Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da amandman koji su predložili poslanici Zoran Šami, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Željko Tomić treba prihvatiti. Ako postoji elementarna pretpostavka korektnih izbora, onda je to dobar birački spisak.
Ako je postojao konsenzus do 2000. godine svih stranaka, sem Socijalističke partije Srbije, postojao je oko jedinstvenog biračkog spiska i tu nije bilo nikakve dileme, jer glavna borba se vodila oko toga da Srbija bude zemlja u kojoj neće moći da se manipuliše na izborima. Nažalost, do 2000. godine činjenica je da to nije bilo moguće.
Najdrastičniji primeri krađe na izborima dešavali su se na Kosovu i Metohiji, ali su se dešavali i u drugim mestima u Srbiji. Zato je 2000. godine, posle puča 5. oktobra, bez obzira na suštinske razlike među političkim strankama postignut konsenzus i donet je izborni zakon u kome je jedna od osnovnih stvari bila jedinstven birački spisak, jer ne treba objašnjavati nikome ko je iole na najbenigniji način učestvovao u izborima, jasno mu je šta znači jedinstven birački spisak. Da mu i nije jasno, treba da pogleda zemlje sa dugom demokratskom tradicijom, tamo gde niko i ne pomišlja da krade na izborima, tamo postoji jedinstven birački spisak.
Šta se to desilo da devet godina posle promene vlasti u Srbiji mi još uvek nemamo, pre svega, jedinstven birački spisak? To je nešto što objektivno navodi na sumnju da postoji mogućnost manipulacije prilikom izbora. Možemo mi da pričamo šta god hoćemo, ali ima iskustava u državama od nekih republika koje su izašle iz Savezne Republike Jugoslavije, recimo, Crna Gora koja je izašla sa jedinstvenim biračkim spiskom vrlo brzo, pa su tamo utvrdili, recimo, da ima birača koji su rođeni 1164. godine, a da ne govorim o nekim drugim stvarima koje su se našle u tim biračkim spiskovima.
Ne kažem da je bila želja vlasti da uradi loš birački spisak ili da na tako drastičan primer možda falsifikuje, ali govorim jednostavno mogućnosti da dođe do greške. Znate, onaj ko unosi podatke, moguće je da napravi grešku i da podatak ne bude unet tačno, ali jedinstven birački spisak i služi da bi se svi problemi vezani za birački spisak otklonili.
Prva i osnovna stvar, ono što je nas do 2000. godine, nažalost i posle 2000. godine uvek mučilo, to je problem ljudi koji su ili dva - tri ili više puta upisani u birački spisak, jer nema jedinstvenog biračkog spiska.
Postavljam pitanje gospodin Čipliću, koji je bio i sudija Ustavnog suda, da nam kaže gde građani Srbije, kao što su to ostale države, mogu da uđu i da dobiju jedinstveni birački spisak? To što vi ovde navodite da je jedinstven birački spisak povezan spisak svih biračkih spiskova po opštinama, to je suludo. Svaki taj birački spisak po opštinama je odvojen i on je celina za sebe.
Da je to stvarno jedinstven birački spisak, pre svega bi omogućili jednu stvar, da ne postoji mogućnost da se neko dva puta nalazi u biračkom spisku. Jednostavno operacija koja se zada vezano za jedinstven matični broj, apsolutno sve one koji su duplo upisani automatski izbacuje. Mi tu mogućnost ovde nemamo. Mi to eventualno imamo na jednoj opštini, tu mogućnost, ali nemamo na nivou Srbije i to je problem. Ko garantuje da jedan birač nije upisan u više opština? Uzmite teoretski, u Beogradu ima 17 opština, znači, jedan birač može da bude upisan u 17 opština i on u toku dana može da glasa na 17 mesta.
Takođe, uzmite neke okruge gde su opštine više gradske, odnosno gde je rastojanje manje, pre svega mislim na Vojvodinu, gde je moguće vremenski postići glasanje na više biračkih mesta, odnosno u više opština. To pravo može da se zloupotrebi. Postavlja se pitanje koji je interes vlasti, ako hoće poštene izbore, ako hoće korektne izbore, da to spreči? Koji je motiv?
Mi opravdano sumnjamo da je motiv baš zloupotreba mogućnosti da pojedini birači budu upisani na većem broju biračkih mesta, odnosno u više opština. Da ne govorim i to da je moguće i u jednoj opštini da čovek bude na više biračkih mesta, ali tu na neki način može da se spreči, a ovo ne može da se spreči, jer ne postoji jedinstven birački spisak.
Sada, em ne postoji jedinstven birački spisak, vi uvodite mogućnost da onog momenta kada se raspišu izbori da se birač prijavi, izrazi svoju želju da li će glasati na mestu prebivališta ili će glasati u mestu boravišta. Recimo, raspišu se izbori i neko kaže biću u Nišu, Vranju i itd, pa ću glasati tamo.
Znate kako danas stoji sa istraživanjem javnog mnjenja. Ozbiljni istraživači, ozbiljne firme koje se time bave u stanju su da daju vrlo precizne, sa vrlo malim greškama pretpostavke, otprilike koliko će ljudi izaći na izbore, kakav će biti odnos snaga, odnosno kako će se raspodeliti to biračko telo i na osnovu tih istraživanja vi imate realno mogućnost da kreirate izborne rezultate. Znate, ta istraživanja su u najvećoj meri interna i služe vlasti da bi stekla uvid pre nego što dođe do glasanja kakvo je raspoloženje među biračima. Sama činjenica šta vi već predviđate, kakve novine itd. govori o tome da ste vi svesni da ćete posle budućih izbora biti u situaciji da ćete prvo morati da kupujete poslanike.
Drugo, da već računate na neke koji su i sada u opoziciji, da će vam verovatno prići, a ovo je još dodatna mogućnost da se izborna procedura zloupotrebi. To bi trebalo apsolutno da se spreči, jer ne postoji mogućnost kontrole. Ako ne postoji mogućnost kontrole, automatski postoji mogućnost zloupotrebe. Zamislite bilo koju banku ili bilo koga ko radi sa novcem, ako nema kontrole. Ima li negde takve mogućnosti? Nema.
Nema je zato što je to jednostavna stvar, ko god radi sa novcem dolazi u iskušenje, u nekom trenutku, da eventualno zloupotrebi poverenje koje dobija. Zato su kontrole rigorozne. Tako je i na izborima. Znate, to su jednostavne stvari. Neko se plaši, zato što će izgubiti vlast, pa neće imati privilegija, neko se plaši zato što će gubitkom vlasti morati da dođe pod udar zakona, da odgovara za ono što je uradio.
Pogledajte sada Izveštaj Državne revizorske komisije. Ovo je prosto neverovatno, koliko je milijardi potrošeno a da se ne zna ni ko, ni kako, ni gde, ni zašto. Stigao je predlog za 2008. godinu završnog računa i odjedanput na volšeban način je to povučeno, nije dato poslanicima. Zašto Izveštaj Državne revizorske komisije nije dat poslanicima?
Sećam se 2001. i 2002. godine, kada je DOS došao na vlast, odmah su krenuli neki inspektori, čak je Božidar Đelić angažovao i penzionisane pripadnike vojske koji su se bavili tim poslom, da krenu po ministarstvima, ne bi li našli da li je neko zloupotrebio svoju funkciju, odnosno položaj, da li namerno ili nenamerno su pare trošene u skladu sa budžetom. Mnoge su prijave podignute, niko nije odgovarao zato što nije bilo zloupotreba, ali ovde u ovoj situaciji gde je nekoliko milijardi u pitanju, posebno je jedno ministarstvo prozvano da je trošilo sredstva na nezakonit način.
Dok ne budem dobio Izveštaj, neću o tome govoriti, jer nemam uvid. Gospođo Čomić, uvek se trudim, bez obzira što se vi smeškate, da ne iznosim podatke za koje nisam siguran da su tačni. Možda i nisu tačni, ali neko stoji iza tih podataka.
Prema tome, i u ovom slučaju hoću jednostavno da dobijem te podatke, pa da na osnovu tih podataka, da se pod hitno otvori rasprava u Skupštini RS.
Ali, ovim članom 7. vi na direktan način poručujete građanima Srbije da će uz ovakve mogućnosti da se zloupotrebi izborni proces i govori da vi apsolutno nemate nameru da definitivno otklonite mogućnost zloupotrebe izbornog i predizbornog procesa, odnosno mogućnost krađe na izborima. Ukoliko prihvatite ovaj amandman, nećete vi potpuno to otkloniti, ali ćete bar delimično smanjiti mogućnost da se predizborni i sam izborni proces zloupotrebljava i da neko krade na izborima u ime vas.
Podsećam vas na 1996. godinu, na onu koaliciju „Zajedno“, skraćenica „Koza“, kada ste duvali u pištaljke, lupali u šerpe itd, i tada svi oni koji su recimo bili u SPS-u, sećam se Nebojše Čovića, on nije hteo da prihvati odgovornost za ono što je neko radio u ime SPS-a, jer nisu svi krali. Krao je jedan deo, ali podsećam vas i na izbore 2000. godine, na septembarske izbore.
Znate, naši članovi izborne komisije su napustili izbornu komisiju jer nisu hteli da prihvate manipulaciju vezanu za podatke sa terena koji su dolazili. Tada se desilo da takođe neki nisu hteli da prihvate to što se radilo na terenu. Objektivno, pretpostavljam da i među žutima ima ljudi koji neće da prihvate da neko u njihovo ime krade, zato što je to navodno interes DS-a. Zašto bi to prihvatio?
Hoćete korektnu, poštenu, fer utakmicu, pa ko je bolji, neka pobedi. Dajte nam tu fer i korektnu utakmicu. Omogućite to. Napišite, nemojte da se udarate u grudi i da pričate kako ste pošteni, kako ste za demokratiju, a ovde, crno na belo piše da omogućavate da se izborni proces zloupotrebljava. To je osnovni problem.
Vi znate sa kakvim mogućnostima raspolaže opozicija – ograničenim. Kako mi možemo da iskontrolišemo sada rezultate na izborima, kada će tamo biti spisak onih koji glasaju u mestu boravišta, pa oni koji glasaju u mestu prebivališta, pa u zatvoru, u vojsci itd, u inostranstvu, objasnite mi, gospodine Čipliću, kako će i kojim će to mehanizmom biti omogućeno opoziciji da to utvrdi da je zloupotrebljeno?
Kako? Na časnu reč? Nemojte, znate, mi to nismo verovali ni onima koji su se kleli u časnu titulu, pa pionirsku itd, jer smo shvatili da se kunu oni koji u suštini nemaju poštenja, pa im je to jedini bio štit.
Prema tome, gospodine Čipliću, u ime Vlade prihvatite ovaj amandman. Mislim da će to delimično popraviti ovaj loš zakon vezan za jedinstveni birački spisak. Hvala vam veliko.