Dame i gospodo, vi ste se pozvali na Poslovnik, idite kod Gordane na dopunske časove, objasniće vam.

Uvek moram da zahvalim gospođi Kolundžiji kada god se javi da objasni nešto šta sam ja hteo. Ona to na najbolji način potvrdi.
Gospođo Kolundžija, u ovoj državi bi svi trebalo da odgovaraju u skladu sa zakonom. Objasnio sam da vi to ne dozvoljavate, vi iz DS-a. Što se tiče onih koji su najodgovorniji za ovo, najodgovorniji su nosioci vlasti, ''dosmanlije'', a vi ste stožer te DOS-ovske vlasti, prema tome, po slovu, kako god hoćete, vi ste najodgovorniji za ovo. To što ste vi odredili svoje feude i omogućili da svako u svom feudu radi šta god hoće, u to neću da ulazim. Navodio sam samo ono, čak i citirao neke reči, nisam rekao da citiram, ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića iz 2008. godine, jer on je ovo govorio. Seća se toga Ivica Dačić. I on je postavljao pitanje – kako je moguće da MUP ne dobije taj posao, čak je obećao da će tražiti da se taj posao dodeli MUP-u. Samo ga podržavam u tome. I onda sam ga podržavao, i sada ga podržavam.
Prema tome, gospođo Kolundžija, moje je pravo da izvodim neke zaključke. Znajući vas, najjednostavniji je zaključak da je u pitanju kriminal, da je u pitanju provizija.
Jer, gospodine Dačiću, između ostalog, pretpostavljam da će vam stići pitanje koje sam postavio – šta je sa ''konsalting mafijom''? Znate, to je mafija koja je opljačkala ovu državu za četiri milijarde. U evrima, to je nešto oko 60 miliona; ako uzmete da je jedan kvadrat stana otprilike 500 evra, dođemo do 12 hiljada stanova koje ste vi opljačkali.
Pazite, ministre, lako ćete da ih pohvatate, jedno te isto društvo. Jedno 20-ak njih je u 80% privatizacija dobilo. Opljačkali su Srbiju. Na prvom mestu, Mirko Cvetković i njegova firma, ne njegova firma, nego „CES Mekon“, u kojoj je on radio, bio direktor tamo, a bio je i direktor Agencije za privatizaciju.
Očekujem da će jedna nova akcija, koja će se zvati „Cunami“, ne može „Morava“, „Morava“ je mala za ove lopove, to mora da se zove „Cunami“, napokon da pokupi ove lopove i pljačkaše, da se oni izvedu pred lice pravde.

Ja, gospođo Kolundžija, vas stvarno ne razumem. Vi govorite …
(Predsednik: Koji član Poslovnika?)
Član 104. Vi govorite umesto predsednika Skupštine da ne može. Pretpostavljam da vodite sednicu na daljinski. Ako se pozivate na moral, kakvo moralno pravo imate uopšte da govorite, kada ste vi u ovom parlamentu izrekli tvrdnju da postoje poslanici prvoga reda i drugoga reda, da ne mogu poslanici, koji su, po vama, drugoga reda, imati ista prava kao i poslanici prvoga reda. Vi to demonstrirate non stop.
To je jedna stvar, gospođo Kolundžija. Devet godina ste na vlasti, recite mi imenom i prezimenom jednog …

Izvinjavam se. Pitajte gospođu Kolundžiju da navede jedno jedino ime člana SRS-a da je odgovarao za zloupotrebu službenog položaja, ili za neko krivično delo koje je počinio u vreme, dok smo, gospođo Dejanović, bili u onoj vladi narodnog jedinstva, na šta sam ponosan, i učinili sve da probleme s kojima se tada država suočavala, država i građani podnesu sa najmanje štete. Oni koji su bili protiv vas tada, koji su bili to sve do maja 2008. godine, i danas govore o tome, o nedemokratskom, ili diktatorskom režimu do 2000. godine. Pitajte – kakav je to moral da vas cene od maja, a do maja ste bili najgori mogući?

Replika na osnovu pominjanja.

Dobro, onda član 27.

Čekajte, pogrešno protumačen. Šta god hoćete…

Dobro, dovoljno je i član 27.
Dame i gospodo narodni poslanici, ima ona stara narodna – ako koza laže, rog ne laže. Za nešto što je činjenica i za sve ovo što sam rekao, stojim iza toga. Ne samo za ono što sam rekao danas, nego stojim iza svih svojih političkih stavova, iza programa i ideologije SRS-a i iza ideologije srpskog nacionalizma. Nikada se toga neću odreći, za razliku od vas.

Samo da završim. Pročitaću stenogram, zbog građana Srbije i zbog poslanika. ''U tom smislu'', govori gospođa Kolundžija, ''ovo insistiranje na ravnopravnoj zastupljenosti političkih partija prosto je bez mnogo smisla''.
Šta to znači? Vi ste, gospođo Slavice, stručni da možete da date izuzetno kvalifikovanu ocenu šta je pisac hteo da kaže. Pa dodaje, ''jer upravo ono što govore oni sada ovde, upravo ono što sada govore ovde, jeste problem zbog koga Srbija već devet godina ima problema''.
Mi samo delimično učestvovali zajedno u tim problemima, a one su sada s vama u koaliciji. Čekajte, ljudi moji, stvarno ne razumem, ako nekoga optužujete za nešto, ne može valjda zato što vam je to sada korisno, sada ste preko toga, puj pike, ne važi, vi ste sada dobri crveni, a vi radikali, vi i dalje ostajete loši, s vama ne može?!
Za razliku od nekih, ne bežim od onoga što sam rekao. Ostajem, ali to govori o onima koji nisu ...

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, ja sam povredu Poslovnika reklamirao pre pauze.
Molio bih vas da me saslušate, gospođo, jer bi, na osnovu člana 27, trebalo da vodite računa o tome šta se dešava u Skupštini Republike Srbije. Reklamiram član 101. i član 113. Predlažem vam, da bi lakše Skupština funkcionisala i da ne bismo dolazili u ovu situaciju, da donesete samo jedan član Poslovnika – da Poslovnik primenjuje i o njemu odlučuje predsedavajući, a da se sve ono što je napisano stavlja van snage, ukoliko tako proceni predsedavajući, jer je tolika arbitrarnost u vođenju sednica neverovatna.
Ministar je imao svoje izlaganje u više navrata, ali je, da se razumemo, njegovo izlaganje bilo pogrešno, odnosno pogrešno je protumačio ona izlaganja vezana za SRS, a član 113. lepo kaže – odredbe ovog poslovnika o redu na sednici Narodne skupštine primenjuje se i na druge učesnike na sednici, pored narodnih poslanika, a shodno se primenjuju i na sednicama odbora i drugih radnih tela Narodne skupštine.
Prema tome, primenjuje se i na ministra. Ako ministar izazove repliku i ako je u ovoj skupštini bilo na desetine replika na izlaganja ministra, onda nije bilo razloga ni danas da se to pravo ne da meni, odnosno da se ne primeni Poslovnik.
Sada, jedino da tražim stenograme svih sednica na kojima su poslanici s pravom, u skladu s Poslovnikom, dobijali pravo na repliku…

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega postavljam pitanje Agenciji za privatizaciju – da li je tačno da firma „Morgan Stenli“ nije registrovana u Agenciji za privredne registre?
Ako je to tačno, postavlja se pitanje kako je firma „Morgan Stenli“ mogla da bude konsultantska firma u poslu vezanom za prodaju duvanske industrije i da inkasira deset miliona evra 2003. godine?
Sledeće pitanje postavio bih ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću – zbog čega do sada nije otkrivena konsultantska mafija? Mislim da je to jedna od najvećih i najštetnijih mafija koje poslednjih devet godina haraju Srbijom. Potpuno su uništili Srbiju.
Vrednost srpske imovine, odnosno preduzeća koja su do sada prodata procenjena je na nešto preko trideset milijardi evra. Ukupno je Srbija, po informacijama, inkasirala svega 2.700.000.000 evra, ni 10% od te vrednosti, a zna se da su ove konsultantske firme, takoreći, sve vršile, odnosno savetovale na koji način će se izvršiti privatizacija.
Ako pogledate koje su to firme, koliko ih je, onda ćete shvatiti da je svega dvadesetak firmi izvršilo preko 80% ovoga posla, a taj posao vredan je, verovali ili ne, četiri milijarde. Srbija je dala ovim firmama za konsalting četiri milijarde!
Samo „Ces Mekon“ je u proteklom periodu uzeo 455.257.091 dinar. Da li treba da vas podsetim čiji je „Ces Mekon“ i ko je bio tamo? Možda zbog toga „super-Ivica“ ne kreće protiv ove mafije. Mirko Cvetković je bio direktor Agencije za privatizaciju, a istovremeno je, po sudskim spisima, bio izvršni direktor „Ces Mekona“!
Inače, interesantno je da je „Ces Mekon“, koji je upisan u sudski registar Trgovinskog suda u Beogradu pod brojem 1-25679, proizašao iz konsultantskog preduzeća „Mekon“ koje je 1989. godine osnovao Zvonimir Nikezić. Ovo je važno, jer je Zvonimir otac Dušana Nikezića, a Dušan je pomoćnik direktora Agencije Mirka Cvetkovića.
Dobro, ljudi, na šta ovo liči? Dokle ćete da pljačkate Srbiju? Pa, ovo vam je predsednik Vlade! Da me čuju građani Srbije.
Ne volite kada vam se kaže da ste lopovi, da ste opljačkali Srbiju? Opljačkali ste Srbiju. Imam podatke za ove firme. Ovo je prosto neverovatno, četiri milijarde ste uzeli od građana Srbije, da ih opljačkate.
Da vam postavim jedno pitanje – kako vam nije palo na pamet da platite ovolike pare za savete da se pokrene proizvodnja, da nešto uradite? Pa, niste bili u stanju ni da prodate ono što su generacije pre vas stekle, nego ste morali da i preko toga opljačkate građane Srbije!
Zbog ovoga neko mora da odgovara. Napokon moraju da se pokrenu određeni procesi, jer ukoliko i dalje budete ostali na vlasti, od Srbije bukvalno neće ostati ništa, ni kamen na kamenu.
Zbog toga tražim od Ministarstva unutrašnjih poslova... Jer, nemam vremena da vam pokažem, po ugovorima, jedni te isti ljudi samo se šetaju od posla do posla, a pokazivao sam da su pojedinci dnevno uzimali po dve i po hiljade evra.
(Predsednik: Hoćete li da završite misao?)
Teško je ovde završiti bez javnog tužioca.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 138, kada je u pitanju Predlog ovog zakona, i upozoravam vas da smo u jako teškoj situaciji. Naši motivi... Mislim da o našim motivima uopšte ne treba da govorim, nama je stalo do saradnje sa partnerima iz Rusije i po tom pitanju apsolutno nema nikakve dileme, ali ta saradnja mora biti zakonita.
Pre svega, Skupština mora da vodi računa o tome da ne krši Ustav i da ne krši zakone.
Imate konkretno pitanje predstavniku Vlade da li će u slučaju da dođe do eksproprijacije ovo novo preduzeće moći da vrši eksproprijaciju zato što je većinski vlasnik ino-partner? Rečeno je da nema mogućnosti, jer je takav zakon. Sada nam iz Vlade predlažu zakon koji to predviđa.
To je situacija koja se, pretpostavljam, u vašoj praksi (mislim na profesionalno opredeljenje) često dešava, ali se ona definiše kao bolesno stanje. Kada jedna te ista osoba ima po jednom pitanju dva različita stava, onda je to bolesno stanje. Očigledno je da je i ovde u pitanju takva vrsta bolesti. Doduše, ne znam da li postoji kolektivna bolest, ali kada je u pitanju naša vlada očito je da postoji taj problem.
Zašto vi treba da dovodite Skupštinu u situaciju da svi konstatujemo da je to bolesno, da prihvatimo i da se pravimo kao u onoj priči o carevom novom odelu? Mislim da nema razloga. Konsultujte se, nađite modus kako najbrže iz ovoga da izađete i da to završimo, jer time dovodite ruskog partnera u lošu situaciju. Zašto da ulaze u nešto što je nezakonito?

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, hteo bih da budem konstruktivan pa da vam predložim nešto, ali ipak bi Skupština o tome morala da odluči.
Znate, u pravu, u sudovima postoji sudska praksa, pa se neke stvari rade na osnovu sudske prakse. Mislim da bi u predlozima zakona, pored toga što sadrže odredbe da su u skladu sa Ustavom, mogla da se navede i odredba da su u skladu sa parlamentarnom praksom. Onda bismo izbegli ove probleme.
Podsetio bih vas na čuvenog ministra prosvete Gašu Kneževića, koji je 2001. godine, kada su isterivali prof. dr Vojislava Šešelja sa Pravnog fakulteta, bukvalno ovako rekao – tačno je da to nije po zakonu, ali primenjujemo zakon koji još nije donet i koji nije stupio na snagu. I, ovo bi bio najbolji način da vi izađete iz ove situacije.
Gospođo Dejanović, pokušao sam da vam približim situaciju u kojoj se mi nalazimo, na način koji mislim da vam je najbliži. Pretpostavljam da ste u svojoj praksi imali situaciju da dođu pojedinci koji se predstavljaju kao Napoleon.
Znate, oni su ubeđeni da su Napoleon. Ono što vi preduzimate u tom momentu je stvar koja će im koristiti, šaljete ih na lečenje i verovatno uspevate, ili ne uspevate. Šta je problematično? Ako se, prilikom tog predstavljanja i dokazivanja da je Napoleon, onaj koji ga sluša (ne kažem vi) predstavi i kaže – pa kako me ne poznaješ, pa ja sam Žozefina.
Meni, otprilike, izgleda da je ovo takva situacija – ne samo da je ovaj predlog zakona neustavan, nezakonit, nego i Skupština treba da uradi isto ono što radi Vlada. Ministar lepo kaže da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, ali će biti donet zato što je viši interes. Mi se slažemo, jeste to interes Srbije, ali nije interes Srbije da se krši zakon.
Mislim da bi trebalo da prekinete ovo, da dođemo u situaciju da donesemo zakon na osnovu Ustava, jer stvarno postoji ozbiljan problem da se postavi pitanje Ustavnom sudu, da Ustavni sud odluči onako kako bi trebalo da odluči, da ovo nije u skladu sa Ustavom, i da posle toga shvatimo da smo potrošili vreme i da se ponovo vraćamo na ovaj posao, a mislim da možemo sad to da sprečimo.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ostojiću, pretpostavljam da je bila mala nepreciznost, pošto ste bili bazirani isključivo na zakon, pa ste napravili jedan mali izlet. Računam da niste imali nameru da to uradite iz nekih drugih razloga.
Moram da vam kažem da nije logički da vi, kao opozicija, budete nama opozicija, jer i mi smo opoziciona stranka. Mislim da smo najdoslednija opoziciona stranka, da to pokazujemo našim radom u Parlamentu Republike Srbije. Mi smo ideološki različiti, vaša ideologija i naša ideologija su potpuno različite. Ne slažemo se s vama, ne slažemo se s vašim političkim stavovima, ali vas uvažavamo kao stranku i uvažavamo pravo da iznosite svoje mišljenje, svoje stavove, da se za to borite, a ocenu o tome da daju građani Srbije. Mislimo da jedino oni imaju pravo da ocenjuju i, u momentu kada izađu na izbore, kažu da li prihvataju nečiju politiku, nečiji program, i niko drugi.
Nažalost, nalazimo se u državi i danas, kao što smo se nalazili i ranije, kada vladajuća većina pokušava da ona bude taj sudija koji će određivati sudbinu stranaka koje su ušle u Parlament, tako što će jednima davati veća prava, a drugima manja prava.
Principijelno se borimo. Borimo se da se stvore principi, jer demokratski principi suštinski štite manjinu od terora većine. Teoretski, većina bi mogla da proglasi i da nam oduzme mandate. Imaju većinu. Ne slažu se s nama. Jednostavno, dođu do toga da predlože to na dnevni red, izglasaju, završe posao.
Vidite u kakvoj se situaciji nalazimo – Administrativni odbor, svojom tiranijom, odlučuje protiv volje pojedinca, a to je gušenje ljudskih prava i sloboda.
Ima li veće tiranije od toga da nekome ne ostvarujete Ustavom zagarantovano pravo da može da izrazi želju ili da da ostavku na mesto poslanika? Pojavljuje se predsednik Administrativnog odbora, koji je pripadnik DS-a, zato što je njima politički interes, i to ne dozvoljava.
Imate situaciju da su SRS-u oteta 22 mandata, plus dva mandata, tj. dva poslanika ne možemo da zamenimo zato što na sceni teror vladajuće većine.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ostojiću, hvala vam što ste pomenuli vreme u kome je, pre svega, Vojislav Šešelj bio jedno vreme jedini poslanik SRS-a, 1991. godine, a već 1992. godine, zahvaljujući, u najvećoj meri, njegovom delovanju u Skupštini Republike Srbije, građani Srbije su izabrali 72 poslanika iz redova SRS-a. Koliko je Vojislav Šešelj bio u pravu, najbolje govori sadašnja situacija u Srbiji. On je bio opozicija ovima koji su sada na vlasti, onima koji su uništili Srbiju. Dovoljan je samo onaj ugovor s ''JAT ervejzom'' od strane ministarstva koje vodi ministar Dinkić da se shvati koliko je ovo štetočinska vlast. To je najbolji dokaz da je njima trebalo biti opozicija.
Ali, gospodine Ostojiću, građani prepoznaju politiku, prepoznaju program i prepoznaju ko se za šta zalaže, a ja ću se potruditi da i vama dokažem koliko su ovo velike štetočine, koliko su ovo upropastitelji Srbije; prosto je neverovatno na kakav način su opljačkali Srbiju i građane Srbije. Ja ću se potruditi da vam već u sledećim tačkama koje su na dnevnom redu dokumentovano, odnosno neće to biti priče da li nekoga volim ili ne volim, da li mi nekoga cenimo ili ne cenimo, pokažem kako pljačkaju Srbiju. Prosto je neverovatno na koji su sve način uspeli da je opljačkaju i još uvek su u toj situaciji. Ostalo je malo, ostala su javna preduzeća, pre svega, na republičkom nivou, kao i javna preduzeća na lokalnom nivou, to im je ostalo. Posle toga, oni su, bukvalno, završili posao.
Prema tome, vredelo je boriti se protiv njih i u vreme dok su bili opozicija, jer smo u njima prepoznali sluge Zapada, one koji su protiv državnih i nacionalnih interesa i građana Srbije i države Srbije. To je Vojislav Šešelj na najbolji mogući način demonstrirao i u Skupštini Srbije i u Saveznoj skupštini.
Mi se trudimo koliko možemo da građanima Srbije pokažemo sve razmere propasti u koju je Srbija došla i verujemo da će, posle određenih informacija, napokon shvatiti s kim imaju posla...
(Govornik govori s mesta, bez mikrofona: ...i da će na sledećim izborima to imati u vidu.)