Gospodine ministre, evo ja vam se zahvaljujem. Vaš odgovor je suštinski najbolji dokaz za ono što mi tvrdimo i za šta se zalažemo. Dobro je, odnosno vidim da ste na istim pozicijama kao mi, ali neko drugi odlučuje da to ne bude tako kako bi trebalo da bude. Logički je to što vi kažete, jer to stvarno omogućava da se ne zloupotrebljavaju izborne procedure.
Sada dolazimo, odnosno vraćam se na onu moju diskusiju - ko je taj ko u vaše ime unapred planira da zloupotrebi ili da ima mogućnost da zloupotrebi izbornu proceduru, odnosno izbore i da izbori ne budu validni? Zašto vi sada u ovom postupku ne eliminišete tu mogućnost?
Pazite, gospodine ministre, vi ste rekli jednu stvar koja apsolutno ne stoji, nije logična, "jedinstveni birački spiskovi". Toga nema. Možete da imate jedinstveni lokalni birački spisak za svaku opštinu, ali birački spiskovi ne postoje, već postoji samo jedan jedinstveni birački spisak, jedna evidencija i tu nemamo nikakve dileme. Vi već govorite o tome u množini. Znači, suštinski mi nemamo jedinstven birački spisak.
Nepostojanje jedinstvenog biračkog spiska omogućava zloupotrebu. Posebno je važno, teško je utvrditi tu zloupotrebu, zato što nemamo resurse. Nemaju opozicione ili nemaju ni druge političke stranke, sem vlasti, mogućnosti kontrole izborne procedure.
Vi se sećate da je 2000. godine jedinstven birački spisak doneo tadašnji šef Službe državne bezbednosti. Jedino je Služba imala jedinstven birački spisak. Nijedan drugi organ u državi Srbiji nije imao taj spisak.
Znate li vi koliko smo zajedno isticali problem da postoje ljudi koji imaju nekoliko ili više ličnih karata, gospodine Čipliću? Što vi do sada to niste eliminisali? Opet postavljam pitanje - koji su motivi, što to niste? Evo, vi ste potvrdili da se slažete.
Znam još neke ministre koji takođe u razgovoru kažu, apsolutno, jer smo razgovarali i ranije o ovom problemu, isticali taj problem.
Sećate kako su neki uzimali one kompakt diskove pa bežali u toalete da bi na taj način dokazali da nema jedinstvenog biračkog spiska i da su zbog toga, između ostalog, rezultati izbora nelegitimni. Vi ne činite ništa da se to spreči, nego dodatno omogućavate da mi i dalje budemo u istoj situaciji.
Sprečite to. Jednostavan je način. Posebno je interesantno, da je to mnogo ekonomičnije. Evo, gospodin koji sedi do vas, koji je stručnjak za ovo, profesionalac, on će vam objasniti sve. Mnogo jednostavnije i ekonomičnije je da se to vodi na jednom mestu.
Možda se i vodi, neću da grešim dušu, ali ga mi nemamo. Mi ga nemamo, ali onda ako postoji, nekome ko ga ima omogućava da ga zloupotrebljava. To su stvari koje nas navode da vam odmah kažem, bez obzira na vaš stav - ne verujem ovome ko je ovo pisao, ne verujem da hoće poštene i fer izbore.
Naprotiv, verujemo da je na ovakav način unapred pripremljena krađa, odnosno friziranje izbornih rezultata. Hvala vam i oprostite na produžetku.

Na osnovu člana 27. Stvarno ne razumem, gospođo Dejanović, zbog čega ovo radite. Čekali smo do 16.00 časova, čekaćemo i dalje. Mada, vi znate da i pre nego što smo krenuli niste pročitali sve one koje ste pozvali na Skupštinu Republike Srbije. Pozvali ste predstavnike MUP-a, činovnike u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Bez obzira na to što su oni na visokim položajima u samom Ministarstvu, u Skupštinu RS mogu da dođu samo predstavnici Vlade, odnosno ministri.
Gospođo Dejanović, nemojte, zbog građana Srbije, zbog Skupštine, da na ovakav način zloupotrebljavate svoj položaj i da izbegavate da uradimo ono što je normalno da se radi. Dosta puta smo o tome razgovarali. Ovde razgovaramo sa predstavnikom Vlade, sa ministrom i lično sam se spremio...
(Predsednik: Gospodine Todoroviću, ubedili ste me.)
Nisam ni sumnjao. Vi ste razumna osoba.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, danas je na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije Predlog zakona o izmeni samo važeća dva člana Zakona o putnim ispravama. Kao što znate, Zakon o putnim ispravama je počeo da se primenjuje 9. aprila ove godine.
Inače, on je donet pre nekoliko godina u ovoj Narodnoj skupštini. Da li se sećate ko je izgovorio ove istorijske rečenice i kada? Ja mislim da bi trebalo da se setite to je bio 28. decembar 2008. godine, a izgovorio je ministar unutrašnjih poslova gospodin Ivica Dačić.
To je bio zadnji radni dan kada je trebalo da se usvoji zakon o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama, jer u protivnom naši građani već u 2009. godini ne bi mogli da putuju u inostranstvo sa starim pasošem. I tada je počela priča kako to da dolazimo u situaciju da praktično na tri dana pred istek 2008. godine mi dolazimo u situaciju da menjamo zakon jer ćemo milione naših građana dovesti u izuzetno tešku situaciju.
Tada su počele priče zbog čega se to tako desilo kako se desilo. Ako se sećate mi u to vreme, iako je Vlada formirana, čini mi, se u junu, posle majskih izbora, nismo, na neki način, Ministarstvo unutrašnjih poslova i ministra Ivicu Dačića prozivali ili krivili za situaciju u koju smo došli. Navodili smo razne druge objektivne razloge zbog čega se nalazimo u toj situaciji u kojoj smo se nalazili.
Sada, posle gotovo godinu dana, ne možemo da izuzmemo od odgovornosti ministra Ivicu Dačića, jer je imao dosta vremena, a sećamo se i onoga što je rekao tim povodom, kada smo utvrđivali odgovornost svih onih koji su po nama bili odgovorni zbog čega je nastao problem sa pasošima.
Pošto je nažalost u našoj državi takva situacija kakva je da se stvari brzo zaboravljaju, jer jedna afera zatrpa drugu, jedan kriminal zatrpa drugi kriminal i sve se to odvija na način na koji otprilike, doći će nešto drugo, pa ćemo zaboraviti.
Mislim da se gospodin Ivica Dačić seća, a očekujem da nas danas i obavesti šta je urađeno tim povodom, jer oko pasoša postoji objektivno problem, odnosno sumnja da je u pitanju veliki kriminal. Kompletan posao oko izrade pasoša je bio nešto oko 98 miliona. Mislim da ne grešim, gospodine ministre. Od tih 98 miliona, Zavod za izradu novčanica je trebalo da dobije 29 miliona.
Tu sad, čim se pomenu tolike pare, zna se da je u pitanju neki problem. Koji problem? Problem provizija za davanje posla, raznorazne druge stvari. Ako odmah na to nadovežete da je tu umešan G 17 plus, onda više nemate šta da sumnjate. Uzmete odgovarajuće instrumente i ministar krene da radi onako .... Ovo je koferče moje, izvinjavam se, za svaki slučaj da ga premestim ovde. Što je sigurno, sigurno je.
Onda se preduzimaju određene stvari koje bi trebalo da državu na neki način dovedu u situaciju da nema takvih problema. Sećate se, gospodine ministre, kako je to počelo. U taj posao je prvo bila umešana slovenačka firma Miraž. U taj posao su takođe bili umešani Božidar Đelić, Mlađan Dinkić i Radovan Jelašić. Pošto je Mlađan Dinkić još kao guverner Narodne banke imao određene odnose sa firmom Milbauer, nemačkom firmom, oni su ubedili ove iz Miraža, iako su bili najpovoljniji na tenderu, da taj posao daju Milabaueru, a da Miraž bude podizvođač u tom poslu, jer su se nadali da će dobiti neku crkavicu.
Znate šta, kada su u pitanju krokodili, tu nema milosti. Kada su u pitanju kriminalci, ni tu nema milosti. Da li je tako, gospodine Batiću? Kad ti se pruži šansa, uzimaj, a u ovoj državi Srbiji, nažalost, i država omogućava da oni koji hoće da je oštete to mogu da rade bez ikakve bojazni.
Od tog posla samo je trebalo Zavodu za izradu novčanica da ostane preko pet miliona evra. Ono što je interesantno da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije dobilo taj posao, inače je do tada uvek Ministarstvo unutrašnjih poslova radilo pasoše. Da li je tako, gospodine ministre? To je potpuno normalno i logično i najsigurnije.
Ima li ste i kadar, obučen kadar. Mašine ste naručili. Ne bi bio nikakav problem da vrlo brzo uđete u taj posao i da Ministarstvo unutrašnjih poslova od tog posla ima deo koji mu pripada.
Sada se postavlja logično pitanje - zašto? Kome je bilo u interesu da taj posao prebacuje u Zavod za izradu novčanica? Koji je odgovor? Dajte jedan logičan odgovor. Tako je, gospodine Batiću, u pitanju je provizija, kriminal. To je osnovni razlog, jer nema drugog. Evo, navedite neki drugi razlog koji bi mogao da bude prihvatljiv i ja ću ga prihvatiti.
Mi smo našim informacijama, gospodine Dačiću, uspeli, a i vi ste verovatno znali već ste se upoznali da smo bili potpuno u pravu kada je u pitanju izrada pasoša. Rekli ste da računajući troškove koje će ZIN imati na osnovu izrade pasoša do sada je 98 miliona evra u proteklih osam godina potrošeno u te svrhe. Ugovor ZIN-a za izradu pasoša je oko 29 miliona evra. Kaže - mislim da je to potpuno, ako me već pitate, nelogično, zato što i ZIN, odnosno NBS ne rade sami to za šta su dobili ovlašćenja.
Evo ga još jedan razlog koji navodi sam ministar. Ne radi taj posao, nego su dali drugom proizvođaču, a MUP bi radio taj posao, to za šta su dobili ovlašćenja po zakonu, nego raspisuju tender i daju posao drugima. Ne vidim zašto bi to neko radio u ime ovlašćenog državnog organa, kao što je MUP. Potpuno smo se sa vama složili i danas se slažemo, ali tražimo i odgovor. Ovo ste vi rekli u decembru mesecu 2008. godine.
Gospodine ministre, očekivao sam da ćete vi do sada dati odgovor građanima Srbije - šta je u pozadini ovog posla. Ovo Ministarstvo koje je ubralo sve lovorike za balkanskog ratnika, pazite, naša BIA, naše MUP, otkrilo dve i po tone kokaina, pre neki dan oko pola tone. Ovi DEA i ove druge službe, oni ni cipele ne mogu da vam brišu.
Kada ste vi uspeli da otkrijete ovako veliki kriminal, očekivao sam da ćete vi ovo da rešite lako, da je ovo dečija igra, svi su vam tu, i Božidar Đelić, i Mlađan Dinkić, i Jelašić i direktor ZIN-a, svi su vam tu. Završite posao maltene za 24 sata.
Doduše, pomažu vam i ovi sa strane. Imamo informaciju da ste dobili obaveštenje da se iza ovog posla koji ste otkrili, koji ste vi zahvaljujući vašim angažovanjem uspeli da se popnete na sam vrh po kvalitetu rada, posebno BIA i Saša Vukadinović svojim doprinosom, kažu da iza svega ovoga sa kokainom stoji neki balkanski baron, pod slovom "C". Možda je K, neka to čita K ili C ili CE.
(Vjerica Radeta, sa mesta: Meni to liči na Cane.)
Ne znam ja na koga vama liči, gospođo Vjerice, ja sam pročitao to u novinama, a računam da gospodin ministar zna ko se krije iza tog pseudonima. Očekujemo da to kažete građanima Srbije, jer svesni smo činjenice da, na žalost, ovde kriminal upravlja ovom državom, to je činjenica.
Bilo je kriminala i ranije, ali od 2000. godine tu nema nikakve dileme. Jedan od tih barona je, između ostalog, rekao da je dao DS 10 miliona evra. Čitao sam vam ovde izjavu onog privatnika iz Zrenjanina, koji kaže da je dao u četiri navrata preko 200 hiljada evra DS. Znači, činjenice su tu.
Pretpostavljam, gospodine ministre, da ste vi za ovih godinu i po dana skoro uspeli da se uhvatite u koštac sa kriminalom. Vi to znate, najgori kriminal je onaj kriminal koji je povezan sa politikom. Vidim da ste imali ovu akciju "Dunav" ili "Morava"? Izgleda da je "Moravica". Pohvatali ste tamo neke po pijaci, ali od ovih velikih nema nikoga.
Ipak, građani Srbije, kao najveću pošast na prvom mestu stavljaju problem sa drogom. Očekujemo da vi taj problem, gospodine ministre, rešite, jer ova država, ako i dalje kriminal bude nastavio da ovako divljački razara ovu državu, nema nikakve šanse za opstanak, posebno zbog toga što je povezan sa politikom.
Siguran sam, gospodine ministre, da vi to dobro znate, i ne samo da znate, nego da imate i dobre podatke, ali onda se postavlja pitanje - koji je razlog da državni organi, pre svega MUP, ne reaguje po tom pitanju? Ili, kako da poverujemo uopšte da možete da reagujete, ako ovaj jednostavan posao sa pasošima niste u stanju da rešite?
Podsećam vas na naš amandman, gospodine ministre, iz 2008. godine, gospodina Buhe. Pretpostavljam da se sećate da smo mi, sagledavajući kompletnu situaciju vezano za našu državu i za Ministarstvo, predložili našim amandmanom da se rok izrade pasoša produži na 2010. godinu. Ovaj problem bi bio rešen.
Međutim, vi ste odgovorili, odnosno neko u vašem ministarstvu, sagledavajući sve okolnosti, činjenice itd, da je najoptimalniji rok da to bude do 2010. godine, a da o 2011. godini nema ni govora. Evo, sada smo došli u situaciju da raspravljamo upravo o tome što smo vam mi predložili pre godinu dana.
Postavljam retoričko pitanje, ne mogu da kažem ko je tu baš zbunjen, ali očito neke stvari ne idu. Ako mi vama predložimo pre godinu dana da nešto uradite, a vama treba godinu dana da shvatite da to treba da uradite, onda ili smo krivi mi što smo to predložili prošle godine ili ste krivi što to niste prihvatili prošle godine, jer iskreno govoreći, ništa vas ne bi obavezivalo, niti bih pravio bilo kakav problem. Umanjili bi troškove zasedanja Skupštine Republike Srbije. Pet puta su ova gospoda iz ministarstva, ja im se izvinjavam, kao predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, dolazili ...

Hvala vam veliko.
Vaši činovnici pretpostavljam da su vam se žalili, pet puta su dolazili na Odbor za odbranu i bezbednost, a vi ste nekada bili predsednik tog odbora.
Nažalost, mi nismo mogli ovu jednostavnu stvar da završimo zato što nije bilo poslanika vladajuće većine. Mislim, gospodine Dačiću, da, koliko se sećam, pošto sam bio član odbora u to vreme, da se nije desilo da odbor ne održi sednicu zato što nema kvoruma.
Postavljam opet neko retoričko pitanje - da li možda to poslanici vladajuće većine ne žele da radi Odbor za odbranu i bezbednost?
Da li oni žele da spreče civilnu kontrolu? Znate, Odbor za odbranu i bezbednost ne treba vama da govorim, ima izuzetno važnu ulogu baš u toj civilnoj kontroli, jer on je jedini odbor koji, bar po slovu Poslovnika, ima pravo kontrole ministarstva sile, odnosno službi bezbednosti, koje se na žalost zloupotrebljavaju u političke svrhe, odnosno iz političkih razloga i najčešće za proganjanje političkih protivnika.
Ovaj predlog zakona, gospodine ministre, na najbolji mogući način pokazuje koliko je ova Vlada nesposobna, koliko nije u stanju da reši probleme sa kojima se mi suočavamo. Vi ovo pravdate time da mnogi naši građani u inostranstvu koji nisu mogli da zamene pasoše stanuju daleko od gradova gde se nalaze konzulati ili ambasade i da nisu mogli da izvade do sada pasoše.
Iskreno da vam kažem da sumnjam u te razloge. Zbog čega? Iz jednostavnog razloga. Zato što želite da izbegnete ono osnovno pitanje - šta je sa građanima KiM, jer oni će imati te plave pasoše u najvećoj meri, jer neće moći da izvade ove biometrijske pasoše? Ovo od svetog Nikole, vezano za belu šengen listu, na najdrastičniji način je podelio građane Srbije na građane prvog reda i na građane drugog reda. Vi ste to znali i niste smeli da prihvatite ni na koji način da nas dele. To što vi prihvatate da vas Silvio Berluskoni tamo kao igračke stavlja gde će ko da se slika i kako vas zove, to je sad druga stvar, to je stvar i ličnog dostojanstva i digniteta i Vlade i predsednika Republike, u to neću da ulazim. Ali, vi niste smeli da dovedete državu u ovaj položaj. Vi niste smeli da dozvolite da postoji podela građana Srbije na građane prvog reda i na građane drugog reda.
Šta će građani KiM da rade? Za njih neće važiti bela šengen lista. Bez obzira na te vaše priče i uljuljkivanje o tome da će moći i oni da putuju, činjenica je to da neće moći da putuju, posebno ako se ima u vidu kakvi su stvarno efekti o tele bele šengen liste. Vi, gospodine ministre, imate dobre podatke. Bilo je oko milion, koliko se sećam, pasoša SRJ.
Ne znam koliko ste do sada izdali ovih biometrijskih pasoša, ali ne verujem da će to biti više, ako uzmemo da će imati 10%, kao i u prethodnoj državi, znači, to će biti nešto možda oko 700 hiljada pasoša. Ali, od tih 700 hiljada pasoša, dajte da vidimo koliko građani stvarno putuju.
Pretpostavljam, gospodine ministre, da znate za koliko je opao broj putovanja u prošloj godini. Samo su turističke agencije iznele podatak da je oko 35-36% građana Srbije u ovoj godini putovalo manje u inostranstvo. Dajte da vidimo jedanput koliko je to građana Srbije dobilo tu belu šengen listu, da li je dobilo 10.000, 15.000 ili 20.000 ili možda par hiljada građana?
Oni koji su putovali ranije, putovali su bez šengen viza, odnosno sa šengen vizom koju su dobijali u ambasadama. Putovali bi i od sada, ali ste dozvolili da zbog te bele šengen liste podelimo građane Srbije na građane prvog i građane drugog reda. Mislim da je to najteža posledica ove bele šengen liste i da će imati dalekosežne posledice, jer pretpostavljam da će EU nekim svojim potezom omogućiti građanima na Kosovu i Metohiji, da bi učinila još jedan korak ka daljoj nezavisnosti Kosova i Metohije, da Srbima na Kosovu i Metohiji izdaju neke druge putne isprave, koje će uzeti zato što nisu mogli da dobiju pasoš Srbije i onda će šteta biti nemerljiva. Hvala.

Reklamiram član 27. stav 1. tačka 4, vezano za funkcionisanje Skupštine Republike Srbije i nekih odbora, odnosno nekih funkcionera u Skupštini Republike Srbije. I vama sam, gospođo predsedavajuća, skrenuo pažnju zato što ste jednom prilikom vi uzeli sebi za pravo da određujete predstavnike SRS u nekim delegacijama. Vi ste obećali da to više nećete raditi. Nadam se da vi to stvarno nećete više raditi.
Izgleda da su neki krenuli da rade na isti način. Izgleda da su ih spopale neke ranije navike iz mladalačkih dana i njihovo poimanje demokratije. Oni u ime SRS određuju predstavnike, odnosno poslanike SRS u raznoraznim delegacijama
Tako je to bilo 18. novembra na Odboru za inostrane poslove, kada je određivana delegacija za Egipat, iako je naš poslanik Momir Marković predsedniku tog odbora izričito rekao da ne može da određuje, da je potrebno da obaveštenje dostavi poslaničkoj grupi SRS, jer mi imamo samo četiri poslanika i poslanička grupa će odrediti ko će biti predstavnik SRS u toj delegaciji, a ne bilo ko drugi.
Nažalost, ta primedba nije uslišena. Ovo meni liči na pokušaj uzurpacije i zloupotrebe prava predsedavajućeg. Mi to nećemo da dozvolimo.
Naš poslanik neće ići u ovu delegaciju ukoliko nam ne bude omogućeno da predložimo kandidata.
Samo izražavam zadovoljstvo i sreću što gospodin Momir Marković nije sveštenik, inače moglo je da mu se desi nešto ...
(Isključen mikrofon.)

Član 104. Gospođo predsedavajuća, zaista ste povredili dostojanstvo Skupštine. Kažete, potrebno je zato što se čeka dugo da bi mi odlučili ... To je naše pravo.
U slučaju da ste zatražili odgovor, a niste, u slučaju da je predsednik Odbora za inostrane poslove zatražio od poslaničke grupe, pa da nismo dostavili odgovor, prihvatam da bi on to pravo imao, ali ovde je izričito predsedniku Odbora za inostrane poslove rečeno da se obrati poslaničkoj grupi, jer tamo imamo četiri poslanika. On to nije ni uradio, i ovo sada meni liči na zloupotrebu predsednika Odbora.
Da vam postavim jednostavnije pitanje - da li onda takvo pravo treba uzmu za sebe i ostali predsednici Odbora, da oni jednostavno određuju delegacije, pa ćemo onda, što bi rekao naš narod, ćeraćemo se. Onako kako budete radili vi, radiće i predsednici odbora čiji su članovi svi iz reda SRS, pa ćemo imati delegacije kako odluči predsednik odbora, ali ne možete dozvoliti da na jedan način radi DS odnosno njeni predstavnici, ili predstavnici odbora, a na drugi način da rade drugi predsednici odbora, odnosno iz drugih stranaka.
Znam pouzdano za ovu delegaciju da nije konsultovana jedna poslaničke grupa i zato u ovoj delegaciji nema jedne poslaničke grupe odnosno jedne stranke, jer je to predsednik ovog odbora uradio na svoju ruku, bez konsultacija.
Skrećem vam pažnju da kao predsednik Skupštine morate da povedete računa kako rade radna tela Narodne skupštine Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Čomić, zamoliću vas da i vi vašim nespornim autoritetom utičete da ova poslanička pitanja ne budu puka formalnost i da napokon, u skladu sa Poslovnikom, mi dobijamo odgovore na pitanja koja postavljamo.

Ovako sve to liči na farsu, na mogućnost da mi navodno nešto pitamo, međutim, bez ikakvih odgovora ili odgovara koji apsolutno ne zadovoljavaju postavljena pitanja, mi ovu instituciju bi trebalo da ugasimo, da ne gubimo za džabe vreme.

Ponovo postavljam pitanje - šta je sa imovinom bivšeg Saveza komunista Jugoslavije, SSRN Jugoslavije, Socijalističke omladine itd? Opet podsećam da je u pitanju preko tri stotine objekata i da pravo korišćenja tih objekata su imale parlamentarne stranke i do dana današnjeg nisam dobio taj odgovor.

Ponovo izražavam opravdanu sumnju da je u pitanju ogroman kriminal i da bi moralo napokon da se dobije odgovor i da se dobiju sve informacije vezane za te objekte - gde su, u čijim su rukama, jer po zakonu iz 2000. godine apsolutno je ništavna svaka promena vlasništva pod bilo kojim uslovima.

Takođe, gospođo Čomić, postavio sam nekoliko pitanja vezano za "konsalting mafiju". Mi smo u protekloj deceniji bili u raljama konsalting mafije koja je bukvalno opljačkala Srbiju i za to uzela preko četiri milijarde.

Između ostalog, postavio sam pitanje Agenciji za privredne registre - da li je konsalting firma "Morgan stenli" bila registrovana, jer na sajtu je nema, a učestvovala je u privatizaciji duvanske industrije i zato je uzela deset miliona evra? Kako je mogla da učestvuje u tome ako nije bila registrovana? Do dana današnjeg nisam dobio odgovor. Kakva je ovo država? Na šta to liči?

Takođe, gospođo Čomić, molim vas da vi utičete da dobijem napokon odgovor na pitanje vezano i za premijera Mirka Cvetkovića i njegovo učešće u ovim prljavim poslovima kada je u pitanju privatizacija, jer je gospodin Mirko Cvetković u isto vreme i kada je bio direktor Agencije za privatizaciju bio i izvršni direktor "Ces mekona".

"Ces mekon" je takođe firma koja je značajno učestvovala u privatizaciji i za to je uzela preko 455 miliona dinara ili tačnije 455.257.091 dinar.

Iako je postavljano pitanje, jer je učestvovala u preko četiri stotine privatizacija, oni koji su postavljali pitanje, kao Savet za borbu protiv korupcije, do dana današnjeg nisu dobili odgovor.

Recimo, kaže - u slučaju privatizacije ''Semena'' firma "Ces Mekon" bila je angažovana od strane Agencije za privatizaciju da proceni vrednost te firme.

Da vas podsetim gospođo Čomić, u vreme kada je "Ces Mekon" procenjivao, u to vreme je sin Dušana Nikezića bio u Agenciji kod Mirka Cvetkovića i to je očigledan sukob interesa. Pazite, oni su firmu "Seme" prodali za tadašnjih 132 miliona, što znači da je kvadrat vredeo oko 6.669 dinara ili 100 evra.

Kaže - u Savetu za borbu protiv korupcije tada su postavili pitanje Vladi zašto je firma koju je "Ces Mekon" ocenio kao prosečnu prodata kao firma u kojoj vredi samo poslovni prostor, odnosno po ceni koja važi za firme koje su pred stečajem. Radnici i Savet nikada nisu dobili odgovor.

Tražim da se konačno dostavi odgovor. Kaže - uloga ove konsultantske firme koju je vodio Cvetković značajna je i kod sporne privatizacije Veterinarskog zavoda u Zemunu. Savet je tražio objašnjenje od Vlade da li je "Ces Mekon" dobio zastupništvo na osnovu registarskog tendera.

Oni su izrazili sumnju da je reč o sukobu interesa, jer postoji veza između direktora Agencije Mirka Cvetkovića, kao izvršnog direktora i partnera u "Ces Mekonu", i vlasnika tog preduzeća Dušana Nikezića, čiji je sin Zvonimir Nikezić, zamenik direktora Agencije za privatizaciju.

(Predsedavajuća: Pet minuta.)

Ovo je najočigledniji primer, završavam, sprege politike i kriminalna i pljačkanja državne imovine, i molim vas da mi dostavite odgovor, a na današnjoj sednici kada bude vreme za postavljanje poslaničkih pitanja Vladi pokazaće na primeru „Šećerane“ u Kovačici kakva je pljačka izvršena.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je ovo jedna od najvažnijih tema, ne samo u ovom sazivu Skupštine Republike Srbije, nego i pre ovog saziva, a mislim i svaki budući saziv Skupštine Republike Srbije osvrtaće se na ovu sednicu gde se usvaja statut Vojvodine.
Zbog čega je to tako? Zato što objektivno postoji bojazan da usvajanje statuta Vojvodine za Srbiju može biti jedna od najvećih istorijskih grešaka i problema koji su možda veći nego problem sa KiM. KiM je okupirano i kad tad moraće da se vrati u ustavno-pravni poredak Srbije, a ovo sa Vojvodinom biće dobrovoljan čin i dobrovoljni put ka otcepljenju.
Evo unapred verujem da ogroman broj poslanika vladajuće većine ne misli da je to takav put i da je to takva opasnost. Ne verujem da to rade svesno, jer veruju da je ovo možda neki put koji bi eventualno Srbiji doneo boljitak. Pokušaću da vas uverim činjenicama odnosno dokumentima da to nije tako.
Ako uzmete samo od momenta od kada je stvorena ona Kraljevina Jugoslavija, znači pre skoro 100 godina, od tog momenta krenula je parola "slaba Srbija" i u Kraljevini Jugoslaviji, i u onoj Socijalističkoj Jugoslaviji, Titovoj Jugoslaviji, pa evo i sada "slaba Srbija". Jedino slaba Srbija mogla je da zadovolji sve one koji su živeli u Jugoslaviji i sada u Srbiji. Vi znate kako se to horski ponavljalo i kako su to činili i Vatikan, i Kominterna i jugoslovenski komunisti.
Nažalost, uz pomoć srpskih komunista, ali tek pošto su u moskovskim procesima pobijeni srpski komunisti Filip Filipović, Sima Marković, Vladimir Ćopić i Petko Miletić. Kada su očistili srpsko rukovodstvo onda su našli one koji su horski ponavljali da treba uništiti velikosrpski hegemonizam.
Da vojvođansko pitanje nije novo pitanje i da ovaj statut nije nešto novo pokazaću vam na osnovu dokumenata. Ovo je ''Vojvodina Vojvođanima'', to je novembar 1958. godine, salcburška izjava Vojvođanskog pokreta. Kaže: "Vođeni večnim principima prirodnog prava i socijalne pravde, program Vojvođanskog pokreta zasnovan je na hrišćanskoj etici, na socijalnoj pravdi, na demokratskim načelima. Osnova tog programa je načelo ravnopravnosti sviju etničkih grupa Vojvodine i federalizam". To se pominje 1958. godine.
Drugi zaključak: "Vojvođanski pokret odbacuje svaku koncepciju deklarisanih manjina ili jednog favorizovanog državotvornog naroda". Kako ovo zvuči poznato.
Treći zaključak: "Vojvodina će kao federalna jedinica, država jedne šire srednjeevropske federacije, biti organski sastavni deo buduće EU". Godine 1958, pogledajte sadašnji statut, takoreći od reči do reči. Jedan deo petog zaključka: "Ako bi protivno našim načelima ipak došlo do spornih pitanja, ona se mogu i moraju rešiti demokratskim, mirnim putem, u zajedničkoj diskusiji, u duhu najboljeg sporazuma između predstavnika Vojvodine, s jedne strane, i predstavnika susednih naroda, s druge strane".
Koji su to susedni narodi? Koje su to susedne države? Da li je to jedna od tih država i Srbija od Užica do Beograda, kako su govorili nekadašnji Titovi komunisti. Ne mogu da vam pročitam sve zbog vremena, ali rado ću dati svakome onome ko je zainteresovan za ovaj dokument da ga pogleda i da ga uporedi sa statutom, da pogleda koliko su stvari potpuno identične, samo rečene na drugačiji način.
Jedna od teza ili zaključaka ovde kaže: „Dok bi sa drugima sa kojima ima više zajedničkih interesa (govori se o saradnji) bila u tešnjim odnosima, takav bi se odnos mogao zamisliti između Hrvatske i Vojvodine, koje imaju međusobno više zajedničkih interesa nego sa ostalim članicama jedne Podunavske federacije“. To su, gospodo, zaključci iz 1958. godine.
Dalje se kaže: „Minimum sa kojim bi se mogli zadovoljiti opravdani zahtevi Vojvodine jeste položaj i status Vojvodine kao federalne jedinice u bilo kom sastavu. Pod Vojvodinom, u potpunom smislu toga naziva, dakle, geografski, istorijsko-politički i etnografski, treba razumeti pokrajine Banat, Bačku, Srem i baranjski trougao“.
Jedina razlika između sadašnjeg statuta što se baranjski trougao ne podrazumeva, mada je narod Vojvodine 1918. godine ušao u sastav Srbije sa Sremom, Banatom, Bačkom i Baranjom, ovim baranjskim trouglom.
To je ono na šta mi ukazujemo i pokušavamo da vam kažemo da vi niste ti koji su krenuli sa statutom. Ovo je odavno planiran put, sve je odavno isplanirano, samo se čeka pogodan trenutak da se sve ovo završi.
Da je to tako, pokazaću vam dokumenta, bez obzira što se neki među vama smeju. Znam da neki među vama čak ne nose svoja imena i prezimena zbog prošlosti njihovih roditelja. Ali, to je njihov problem. Ne treba bar da se smeju na činjenice koje iznosim. Možda mogu da ih opovrgnu? Da kažu neki drugi argument. Ali, smejati se na ovo što se danas dešava, mislim da je najteži mogući cinizam.
Još 2000. godine u Atini list „Ta Nea“ kaže: „Još dok je trajao bratoubilački rat u Bosni i Hercegovini zapadni izvori su počeli da najavljuju novu eksploziju na Kosovu i Metohiji. Odmah po okončanju bombardovanja Jugoslavije od strane NATO-a počelo je da se igra na kartu daljeg komadanja Jugoslavije, kroz osamostaljivanje Crne Gore i danas, dok se katastrofalne štete koje su NATO bombe nanele mostovima u Sadu još nisu počele ni da otklanjaju, u prvi plan se stavljaju planovi sa mađarskom manjinom i mogućnosti osamostaljivanja Vojvodine“, piše u komentaru najtiražnijeg atinskog dnevnika 2000. godine.
Niste vi ovo izmislili, nismo mi ovo izmislili. Ovo je projekat koji se ostvaruje. Kaže u nemačkom listu „Nova politika“, prema planu Vatikana i Cije, predviđeno je povezivanje ovih teritorija Balkana, na kojima živi katoličko stanovništvo, u zajedničku celinu.
Vatikan je ovim planom, uz svesrdnu pomoć nemačkog kapitala i američke administracije, krenuo u realizaciju davnašnjeg sna o povezivanju Austrije, Italije, Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosmeta, Vojvodine, Albanije i Rumunije. Njegova realizacija je otpočela pre tri godine, infiltracijom nekoliko stotina navodnih sveštenika iz Vatikana u Albaniju i na prostoru Kosmeta i slanjem veće grupe nemačkih specijalaca za obuku specijalnih jedinica albanske policije.
To su vrlo jasne stvari koje govore o tome da je ovaj plan moguće jedino ostvariti ukoliko dobije podršku u Srbiji.
Vidite, 92. godine, američki Kongres, u februaru je doneo osam zaključaka. U sedmom zaključku se kaže: „Kao uslov za međunarodno priznanje, od Srbije će biti traženo da se obaveže da više neće pružiti bilo kakvu pomoć bosanskoj i srpskoj Krajini. Takođe, u prvom momentu biće zahtevano da se uvedu stari oblici autonomije Kosovu. Kao dodatni pritisak, Mađari će zahtevati Bačku. U toku te faze, Evropa će srpskoj vladi u Srbiji, paralelno sa prethodnim zahtevima, obećavati ukidanje ekonomske blokade i ekonomsku pomoć za oporavak privrede.“
Godine 1992. ništa novo, sve je isto, samo se scenario malo promenio.
Zaključak deveti: „Politički i ekonomski pritisci na Srbiju ovim se neće završiti. Evropa se nada da će mase izbeglica i oficira JNA biti toliko opterećenje za Srbiju da će to izazvati ekonomski haos. Na kraju, da bi sve te republike, uključujući i poslušnu Crnu Goru, lakše destabilizovale i odvojile od Srbije, Evropa će im davati i malu ekonomsku pomoć.“
Godine 1992. su usvojeni ovi zaključci u američkom Kongresu.
Šta se dešava dalje? Po donošenju prve verzije statuta, 2008. godine, Evropska komisija odmah izlazi u javnost i traži od Srbije da se statut usvoji, to stavlja kao imperativ. S kojim pravom? Jedan protivustavni akt, jer do tog zaključka ste i vi došli, zato je i promenjen prvobitni oblik, mada ni ovaj nije ništa bolji, jer je i ovaj protivustavan, ali taj prvi je bio toliko rigorozan da je to bilo prosto neverovatno. Ali, EU traži da se statut prihvati.
Kakav je to interes EU da se usvoji statut Vojvodine i da Vojvodina dobije neke nove oblike autonomije? Za ovaj statut, između ostalog, javna je tajna, kaže se da nije pisan u Srbiji, da ga je pisao mađarski akademik Ferenc Glanc, uz pomoć još nekih mađarskih akademika. To iznose ozbiljni ljudi koji se bave ovom temom i koji upozoravaju da je ovo sa Vojvodinom izuzetno ozbiljna stvar.
Da je to tako, govore i neki potezi koji se već preduzimaju. Kažu da je formirana banatska brigada za celu teritoriju. Ovo bih iskoristio, između ostalog, da se prosledi kao pitanje Ministarstvu odbrane, da nam da odgovor da li je to tačno. Kaže – formirana je banatska brigada za celu teritoriju Banata, sa sedištem u Pančevu, sa već određenim komandantom brigade, aktivnim pukovnikom Vojske Srbije Stevom Radojičićem. Ova brigada je formirana kao rezervna brigada aktivnih vojnih oficira za ceo Banat.
Da vas podsetim na događaje u bivšoj SFRJ, da vas podsetim na rezervni sastav u Sloveniji, da vas podsetim, takođe, na rezervni sastav u Hrvatskoj, kako je sve počelo i kako se završilo. Izražavam ozbiljnu zabrinutost da ovo može da nam se sve ponovi na isti način kao što se to dešavalo u bivšoj SRJ.
Postavlja se i pitanje šta je pozadina svega ovoga? Zbog čega se sve ovo radi? Da li neko pomišlja šta će se desiti kada pre svega banatski Nemci zatraže da im se isplati odšteta za imovinu koja je bila njihova? Da vas podsetim na Vaclava Klausa, češkog predsednika Republike, koji je odbio da potpiše Lisabonski sporazum, dok nisu za Češku obezbedili pravo da nije u obavezi da isplaćuje odštetu sudetskim Nemcima. Ko će u ime Srbije da stane na crtu i da kaže ne prihvatamo Lisabonski sporazum ili da uđemo u Evropsku Uniju, dok ne obećate da nećemo da isplati odštetu Nemcima koji su posle Drugog svetskog rata otišli u Nemačku proterani. Ko će to da uradi?
Da li je možda ovo potez koji nas dovodi u situaciju da ćemo morati i to da ispunimo, jer će se sve svesti na jedan uslov: da priznate nezavisnost Kosova i Metohije…

Samo još jednu rečenicu.
Da vas podsetim na 1974. godinu, kada je usvajan Ustav Srbije, tada je u Skupštini Republike Srbije predsedavajući Skupštine rekao da je samo jedan glas, jedan poslanik bio protiv, na šta je Radenko Mandić, Čačanin, ustao i rekao… (Isključen mikrofon.)

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje svima onima koji su dobili ovo pismo, pa između ostalog i vama gospođo Dejanović, mada vi izbegavate da priznate dobijate ta pisma. Skupština Republike Srbije, predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade i raznorazna ministarstva, a radi se o zahtevu za reviziju privatizacije vrednosti kapitala preduzeća AD Šećerana "Jedinstvo" Kovačica.
Mali akcionari su pokrenuli ovaj postupak 2009. godine u sedmom mesecu, dostavili su to sudu u Pančevu.
Da bi građanima Srbije bilo jasno o čemu se radi i da bi mogli da sagledaju svu razmeru pljačke koja je izvršena, pre svega interesuje me - koja je od ovih konsalting firmi izvršila procenu vrednosti šećerane u Kovačici?
Kaže: "Stanje u preduzeću pre privatizacije: osnovna delatnost preduzeća je proizvodnja šećera, broj zaposlenih 190, broj akcionara 390, ukupan kapital na dan zaključenja kupoprodajnog ugovora 18. oktobra 2002. godine je bio 164.832.500 dinara ili 2.679.541 evro, a od toga 98, 85% je bio društveni kapital, 0,15% je bio akcijski kapital.
Način privatizacije - društveno preduzeće Šećerana "Jedinstvo" Kovačica privatizovano je 18. oktobra 2002. godine, metod tenderska prodaja, ugovor o kupoprodaji je zaključen sa AD Šećerana "Jedinstvo" Kovačica, Agencija za privatizaciju, i, nagradno pitanje, "MK komerc" DOO za promet robe na veliko, uvoz i izvoz. Kupac je kupio 70% ukupnog društvenog kapitala preduzeća, koji je predstavljen sa 115.209 akcija. Ovaj deo kapitala je plaćen od strane kupca iznosom, opet nagradno pitanje - tri evra. Tri evra, celih tri evra.
Socijalni program - kupac je ugovorom preuzeo i obavezu investiranja za period od 2003. do 2007. godine u ukupnom iznosu od 7.841.000 evra. Dinamika: 2003. godine 1.700.000, 2004. godine 1.500.000, 2005. godine 1.440.000, 2006. godine 1.550.000, evo već Čeda zna šta je bilo u magacinu, a 2007. godine 1.650.000. Znači ukupna vrednost socijalnog programa za period od pet godina se utvrđuje na iznos...

Ne, molim vas nemojte.

Vrednost kapitala preduzeća prema bilansima. Stručnjaci, a između ostalog i veštaci koje je odredio sud jesu gospoda (posle ću naći kako se zovu), procenili su ukupnu vrednost šećerane i kažu ovako: "Ugovor o kupoprodaji društvenog kapitala zaključen je u skladu sa zakonom. Prodato je 70% akacija vrednosti preduzeća.'' Ovaj iznos je otprilike 7.848.000.
Kaže: "Prema pregledanoj dokumentaciji, kupac nije ispunio ugovorene obaveze, već je izmenama i dopunama ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala javnim tenderom dana 16. maja 2006. godine sve svoje ne izvršene obaveze, koje su tada iznosile 1.424.032 evra, preneo na drugo pravno lice u ovom sporu i to tuženog "Sunoko" DOO Novi Sad.
Prema pregledanoj dokumentaciji komisija veštaka smatra da je u ovom postupku prodaje društvenog kapitala postupljeno u skladu sa Uredbom o prodaji javnim tenderom. Međutim, propust je bio što je 70% vrednosti društvenog kapitala šećerane vrednovano 1997. godine, pre pet godina". Čudi me da nisu 1956. godine, možda nije bila izgrađena šećerana, bilo bi još jeftinija od tri evra?
Kaže: "Kupac je izmenom Aneksa tri kupoprodajnog ugovora od 24. februara 2005. godine smanjio svoje obaveze u rekonstrukciju i modernizaciju šećerane na iznos 3.983.000 evra. Ali, ukupna vrednost u zalihama i svemu što je kupac "MK komerc" uzeo, kada se izvrši kompletan uvid, jeste 20.708.491 evro".
Evo, građani Srbije, pogledajte vi kako ste opljačkani u proteklih devet godina. Zato je vrednost kompletne imovine kojom je raspolagala Srbija, koja se procenjuje na 30 do 40 milijardi evra, prodata za svega dve milijarde i sedamsto hiljada evra. Zašto je vrednost od 20 miliona evra prodana za tri evra? To je 6.690.262 puta manja vrednost od stvarne vrednosti.
Šta je sa kapitalom malih akcionara? Šta će Vlada uraditi u ovom slučaju, pošto je obećala da će sve privatizacije koje su izvršene, a nisu poštovani ugovori o kupoprodaji - poništiti. Evo ovde je zahtev podnet u sedmom mesecu, a do dana današnjeg nema nikakvog odgovora. Kako da bude odgovora kada je Mirko Cvetković prvo bio pomoćnik ili zamenik ministra finansija, pa onda direktor Agencije za privatizaciju, a sve vreme je normalno imao i tezgu u "Ces Mekonu", ili su mu ovo bile tezge , kako bi mogao da funkcioniše.
Pošto imam još malo vremena da ga iskoristim, vezano za današnje izlaganje oko pisma SPC, zbog građana Srbije. Evo, ovo je pečat, ovo je slika vladike Bačkog Irineja (pokazuje novine), pismo SPC i kaže: "Uvažena gospođo Đukić-Dejanović, kao vekovni čuvar srpske itd.''
E sad, gospođo Đukić, pošaljite i vi pismo vladici i pitajte da li je ovo objavljeno ili nije, pa da građani Srbije utvrde ko je govorio istinu, a ko nije govorio istinu.
Što se tiče gospodina Martinovića, on je samo na osnovu ovih činjenica izneo taj podatak i taj podatak je potpuno tačan, a vi ste to preokrenuli, verovatno računajući da će možda biti osnovana i autokefalna vojvođanska crkva kada se usvoji ovaj statut Vojvodine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, javljam se po članu 27. stav 1. alineja 3, čini mi se, da se predsedavajući stara o primeni Poslovnika.
Juče sam pokušao da ostvarim to svoje pravo. Nažalost, nisam naišao na razumevanje, pa bih zamolio vas da mi odgovorite kad mogu da koristim pravo iz člana 202, gde se kaže: "Posle datog odgovora na poslaničko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najviše pet minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta".
Juče sam pokušao da dobijem obaveštenje od predsedavajućeg i zaradio sam dve opomene. Znate, imam osećaj da i u kazneno-popravnim domovima postoje uređenije stvari nego što je Skupština Republike Srbije, jer i tamo nije dozvoljeno da se ponaša ko kako misli i šta misli, nego postoje određena pravila koja su tačno definisana - kada ima pravo upotrebe sile, kad ima pravo upotrebe nekih drugih sredstava, a na pitanje kad mogu da koristim pravo na osnovu člana 202, dobijam dve opomene, a da pri tom ne dobijem odgovor na moja prava koja proističu iz Poslovnika.
Najlepše bih vas molio da mi vi odgovorite kada mogu da koristim pravo na osnovu člana 202. Poslovnika Narodne skupštine.

Javljam se po članu 104. Vi stvarno vređate dostojanstvo, gospođo Đukić. Ni vi niste, da kažem, mlad parlamentarac, imate dosta staža što se toga tiče i vi znate da Poslovnik podrazumeva određena pravila i da, ako neko traži reč po Poslovniku, ne mora da bude zbog kršenja procedure ili bilo čega.
Član 27. stav 1. alineja 3. ne govori o kršenju procedure nego o vašoj obavezi da se starate o primeni Poslovnika. Ne žalim se na kršenje procedure na današnjoj sednici, žalim se zato što mi je onemogućeno pravo kao poslaniku da koristim član 202. Vas pitam, isto kao što sam pitao juče, a vi mi odgovarate nešto što vas nisam pitao. Zamislite da vas pitam kako se zovete, a vi kažete - rekla sam Veljku Odaloviću, neka vam kaže on. Kakve to ima veze?
Molim vas, recite mi kada imam pravo da koristim poslaničko pravo na osnovu člana 202? Jednostavno pitanje, dajte mi jednostavan odgovor.

Pre svega, gospođo Dejanović, imam isti problem kao i gospodin Markićević. Gde su odgovori na postavljena pitanja? Zamolio sam vas prošlog četvrta da uložite sav svoj autoritet da dobijem napokon odgovor vezano za imovinu bivšeg SK, SSRN i Saveza socijalističke omladine.
U pitanju je nešto oko 300 objekata i izražavam ozbiljnu bojazan da se ti objekti prodaju, da se zloupotrebljavaju, a na osnovu Zakona o finansiranju političkih stranaka 50% korišćenja tih objekata imaju parlamentarne stranke.
Posle ovoliko vremena, a bez odgovora, objektivno sumnjam da je u pitanju veliki kriminal i da neko za to mora da odgovara, a vi ne preduzimate ništa. Da mi živimo u zemlji kriminala, to je svakodnevna činjenica i samo svakoga dana saznajemo za neke nove stvari.
Sada smo trenutno saznali da je naš premijer Mirko Cvetković i vlasnik akcija u Jugoslovenskoj autorskoj agenciji, 5,62% akcija. Sećate se "Vojvode od Meridijan banke", i on je tako imao akcije koje su vredele 11 miliona evra. Ne znamo koliko vrede ove Cvetkovićeve.
Postavio sam nekoliko pitanja kada je u pitanju Agencija za privatizaciju, na čijem je čelu bio Mirko Cvetković, da je u to vreme "Ces Mekon" izvršio konsalting privatizacije u vrednosti nešto oko pola milijarde dinara. Istovremeno je bio i izvršni direktor "Ces Mekona", pa je sin vlasnika "Ces Mekona" bio kod Mirka Cvetkovića u Direkciji za imovinu, a koliko čujem njegov sina, odnosno sin Mirka Cvetkovića je sada u "Ces Mekonu".
To je prosto neverovatno, vi uništavate ovu zemlju, pa kradete na svakom koraku i tu nema granica. Umesto da uradite nešto po tom pitanju, vi samo sležete ramenima i objašnjavate nam da ste vi prosledili pitanje. Ali, treba da učinite još nešto.
Pogledajte danas novine, kaže - direktori Agencije za privatizaciju osnovali firmu za finansijsko savetovanje. Pa, o tome vam govorim, konsalting mafija, četiri milijarde dinara su uzeli za navodno savetovanje za prodaju srpske imovine koju su prodali u bescenje. Svi ćutite, pravite se kao da se ništa ne dešava. Nažalost, ne uništavate vi samo državu na ovaj način, pljačkajući je, vi je suštinski uništavate do granica kada neće moći da se obnovi.
Postavljam pitanje: ko je dao odobrenje da se 19. novembra izvrši trenažni let iznad Srbije avionom AN 30, rumunskog vazduhoplovstva, sa osam članova posade? Na čelu ove misije bio je pukovnik Rejnhold iz nemačkih oružanih snaga i dva pripadnika italijanskih oružanih snaga. Kaže - akcija je bila u okviru otvorenog neba.
Mi nismo članica ove asocijacije, a ovim letom je kaže omogućeno da se stekne uvid u vojnu i civilnu infrastrukturu.
Postavljam pitanje - aman ljudi, imali li neko normalan u toj Vladi, ima li jedan normalan čovek? Mi nismo članovi ovog otvorenog neba.