Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da od predloga ova dva zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi nema bolje optužbe dosmanlijskog režima i DS-a. Ova dva zakona na najbolji način pokazuju karakter i suštinu vlasti DS-a. Ujedno, nema boljeg dokaza od ova dva zakona da je ova dosmanlijska vlast, od 2000. godine, nanela neprocenjivu štetu Republici Srbiji i građanima Srbije.
Pre svega, ako uzmete samo principe vezane za predlog o broju zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi, dolazite u situaciju da odmah shvatite da je jedan broj ljudi obespravljen, da nemaju ista prava oni koji su zaposleni u lokalnoj samoupravi s onima koji su zaposleni u republičkoj administraciji, jer ste u republičkoj administraciji krenuli od jednog fiksiranog broja, a u lokalnoj samoupravi ste odredili da to bude u skladu s nekim prosekom koji je vezan za zemlje Evrope.
Zašto onda niste rekli koliki je taj prosek u državama, kada je u pitanju državna administracija, pa niste, po istoj logici kao što ste uradili u lokalnoj samoupravi, krenuli i u republičkoj administraciji? Zato što ste u republičkoj administraciji, kao i u lokalnoj samoupravi, vi odgovorni za ovaj broj ljudi koji je zaposlen.
Razumeo bih da ste 2001. godine krenuli s ovim zakonom. Čestitao bih vam, aferim, rešili ljudi da rade na način koji će biti koristan za državu, da se smanji administracija, da ta administracija stvarno bude servis građana i da taj servis bude jeftin. Šta se desilo? Desilo se potpuno obrnuto – 31. avgusta 2001. godine, u Vladi i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa radilo je ukupno 8.099 lica, od toga, 171 postavljeno lice i 7.928 zaposlenih.
Nepune tri godine kasnije, na dan 31. marta 2004. godine, državna uprava u Republici Srbiji kadrovski je uvećana za nešto više od tri puta, ukupno je bilo zaposleno 27.238 radnika. Ko je zaposlio ove ljude? Je l to onaj stari režim, diktatorski režim do 2000. godine? Ne, to ste vi uradili. Babe, strine, tetke i partijski kadrovi. Da ste pokazali ovakve rezultate kada je u pitanju privreda, vi biste vladali 100 godina. Zamislite da ste toliko ljudi zaposlili u privredi!
Šta ste uradili? Pokrali ste i opustošili Srbiju, tzv. pljačkaškom ili kumovskom privatizacijom, a sve one milione koji su opljačkani nazvali ste kolateralnom štetom, ili gubitnicima tranzicije. Kakve su oni imali šanse da na bilo koji način zaštite sebe, kada ste na svakom mestu, u svakom trenutku, gledali da opljačkate što više, ne vodeći računa o interesima države i o interesima građana Srbije? Treba li da vas podsećam, od one prve privatizacije Beočinske ''Cementare“, „Sartida“, Palate ''Ušće“, „Šećerane“, šta sve ne? Da li treba da vas podsećam na to? Koliko danas ima nezaposlenih? Preko milion. Koliko ih ima na ivici, ili ispod granice siromaštva? Vi priznajete 700 hiljada, ali sigurno ih ima mnogo više. Ko je doveo do toga? Vi ste doveli.
Vidite, kada je u pitanju broj zaposlenih, naša država ih ima više od Finske, Češke, Mađarske i Poljske, to gospodin Milan Marković zna odlično. Zamislite, Poljska ima 38 miliona stanovnika, Češka – 10,5, Mađarska – 10, a Finska – 500. Ove tri države su zemlje koje su, takođe, u tranziciji. Pogledajte, Poljska – 38 miliona, a mi sedam miliona i 400, a imamo veći broj ljudi u državnoj administraciji. Zbog čega? Zato što je trebalo da namirite sve svoje kadrove, sve svoje rođake, zato što vi vlast smatrate plenom, a plen treba da se razgrabi, da se opljačka, i sve što vam dođe do ruku vi koristite da biste se lično obogatili, da biste imali koristi, vaša stranka, vaši prijatelji i rođaci.
Evo jednog primera. Godine 2001, u Ministarstvu prosvete, čuveni Gaša Knežević je u to vreme došao u Ministarstvo, bilo je 400 ljudi koji su radili. Za kratko vreme, Gaša je zaposlio još 200. Povećao je broj za 50%, a MMF traži da se otpuštaju učitelji, nastavnici, profesori, da se otpušta tehničko osoblje, da odeljenja imaju po 30 učenika, da se đaci prevoze itd., da bi se uštedelo. Zbog čega? Zato što ste vi do ovoga doveli. Nije Gaša Knežević bio član SRS-a, nego DOS-a. DOS je ovo uradio, DS, pod vašim rukovodstvom je sve ovo rađeno.
Pazite, inspekcijski nadzor u pojedinim ministarstvima, to je bilo 2004. godine, pokazao je da su u državnoj upravi radno angažovana i lica koja nisu imala položen stručni ispit za rad u organima uprave. Samo u Ministarstvu prosvete i sporta, tokom 2004. godine, otkrivena su čak 122 takva lica.
Preglomazna državna uprava zahtevala je enormne budžetske izdatke, pa je u budžetu Republike Srbije za 2005. godinu izdvojeno čitavih 84,5 milijardi dinara za finansiranje državne uprave i javnih službi, a ogromna budžetska davanja zabeležena su 2006, 2007, 2008, verovatno i 2009. godine, i sve dok budete ostali na vlasti, ovakva će situacija biti.
Da vas podsetim, u vreme kneza Mihaila, pa sve do 1918. godine, u Srbiji postojalo je svega osam ministarstava, tako da je srpska država u to vreme imala jednu od najjeftinijih i najracionalnijih uprava u tadašnjoj Evropi. Ali, ono što dođe pod vaše ruke, tu trava ne raste.
Sada da krenemo od Predloga zakona, gde vi kažete – trenutno ima u republičkoj administraciji 30.624 zaposlena i taj broj treba da se svede na 28.400. Postavljam jednostavno pitanje i tražim racionalan odgovor – šta znači ovih 28.400? Za mene je jedini racionalni odgovor – to je broj onih koje ste zaposlili do 2004. godine i onih koje ste zaposlili od 2006. godine, dok ste bili u Vladi sa Vojislavom Koštunicom, a ova razlika do 30.624, to su kadrovi koji su zaposleni iz drugih stranaka koje su činile vlast u prethodnom periodu i oni ljudi koji su tamo po stručnim i radnim kvalifikacijama, koji će ostati bez posla. Dokle ide vaš cinizam, to je, prosto, da čovek kaže da nema granica.
Pazite, član 2. kaže – maksimalan broj zaposlenih za svaki organ državne uprave, javnu agenciju i organizaciju za obavezno socijalno osiguranje određuje Vlada. Broj zaposlenih predviđen aktom o sistematizaciji radnih mesta ne može biti veći od maksimalnog broja zaposlenih određenog aktom Vlade iz stava 2. ovog člana.
Član 3. kaže – ograničenje iz stava 1. ne odnosi se na Republički hidrometeorološki zavod i Republički geodetski zavod, kao ni na angažovana lica za poslove prevođenja pravnih tekovina EU od strane Kancelarije za evropske integracije.
Vi ništa drugo i ne radite. Ništa drugo ne radite, samo prevodite i te rogobatne prevode direktno šaljete u Skupštinu, kako bi ih Skupština usvajala.
Ima jedna stvar koja je prosto neverovatna. Vi predviđate da otpustite ovoliki broj ljudi, ali, takođe, u članu 3. kažete da mogu da se angažuju lica, ali ne više od 10%, zaposlena na određeno vreme u republičkoj administraciji. Kada izračunate ovih 10% koje ćete zaposliti, imaćemo više od 30.624 zaposlenih i vi to ovde jasno govorite. Ko hoće da čita i tumači, potpuno mu je jasno da je ovo nova prevara od strane DS-a i Mlađana Dinkića. Tu nema nikakve dileme.
Kada pogledate samo 2009. godinu, ovde su stvari potpuno jasne, šta građani Srbije mogu da očekuju. Pazite, od 1. januara do 11. septembra 2009. godine, iz Službe za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije izašao je 71 javni konkurs za prijem u radni odnos u državne organe Republike Srbije; 44 javna konkursa se odnose na prijem, odnosno zapošljavanje u radni odnos državnih službenika, a 27 javnih konkursa se odnosi na prijem, odnosno zapošljavanje u radni odnos funkcionera u državni organ.
Tako je 286 novih državnih službenika zaposleno na oglašenim konkursima i 67 novih funkcionera, takođe, na oglašenim konkursima. Ukupno 353 ljudi je zaposleno u periodu od 1. do 11. septembra 2009. godine. To je samo u 2009. godini, a hoćete racionalizaciju republičke administracije. To je isto kao što ste obećali one besplatne akcije od 1.000 evra. Da pogledamo kako to izgleda kada je u pitanju zapošljavanje po partijskoj liniji. Na osnovu evidentnih podataka koji su skinuti sa sajta Vlade Republike Srbije – 157 državnih službenika je u resorima koje vode funkcioneri DS - Boris Tadić i 32 funkcionera kojima upravlja DS, suma sumarum – 189; 99 državnih službenika u resorima koje vode funkcioneri G17, odnosno Mlađan Dinkić, i 11 funkcionera kojima upravlja G17, ukupno 110.
Šta se čudite, sećate se da je Dinkić odmah majku Mirosinku, 2001. godine, zaposlio u Ministarstvu za rad i socijalnu zaštitu, čini mi se, a žena mu je otišla kod Labusa. Ko će kome, ako neće majci i ženi. To je jasno. Tu je i osam državnih službenika u resorima koje vode funkcioneri SPS-a.
Rekorderi u zapošljavanju su: Ministarstvo finansija – 48, Ministarstvo pravde – 34, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – 46, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – 49. Otkud članstvo G17? Pa, svaki ima ugovor o radu, gotovo neće ostati nijedan. Ministarstvo zdravlja – 37. Pazite, u Ministarstvu zdravlja 37, a Bolnica „Dragiša Mišović“ gori, najverovatnije zato što je podmetnut požar da bi se prikrio kriminal prilikom rekonstrukcije. Ministar zdravlja, na pitanje – da li ćete podneti ostavku, kaže – svakoga dana se nešto desi u mom resoru. Zbog čega bi ministar trebalo da podnese ostavku?
On je šest godina u tom ministarstvu, ili sedam. Ljudi moji, kakva je ovo država, kakvi ste vi ljudi, šta radite s ovom državom.
Da bi građanima Srbije bilo potpuno jasno ko ste i kakvi ste, govori izjava svedoka Zorana Mitrovića, u vreme kada je ukupno dao 200.000 evra priloga DS-u u slučaju Gorana Kneževića.
U to vreme, Zoran Milić je bio vlasnik privatne firme „Parkus“ DOO iz Novog Sada, koja je u svom vlasništvu imala još neka preduzeća.
Kaže – krajem 2005. godine, ili početkom 2006. godine, dao sam 45.000 evra Goranu Kneževiću, a taj novac sam predao u prostorijama DS-a u Zrenjaninu. ''Jednom, tokom 2007. godine, čini mi se da su baš tada bili predsednički izbori'', to je za one paketiće koje idete i delite onima koje ste doveli na prosjački štap, koji umiru od gladi, ''drugi put, 2008. godine, i jednom sam novac doneo kući kod Gorana Kneževića.'' Interesantno, suma sumarum, to je 200.000 evra.
On kaže – prijatelj sam Gorana Kneževića. Goran je bio predsednik Gradskog odbora DS-a i znao sam da novac ide u prave svrhe, tada, kao i sada. On sada, izgleda, ne nosi više Goranu Kneževiću, pošto je u zatvoru, nego nekom drugom članu DS-a. Ovo ste vi, pljačkaši i uništitelji Srbije i imovine Srbije.
Pokazaću vam nešto što se graniči s nemogućim. Da li je moguće da se dešava u našoj državi? Ovo je ugovor o pružanju konsultantskih usluga – izrada i implementacija strategije privatizacije za Javno preduzeće „Jat ervejz“. Potpisan ugovor i ovde su oni koji su dobili pare. Pazite, Džeremi Mudi, neki veliki, koliko vidim, 2.024 evra je primao dnevno za svoje usluge, ukupno 80.000 evra za 33 dana. Neki Nikolas – 1.957, neki Francis – 1.917, pa 1.818, pa 1.750, 1.660, sve dnevno. Milutin Nikolić, šta mislite, da li je to radikal – 1.364 evra dnevno, Pavle Kavran – 1.250, Filip – 1.905, Džon – 1.905, Džejms Kuper –1.500 itd. Ukupno, ljudi, 1.250.000 evra je dato za ove konsultacije, a ''Jat ervejz“ je pred brankrotom. Ove pare nemaju ni savetnici Amerike za ovu svetsku ekonomsku krizu.
Vidite li kakva je razmera pljačke koja se sprovodi u Srbiji, koju vi sprovodite, jer u to vreme, koliko znam, direktor ''Jat ervejza“ je bio iz DS-a. Da vas podsetim sad na Aerodrom ''Nikola Tesla'', na Bojana Krišta, na one koji su uzeli otpremninu, kao što nam govori ministar sada, pa otišli u ''Skijališta Srbije''.
Dokle mislite da pljačkate ovu Srbiju i ovaj narod i da nam ovde obećavate, lažete kako ćete vi da sprovedete racionalizaciju? Kako je to moguće? Vi treba da odgovarate za ovo. To će biti više godina nego što smo sproveli pod Turcima.