definitivno ovde neko nema sluha za ona upozorenja o kojima smo govorili.
Ako je predviđena, rečena i obrazložena ovde stagnacija proizvodnje u privredi, a budžet će biti nominalno izražen i veći za 103 milijarde u odnosu na prošlu godinu, odnosno prošlogodišnji budžet je bio 129 milijardi, moram da kažem da, ako nemate rast proizvodnje, ako nemate rast izvoza, ako nemate stabilan bankarski sistem, onda ne shvatam kako ćemo ove izvore pokriti?
Za ono što ste predložili kao način kako ćete pokriti ove izvore, znači sredstvima iz privatizacije, ministar Vlahović je rekao da ćete, čim budu otvoreni tenderi, javno reći koliko je ostvareno prihoda po tom osnovu.
Mi znamo da ste fabriku "Beočin" prodali Francuzima, drugu ste prodali Nemcima, to je Kosjerić, a treću "Popovac" ste prodali Grcima.
Koliko ste dobili para, to još niko ne zna, jer u javnosti nije rečeno. Kad kažete član 9, govorim o donacijama, o njima niste ovde pomenuli ni jednu jedinu reč, osim u drugom delu, u obrazloženju, kada govorite - kako ćete popuniti itd.
Zaista su primedbe, kad su u pitanju agencije biroi koje ste imenovali i postavili, opravdane. Prosto je neverovatno da jedno ministarstvo ima pored sebe, znači pored cele svoje stručne službe, osnovanu i agenciju da radi nekakve dopunske poslove.
Mi smo juče ušli u jednu raspravu na Odboru za finansije, gde su naši poslanici predložili nove amandmane na član 9, i oni su to obrazlagali azbučnim redom od d) do i).
Iako je prihvaćena rasprava o amandmanu gospodina Pal Šandora, znači, mogao je da bude amandman i predložen novi član 9a, onda je konstatovano da poslanici SPS prave zloupotrebe i krše Poslovnik.
To nije tačno, članovi 139. i 143. Poslovnika nigde ne predviđaju da u predlog zakona ili drugog akta ne može kao amandman ići novi član. I naravno, nasilnom većinom, po milioniti put ovde, vi ste konstatovali da ste u pravu.
Naravno, građani Srbije to već osećaju, tu silu, osećaju koliko ste u pravu.
Da se vratim na ovo što sam govorio - prosto je neverovatno, kad je u pitanju energetika, da ste uložili 400 milijardi. Evo, i kolega Zoran Novaković je juče imao zaista ozbiljne primedbe, a meni nije jasno zašto SSS nije dala svoje amandmane, pa ovde obrazlagala sve to, već je po tom pitanju uzdržana.
Molio bih da po pitanju energije dobijem odgovor - zašto sada imamo nestašice, zašto iskaču postrojenja? Da li pripremamo i nju za prodaju ili je stavljamo u nekakav fond za tranziciju i restrukturiranje?
Moram da kažem da je ovo budžet recesije, neće biti povećanja proizvodnje, neće biti rasta životnog standarda i neće biti većih plata. Tema je upravo ovo o čemu govorim. To je sadržano u ove 22 strane. Hvala.

Poštovana gospodo narodni poslanici, vi ste juče na početku zasedanja dobili obrazloženje Odbora za finansije, koji je preuzeo na sebe ingerencije ove skupštine i konstatovao da, recimo, gospodin Pal Šandor ima pravo da doda novi član 9a, a da 11 poslanika Socijalističke partije, koji su imali istu tehnologiju od 9b do 9j, nemaju pravo da daju obrazloženje na svoje amandmane na ovaj budžet.
U raspravi koja je vođena na Odboru za finansije govoreno je da su članovi Socijalističke partije, podnosioci tih amandmana, zloupotrebili rad ove skupštine, da hoće da otegnu raspravu, da ne dozvole da se ova skupština završi itd. Ako poslanik iz koalicije DOS to radi ima pravo, nigde se ne kaže da je prekršen Poslovnik. Znači, ovo je u skladu sa Poslovnikom, a ovo što su uradili članovi Socijalističke partije to je apsolutno kršenje Poslovnika.
Rečeno je da je prekršen član 143. Poslovnika o radu ove skupštine, iako to nisam mogao da pročitam u tekstu, valjda različiti tekst čitamo, a imamo iste poslovnike, i nisam mogao da pročitam gde su ga to poslanici Socijalističke partije prekršili. Upravo sam insistirao, zajedno s gospodinom Zoranom Novakovićem, da nađemo gde su to članovi Socijalističke partije prekršili Poslovnik o radu ove skupštine. Moram da kažem da je ovde apsolutno u primeni dvojni aršin i pravo da iz vlasti može da govori ko god hoće, a kada ste u opoziciji, pored Poslovnika i dodatno postoje ograničenja po božijoj volji.
Juče ste vi ovo izglasali i konstatovali da su poslanici Socijalističke partije prekršili Poslovnik. Sada ste glasali i konstatovali da poslanik iz DOS-a nije prekršio. Konstatovali ste. Nema veze da li je odustao ili nije, on je svoj amandman obrazlagao, a nama je oduzeto pravo i da ga obrazlažemo i da odustanemo. Znači, nismo imali pravo ni da odustanemo. Pravo nam je oduzeto na Odboru za finansije. Iako smo se mi usprotivili tome, očigledno da je volja većine ovde takva da za vas ne važi ni ovaj poslovnik, koji ste po treći put predložili i izglasali.
Moram da konstatujem da je ovde došlo do kršenja Poslovnika, članova 139. i 143.

Poštovana gospodo narodni poslanici, zašto je podnet ovaj amandman poslanika SPS-a? Moram reći da je u zadnjih godinu dana više puta, mnogo puta, sa ove govornice a i putem sredstava javnog informisanja, optužena prethodna vlada za nenamensko korišćenje sredstava.

Sada se ovde daje pravo Vladi da preusmerava sredstva koja su određena za pojedine budžetske korisnike. Nismo dobili odgovor koja je svrha agencija, šta je njihov cilj i šta one to unapređuju u radu određenih ministarstava, odnosno da li to znači, kada dođe do rebalansa budžeta za naredna dva-tri meseca, samo preusmeravanje sredstava ili će ovaj budžet izaći na cifru od 300 milijardi.

Ako smo konstatovali da je privreda Srbije tu gde jeste, znači u blagom padu, posebno elektroprivreda ovih dana, iako smo upozoravali i sa ove govornice, a i sami ste se između sebe upozoravali da ovo stanje nije dobro, sada imamo priliku da čujemo da se struja izvozi u Albaniju, da se prodaju energetske rezerve, a u najblažem slučaju, bar taj ministar koji je nadležan za energetiku morao bi zbog ovoga što se dešava da podnese ostavku. Hvala.

Narodni poslanik Marko Ćulibrk je predložio dva stava u svom amandmanu: jedan, u kome je naveo cifru od 6 milijardi dinara za podsticaj izvoza; drugi, gde se konstatuje da se u stavu 2. dodaje podtačka klasifikacije 451-subvencije za podsticaj izvoza. Moram ponovo da podvučem crtu i da kažem, bez obzira na vaš prethodni stav da odbijete amandman u kome je navedena suma sredstava koja je neophodna za podsticaj izvoza, mi smo rekli da je neophodno to raditi upravo u onim oblastima gde je konstatovan rast proizvodnje. Tu se misli na prethodnu godinu, konstatovali smo da je ovaj budžet restriktivan. Privreda će ići dole. Složili ste se sa tim, pa moram ponovo da podsetim da razmislite da li je to dobro za srpsku privredu.
Znam da žurite da ovo mi danas završimo, a stičem utisak da za ove stvari nikoga nije briga. Sindikati su ućutali, sada je ostala briga na direktorima. Moram da kažem da situacija nije sjajna, da mi možemo ovako da se ponašamo u republičkom parlamentu, da prenebegavamo one činjenice, iako smo ovim argumentima govorili juče popodne i danas u toku prepodnevne rasprave. Mi nismo čuli kontraargumente ili da je neko izašao da obrazloži da to nije tako.
Ponovo vas podsećam da srpska privreda ovo ne može izdržati, ako ne bude subvencije za izvoz. Ovakav damping prema kursu marke koji držite mi razumemo. Dajte sredstva za podsticaj izvoza, jer ne možemo imati ovakav debalans između uvoza i izvoza, s obzirom da izvozimo poluproizvode, polufabrikate, da malo izvozimo gotovih proizvoda, da destimulišemo izvoz, da nema kredita koji su izvozno orijentisani.
Ima masa kredita u bankama koji su orijentisani na uvoz, na laku i brzu zaradu. Srbija nije ni tako malo tržište, srpski privrednici moraju puno da rade, čeka nas proleće, ček nas velika poljoprivredna setva. Neki će opet da zarade velike pare, a neće da plate ekstraprofit. Molimo vas da razmislite da li je ovo dobro da dodatne namete dajemo stanovništvu i građanima Srbije. Hvala lepo.

Poštovana gospodo narodni poslanici, bez obzira što vi pokušavate mene da uvredite, bez obzira što ste cinični i što na raznorazne načine, iako to sve čuje predsedavajući u ovoj  skupštini i nijednom nije izrekao opomenu zbog toga, nemojte misliti da ćete me izbaciti iz takta i da neću govoriti o budžetu. Govoriću, i te kako, jer to je stav poslaničke grupe SPS-a i on će biti izrečen do kraja.
Narodni poslanici SPS-a su vrlo pažljivo pročitali ovaj budžet, iako su imali svega dvadesetak sati na raspolaganju, uložili su svoje amandmane i pokušavaju da daju doprinos i da skrenu pažnju na ona pitanja od kojih Vlada Republike Srbije pokušava da pobegne.
I ovaj amandman ima svoj puni smisao i pokušava obostrano da zaštiti državu i poreskog obveznika. Želja mu je da nenaplaćena i pogrešno uplaćena sredstva budu ovim amandmanom apsolutno osigurana i da se uz to isplati pripadajuća kamata. Kada smo upozoravali na ozbiljnija i na suštinska pitanja ovog budžeta, koja govore o ekonomskoj politici ove države, nismo naišli na razumevanje ni na želju da shvatite budžet Srbije.
Obrazloženje ekonomske politike povodom budžeta za ovu godinu govoriće najviše o vama, kako vršite vlast, kakav odnos imate prema svojim građanima i šta vam je krajnji cilj. Mislim da smo delimično uspeli da objasnimo građanima da je mnogo toga u ovom budžetu nejasno, a o građanima voditi brigu neće niko osim njih samih. Naša je želja da dođe što pre do izbora, jer očigledno je izborna volja građana mnogo različita od petog oktobra prošle godine.

Znam da je, gospodo, teško ostati ovde sam protiv svih vas, ali takva je sudbina opozicije. Radi samo jedne činjenice, pošto je kraj rasprave, molim u ime poslaničke grupe, na osnovu člana 82, da se utvrdi kvorum i radi znanja da li postoji interes ove većine DOS-a, ovih 131 poslanika, da se ovaj budžet usvoji u celini.
Molim vas da se utvrdi kvorum.

Poštovana gospodo narodni poslanici, reklamiram član 89. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije. Moram da kažem, bez obzira na obrazloženje gospodina Stanka Kovačevića, na ovoj sednici narodnim poslanicima Rajku Baraliću i Draganu Todoroviću, koji su bili na sednicama odbora i zakasnili na početak rasprave, nije dozvoljeno, iako su po odluci Skupštine učestvovali u radu Odbora, nije im bilo omogućeno da kasnije učestvuju u raspravi, jer je rečeno da su propustili svoje pravo. To je ozbiljna povreda Poslovnika. U ovom slučaju, kada je u pitanju privatni razgovor narodnog poslanika, onda se dozvoljava izmena u redosledu po prijavi. Moram da kažem da poslanička grupa SPS nikada neće biti nikakav saobraćajac ni ovoj vladi ni bilo gde. Ima jedna razlika, bar smo uspeli, gospodo, da napravimo 37 mostova.

Po Poslovniku je određeno da pauza traje jedan sat. Uobičajeno je u ovom parlamentu da se pauza daje u dva sata. Nismo doneli odluku o produženju rada. Tražim da se o tome glasa, da se donese odluka. Član 89.

Ja vas molim da umirite narodne poslanike. Gospodo narodni poslanici, u drugom ekspozeu premijera Zorana Đinđića čuli smo detaljnije obrazloženje određenih pozicija budžeta Republike Srbije za 2002. godinu. Korišćeni su termini da je u prethodnih deset godina potrošena supstanca. Tih deset godina vi stalno ovde koristite, jer ste navikli da mitingaški pričate, a iz razloga da pravdate način vođenja i finansija i ekonomske politike u narednoj godini; koristeći ove termine pokušavate stalno da napravite zamenu teza.
Vi treba da podnesete izveštaj ovoj skupštini, jer je kraj godine i treba da kažete šta ćete raditi u narednoj godini. Od svega što ste rekli, rekli ste da ćete se boriti za očuvanje stabilnosti. Iz svega ovoga što ste do sada rekli vidi se da je u pitanju kvazistabilnost. Ovde je korišćen termin - narod je nazvan jadnicima, a to su oni penzioneri, socijalna davanja itd. Nije ovaj narod jadan, niti oni mogu biti jadnici. Dobiće ono što im pripada.
Koristili ste priču i o železnici. Rečeno je da je Vlada saobraćajac i da će to svoje pravo saobraćajca iskoristiti i u ovoj godini, privrednici su vozovi koji treba da se sudare, a Vlada će pomoći da se oni sudare. Moram da kažem da se jedna neadekvatna terminologija, populistička terminologija, koristi u pokušaju da se obrazloži ovaj budžet. Istina je da je pred nama sve vidljivo. Moram da kažem da nema obrazloženja za deficit od 540 miliona dolara. To je dato parafiskalno i očigledno da još postoje neke skrivene rezerve u budžetu, a da li je to u akcizama ili u porezu na promet, mi to ne znamo. Verovatno ćemo znati kada bude donet završni račun budžeta za 2001. godinu i budemo imali prilike, ako budu bile prikazane sve pozicije.
Koriste se termini i priča se o 150 miliona dolara, odnosno 10,8 milijardi sredstava iz privatizacije koja će biti uključene u finansiranje deficita. Molim vas, ozbiljna ekonomija ozbiljne države, sredstva od privatizacije pre svega unose u privredu i konsolidaciju, u razvoj novih kapaciteta, u zapošljavanje nove radne snage, a ne u pokrivanje budžetskih deficita. Industriji Srbije, privredi Srbije otvoreno ste rekli: nema za vas para, nećete dobiti ništa, banke odlaze u stečaj. Poneka će biti sanirana, a pitanje je koja. Na privrednu scenu Srbije stupiće strano bankarstvo. Nije to klasično strano bankarstvo, to je domaće bankarstvo sa stranim nazivima.
Ovih dana smo imali izijave, kada je bila blaga nestašica struje, kaže - nema proizvodnih kapaciteta u toj oblasti. Tačno je da nema. Bili smo u sankcijama 8 - 9 godina, bombardovani smo po tom osnovu i nastale su značajne štete. Pitam vas gospodo, ako privreda pada koje će to strane banke i uz čiju pomoć, izgraditi sutra jednu termoelektranu koja je neophodna Srbiji; da više nema deficita, da ne uvozimo struju, jer ako budemo u narednih pet - šest godina to radili, potrošićemo jednu termoelektranu, najmanje. Dakle, koje će to bankarstvo dati pare za izgradnju kapaciteta u Kolubari. Znači, i to smo osudili na blago propadanje.
Budžetske donacije, one od 126 miliona dolara, odnosno 9 milijardi dinara. Dalje, krediti od Svetske banke 13,14 milijardi dinara ili 77 miliona dolara odnosno 5,5 milijardi dinara od Narodne banke Jugoslavije i od poslovnih banaka, to je tih 540 miliona deficita. Ovde za govornicom pričate maltene da ne postoji deficit. Imate izvore. Nemate izvore, jer je privreda u stagnaciji, u padu, nećete dati pare privredi, neće biti izvoza.
Kada sam pomenuo termin "izvoz", molim vas, izvoz je u strašnom padu. Ako gledate strukturu roba koje su u izvozu, izvoze se polufabrikati, sirovine, malo gotovih proizvoda je u izvozu.U razmeni sa Slovenijom je deficit. To su ugovori koje mi potpisujemo, koje potpisuje ova vlada. Bila je 200 miliona dolara. Platni deficit sa Slovenijom je 167 miliona, a mi smo izvezli robe za 37 miliona roba. Molim vas gospodo, kada pogledamo strukturu tih roba, ovde neko ponovo uvodi bratstvo i jedinstvo na štetu Srbije. Samo nemojte da nas to više košta. Ako saberemo mesečne deficite, onda mislim da smo u ovoj godini imali gubitak od jednu - dve milijarde dolara; ili me demantujte sa ove govornice.
Prema tome, kada ogledamo celinu, nećemo imati rast proizvodnje u privredi. Imaćemo kvazifinansiranje budžeta, nećemo imati otvaranje novih kapaciteta, zapošljavanja radne snage neće biti. Biće iz onog dela kao u FAP-u u Priboju, gde je 1.800 ljudi sačekalo rešenje da više ne rade, pa će se poneko negde ubaciti. Znači, za omladinu nema ništa.
Prema tome, kada saberemo suštinu, možda postoji želja i optimizam, to vama ne sporim, ali ovo su činjenice sa kojima se moramo suočiti. Vi za ove činjenice nemate odgovore, niti želite da date odgovore, niti ste spremni da nešto dodatno uradite. Privrednicima Srbije ste rekli - možete da imate šansu, ali samo jednu, možda vam druga neće biti pružena.
Prema tome, ovo su vrlo krupne činjenice i siguran sam, kada ulazite u banke sada, pitanje je šta možete u bankama naći.
(Dobacivanja iz sale.)
Ima ko mene opominje. Tačno znam koliko imam vremena. Znam da ste vi nezainteresovani za ovo, vi žurite na ručak, ali moramo da pričamo.
Gospodo narodni poslanici, upozoravam vas da su ovo činjenice koje stoje i koje znaju građani. Prema tome, povedite računa, jer očigledno da će ovaj budžet biti budžet recesije, a ne budžet reforme. Ovo će biti budžet koji neće ništa popraviti materijalni položaj stanovništva - neće popraviti ni plate. Ako je rast plata predviđen od četiri do šest posto, a inflacija 20%, razliku, svako pametan zna da izračuna; u prosveti neće biti rasta plata, u zdravstvu takođe. To su minimalni pokazatelji koji neće odslikati platežnu moć stanovništva, neće odslikati ni kupovnu moć stanovništva. Ponovo podvlačim, nije prosečna plata u Srbiji 200 maraka, prosečna plata u Srbiji je ispod 150 maraka. Kada oduzmete topli obrok, regres i ostale dodatke, možete lepo konstatovati da zarada nije preko 4,5 hiljade dinara.
Prema tome, kada ste govorili o platama od 80 maraka - za 10 maraka ste nešto mogli da kupite. Sad sa 30 ili 40 možete da kupite istu robu. Morate da govorite realnim parametrima, onima kojima se plaća, kojima se nešto kupuje, kojima se porodica finansira i izdržava.
(Predsednik: Vreme.)
Prema tome, nije ovo kritički ton sa željom da se kritikuje, već da se iznesu realne činjenice i da se ne baca građanima Srbije magla. Niste vi nikakvi saobraćajci, vi ste Vlada Srbije. Ako ne možete, sklonite se, idemo na nove izbore - pa ima ko može.

Poštovana gospodo narodni poslanici, mi pred sobom imamo tri cife budžeta za sledeću godinu - prva i osnovna, za koju se tvrdi da je realna, je od 180 miliona i 704 hiljade, druga od 219 milijardi 516 hiljada i treća je 234 milijarde 354 miliona i 675 hiljada dinara.
Kada to stavite u komparaciju, onda je i onome ko se pomalo razume, a i onome ko se ne razume, gotovo teško da uhvati vrste prihoda - kako do njih doći, kako se razvrstavaju, na koje izdatke, i kome će u daljem iznosu pripasti?
Ako smo u ekspozeu primijera i ministra imali obrazloženje da neće doći do rasta proizvodnje, znači, imaćemo jednu stagnaciju u proizvodnji, a onda se tvrdi da će doći, da će porez na dohodak u narednoj godini biti povećan u odnosu na ovu godinu, u kojoj je ostvaren sa 28 milijardi, naredne godine, odnosno 2002. godine, očekuje se 44 milijarde i 816 miliona.
Prosto su neverovatne kombinacije iz kojih se izvlači procenat rasta. S jedne strane se tvrdi - neće biti, a s druge strane ćemo iz dohotka imati taj prihod. Poslanička grupa SPS nema ništa protiv toga da se finansira Crveni krst Srbije, ako budu formirana sredstva za izbeglice i ostale, to je u redu, ali imamo protiv da se u tu priču uključe i ostale nevladine organizacije, jer njihova funkcija nije zakonom određena, nije u interesu države i nema istu strukturu, niti radi nešto specijalno za državu.
Prema tome, mislim da je tu sa te strane trebalo ovde imati kritičkiji pristup, dati manja sredstva, jer kad upuredimo da nevladine organizacije imaju 424 miliona, a tamo za omladinu, sport i verske organizacije ukupno 290 i nešto miliona, mislim da tu treba napraviti drugačiju komparaciju, s obzirom na uspehe naših sportista u međunarodnim sportovima, trebalo bi preusmeriti sredstva, bar kada građani plaćaju. Ovo što rade nevladine organizacije, uglavnom samo ima ličnog interesa, a ne ukupno građanstvo. Hvala.

 Moram da kažem da je poslanička grupa SPS-a apsolutno protiv da sredstva ubrana od privatizacije uložite i sa time pokrivate budžetski deficit. Kada je ovde obrazlagan Zakon o privatizaciji, od najodgovornijih i najstručnijih ljudi, pa tamo kaže - raznorazni eksperti, rečeno je i pred srpskom javnošću objašnjavano da će ta sredstva da idu, pre svega, u privredu za otvaranje novih kapaciteta, za zapošljavanje novih kadrova, da će da se vrate u opštine (tamo je rečeno procentualno, mislim da je 15%), gde su sedišta tih preduzeća, da se ulože u revitalizaciju privrede ili u otvaranje novih kapaciteta.
Znači, ovim se krši Zakon o privatizaciji, para još uvek nema, sve je nekakva fatamorgana, ali se vidi da će te pare, ako dođu, biti uložene u pokrivanje budžetskih deficita. Mi kažemo - sa ovim se kupuje socijalni mir u Srbiji. Znači, najvredniju srpsku privredu, ono što je radilo i u doba sankcija, što nikakve sankcije nisu mogle zaustaviti, ono što je radilo i za vreme bombardovanja, to ćemo da pokrijemo da bismo kupili vlast. To ne može tako i to nijedna ekonomija ovog sveta ne poznaje.
Dalje, niko neće ovde da kaže, kad nećete o naplati ratne štete, mi znamo da ne sme niko tamo ni da pita za te pare, ali šta je sa našim sredstvima u inostranstvu? Ne znam koliko ima para u inostranstvu. Nije ovde uopšte smešno, neki kažu da ima dve i po milijarde, neko kaže da ima pet. Da li su ta sredstva zamrznuta? Nemojte da se ježite. Hoćete i te pare da damo? Ako ima pet milijardi, onda ja pitam, a verovatno oni iz vlasti znaju ili ne znaju - da li su ta sredstva zamrznuta u stranim bankama? Ako nisu zamrznuta, da li idu kamate na ta sredstva u stranim bankama i dobijamo li mi te kamate, isplaćuje li nam neko kamate? Ako su ta sredstva uložena, pošto mi znamo da ta sredstva tamo ne stoje na računima i neko ih zaista drži zamrznuta, ne služe nikome u budžetskoj rezervi, već ih okreće i stvara od toga profit, da li je neko Srbiji priznao i platio dividende po tom osnovu?
To, gospodo, nije smešno. Evo, Bogdanović kaže da je smešno. Jako smešno. Znači, molim vas, da se odgovori na ta pitanja. To su oni zaradili, nismo ni mi, niste ni vi, to su zaradili oni za koje vi ovde pričate da ništa nisu uradili, oni od pre 50 godina. Kakvi bili da bili, oni su nam i očevi i đedovi, naši su i napravili su neke pare koje tamo neko drži zamrznute.
Pitam onda sledeće - da li su Srbiji po tom osnovu uvedene sankcije ili ih nema. Može li te pare da povuče. Ako može, može li da raspolaže njima u srpskoj privredi. Mogu li te pare da dođu u privredu Srbije da služe za sanaciju srpskih banaka, srpske privrede, za pravljenje novih kapaciteta i za zapošljavanje nove radne snage.
Kada budete dali odgovore na ta pitanja, onda ćemo znati da Srbija nije više u sankcijama, da ne postoje nikakvi uslovi prema Srbiji i da Srbija jeste zaista slobodna, demokratska država koja komunicira sa celim svetom. Prema tome, ovaj član 3. je apsolutno nakaradan, ako nema odgovora na ova pitanja. Hvala lepo.

Ovaj amandman nas sve upozorava. Znam da čovek ima potrebu da potisne iz sećanja ružne događaje, da se ti ružni događaji što pre zaborave, međutim, mi se suočavamo i dalje sa posledicama NATO agresije i moram da prokomentarišem - imali smo knjigu ovde od mog kolege Slobodana Pavlovića, pokazao je srpskoj javnosti, a u izdanju je G17 plus - direktna šteta, znači nastala NATO agresijom u kojoj su stradali privredni objekti i infra struktura, putevi, građani, da podsetim preko 2.500 ili 3.000 ljudi je poginulo u toj NATO agresiji, i po toj tzv. ekspertskoj grupi G17 je utvrđena u iznosu od 32,9 milijardi dolara; a zbog toga što privreda nije radila i nismo mogli da izvozimo više, a sada se pokazalo da smo u toj godini napravili više automobila, iako je bilo rata nego u ovoj ekspertnoj i transparentnoj, indirektna šteta je bila 100 milijardi dolara.
Gospodin Labus reče u jednoj televizijskoj emisiji "Nije srpski ćutati": Oni kažu - nismo mi krivi, a mi kažemo - nismo mi krivi. Znači, kriv je ovaj narod. Molim vas, ovde je prekršena Povelja Ujedinjenih nacija, pravila međunarodnog prava, i sve to ne važi i niko neće to da pomene.
Pitao sam šta je sa našim sredstvima u inostranstvu. Zar je moguće da ćemo najbolji deo srpske privrede prodati, pare potrošiti za pokrivanje budžetskih deficita, a to ne može neiscrpno. Za nekoliko godina prodaćemo ono što valja od srpske privrede, ono što ne valja to će ove banke pokupiti budzašto, što im bude trebalo, a što ne bude trebalo ići će kući; godinu - dve dana ćemo imati ovakve dekadentne, socijalne budžete gde se 127 milijardi iz budžeta odvaja za kupovinu socijalnog mira i doći ćemo u situaciju da posle nekoliko godina nemamo otvoren nijedan novi kapacitet. Zapošljavanje, zaboravićemo šta znači. Otpuštanje, znaćemo vrlo dobro, ostajanje bez posla - takođe, a ne znam kako će nam izgledati budžet za tri ili četiri godine.
Ako situacija bude analogna situaciji u Bosni i Hercegovini, odnosno u Republici Srpskoj, ako se nastavi ovaj uvozno orijentisani trend da se smanji izvoz, a da se pojača uvoz, znači da je definitivno na vlast u Srbiji došao uvozni lobi koji uvozi sve i svašta, prodaje po cenama koje njemu odgovaraju, nema nikakve kontrole. Da li je to realno ili nije realno, mi ćemo doći u situaciju da ovakvi članovi - 3. prestanu da važe jer neće biti ni kredita, neće biti ni donacija, prodati više nećemo imati šta, pitanje je čime ćemo se baviti.

Poštovana gospodo narodni poslanici, tačna je činjenica da među izdacima u budžetu za sledeću godinu stoji kao stavka - otplata inostranih kamata u iznosu od 500 miliona maraka.
Malopre sam upozorio na činjenicu da imamo neke pare u inostranstvu i pretpostavljam da se značajan deo tih sredstava nalazi kod Svetske banke, Londonskog i Pariskog kluba, pa sam postavio pitanje - ima li šanse da dođemo do tog novca?
Ako nema šanse da dođemo do tog novca, onda je logično bilo bar da probamo da prebijemo međusobna dugovanja i potraživanja, ili to ne poznaje svetska ekonomija kao način i model regulisanja međusobnih prava i obaveza, pa ovo samo po sebi predstavlja dodatni teret.
Moram da kažem da je vrednost od 500 miliona dolara, otprilike, cifra sa kojom je izgrađen - hidrosistem "Rzav".
Da kažem, za te pare urađeno je po Srbiji možda 10 - 12 regionalnih vodovoda, u ovih tzv. 10 godina kada smo mi uništavali svoju državu. Sada, gotovo da nemamo ozbiljnog investicionog zahvata u oblasti komunalne infrastrukture u Srbiji.
Iako ima jedna činjenica, a ona je totalno sakrivena u ovome, da se pokušalo nekakvom dodelom, kvazidodelom stanova u Somboru, dodeljeno je, svaka čast, nekih dvadesetak stanova.
U Srbiji je u prošloj godini, iako smo upozorili, prestala stambena izgradnja. Upozorili smo na doprinos od 1,3%. Nema stambene izgradnje u Srbiji. Ona je svedena na minimum. Direkcija za obnovu zemlje je svedena na minimum.
Možda ste vi kritikovali Mrkonjića da je napadan, drzak, ovakav ili onakav, ali nikoše i mostovi i oni novosadski za koje ste pričali da su od papira; 37 samo železničkih mostova; ponovo je rekonstruisan autoput; dovršena je petlja i put do Pančeva i ko zna šta je sve urađeno od onih koji su pokrali ovu državu - ostalo je da narod vidi.
Samo od toga, kod vas graditelja ništa nema da vidimo. Nijedno stvaralaštvo, ni u jednoj oblasti. Dve godine pregovarate sa nekakvom Dunavskom komisijom, da se očisti Dunav kod Novog Sada. Od mosta "Slobode" u Novom Sadu nema ni govora. Onda ćemo dati 500 miliona maraka da platimo kamatu. U redu bi bilo u normalnom poslovanju, da Srbija normalno funkcioniše i da nismo imali obnovu u zadnjih 8 - 9 godina. To je u realnoj ekonomskoj politici sasvim normalno.
Samo, gde su naših pet milijardi dolara, šta je sa ratnom štetom, hoće li neko zaista nama platiti sve to? Šta je sa dividendama od naših para u inostranstvu i zašto se sa Londonskim klubom, Pariskim klubom i Međunarodnom bankom, odnosno Svetskom bankom nije pregovaralo o prebijanju tih dugova.
Da li mi zaista još zbog toga imamo kamate i vize. Hvala.