Dame i gospodo narodni poslanici, čovek ne može da bude siguran da li je dobro dobiti odgovor na pitanje ili uopšte ne dobiti odgovor na pitanje. Jer, kada se dobije odgovor na neka pitanja ozbiljno se postavlja pitanje čemu služi ova skupština i na šta liči institucija postavljanja pitanja, na šta imamo pravo utorkom i četvrtkom?

Između ostalog sam postavio pitanje kako je moglo da dođe do oštećenja spisa u Višem sudu u Beogradu u slučaju „Ce marketa“, Slobodana Radulovića i ostalih. Pogledajte šta odgovara v.d. predsednika Višeg suda u Beogradu sudija Dragoljub Albijanić, kaže: „Zbog obilnih kiša tokom oktobra 2009. godine, kao i zbog adaptacije krovnog dela sudske zgrade u ulici Ustaničkoj 29, došlo je do prodiranja vode u jednu od prostorija u kojoj su se čuvali spisi predmeta posebnog odeljenja tadašnjeg Okružnog suda u Beogradu“.

Zamislite, ljudi moji, v.d. predsednika suda kaže da je zbog obilnih kiša i adaptacije krova na zgradi koja ima sedam-osam spratova prošlo toliko vode da je ona došla do podruma i oštetila spise. Ovo je neverovatno, ovo je takva sprdačina sa Narodnom skupštinom da je to neverovatno! Tražim da se utvrdi poslovna sposobnost ovog sudije. Kakve li su mu presude, ako daje ovakve odgovore na pitanja? Zamislite, zgrada od osam spratova, adaptacija, kolika je to voda mogla da bude, i da ošteti samo ovu prostoriju i ove spise, a sve ostalo da bude bez problema?

Kada smo već kod toga, postavljam pitanje i vama i gospođi Kolundžiji – da li je ona možda dobila odgovor na tri postavljena pitanja, vezano za Luku? Postavljam pitanje vladajućoj koaliciji – kako je moguće da vi ne dobijate odgovor kada je u pitanju Luka? Jer, vidite šta kaže Ivana Veselinović, predsednica Luke Beograd: „Osobe bez stručnih kvalifikacija iz Saveta za borbu protiv korupcije opominjale su i javno vređale državne funkcionere, tužilaštva i sudove da su korumpirani.“ Valjda i vas ubrajaju, gospođo Kolundžija, u ovu kategoriju.

Na šta liči ova država? Pazite, šef vladajuće poslaničke grupe tri puta postavlja pitanje i odgovora nema. Šta se dešava? Ovi iz Luke kažu da su informacije koje se plasiraju netačne, posebno vezano za pitanje da li je tačno da je bilo 42.300.000 evra na računu Luke u decembru mesecu 2005. godine. Kažu da nije tačno. Evo, ovde posedujem dokument koje su potpisale blagajnik Ravnihar Seka, kontista-bilansista Petrović Gordana, član Sretić Slobodan i predsednik Klokočar Davor.

Ovde neko laže. Ko laže, treba da se utvrdi, ali postavljam pitanje, gospođo Dejanović, kada ćemo stvarno ostvariti mogućnost da dobijemo odgovore na pitanja koja smo postavili i zbog čega ne dobijamo ove odgovore? Šta se krije? Krije se kriminal.

Šta je sa pitanjima koja sam postavio, vezano za kompaniju „Novosti“? Šta je sa odgovorom u vezi sa imovinom SKJ? Na šta liči ova skupština? Šta je sa vašim nadležnostima kao predsednika Skupštine?

Šestoro poslanika članova Odbora za odbranu i bezbednost tražilo je 13. aprila od zamenika predsednika Odbora da zakaže sednicu Odbora; evo, sada će mesec dana, on je nije zakazao. Čega se plašite? Znam čega – plašite se istine. Dokle mislite da skrivate kriminal i pljačku koji se dešavaju u ovoj državi u poslednjih deset godina, a vi ne preduzimate ništa?

Šta je sa Grupom prijateljstva sa Iranom? Zbog čega se ta grupa ne formira? Dokle Dragoljub Mićunović može tako da se ponaša? Vas baš briga. To je više nedopustivo. Krenite da radite vaš posao u skladu sa Poslovnikom.

(Predsednik: Vreme.)

Nadam se da ste samostalni, da ne primate naređenja …

Pozivam se na član 27, gospođo predsedniče, hoću da pitam kakav je problem vezano za ''Grupu prijateljstva'' sa Parlamentom Irana. Pretpostavljam da je svima poznato koliko je nama bitna saradnja sa Iranom. Formirana je Grupa prijateljstva, ali, nažalost, prođoše meseci, a, koliko čujem, predsednik Odbora za inostrane poslove još uvek nije to stavio na dnevni red?
Razumem gospodina Mićunovića, on valjda još uvek juri uslove za penziju, evo, potroši pet miliona u proteklom periodu na putovanja, ali stvarno ne razumem…
(Predsednik: Ja bih vas zamolila..)
Pet ili nešto manje od pet, ne znam koliko, nije ni ….
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, nemojte urušavati ugled parlamenta, predsednik Odbora za spoljne poslove ima vrlo značajne zadatke, tako da vas, zaista, molim da o tome vodite računa.)
Znam, znam, evo sa dve reči ste me ubedili. Prihvatam.
Postavljam pitanje – koji su razlozi da ta Grupa prijateljstva napokon ne počne da radi?
Vi znate koliko je Iran značajan kada je u pitanju Kosovo i Metohija, koliki je uticaj Irana, kada je u pitanju priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane islamskih država. Ne znam koji to razlozi vode predsednika Odbora za inostrane poslove da se ta ''grupa'', napokon, ne konstituiše. Koji su to razlozi?
Na jednu stranu govorite o tome da nam je prioritet da se smanji mogućnost priznavanja Kosova i Metohije od nekih država, a jednu izrazito prijateljsku državu, po tom osnovu, mi na ovakav način ignorišemo i šaljemo prilično jasnu poruku da nam nije stalo do saradnje.
Molim vas, da vi, kao predsednik Skupštine, utičete na to da se ovaj posao završi.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne znam da li vam je promakla jedna vrlo interesantna vest, da optužba protiv bivšeg ministra unutrašnjih poslova, gospodina Dušana Mihajlovića, i načelnika Službe državne bezbednosti Zorana Petrovića, može da zastari zato što se ne pojavljuje neki svedok koji se poziva već, valjda, skoro sedam godina, ali ne znaju mu adresu?
O čemu se radi? Radi se o ove tri akcije Službe državne bezbednosti, 2001. godine – "Mačva", "Šumadija" i "Kaktus", ono što je odbio Odbor za odbranu i bezbednost da razmatra, ali ono što je posebno interesantno, prvi put je javno pomenuto da je u jednoj od tih akcija bio praćen i Milan Veruović. Između ostalog, ovde sam i govorio da bi neke informacije koje bi mogli da dobijemo vezano za te akcije, možda mogle da nam pomognu da se rasvetle sve činjenice i okolnosti oko ubistva Zorana Đinđića.
S obzirom da je ova informacija objavljena u novinama, nemam razloga da više to ne izgovaram javno, jer je to strogo poverljivo i državna tajna, ali, evo, sada vi, gospodo poslanici, razmislite o ovoj jednostavnoj činjenici.
Milan Veruović je bio pod 24-časovnim nadzorom. Postoje dva operativca pripadnika Službe državne bezbednosti, imenom i prezimenom, njihova imena ne mogu da objavim zato što su pod službenom tajnom, koji su 24 sata pratili Milana Veruovića.
To znači da su najmanje 80% pokrivali vreme vezano za Zorana Đinđića. Vi znate da je Milan Veruović bio jedan od najpoverljivijih ljudi iz obezbeđenja Zorana Đinđića. Sada uzmite i povežite neke činjenice. Znate, u okolnostima kada neko sprema atentat, stručnjaci će vam to reći, najverovatnije da je najbitnije vreme da akcija koja se planira mora biti strogo vremenski usklađena. Sama činjenica da se neko prati iz najbližeg okruženja govori o tome da onaj ko planira akciju tako reći sto posto je siguran da će moći da se uskladi.
Interesantna je još jedna stvar, zato i postavljam ovo pitanje, Nati Mesarović, tadašnjem predsedniku veća koje je sudilo, vezano za atentat na Zorana Đinđića - da li je ona imala saznanja o ovim činjenicama? Da li je to uzeto u obzir i da li je neko od strane odbrane možda predlagao da se to uzme u obzir, a da je to odbijeno?
Zbog čega ovo govorim? Možda su izvršioci, odnosno oni koji su izvršili atentat stvarno ovi koji su osuđeni i koji treba da odgovaraju, ali postoji drugi deo, pozadina, ko je naručilac atentata na Zorana Đinđića. Interesantno je da ne postoji volja kod vladajuće većine, pre svega DS, da se dođe do ovih podataka, posebno što u tekstu Toma Fila sam govori o tome da je neko iz Vlade imao informacije vezano za ove akcije, a to nas ozbiljno dovodi u dilemu zbog čega se ćuti o tome.
Onda, ako se sećate onog snimka jedne TV kuće i kamere koja je bila postavljena i praktično snimila egzekuciju, onda se setim bombardovanja mostova, takođe kamera koje su postavljene unapred i onda vidite samo kako most leti u vazduh. Iskreno govoreći, ne mogu da se otmem utisku da je to sve na neki način unapred bilo režirano, da pozadina nije definitivno otkrivena.
Onda me interesuje – zbog čega vi iz DS nećete da se otkrije ovo do kraja? Zašto ste vi u Odboru za odbranu i bezbednost sprečili poslanike da dobijemo ove informacije, jer ovo je samo jedna od informacija? Ima tamo oko 56, čini mi se, ljudi koji su praćeni u ovim akcijama. Izvinjavam se, samo da završim.
(Predsedavajuća: Pet minuta.)
Završavam. Kako to da vas ne interesuje ko je sve bio praćen, razlozi zbog čega su praćeni, kome su išle informacije i ko je bio korisnik tih informacija? Hvala vam veliko i očekujem od Nate Mesarović da nam dostavi ovaj odgovor.

Pozivam se na član 77, s obzirom da je u prošli ponedeljak, u skladu sa ovim poslovnikom, grupa od šest članova Odbora za odbranu i bezbednost tražila zakazivanje sednice Odbora za odbranu i bezbednost…

Pozivam se na član 27. stav 1. tačka 3. ili 4. – predsedavajući se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Gospođo Čomić, vrlo ste inteligentna žena i siguran sam da možete da donesete ako hoćete pravilan zaključak. Prema tome, molio bih vas da mi omogućite da i ja imam ista prava kao i ostali poslanici kada je u pitanju Poslovnik.
Molio bih vas da kao predsedavajući učinite sve da se ovaj Poslovnik poštuje, posebno zato što je šestoro poslanika podnelo zahtev za sednicu Odbora za odbranu i bezbednost, a sećate se slučaja da je čovek upao u jedan, pa u drugi taksi, da je tom prilikom izgubio život, da je postojala opasnost da i mnogi pripadnici interventne brigade takođe izgube život i, ono što je posebno interesantno, kada su kod tog mirnog, kako kažu njegove komšije, čoveka Jovana Kostića, koji se doselio pre tri godine u Kaluđericu, kada su u stanu našli arsenal oružja, od dugih cevi pa redom.
I sada se postavlja ozbiljno pitanje – da li je ova država i koliko je ugrožena, i ko sve i kada u jednom trenutku može da dođe u istu situaciju, kao što je bila ova sa Jovanom Kostićem, posebno imajući u vidu činjenicu da je u proteklom periodu nestalo mnogo naoružanja, posebno dugih cevi?
Iskreno govoreći, plašim se. Zbog čega se ne zakazuje sednica Odbora za odbranu i bezbednost, da dobijemo informacije od ministra unutrašnjih poslova… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, sada sam u dilemi da li je teže kad se ne dobije odgovor ili kada se dobije odgovor. Možda ćete mi pomoći da rešim ovu dilemu.
Postavio sam pitanje Narodnoj banci – da li je tačno da je na računima Luke "Beograd" bilo 21.300.000 evra u decembru 2005. godine? Oni odgovaraju da je Zakonom o deviznom poslovanju utvrđeno da rezidenti, pravna lica i preduzetnici drže devize na deviznom računu kod banke ili ih prodaju toj banci i kažu: "Obaveštavamo vas da Narodna banka Srbije ne raspolaže podacima koje tražite".
Ovo je vrhunac bezobrazluka. Da li guverner zna Zakon o NBS, član 64, gde se precizno kaže koja su prava NBS? I pored upozorenja Saveta za borbu protiv korupcije da je država oštećena za 21 milion evra prilikom privatizacije Luke "Beograd", ako je tačno da je bilo ovoliko para na računima Luke "Beograd", onda se taj iznos dvostruko povećava, a NBS odgovara da nema uvida.
Zašto nisu zatražili uvid, jer oni imaju pravo? Ne mogu ja da tražim od poslovnih banaka kod kojih je Luka "Beograd" držala devizna sredstava da vidim koliko je tih sredstava držala, ali NB može. Ne samo da može, nego je na osnovu svih ovih informacija imala i obavezu da zatraži tu informaciju, da budemo sigurni da li su ti podaci tačni ili nisu. Ovo je jedna od najvećih pljački koja je izvršena.
Radovan Jelašić, baš ga briga, baškari se u onoj vili od milion i po evra, mada je u Srbiju došao sa jednom najlon kesom, za razliku od Božidara Đelića, i do dana današnjeg nije objasnio odakle mu te pare.
Izgleda, gospodo, na osnovu ovakvih odgovora koje daje na postavljena pitanja. Stvarno insistiram, gospođo Dejanović, da se moje pitanje uputi MUP da oni provere da li su ovi podaci tačni.
Naveo sam u prethodnom obraćanju kod kojih sve banaka je Luka Beograd imala devizna sredstva i da napokon utvrdimo šta je istina kada je u pitanju privatizacija Luke Beograd.
Posebno sada računam da ćete imati više sluha za ova pitanja i da ćete se potruditi da date odgovore, pošto vidim da je i Milan Beko juče zatražio napokon da vidimo šta je to sa Lukom, hoće čovek da bude siguran, razumem ga, nije mu lako.
Molim vas, dajte, dostavite odgovore, da vidimo firma koja je privatizovala Luku Beograd, da vidimo koja je to firma. Znamo koliko je imala osnivački kapital, pa dajte da vidimo odakle tih 40 miliona evra za Luku Beograd? To je jednostavno.
Slobodan Homen tvrdi da apsolutno je nemoguće da se novac opere, a da se ne ostavi trag. Potpuno se slažem s njim. Doduše, pominje i neke političare koji su bili u sprezi sa Šarićevim klanom, siguran sam da ih ima, samo što ćete vi to selektivno, otprilike one koji vam odgovaraju, na one koje treba da izvršite pritisak tu ćete da izađete sa imenima i prezimenima, za neke ćete možda pokrenuti istragu, ali će se sve završiti po onom starom – pojeo vuk magarca i nikom ništa.
Neću odustati od zahteva da se potpuno sve činjenice vezane za Luku Beograd i kompaniju "Novosti" rasvetle. Tražim da vi urgirate da se dostave svi odgovori koje sam tražio i za kompaniju "Novosti" i za Luku Beograd. Jednostavno, moramo da učinimo sve da vratimo opljačkanu imovinu građanima Srbije, koja je opljačkana u proteklih 10 godina. SRS će insistirati na tome i učiniće sve da se opljačkana imovina vrati.

Dame i gospodo narodni poslanici, u predlogu Ministarstva odbrane u devet tačaka, što memoranduma, što sporazuma, postoji stvarno jedan ozbiljan problem i dilema koju bi morali da razrešimo.
Slušajući predsednika Zakonodavnog odbora na kojim principima se zasnivaju ovi sporazumi i memorandumi, stvarno imam ozbiljnu dilemu, jer je rečeno, da pre svega, ovi memorandumi i sporazumi vode računa o jednoj, i mislim da je to najbitnija stvar, a to je suverenitet i naše države i država sa kojima mi te sporazume potpisujemo.
Od ovih devet predloženih, osam država su one koje su priznale KiM. Sada stvarno ne znam kako je moguće da mi na osnovu ovakvih principa, a suverenitet treba da bude jedan od najvažnijih principa možemo da potpišemo sa ovim državama. Kakva je ovo poruka ostalim državama u svetu za čiju podršku se borimo da ne prihvate priznavanje nezavisnosti KiM? Ako mi reagujemo na ovakav način, oni priznali, a mi sa njima potpisali sporazume. Kakva smo mi to država?
Pogledajte kako se ponašaju normalne države? Šta rade da bi očuvali svoj integritet, dignitet, dostojanstvo. Pogledajte šta radi Turska. Iako je Amerika najvažniji partner, i vojni i ekonomski, u svakom pogledu, nijednog sekunda nije razmišljala, onog momenta kada je zaključila da je od strane Amerike naneta šteta i uvreda Turskoj, odmah su povukli svog ambasadora iz Njujorka.
Šta mi radimo? Mi okrećemo ne samo i drugi obraz, nego dopuštamo da od nas rade šta god hoće i ovo je nedopustivo. Posebno imajući u vidu neke države sa kojima ovaj sporazum potpisujemo.
Takođe ću se posebno osvrnuti na Sloveniju. Kakav to razlog Srbija ima da potpiše bilo šta sa Slovenijom? Šta još treba da nam učine, da bi vi najzad shvatili da sa Slovenijom ne možemo imati nikakve odnose? Da li treba da vas podsetim na krilaticu - Srbe na vrbe? Znate li gde je prvi put to izašlo? Godine 1914. u Sloveniji.
Od 1945. do 1995. godine nijedan Slovenac nije znao srpski jezik, a do 2000. godine svi su naučili. Čim je došao DOS na vlast, svi su naučili srpski jezik i došli kao pijavice da isisavaju iz Srbije sve ono što mogu, a nas baš briga. Mi treba svima da potpisujemo sporazume, jer navodno, to će doprineti miru, stabilnosti i očuvanju suvereniteta naše države. Na koji način? Kako je to moguće?
Da vas podsetim na 1987. godinu, na Cankarjev dom. Da li se sećate onog divljanja šiptarskih separatista koji su se tada zvali "iredenta"? Predsednika sindikata Jugoslavije, u to vreme Jože Smole, koji je još tada izjavio da se oni bore za svoja prava? Od tada su i ranije radili sve kako bi Srbiji naneli najteže moguće udarce. Treba li da vam govorim o tome šta su slovenački instruktori radili na KiM? To bi vi, gospođo Đukić-Dejanović, trebalo da znate.
Mi preko svega toga prelazimo. Koji su to razlozi? Zato što apsolutno nemamo osećaj odgovornosti za sopstvenu državu, za ono što je interes naše države. Interes naše države je očuvanje suvereniteta naše države, da onemogućimo prihvatanje nezavisnosti KiM. Ovakvim prihvatanjem sporazuma, ohrabrićemo druge države da priznaju nezavisnost KiM, jer će shvatiti da od Srbije, ne samo da neće biti nikakvih protesta, nego da će se preko toga preći bez ikakvog problema i da će moći da sarađuju kako oni hoće i kako njima odgovara.

Dame i gospodo narodni poslanici, interesantno, ako već hoćemo da se bavimo nekim narodnim mudrostima, ima još jedna koja kaže – onaj ko ne zna svoju prošlost i ne izvlači pouke iz prošlosti, nema ni budućnost.
Ovde sam postavio neka principijelna pitanja, koji sporazumi i memorandumi koji se potpisuju kažu na jednom osnovnom principu, to je pitanje suvereniteta, pa sam vam postavio pitanje – kako se poštuje taj princip, ako potpisujemo sa državama koje su priznale nezavisnost Kosova i Metohije?
Da li bi to uradila Španija ako bi neko priznao Baskiju? Ili neka druga država? Recimo, Francuska, ako bi neko priznao Korziku? Da ne navodim druge primere. Hajde, stavite se u njihov položaj, pa vidite da li bi oni bili za mir, rat ili već šta vi govorite?
Postoji još jedna druga stvar za koju sam zapanjen, gospođo Dejanović, da vi niste reagovali. Optužuju nas za 90-te godine, od 1990. do 2000. godine, jer što se tiče SRS i dalje ostajemo na svim pozicijama na kojima smo bili i nećemo se promeniti. To je ideologija srpskog nacionalizma.
Zapanjuje me jedna stvar, kako oni koji prebacuju za politiku do 2000. godine mogu sa istim tim, koji su bar malo više od nas kreirali tu politiku, da sad budu u koaliciji? Neke stvari stvarno ne mogu da se ukalupe. Kako vas nije sramota, aman, da vi prozivate nekoga za 90-te godine, a sada ste sa njima u koaliciji i to su vam odlični koalicioni partneri. Nemam ja ništa protiv, ali bar ćutite, bar nemojte ovako da se izlažete poruzi pred građanima Srbije.
Znači, sad je vaš interes da budete sa SPS i sad – puj pike ne važi. Jedan od ministara drži sliku Slobodana Miloševića i ja mu čestitam na tome, svaka mu čast. To je jedan od retkih koji se nije odrekao Slobodana Miloševića.
A vi ovako sad đuture. Ne može to, gospođo Kolundžija. Morate da budete principijelni. Nije principijelno samo ono što je korisno. To je vaš jedini princip u politici. Ako vam je korisno, to je principijelno i ništa više od toga. To samo pokazuje da vi apsolutno nemate nikakve granice kada je u pitanju osvajanje i opstanak na vlasti, preći ćete preko svega, vas ništa ne interesuje. U krajnjoj liniji, ova nova koalicija je sada kompletna Osma sednica, ona što je bila deo koji je bio smenjen i onaj koji je pobedio. Sada ste se izvinili i sada je milina.

Pozivam se na član 104, gospođo predsedniče, i molio bih vas da imate iste aršine kada su u pitanju poslanici Skupštine Republike Srbije.
Što se tiče primedbi vezanih za devedesete godine i za principijelnost, apsolutno priznajemo da je tadašnji generalni sekretar SRS Aleksandar Stefanović otišao u američku ambasadu i ponudio dobrovoljce za Zalivski rat.
Priznajem da je dobar deo sveta bio potpuno dezinformisan i obmanut kada je u pitanju Irak, kao što je to bio i prilikom nove invazije, kada je, takođe, dobar deo sveta obmanut da u Iraku postoji navodno oružje za masovno uništenje, pa su uništili tu zemlju potpuno.
Priznajem da kada smo shvatili te činjenice da smo neposredno u razgovoru sa Iračanima, sa Sadamom Huseinom, da je Vojislav Šešelj to pitanje potpuno raščistio i da nikada više oko toga nismo imali dilemu.
Gospodine Šutanovac, ne radi se ovde o našoj ponudi dobrovoljaca u to vreme, radi se o tome da je od 1990. do 2000. godine SPS bila nosilac vlasti u Srbiji, da je bila kreator politike. Mi smo sa SPS ulazili u sukobe ili ih podržavali. U sukobe smo ulazili onda kada smo smatrali da ne štiti interese Srbije i građana Srbije, odnosno tadašnje SRJ. To je bio naš osnovni motiv i onda i…
(Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, mislim da je krajnje vreme da Skupština uradi nešto kako bi podigla dostojanstvo i ugled ove institucije, jer očigledno je da je Skupština RS došla na najniže moguće grane. Mislim da je jedan od razloga, i to bitnih razloga, zbog čega je to – zbog toga što građani vide da Skupština RS suštinski ne znači ništa, sem da predloge koji stignu iz Nemanjine 11 od strane Vlade izglasaju i posle toga da se rasturimo.

Da je to činjenica, najbolje potvrđuju pitanja kolega poslanika koji su ih uputili već nekoliko puta, a da iz određenih institucija odgovore nisu dobili ni do dana današnjeg. Takav je slučaj i sa pitanjima koje sam ja postavio, a sada vidimo u novinama koliko je to ozbiljno da je čak ugrožen život predsednika Republike zato što mu prete kriminalci, pretpostavljam kao jednom od prvih boraca protiv organizovanog kriminala.

Onda sam nekako u dilemi – kako to predsednik, borac protiv organizovanog kriminala, a ja ne dobijam odgovore već dosta dugo na probleme koji su vezani za organizovani kriminal i koji bi u velikoj meri razrešili neke stvari koje su se dešavale u proteklom periodu.

Jedna od prvih stvari vezana je za kompaniju "Novosti" i za preduzeće "Luka Beograd". Postavio sam ta pitanja i mislim da bi razjašnjenje tih pitanja u velikoj meri pomogla da se obračunamo sa organizovanim kriminalom, jer znate i sam Tadić je naveo da je taj problem nastao onog momenta kada je Šarić tražio Caneta da mu vrati 50 miliona, a ovaj rekao da ne može zato što je to dao Beku i Miškoviću, da kupe "Novosti", odnosno "Luku".

Očigledno da tu nešto ima. Ne znam šta, ali nešto ima, posebno imajući u vidu činjenice kako i šta se sve dešavalo sa kompanijom "Novosti". Postavio sam jednostavno pitanje, da se dostave poslanicima, odnosno meni sve transformacije vezano za AD "Novosti", da vidimo kako je to 2005. godine odjedanput nova vlasnička struktura u "Novostima". Kako je to moguće, ljudi?

Sada vas obaveštavam i javnost obaveštavam, postoje podaci za svakog akcionara "Novosti" do tada, koliko je bio njegov udeo u "Novostima". Sada je neko jednim potezom papira neke lišio tog vlasničkog dela. Da vidimo ko je to u tom momentu bio iznad zakona. Taj odgovor do dana današnjeg ne dobijam.

Postavio sam pitanje – koje su to kompanije koje su privatizovale "Novosti", čije su i odakle pare? Do dana današnjeg nema ništa. Zapanjen sam. Predsednik poslaničke grupe ZES-a dva puta postavlja pitanje Vladi vezano za "Luku Beograd". Hajde to što ja postavljam, opozicija, ali zamislite kada oni ne cene ni vladajuću većinu. Oni se, ljudi, nikog ne plaše. Šta ih briga za vladajuću većinu.

Sada se postavlja pitanje – koji je to razlog, gospođo Kolundžija, da oni do dana današnjeg iz Vlade vama ne odgovaraju kako je privatizovana "Luka Beograd"? Onda ozbiljno razmišljam da oni možda nisu u sprezi sa onima koji su privatizovali "Luku Beograd" ili oni koji im diriguju, da je ovde suštinski Vlada samo paravan za tajkune ili tajfune, kako ih već zovu, koji suštinski upravljaju ovom državom.

Apelujem na vas, dajte da vidimo, kako je moguće da "Luka Beograd" bude privatizovana od strane preduzeća koje je osnovano sa 31.000 evra, da do dana današnjeg ne dobijemo odgovor – koliko je "Luka Beograd" 2005. godine imala na svojim deviznim računima kod Narodne banke? Da li je tačno da je imala 42.300.000 evra? Ovo su neopevani lopovi šta rade.

Ovo stvarno prevazilazi sve moguće granice. I ako ste vi mislili da ćete smenom sa mesta Odbora za odbranu i bezbednost prekinuti pokušaj da se neke stvari razreše, prevarili ste se. Svakog utorka, to minimalno vreme koje imamo na raspolaganju, trudićemo se da vam stavimo do znanja da preko ovoga nećemo preći i da ćete jedanput ovo pitanje morati da otvarate, kao što sad otvarate sa PIK-om Zemun i nekim drugim, ali ne da bi zataškali ove prethodne afere, nego ćete morati sa pravim stvarima da izađete na svetlost dana.

Dame i gospodo narodni poslanici, takođe postavljam pitanje – kada ću dobiti odgovore na postavljena pitanja iz prethodnih sednica?

Postavio sam pitanje da mi se dostave sve transformacije vezano za kompaniju "Novosti". To nije urađeno. Postavio sam pitanje – da li je tačno da je na računima Luke "Beograd" u 2005. godini u decembru bilo oko 42 miliona i 300 hiljada evra?

Do dana današnjeg nisam dobio odgovor, a imamo informaciju da je Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, uputila pismo Borisu Tadiću, upozoravajući ga na kriminal koji je bio vezan za privatizaciju Luke "Beograd". To sada stvarno prevazilazi sve moguće mere i granice – u kakvoj mi državi živimo.

Jednostavno, stiče se utisak da je ovo apsolutno mafijaška država i to mafijaška uz pomoć vlasti koja omogućava da i ono što je apsolutno vidljivo da se ne razotkriva i da oni koji su odgovorni ne dođu pod udar zakona zato što bi oni koji bi to morali da rade takođe došli pod udar zakona.

Ono što je posebno interesantno, kada se neke stvari pokrenu i dođe do suda, onda imamo činjenicu da se susretnemo sa nečim što niko od vas ne bi mogao da poveruje da može da se desi.

Imali ste prilike juče i danas da čitate vezano za gospodina Radulovića, bivšeg direktora "C marketa", te skinuta mu je poternica, te nije. Iz svega može da se nazre da će on izgleda biti novi zaštićeni svedok kako bi se rasvetlile neke stvari vezano za privatizaciju "C marketa".

Juče je bila rasprava u sudu po tom pitanju i kada je sudija naredio poslužitelju da se donese dokumentacija vezana za "C market", poslužitelj je otišao, vratio se i rekao da dokumentacije nema, da je potopljena.

Zamislite samo u Specijalnom sudu, jedna od ustanova koja bi trebalo po zaštiti dokumentacije da bude kao NBJ, otišli su advokati da vide podrumske prostorije, a one poplavljene. Koga vi lažete? Dokle ćete da lažete? Zamislite, u Specijalnom sudu potopljena dokumentacija? Tako će da se desi sada za "Novosti", pa za Luku Beograd, pa redom.

Postavljam pitanje: kada ćemo napokon da dobijemo odgovor koji je tražila i Nada Kolundžija vezano za privatizaciju Luke Beograd?

Ima tu jedna interesantna stvar. Savet za borbu protiv korupcije 20. februara 2008. godine poslao je sav ovaj materijal nekim ličnostima, tako da Nada Kolundžija uopšte ne mora da postavlja pitanja Vladi, onda to meni izgleda licemerno – Nada Kolundžija postavlja pitanje Vladi, a 20. februara 2008. godine papiri vezani za privatizaciju su dostavljeni potpredsedniku Vlade Božidaru Đeliću?

Zašto pita Vladu? Neka pita Božu, vojvodu od "Meridijan banke", ministra ekonomije Mlađana Dinkića, direktora Akcijskog fonda Aleksandru Gračac, predsednika Komisije za hartije od vrednosti Milka Štimca, zatim republičkog javnog tužioca Slobodana Radulovića.

Kada pogledate ovo, onda je stvar potpuno jasna. Štitite kriminalce i zajedno sa kriminalcima obavljate sve ove poslove i kada se dođe do podataka, umesto da krenete da radite po zakonu, vi činite sve da se odgovorni za to ne izvedu pred sud. Ako se i izvedu, onda dokazi na volšeban način ili nestanu ili se potope prostorije. Pojeo vuk magarca i nikome ništa, ali jednog dana ćete morati da odgovarate, nadam se posle prvih izbora.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje od Narodne banke Srbije da nam dostavi informaciju, a radi se o ''Luci Beograd'', koliko je na dan 31.12.2005. godine bilo deviznih sredstava na računima ’’Luke Beograd’’? Po svim informacijama ili po nekim dokumentima, izgleda da je na tim računima bilo ukupno oko 42 miliona i 600 i nešto hiljada evra.

Između ostalog, postoji informacija da je 10 miliona dolara dato kompaniji "Delta" kao kratkoročni kredit ili plasman. To će nam verovatno Narodna banka razjasniti, ali ovaj podatak je interesantan zato što je u septembru mesecu izvršena privatizacija ''Luke Beograd" i ''Luka Beograd" je kupljena za 40 miliona evra.

Izgleda da je onaj ko je kupio Luku "Beograd", za 40 miliona, odmah na računima ''Luke Beograd" zatekao 42 miliona i nešto evra, što će reći da je odmah zaradio dva miliona evra samo u novcu, a plus sve one vrednosti sa kojima ''Luka'' raspolaže, normalno, i sa zemljištem koje je dobijeno; pa mu je posle Generalnim urbanističkim planom omogućeno da se to zemljište pretvori u zemljište za izgradnju, čak je i Grad za to dao preko 800 hiljada evra. I, kada se sabere koliko će tu kvadrata biti izgrađeno, što poslovnog što stambenog prostora, zaradiće se nekoliko milijardi evra.

Šta je tu interesantno? Firma koja je kupila ''Luku Beograd" registrovana je u Luksemburgu, zove se "World Fin", imala je svega 31 hiljadu evra na računima i sada se postavlja jednostavno pitanje – kako je moguće da firma koja ima 31 hiljadu evra kupi firmu od 40 miliona evra? Pri tom, dobijemo informaciju od jednog kontroverznog biznismena, koji je to postao tek posle 2006. godine, do tada je bio ugledni građanin Srbije, između ostalog, njegovim avionom se šetao predsednik DS i predsednik Vlade Srbije, gospodin Zoran Đinđić, koji kaže da je pare za privatizaciju "Novosti" dao Beku, a Miškoviću za privatizaciju ''Luke''.

Do današnjeg dana nemamo informaciju šta se i ko se krije iza ove dve privatizacije. Mislim, kad Narodna banka Srbije dostavi ove informacije, da će napokon vlast u Srbiji shvatiti da mora da krene u obračun sa organizovanim kriminalom. Siguran sam da će u toj borbi sa organizovanim kriminalom, u velikoj meri, predstavnici DS biti na čelu kolone, ali oni koji će ići u tužilaštvo, kod istražnog sudije itd. da daju iskaze, jer su u najvećoj meri učestvovali u ovoj pljački u proteklih 10 godina i da se posebno objasni uloga Milorada Miškovića i Milana Beka u privatizaciji u proteklih 10 godina.

Mislimo da će to DS napokon prihvatiti i kao obavezu, baš zbog toga što je predsednik DS Boris Tadić u svom intervjuu pozvao na odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala i to sve najviše državne organe. A po onome što smo mogli da vidimo u Odboru za odbranu i bezbednost, u suštini, najveća kočnica u toj borbi je DS, jer oni ne dozvoljavaju da se krene u odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala, pa ponovo pozivam Borisa Tadića da objasnim i svojim članovima …

(Predsedavajuća: Vreme.)

… i građanima Srbije šta stvarno mislio kada je pozvao u odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala. (Aplauz.)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu člana 104 – dostojanstvo Skupštine, i to od strane predsednika Skupštine, gospođe Slavice Đukić-Dejanović. Vi ste ovde jednom šefu poslaničke grupe rekli – da ne govori istinu. Možda je to tačno, možda nije. Prevedeno na narodni jezik, vi ste rekli da on laže.

Preko toga ne može jednostavno da se pređe. Morali bismo pre svega da utvrdimo da li je to istina ili nije. Ako je istina ono što je rekao gospodin Velimir Ilić, onda ste vi svesno doveli u zabludu neke šefove poslaničkih grupa, posebno imajući u vidu vaše izjave posle onog sastanka Kolegijuma, na kojem su bili prisutni i predstavnici SRS, gde smo mi između ostalog i na sastanku shvatili - da izmena teksta deklaracije nema, što ste vi neposredno i izjavili posle sastanka predstavnicima medija.

Bilo bi dobro zbog poslanika i zbog javnosti da se definitivno ipak utvrdi ko ovde govori istinu, a ko ne govori istinu. Znate, danas ste došli i potpuno na drugačiji način organizujete današnju Skupštinu, ovaj dnevni red, bez ikakvih mogućnosti da bilo ko, onaj koji je imao nameru da menja tekst Deklaracije, da ga poboljšava amandmanima, to i uradi, jer ste vi to vašim izjavama, vašim postupcima onemogućili.

Što se tiče SRS odmah da se razumemo – nas nijedan dokument vezano za Srebrenicu apsolutno ne interesuje, jer je ovo sve farsa koja se odigrava pod pritiskom vašim zapadnih prijatelja, da bi se osudio srpski narod za nešto što nije učinio. (Predsednik: Vreme.)

Pre nego što krenemo sa ovim, mislim da je osnovni red da se utvrdi istina – ko govori istinu, a ko ne govori istinu.

Dame i gospodo narodni poslanici, tražim od Ministarstva pravde da nam dostavi informaciju da li je tačno da je protiv Stanka Subotića Caneta podneta krivična prijava za zloupotrebu službenog položaja i da je na osnovu toga raspisana poternica? S obzirom na činjenicu da to u međunarodnom pravu apsolutno ne postoji, postavlja se pitanje zbog čega je to urađeno.

Ako znamo u kojoj firmi je radio Stanko Subotić Cane, tamo je, kada se zloupotrebi službeni položaj, presuda vrlo kratka i košta života, ali mislim da stoji nešto drugo iza ovakve poternice, odnosno za ovakvu kvalifikaciju krivičnog dela. Mislim da je neko dao nalog da se ovo uradi kako bi se Stanko Subotić, koji je do tada bio ugledni poslovni čovek u Srbiji, kupovao preduzeća, odstranio iz Srbije i, verovatno, kako se prema njemu ne bi ispunile neke obaveze.

Takođe tražim da se poslanicima, i molio bih, ako je ikako moguće, do ponedeljka, pošto je zakazan Odbor za odbranu i bezbednost, dostavi informacija o svim transformacijama kompanije "Novosti" od 1990. do 2006. godine. Mislim da će tada poslanicima neke stvari biti potpuno jasne, da će na vrlo jednostavan način videti ko su nalogodavci iz senke, a izvođači radova se menjaju. Kako vreme prolazi menjaju se izvođači radova, ali oni koji su u senci, ostaju non-stop. Uz sve te transformacije da se dostave i odluke na osnovu kojih je bilo moguće da se te transformacije izvrše.

Zbog čega je ovo važno? Da bi građani Srbije shvatili kako se pljačkala Srbija i ko je sve učestvovao u tome. Što SRS tvrdi od početka, te pljačke ne bi bilo bez saglasnosti i učešća vlasti. To bismo napokon morali da raščistimo, da počnemo da raščišćavamo, posebno kada imamo u vidu ove nove činjenice vezane za "Novosti", za "Luku Beograd".

Tu se pojavljuju Milan Beko, Miodrag Mišković, Stanko Subotić, optužuju jedni druge za zajedničko poslovanje, pozajmljivanje novca itd., pišu se raznorazni demantiji, ali da bi bilo sve jasno, da bi mogli da na, kako vi volite da kažete - transparentan način, utvrdimo napokon ko je učestvovao bar u ovoj pljački kada su u pitanju "Novosti", da se svi ovi podaci dostave i onda ćete videti suštinu stvari kada su u pitanju "Novosti" i kada je u pitanju privatizacija.

Onda ćete videti kako su radile i šta rade sve te agencije koje ste osnovali, navodno da bi se borile za zakonitost, transparentnost itd. Videćete kako su pojedinci samo menjali položaje, sa mesta direktora u jedan upravni odbor, pa u drugi upravni odbor i selili se kod onih kojima su činili usluge da bi mogli da opljačkaju Srbiju.

Postavljam još jedno pitanje. Definitivno tražimo odgovor, da nam se kaže ko stoji iza tri strane kompanije koje imaju 62,24% vrednosti "Novosti". To su "Trimaks investment", "Ardos holding" i "Karamat holdings". Tri firme, ali se ne zna ko su vlasnici. Kako ćete onda da utvrdite poreklo novca? Šta ćete ako ovde nađete Stanka Subotića Caneta, braću Šarić, a neko ih pokriva imenom i prezimenom? Ili su možda pozajmili ovima pare?

Kako je moguće da se ne zna koje su ovo kompanije, ko je dao pare? Aman, ljudi, ne postoji više mogućnost, posle 11. septembra, da nijedna finansijska transakcija veća od 20.000 evra prođe u svetu, a da se ne utvrdi poreklo.

(Predsednik: Molim vas, privedete kraju. Prošlo je pet minuta.)

Molim vas, samo da završim. Prema tome, za ove transakcije kojima je kupljena kompanija "Novosti" mora da se utvrdi odakle je ovaj novac i ko su vlasnici ovih firme. Pretpostavljam da ovo nije komplikovano i da bi ovaj odgovor mogao da stigne do ponedeljka. Hvala vam veliko.

Pre svega, gospođo predsedniče, postavljam pitanje – kada ću dobiti odgovore na ranije postavljena pitanja? Prosto se i vama čudim, da vi ne insistirate da te odgovore dobijem.
Jedno od tih pitanja je vezano za firmu „Morgan Stenli“, koja je izvršila privatizaciju duvanske industrije i za to dobila deset miliona evra, a, po nekim mojim saznanjima, uopšte nije bila registrovana. To je čisto krivično delo i za to neko mora da odgovara. Postavio sam to pitanje republičkom javnom tužiocu i do današnjeg dana nema nikakvog odgovora.
Međutim, mene uopšte ne čudi zašto nema odgovora, jer ovo društvo je potpuno kriminalizovano i u ovoj kriminalizaciji, nažalost, učestvuje kompletan politički vrh.
Imali ste priliku sinoć da gledate nešto vrlo interesantno na jednoj televiziji, i postaviću neka pitanja, pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova, republičkom javnom tužiocu i Agenciji za privatizaciju, da vidimo šta se dešava sa nekim našim kompanijama.
Ovo bi slobodno moglo da se nazove „sad je vidiš, sad je ne vidiš“; to je ona igra sa šibicama, sa onom kuglicom, ali ovde nisu u pitanju kuglice, nego čitave kompanije. Jedna od tih interesantnih kompanija je firma „Novosti“. Kompanija „Novosti“ je privatizovana po Zakonu o svojinskoj transformaciji iz 1997. godine. Radnici su dobili 60% kapitala. Do osnivanja Agencije 2001. godine, odluka o privatizaciji je „poništena“, jer apsolutno ne postoji ni jedan jedini dokument. Akcionari su izbrisani iz baze podataka u Ministarstvu za ekonomsku i vlasničku transformaciju. Mia Petrović, pravnica, tvrdi da nikada nije potpisala odluku o poništavanju i da nema nikakvog osnova za to.
Po osnivanju Agencije za privatizaciju, sve firme koje su bile privatizovane po nekom od prethodnih zakona, 1993. godine, 1997. godine, bile su u obavezi da dostave Agenciji za privatizaciju podatke o svojim akcionarima. To je upoređivano sa bazom podataka Ministarstva i pravljen je tzv. privremeni registar. Prilikom privatizacije firmi po zakonu iz 2001. godine, ta baza je konsultovana i radnicima su redukovane akcije, zavisno od toga da li su već ostvarili prava po ZOST-u.
Januara 2004. godine baza je predata Centralnom registru hartija od vrednosti, Agencija je nastavila da kontroliše upis akcija i da vrši redukciju istih, jer je jedina imala podatke o svim akcionarima i imala gotov program ko je to radio. Do tada se Agenciji kompanija „Novosti“ nije uopšte javila. Prvo je bila, pa je nema, ali kaže – do 2006. godine „Novosti“ se nisu pojavile da su privatizovane po zakonu iz 2001. godine. Međutim, saznaje se da su „Novosti“ upisane u Centralni registar, ali se ne zna ni kada, ni kako, ni ko je to odobrio.
Sada se postavlja jednostavno pitanje, s obzirom na to da smo čuli čijim parama su „Novosti“ kupljene – šta je sa periodom od 1997. do 2006. ili 2007. godine? Kako je moguće da jedna tako velika kompanija bude privatizovana, da radnici dobiju 60% akcija vrednosti firme, da ona potpuno nestane i da se posle skoro deset godina ponovo pojavi? To je prosto nemoguće.
Ovom prilikom pozivam sve radnike „Novosti“ koji su dobili te akcije da se udruže, da pokrenu postupak, da uzmu nekog advokata, jer je očigledno da su oni pokradeni, očigledno je da je izvršen veliki kriminal, očigledno je da neko iz političkog vrha ove države učestvuje u ovom kriminalu, očigledno je da je privatizacije izvršena parama koje su takođe zarađene na kriminalan način…
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da bi napokon klupko moralo da počne da se odmotava i da oni koji su odgovorni napokon polože račun ovom narodu. Hvala vam.