Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dejanović, kršite Poslovnik, član 93. stav 1. alineja 5 i član 95. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.
Vi niste obavestili Skupštinu, iako smo mi ovde dobili listu, ostalo je troje poslanika ZES-a – Nataša Vučković, Mihajlo Purić i Danijela Lovrin-Gavrilović. Pretpostavljam da imaju još uvek raspoloživo vreme za diskusiju, međutim, vi ih uopšte niste prozvali. Možda ste vi dobili neko obaveštenje, ali to nije privatno obaveštenje za vas. To obaveštenje je, pre svega, namenjeno Skupštini, poslanicima Skupštine.
Dobili smo ovu listu govornika, ali čini mi se da vi svesno hoćete da obmanete građane Srbije, jer prozivajući poslanike ZES-a, koji bi odustajali od diskusije, pokazali biste kako se vaši aršini razlikuju kada je u pitanju rad Skupštine.
Formalizovali ste to do besmislenih granica. Dovoljno je da se poslanik prijavi na ulazu u salu i ovde i ceo mandat ne mora da uđe u ovu salu, sem kada treba kvorum i da se glasa, a ne mora da izgovori nijednu jedinu reč.
Zato izbegavate da pokažete građanima Srbije da se poslanici vladajuće većine ponašaju isključivo onako kako misle da im je najkorisnije, a ne kako je najbolje za građane Srbije.
Vama je cilj da do šest sati pređete na drugu tačku dnevnog reda, verovatno vas vozni red za Evropu čeka. Valjda ga hvatate za 2022. ili 2023. godinu, pa žurite, i zato ste spremni da kršite Poslovnik, što mislim da vam ne služi na čast…
(Predsednik: Vreme.)
… i morali biste da vodite računa u svakom slučaju, pa i u slučaju kada vi to radite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pretpostavljam da ću imati prilike da vam pokažem neke primere, vi ste ih verovatno čuli, ponovo, zarad javnosti, da pokušamo da razrešimo neke stvari kada je u pitanju monopol ili mogućnost da pojedinci u ovoj našoj državi, zahvaljujući svom položaju, imaju mogućnosti za enormne zarade, ne vodeći računa pri tom koliko to nanosi štetu Srbiji.

Mislim da ste vi u to potpuno upućeni. Između ostalog, bili ste ministar poljoprivrede, pa ste bili ministar trgovine i turizma, pa predsednik Privredne komore, pa sada ponovo ministar trgovine, što bi se reklo, ministar opšte prakse, što je na neki način karakteristika Demokratske stranke, vi možete da obavljate sve. Doduše, što se tiče kvaliteta, nema nikakve razlike – gde god dođete, uništavate, i to je onaj problem sa kojim se suočava država Srbija.

Ono što je posebno interesantno, mi smo to iznosili ovde u Skupštini Republike Srbije, to je medijski prostor, odnosno ljudi koji kontrolišu taj medijski prostor. Pre svega, postaviću jedno jednostavno pitanje, na koje bih molio da mi date odgovor: koji procenat predstavlja monopol? Koji je to procenat koji bi, po vama i po ovoj budućoj komisiji, trebalo da bude crveno svetlo, pa da krene da deluje?

Od ukupnog marketinškog prostora, 85% kontrolišu Dragan Đilas (sa 60%) i Srđan Šaper (25%). Obojica su iz Demokratske stranke. Taj medijski prostor, zbog građana i zbog poslanika, nije neograničen. On je tačno ograničen, u evrima to iznosi, prošle godine, 435.000.000 evra, čini mi se. Znači, 85% od ove sume, to je oko 330.000.000 - 340.000.000 evra, kontrolišu Srđan Šaper i Dragan Đilas.

Pogledajte sad, recimo, razvojni put Dragana Đilasa. Vi se sećate ko je, šta je, kad je došao iz Češke. Tamo se, doduše, nije proslavio, jer nije bio u medijskom prostoru, tamo je prodavao bižuteriju, ali je došao ovde u Srbiju i postao direktor Kancelarije, pa onda ministar za NIP, da bi danas bio jedan od najvećih tajkuna u Srbiji.

Po nekim računicama, gospodine Milosavljeviću, Dragan Đilas zarađuje dnevno 230.000 evra. Pazite sad koji je to genije, stručnjak, kakvog Srbija samo treba da poželi.

Nije on jedini, imate vi u vašim redovima mnogo takvih. Znate li šta je problem? To što su oni svoju genijalnost i sposobnost okrenuli samo prema jednoj stvari – da natrpaju što više para u svoj džep. Da su ovo uradili za državu, građani Srbije ne bi znali gde bi im bio kraj, ostvarili bi sve ono što ste obećavali u oktobru 2000. i 2001. godine na početku, svi bi već imali svoje kuće, stanove, kola, išli bi u inostranstvo na letovanje itd. Nažalost, pokazalo se da je to obmana građana Srbije, a da je tim reklamama bilo samo unapred stavljeno građanima do znanja za šta će se boriti Demokratska stranka i njeni sateliti.

To je sad problem sa kojim se mi suočavamo svakog momenta. Vi obmanjujete građane Srbije. Navešću ću vam jedan primer: u predizbornoj kampanji, gospodine Milosavljeviću, u Zemunu, od naselja Plavi horizont do naselja Zemun polje započet je put, koji je neophodan.

Odavno je trebalo da se uradi, ali izgleda da vi birate kada je to najbolje ne za građane Srbije, nego za vas, i to je predizborna kampanja. Doterali ste mašine i krenuli ste. Iako niste imali dozvolu za gradnju tog puta, mi bismo preko toga prešli, korisno je za građane, može dozvola da stigne i kasnije.

Ako je mogla ova palata „Ušće“ da se proda i da se uzme državi pet i po hektara najvrednije zemlje u Beogradu, zašto i ovaj put, koji je neophodan građanima Zemuna, ne bi mogao da bude izgrađen? Međutim, čim su završeni izbori, proglašeni izborni rezultati, vi ste se pokupili, oterali mašine i od tog puta nema ništa. Sad možete da odete na Plavi horizont i da pogledate, oko 30% radova je izvršeno, dalje se neće krenuti ni makac.

To je ono sa čime se mi suočavamo sve vreme u poslednjih devet godina, manipulacija i prevara građana Srbije. Vas ne interesuje ništa drugo, vi ste jednostavno rekli da nema alternative, da je vaš put jedino put u Evropu, u koju ćete vi verovatno stići sa koferima koje ste opljačkali od građana Srbije, ali pitanje je šta će biti od Srbije. To vi svakodnevno pokazujete, a jedan od dobrih primera je Kosovo i Metohija.

Ubeđivali ste nas da je najbolje rešenje instaliranje misije Euleks i time ste naneli nemerljivu štetu Srbiji, pre svega tako što ste pitanje Kosova i Metohije izmestili iz Ujedinjenih nacija, gde je isključivo moglo da se rešava po Rezoluciji 1244. Dozvoljavajući instaliranje misije Euleks vi ste suštinski omogućili da se sprovede plan Martija Ahtisarija i da se formiraju institucije te buduće nezavisne države Kosovo i Metohija, i to se vidi svakodnevno.

Pazite, vašem ministru danas ne daju da pređe tu administrativnu granicu Kosova i Metohije. Vi ne reagujete. Zašto ne tražite u Savetu bezbednosti da se postavi pitanje kako je moguće da UNMIK uspostavlja carinu na administrativnim prelazima?

Kako je moguće? Pa, moguće je zato što ćutite, zato što ne radite ono što možete da radite. Zato su vam i Rusi, između ostalog, rekli da oni ne mogu da budu veći Srbi od vas Srba; ako je vama Euleks dobar, dobar je i Rusima.

Vi nećete da uradite ništa što bi na bilo koji način sprečilo Evropsku uniju i Ameriku da ostvare svoj cilj i da polako puzajući... Ne formalno, još uvek se od vas ne traži formalno da priznate nezavisnost Kosova i Metohije, ali vašim suštinskim potezima vi ćete dovesti do toga da će Kosovo, po svim elementima, biti praktično nova država.

Kad se sve to bude desilo, onda ćete krenuti da ubeđujete građane Srbije da to neće ni biti važno zato što je važno da uđemo u Evropsku uniju, i mi i Kosovo, a tamo ionako nema nikakvih granica, nije uopšte bitno da li ćemo formalno ući sa Kosovom i Metohijom ili ne.

Tu se, normalno, ne zaustavljate, idete dalje. To je Vojvodina, to su ovi novi regioni koje uspostavljate, i to je polako kraj koji se nazire, na koji mi upozoravamo od početka, a to je – Srbija u granicama Beogradskog pašaluka. To je definitivno uništavanje Srbije u svakom pogledu.

Od svega toga korist će imati mali broj ljudi; oni neće biti u ovoj državi kada se to bude desilo, niti vezuju svoj život za Srbiju, oni su tu u velikoj meri došli, a neki koji su ovde bili otići će zajedno sa njima, jer će završiti posao koji od njih traže Amerika i EU. Pokušaćete, normalno, sve da nas uvučete i u NATO pakt, isto kao što ste...

(Predsednik: Vreme.)

... doveli Euleks na Kosovo i Metohiju, ne odlukom građana Srbije, nego tako što ćete vi to ispod žita, u mraku, gde vas niko ne vidi, pokušati da završite i da zapečatite sudbinu Srbije i građana Srbije.

Reklamiram član 101.
I sad, i u prethodnom izlaganju, Mlađan Dinkić se na uvredljiv način izrazio o SRS-u, prema tome, mislim da imam pravo na repliku. A ako imam, vratite mi onda vreme, pošto ste me pitali za objašnjenje.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Dinkiću, kažete da niste prepoznali u izlaganju poslanika SRS-a Dragana Stevanovića šta je hteo da kaže. Niste prepoznali, zato što niste hteli, a stvar je vrlo jednostavna – šta se krije iza ovog zakona o regionalizaciji Srbije?
Pre dvadesetak dana, u Srbiju je dolazio potpredsednik SAD Džozef Bajden i on je pomenuo pet regiona. Vi ste naveli ovde sedam. Jedan od tih regiona je svakim danom sve dalje i dalje od Srbije, a to je KiM. Već odavno funkcionišu carine na prelazima i uspostavlja se nova država. Vojvodina, kojoj ste jedino dali ime, takođe, gazi u tom pravcu i verovatno ćete, pod pritiskom, usvojiti Statut Vojvodine u Skupštini Republike Srbije i to će biti nova federalna jedinica, a mi ćemo se zaustaviti na ovih pet regiona koje ste ovde definisali.
Zašto vam to pominjemo? Zato što imamo vrlo gorko iskustvo kada je u pitanju Srbija i kada su u pitanju interesi Srbije. Vi kažete da ste mladi, da ne pamtite mnoge stvari, da ne znate mnoge stvari.
Kao Mlađan Dinkić, vi imate na to pravo, ali nemate to pravo kao ministar.
Podsetio bih vas na 1971. godinu, kada su donošeni amandmani, na 1974. godinu, kada je donet Ustav i kada je, zahvaljujući tom Ustavu, Srbija dobila dva tutora na sopstvenoj teritoriji – Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.
Tada je mali broj ljudi bio protiv toga, ali ljudi od integriteta jesu.
Podsetio bih vas na profesora Pravnog fakulteta Mihajla Đurića, koji je morao i da robija i da izgubi posao zato što je shvatio kakav je to korak za Srbiju i šta će značiti. Ne odmah, ali, evo, imamo sada prilike da vidimo kako je to bilo sudbonosno i koliko je imalo štete.
Što se tiče izbora u Kosjeriću, gospodine Dinkiću, ili bilo gde, pre svega, ne pamtim kada ste izašli samostalno, kao stranka, na parlamentarne izbore, a na ove lokalne izbore kada izađete, izađete samo s jednim jedinim argumentom, a to su krediti koje obećavate ...
(Predsednik: Vreme.)
... dajete i na taj način kupujete duše ...
(Predsednik: Vreme, gospodine Todoroviću, molim vas završite.)
... građana Srbije, da bi glasali za vas. Kada budete izašli samostalno na parlamentarne izbore, razgovaraćemo, do tada, pokrijte se ušima.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada smo počeli raspravu u vezi sa davanjem garancije neke stvari, koje bi trebalo da se kažu i zbog poslanika i zbog građana Srbije, ostale su potpuno nedorečene. Zbog čega smo došli u situaciju da ovoliki novac treba da se da? Nemamo informaciju koliki je osnovni dug, kolike su kamate i kako je uopšte bilo moguće da država dođe u ovu situaciju i da pretrpi ogromnu finansijsku štetu. Postavlja se osnovno pitanje, da li je ovaj dug stvoren zakonito ili nezakonito? Da li će država ovim zakonom potvrditi nezakonite radnje koje su vezane za stvaranje ovog duga?
Ovde bi trebalo da se zna da je 2000. godine, odnosno posle 5. oktobra, Direkcija za puteve završila godinu sa nula dinara duga, nije imala ni jedan jedini dinar duga. Sve što je bilo vezano za radove i rekonstrukciju magistralnih i regionalnih puteva je tada, kao i ove, i svake godine, moralo da bude predviđeno budžetom; Direkcija za puteve nije prekoračila u 2000. godini, u 1999. godini ni za jedan jedini dinar. Međutim, 1998. godine izmenjen je Zakon o putevima i tada je po zakonu bilo obavezno da se svi poslovi koji se dodeljuju putnoj privredi mogu dodeliti isključivo licitacijom.
Ali, 2001. godine dolazi DOS na vlast, direktor Direkcije za puteve postaje Tihomir Timotijević, Tika Timotijević. Tada počinje besomučna pljačka u Direkciji za puteve, odnosno u putnoj privredi.
Iako je u Direkciji za puteve postojao Savet Direkcije za puteve, koji je imao isključivo pravo da donosi odluke za sve transakcije veće od 800.000 dinara, taj savet se nije sastao do juna meseca 2001. godine. Do juna meseca 2001. godine su milioni maraka, odnosno evra potrošeni u putnoj privredi. Za to su najodgovorniji tadašnji ministar Marija Rašeta i direktor Direkcije za puteve Tika Timotijević.
Godine 2003, odnosno 2004, Direkcija za puteve je zabeležila minus od 5,5 milijardi dinara, što je oko 80.000.000 evra. Ono što je posebno interesantno, podignuta je krivična prijava protiv tadašnjeg direktora Direkcije za puteve zbog zloupotrebe dužnosti. Do dana današnjeg, ta stvar nije završena.
Postavlja se pitanje zašto 2004. godine nova vlada nije preduzela sve mere da se te stvari raščiste i da oni koji su odgovorni odgovaraju? Zato što to nije urađeno 2004. godine mi se danas, 2009. godine, nalazimo u još težoj situaciji. „Putevi Srbije“ ostali su dužni nešto između 30 i 32 milijarde dinara, što je oko 400.000.000 evra. Sad se postavlja pitanje, tih 400.000.000 evra, ili 320.000.000 evra, ako uzmemo onih 80.000.000 evra koje je napravila prethodna garnitura u Direkciji za puteve, kako su te pare trošene? Ko ih je potrošio, za šta ih je potrošio i da li su trošene na osnovu zakona?
Međutim, vi to pitanje ne postavljate, vas to uopšte ne interesuje. Za nezakonite radnje koje su počinjene vi uvaljujete državu time što će dati garancije, odnosno verovatno platiti svaki evro za poslove koji su urađeni u prethodnom periodu.
Koliko znam, i protiv poslednjeg direktora preduzeća „Putevi Srbije“ takođe je podignuta krivična prijava zbog oko 200.000.000 evra. Vi preko toga prelazite. Vas to uopšte ne interesuje. Kako je uopšte moguće da vi rešite bilo šta u ovoj državi? Obećavate da ćete se boriti protiv kriminala i korupcije, a ovakve stvari vas uopšte ne interesuju, preko toga prelazite kao da se ništa nije desilo.
Jer, vama je cilj da ponovo obmanete građane Srbije, i to gledate na svakom mestu i na svakom koraku. Zbog građana Srbije, opet virtuelni most, opet obećanja, u svakoj predizbornoj kampanji, most Zemun - Borča, grad Beograd. Čudi me, pa Boris Tadić je dao preporuku da se ne štampa na kunstdruku, skup je, nego na ofsetnom papiru. Pogledajte današnje dnevne novine, sve imaju ovo kao dodatak, čak i slike mostova. Čudi me da nisu ovde stavili i Dragana Đilasa da se slika na ovom mostu.
Imali smo sličan most preko Ade Ciganlije, šest godina je već otkako je taj most izgrađen, mada još uvek ne može da se pređe, ali verovatno ćemo ovim mostom preko Dunava moći već koliko sutra.
Zato vi nemate nameru da istražite ni jednu jedinu stvar i da raščistite stvari. Bavite se samo prevarama. Boris Tadić obećava da će se boriti protiv korupcije, ali zašto ne krene u sopstvenoj kući, pre svega?
Evo, javno postavljam pitanje, neka Dragan Đilas objasni odakle mu 1.347.000 evra 2005. godine, u maju mesecu, kao udeo u firmi „Ovation“. Da li je to od bižuterije koju je prodavao u Češkoj? Ljudi moji, da li vi znate šta je 1.347.000 evra, da neko stavi kao ulog u firmu? Zašto ne postavite to pitanje?
Verovatno iz ovakvih poslova, kao što je ovaj most... Kao što sada obećavate da ćete hapsiti predsednike opština itd.; verovatno hoćete sitne ribe, da biste pred izbore pokušali ponovo da prevarite građane Srbije, jer vama je samo to interes.
Pogledajte, kada su u pitanju sve ove korupcijske i kriminalne radnje koje sada polako pokušavate, navodno, da procesuirate, vi o njima imate obaveštenje već godinama. Srpska radikalna stranka vas godinama upozorava na korupciju i kriminal koji vlada i koji je, pre svega, i u redovima Demokratske stranke. Oni su nosioci kriminala i korupcije, ali vi preko toga prelazite.
Vas država jednostavno ne interesuje. Kolika god cena treba da se plati, platiće građani Srbije, jer vama je cilj da se još ovo malo što je ostalo u Srbiji rasproda pa da onda spakujete kofere i pobegnete iz ove države. To je problem sa kojim se susreće ova država. Dokle god se ne promeni vlast Demokratske stranke, borba sa korupcijom ne može da se reši. Hvala.

Gospođo Dejanović, vi stvarno brutalno kršite Poslovnik, član 104. Vi vređate poslanike. Mislio sam da je to privilegija samo jedne osobe koja predsedava na tom mestu, ali izgleda da vi poprimate navike i da zloupotrebljavate mesto predsedavajućeg. Ili ste profesionalno na neki način u problemu, naučili ste da dajete dijagnoze, pa to pokušavate i sa poslanicima.
Pre svega, imao sam pravo na repliku. Da li je nekome jasno ili nije jasno, to ostavite građanima da procene, jer oni su ti koji procenjuju, ocenjuju, svoju ocenu daju na izborima. Ne vi i ja, vi o meni ili ja o vama, vi o mojoj stranci ili ja o vašoj stranci. Da mislimo isto, bili bismo u jednoj stranci. Ako vi na ovakav način sprečavate naše ustavno pravo i poslovničko pravo da koristimo ovaj poslovnik, onda je to grubo i brutalno kršenje Poslovnika. Ne znam zbog čega vam je to potrebno.
Sa gospodinom Mrkonjićem već deset godina, i više, sarađujemo, i sve to što bih rekao gospodin Mrkonjić zna. Ništa novo ne bih rekao. Trebalo bi to da znaju i građani Srbije. Zašto se vi plašite toga da građani Srbije čuju i drugu stranu? Zar mislite da će od toga biti građanima gore? Ne, biće samo bolje. Što više informacija i što više budu više znali, moći će bolje da ocenjuju i da procenjuju. Ovako, vi to sprečavate. Vi to sve …

Gospođo Dejanović, zbog građana Srbije, vi to sigurno znate, a i da ne znate, pomogao bi vam zamenik sekretara. Član 101. ima tri stava. Drugi stav kaže: „Ukoliko se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj političkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe.“
Ono što je rekao ministar za infrastrukturu odnosilo se na izlaganje poslanika SRS. Vi ste tek na osnovu mog izlaganja, da ste mi dali reč, odnosno da ste mi dali pravo na repliku, mogli čak da primenite meru opomene, ukoliko bih zloupotrebio pravo na repliku. Ali, da vi unapred znate, to je prosto neverovatno. To se stvarno graniči sa nekim stvarima u kojima bi vi trebalo da budete ekspert. To je problem sa kojim se mi susrećemo ovde u Skupštini, što predsedavajući unapred zna šta će da se kaže, kako će da se kaže. Zbog toga što unapred zna, ne može ni da se dobije reč. Zašto to vaše diskreciono pravo ne regulišete Poslovnikom, jer postaje vrlo rastegljivo?
Ovde postoji mogućnost da pojedini poslanici dobiju devet minuta u kontinuitetu. Neću da pominjem ime, nije mi cilj da bilo kome stvaram problem. Drugi poslanik ne može, nego mora iz tri puta. Primenjujte Poslovnik prema svima isto i onda neće biti problema. Čim imate diskreciono pravo, dolazi do problema, i to posebno kada je u pitanju SRS.
To su stvari koje vi morate da regulišete. Ako ste izmenili Poslovnik na ovakav način kako ste ga izmenili …
(Predsednik: Prošla su dva minuta.)
Zbog građana Srbije, izdržaćemo mi i ovo. Vaše diskreciono pravo precizno definišite Poslovnikom i onda ćemo biti sigurni da će Poslovnik prema svim poslanicima biti jednako primenjivan.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, pošto zbog predsednika Skupštine i načina kako tumači Poslovnik nisam imao prilike da odgovorim na vaše izlaganje, evo, sad ću to pravo iskoristiti.
Vi ste ovde pozvali sve poslanike, celu Skupštinu da stane iza predloga ova dva zakona, kako bi na takav način pokazali jedinstvo, jer smatrate da će ova garancija omogućiti da putari budu plaćeni za poslove koje su obavili i da je to neophodno kako bi potrebe vezane za putnu privredu, posebno za Koridor 10, mogle da se izvrše.
Podsećam vas, gospodine Mrkonjiću, da se to jedanput desilo. Desilo se posle bombardovanja, kada je Srbija morala da obnovi svoju infrastrukturu, skoro kompletnu infrastrukturu, posebno infrastrukturu vezanu za putnu privredu, za mostove koje su NATO zločinci porušili u toku zločinačkog bombardovanja 1999. godine. Tada je formirana Direkcija za izgradnju države i tada je za relativno kratko vreme učinjeno mnogo da bi građani Srbije mogli koliko-toliko normalno da žive, da ne prelaze preko pontonskih mostova, nego da se normalno kreću.
Nažalost, ožiljci od tog zločinačkog bombardovanja su i dan-danas vidljivi; odmah preko puta Vlade su zgrade Ministarstva odbrane koje su porušene; ima ih još širom Srbije i pitanje je kada ćemo uspeti da obnovimo ono što su nam porušili.
Nažalost, mi smo povukli one optužbe, odnosno presude za sve čelnike NATO pakta koji su učestvovali i koji su odgovorni za to zločinačko bombardovanje.
Tada je bila vlada narodnog jedinstva, i tada je stvarno postojalo jedinstvo i to je moglo da se tada uradi. To je bilo pre, sada je potpuno drugačija situacija.
Ja vama, gospodine Mrkonjiću, predlažem jednu stvar. Vi dobro poznajete putnu privredu, poznavali ste Predraga Krkića, dugogodišnjeg direktora Direkcije za puteve. Niste bili tu kada sam iznosio činjenice. Kada je otišao u penziju gospodin Krkić je, što se tiče salda Direkcije za puteve, imao nulu. Znači, on nije potrošio ni jedan jedini dinar više nego što je bilo predviđeno budžetom. Vi znate da je postojao i Savet i da se o tome vodilo računa, da su sednice trajale i po nekoliko sati, ali ništa, apsolutno ništa nije moglo da se uradi mimo zakona. Tu su sedeli predstavnici nekoliko stranaka. Ali, jedno je bilo precizno definisano – mimo zakona ne može. Poslovi ne mogu mimo licitacije i ne mogu mimo nekih normi koje su predviđene u putnoj privredi.
Ne znam da li se sećate, ali kada su preduzeća za puteve shvatila da nema više mogućnosti da se dobiju poslovi sem putem licitacije, pribegla su tome da se dogovaraju između sebe – ti ćeš da dobiješ taj posao, sećate se vi toga odlično, mi ćemo dati veće cene, ti ćeš dati manje, tebi će taj posao, ali zato ćemo mi dobiti ovaj drugi. Tu smo ih sprečili tako što smo rekli da će cena moći da bude samo u okviru normi koje postoje u Direkciji za puteve. Zato je na kraju mogla da bude nula.
Onda je došao Tika Timotijević. Kada je on otišao situacija je bila potpuno drugačija – pet i po milijardi dinara ili osamdeset miliona evra. Neko je morao to da ispita, gospodine Mrkonjiću. Kako je stvoren toliki dug? Kako su deljeni poslovi? Zakon o putevima jasno kaže – može samo putem licitacije. Hajde da vidimo zašto 2004. godine nije pokrenuta inicijativa da se vidi koliko je poslova bilo u prethodnom periodu, ko ih je dobio i na koji način? Stvar bi bila vrlo jednostavna.
Između ostalog, znate da je protiv Tike Timotijevića podignuta i krivična prijava, a do danas nije procesuirana. Protiv Marije Rašete je pokrenuta krivična prijava, čak je bila i u pritvoru, ali to nije završeno, stavljeno je pod tepih. Međutim, gospodine Mrkonjiću, za ovoliki kriminal suviše je mali tepih, polako već ispada; sa jedne strane se gura, ali na drugoj strani već ispada.
Sada dolazite vi kao ministar za infrastrukturu. Sada su dugovi oko 32.000.000.000 ili 400.000.000 evra i vi ste tu sada najodgovorniji. Sad treba da se preseče. Znači, što se tiče Srpske radikalne stranke, ne postoji dilema da li hoće da stane iza svakoga posla, projekta koji je koristan za državu, ali hoćemo čist račun, hoćemo da vidimo iza čega stajemo.
Gde ste vi omogućili poslanicima da vide šta se dešavalo u proteklom periodu? Vas ništa ne obavezuje, vi nemate odgovornost za to, niste bili u Vladi. Zašto biste vi pokrivali poslove koji su obavljeni u proteklom periodu? Zbog čega?
Vi znate da je protiv ovog poslednjeg direktora „Puteva Srbije“ takođe podignuta krivična prijava. Čak se tvrdi da je 200.000.000 evra potrošeno nenamenski. To je zloupotreba službenog položaja. To su ogromne pare. To jedanput mora da izađe na površinu. Zašto vi da dolazite u poziciju, što kaže naš narod „ni luk jeli, ni luk mirisali“, da za to snosite odgovornost? Snosićete ako se sada ne raščisti, da se zna ko je od tih 400.000.000 evra napravio taj dug i na kakav način.
Samo da vas obavestim da su u toku radovi između naselja Plavi horizonti i Zemun polja, da se spoje Plavi horizonti i Zemun polje, i to je odlično. Nemamo mi ništa protiv da svaka ulica bude asfaltirana, da svako selo dobije vodu, da dobije kanalizaciju, da dobije ambulantu, da ima školu i da ima prevoz, kamo sreće da su ti problemi rešeni. Ali, zašto dva aršina? Znate, kad su u pitanju ti radovi, na početku nema one table koja je obavezna, rešenje kojim se kaže da je na osnovu građevinske dozvole izdata dozvola da se taj put izgradi. Zato Đilas non-stop šparta. S kojim pravom? S kojim pravom?
Na istom tom mestu su građani godinama imali problem sa vodom; uzeli da uvedu vodu, tri inspekcije su došle. Zamislite, u 21. veku, gospodine Mrkonjiću, ljudi nemaju osnovne uslove za higijenu! Ne rešava grad Beograd koji je nadležan za to, čeka izbore, pa će pred izbore, da bi pokupio neki glas, da rešava te probleme. Uzeli da rade građani, a oni opštinsku inspekciju, pa dve gradske inspekcije. A put može? A 150 metara vodovoda ne može?
Zašto vi da stajete iza toga? Zašto mi da stajemo iza toga? Nećemo. Hoćemo čist račun. Hoćemo čist račun jer jedino tako možemo da dođemo u situaciju da stvari krenu napred. Ovako će jedan kriminal da se pokriva drugim kriminalom, pa trećim kriminalom, dok ne budemo došli u situaciju da apsolutno nećemo imati šanse da se izvučemo.
Gospodine Mrkonjiću, ovaj poziv Borisa Tadića na obračun sa kriminalom i korupcijom mogao bi da bude prihvaćen kada bi građani bili ubeđeni da će to stvarno biti pokrenuto. Kako? Pogledajte, opljačkali su zemlju, u crno su je zavili. Godine 2001. vrednost svih preduzeća koja je trebalo da se privatizuju procenjuje se između 50 i 60 milijardi evra. Neka je 50 milijardi evra; 70% te vrednosti je prodato za dve milijarde i sedamsto hiljada evra. Znači, od 35 miliona evra vrednosti kojima smo raspolagali, mi smo prodali za manje od 10%. Kako je to moguće?
Moguće je, ako uzmete da je „Sartid“ prodat za 21 milion maraka, ako uzmete da je „Ušće“ prodato za deset miliona maraka. Sećate se vi toga dobro, vi ste građevinac, vi znate koliko vredi palata „Ušće“. Pri tom, od osam ari dobijeno je 5,5 ha zemljišta. Kako? Korupcijom. Sada jure predsednika opštine, najavljuju hapšenja. Šta je jedna opština za grad Beograd?
Šta je jedna opština za grad Beograd, gospodine Mrkonjiću, i šta je jedno ministarstvo u odnosu na jednu opštinu? Šta su cementare? Šta su šećerane? Šta je Luka Beograd? Šta su mnoge fabrike i preduzeća koja su prodata u bescenje, za 10% vrednosti, ne ukupne vrednosti, nego od 70%?
Pogledajte sada „Zmaj“, IMT, IMR; prodaće se zbog građevinskog zemljišta. Sada je državi jeftinije da proda IMT i IMR na postojećim mestima, sa postojećim mašinama, da ih izmesti van Beograda i, navodno, to je korisno za državu, jer će moći da proda zemljište.
Juče smo imali saopštenje iz MPC-a, kaže – jeste, tačno je, mi smo dobili, kažu, na zakonit način, ali smo zato zaposlili 1.200 radnika. Dobro, ljudi, oni nas potcenjuju na neprimeren način. Hiljadu dvesta radnika, a dobili su vrednost od šezdeset miliona evra! Koliko, ljudi, košta otvaranje jednog radnog mesta? Jesu li oni to otvorili zbog tih 1.200 radnika ili da bi zaradili? Koliko su zaradili kada su izgradili taj poslovni prostor i izdali taj poslovni prostor? To su jednostavne računice, do kojih može vrlo brzo da se dođe i da se vidi koliko su to enormne zarade.
Da vas podsetim na „Merkator“. „Merkator“ je tada prodat za 15.000.000, koliko se sećam. Zbog zakona koji je važio imali su pravo na 50% popusta ako daju sve odjedanput. Oni su to uradili. „Merkator“ je po izgradnji, samo izdavanjem poslovnog prostora, odmah vratio sva uložena sredstva i zaradio.
Između ostalog, tako je i Dragan Đilas dobio pravo da gradi zgradu i zaradio oko 4,5 miliona evra.
Znate kako je u Beogradu najjednostavnije da se obogatite? Dobijete lokaciju, bez dinara. Ne mogu svi da dobiju lokaciju, nego samo odabrani. Dobijete lokaciju, na osnovu lokacije odete u banku i tražite kredit, projekat i sve; oni vam daju kredit, vi izgradite, bez dinara ili sa učešćem koje pokrijete bez velikih problema. Kada to završite, prodate. I vi znate kako stvari stoje u građevinarstvu – jedna trećina rad, jedna trećina materijal, a jedna trećina je zarada. To je tako bilo uvek. Mislim da je i sada situacija takva, možda nešto malo drugačija, ali nije toliko bitno. Znači, ako je vrednost milion, 300.000 evra u džepče.
Nije sad neki veliki problem da se vidi kako će da se reši ta borba protiv kriminala i korupcije. To govorim zbog članova Demokratske stranke. Pogledajte samo članove onih tzv. tenderskih komisija. Uzmite spisak, pogledajte šta su imali pre, šta imaju danas i vrlo brzo ćete doći u situaciju da vidite kako oni nisu otkrili ne znam ni ja kakvu pametnu stvar ili rupu u saksiji; jednostavno su došli do mogućnosti da opljačkaju ovu državu, da nanesu ogromnu štetu državi, a da razliku stave u džepove.
Jer, ako vi danas imate čoveka koji je gradonačelnik, koji dnevno zarađuje 230.000 evra, o čemu mi onda ovde pričamo? Hajde, ljudi, vi znate Dragana Đilasa... U stvari, niste ga ni znali dok nije postao direktor Narodne kancelarije. Tražite mu jednostavnu stvar, kao i Božidaru Đeliću – da pokaže jednu poresku prijavu. Kada je počeo da podnosi poreske prijave? Stvari će biti vrlo jasne. Taj čovek, gradonačelnik, kako da mu veruju građani Beograda? Veruju mu zato što u najvećoj meri on pokriva taj medijski prostor, bavi se marketingom, njegove firme se bave marketingom. Onda agencije prave reklame, kampanje koje imaju za cilj da prevare građane Beograda. Vi se dobro razumete. Recite mi, kako je moguće napraviti ovakvu sliku? (Pokazuje.) Je l' ovo stvarno most? Jeste li spremni da krenete sa mnom da pređemo preko tog mosta? Poslaćemo prvo Đilasa da krene on, pa ćemo mi za njim. Šta je ovo?
Je l' se sećate, gospodine Mrkonjiću, 2001. godine, reklame na televiziji – mama i tata zagrljeni, deca im mašu, krenuli na more. Kaže – iduće godine ćemo da kupimo auto, pa ćemo onda da uzmemo kredit da izgradimo kuću. Božidar Đelić dodaje da ćemo verovatno sutra (ili malo sutra) da dođemo u Evropu itd.
Preko televizije nas samo zasipaju tim reklamama: Nenad Bogdanović sa onim mostom na Adi Ciganliji, pa onda Mlađan Dinkić... Znate da je on neviđeni prevarant, to je sačuvaj bože, on je prevario i Zorana Đinđića sa Nacionalnom štedionicom. Namagarčio ga, došao i uložio u Nacionalnu štedionicu. Kad je shvatio da je to privatni biznis Mlađana Dinkića, bilo je kasno. Činjenica je da je Mlađan Dinkić opljačkao državu; naše državne rezerve u „Euroaksis banku“ u Moskvi, a iz te banke Vuk Hamović, Vojin Lazarević i ostali tajkuni uzimaju pare i kupuju preduzeća po Srbiji. Mlađan Dinkić, pametan i sposoban. Nije to ni pamet ni sposobnost, to je lopovluk, kriminal, pljačka države.
Zato, gospodine Mrkonjiću, ne možemo da stanemo iza ovoga. Hoćemo da se sa korupcijom i kriminalom raščisti. Nećemo da pokrivamo prethodni kriminal, jer smo sigurni u jednu jedinu stvar – dok se stvari ne raščiste Srbija ne može da krene napred. Mi hoćemo da Srbija krene napred. Zato moramo da se obračunamo sa kriminalom i korupcijom. Zato pre ovoga raščistite situaciju u putnoj privredi, da vidite kako je napravljen ovaj dug, da li ima odgovornosti i ako je ima, oni koji su odgovorni moraju da je snose. Kad to budete uradili pozovite nas da i mi stanemo iza ovakvih projekata.

Gospodine Mrkonjiću, što se tiče ove vaše diskusije, mogu jedino da zaključim jednostavnu stvar – 1999, 2000. godine to je moglo, zato što se radilo pošteno, a sad su potpuno drugačije okolnosti, stvari su se radile nepošteno. Sama činjenica da vi kažete da ste izdvojili iz „Puteva Srbije“ autoput, odnosno Koridor 10, govori da nemate poverenja u tu ekipu. Potpuno se slažem sa time. Apsolutno sam siguran da ste u pravu i da u njih čovek ne može da ima poverenje, jer su u proteklih skoro devet godina zloupotrebili svoj službeni položaj i oštetili ovu državu.
Međutim, neke stvari moramo da znamo, bez obzira na to što je to prioritet države. To zbog čega ste vi izdvojili i šta se dešavalo, to je suština, jer je u pitanju kriminal. Kažete, dve budžetske inspekcije; pa, deset budžetskih inspekcija... Ali, gospodine Mrkonjiću, Zakon o putevima je vrlo jasan – nijedan posao u putnoj privredi nije mogao da bude dobijen bez licitacije. Nemamo šta da pričamo. Je l' bilo licitacije ili nije bilo? Nije bilo. Pa, ja sam bio predsednik Saveta u Direkciji do juna meseca 2001. godine, a Savet se nije sastao ni jedan jedini put, a znate li koliko je posla urađeno do tada?
Šta se ovde sada postavlja kao pitanje – ko će da pokrene odgovornost budžetske inspekcije? Možda su oni evidentirali sve, ali je negde to stalo, negde su ti papiri stavljeni u fioku i do dana današnjeg to nije izvađeno iz fioke. Nemoguće je, gospodine Mrkonjiću, vama je to jasno, zakon kaže – licitacija.
Drugo, odluku o tome donosi Savet u Direkciji za puteve. Bio sam predsednik tog saveta do juna meseca 2001. godine, a nije se sastao ni jedan jedini put.
Šta je to? Kriminal, težak kriminal. Desetine miliona maraka su u opticaju. Nikome dlaka s glave... Odnosno, verovatno je budžetska inspekcija došla do svega toga. Nije otišla Marija Rašeta u istražni zatvor zato što nije imala lepu frizuru; nije zbog toga, nego zato što je budžetska inspekcija našla odgovornost ministra. Kako?
(Predsednik: Zahvaljujem, gospodine Todoroviću.)
Samo još jednu rečenicu.
Zato što je Tika Timotijević rekao – naloge sam dobijao direktno od Marije Rašete, i nije imao prava da stavlja bilo kakvu primedbu. I on je bio svestan da se to radi mimo zakona, međutim, nije mogao da reaguje.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da iz svih ovih diskusija proizilazi jedna stvar, odnosno problem koji nismo rešili. Nažalost, trebalo je da ga rešimo mnogo ranije. Nije rešen, ali izgleda da neće biti rešen ni u nekom budućem vremenu, a to su prioriteti Srbije kada je u pitanju putna privreda, pre svega Koridor 10.
Izneli su to ovde svi, gospodine Mrkonjiću, da imamo jedan problem vezan za Koridor 10, a to je autoput Bugarska – Rumunija – Mađarska. Znate da u Evropskoj uniji nema graničnih prelaza itd. i da to ozbiljno ugrožava Srbiju, odnosno mogućnost Srbije da na autoputu zaradi lepe pare preko naplate prolaza, pre svega teških drumskih krstarica, pa onda i putničkih vozila, jer znamo da ogroman broj Turaka, a sada i Bugara, radi u EU i da svake godine u vreme godišnjih odmora prolazi kroz našu zemlju.
Sada se postavlja jedno logično pitanje – interesantno je da svi znamo da je naš prioritet, prioritet svih prioriteta, deo autoputa vezan za Niš – Dimitrovgrad. To je osnovna stvar. To jeste izuzetno teška deonica, zahteva izuzetno velika sredstva, ali to je jedina mogućnost koju imamo da bismo rešili neke probleme, pre svega vezane za mogućnost da Srbija opstane na ovim koridorima, odnosno na putnoj mapi EU, odnosno Evrope. Sada se postavlja pitanje – zašto se, kada svi to znamo, to ne realizuje?
Slažem se, Srbija nije u mogućnosti, nema ekonomske snage. Slažem se, dajte da vidimo da se to uradi na neki drugi način – putem koncesije. Siguran sam da bi bilo zainteresovanih, odnosno bilo ih je. Bilo je pokušaja, nekoliko puta, da se taj projekat realizuje, ali izgleda da se dešava nešto kao sa Skadrom na Bojani.
Pokušavao sam da saznam zbog čega to nije rešeno do 2008. godine, kada sam ušao u Vladu, odnosno 1998, pardon, ne daj Bože, postao ministar saobraćaja.
Osnovni problem bile su strane koje su lobirale za jednog ili drugog koncesionara, odnosno onoga ko bi ušao u taj posao.
To je rak-rana naše države. To su oni koji pokušavaju... Izvinjavam se, samo da završim. To je problem koji nismo rešili. Nažalost, i ovim predlogom zakona mi prelazimo preko tog problema i dolazimo u istu situaciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, nažalost ili na nesreću, ne znam kako to da kažem, ali danas smo, po ko zna koji put, u istoj situaciji – treba da popravljamo ili da se vratimo na neke stvari koje su već postojale. Ne možete da kažete da vas nismo upozoravali, ne samo kada je u pitanju ovaj predlog, nego i mnogo, mnogo puta ranije kada ste predlagali zakone, da ti predlozi nisu dobri, da će se obiti o glavu i da ćete morati jednoga dana da dođete u situaciju da se vratite na predloge SRS. Evo, to vam se i danas dešava.
Postavlja se pitanje, ako neko to uradi jedanput, pa hajde i dva puta, pa i tri puta, ali ovo je postalo kod vas već toliko ozbiljno da se čovek uopšte pita šta vi radite kao ministri, odnosno kao Vlada? Ima li neko tamo kod vas ko zdravorazumski razmišlja i ko treba da predvidi u kakvim ćemo mi sve situacijama da se nađemo? To je jedan od ozbiljnih problema od 2001. godine – praktično sve ove dosovske vlade, sledeći naloge EU i Amerike, samo prevode zakone, daju ih u proceduru, a to što će se obiti o glavu građana Srbije, to njih uopšte ne interesuje.
Ima delova posla koji bi trebalo da radite, a koji, nažalost, ne radite. Povodom prethodne tačke govorili ste o budžetskim inspekcijama, kako će one uraditi svoj deo posla, što bi trebalo da pomogne da se raščiste neki problemi u situaciji u kojoj se nalazimo, pre svega u vezi sa korupcijom i kriminalom. Da vas podsetim samo na vaša obećanja vezana za budžetsku inspekciju i Aerodrom „Nikola Tesla“. Sećate se koliko smo imali problema oko Aerodroma „Nikola Tesla“, koliko je Skupština izgubila radnih dana zahtevajući od Vlade da pošalje budžetsku inspekciju na Aerodrom „Nikola Tesla“ zbog brutalne pljačke na Aerodromu „Nikola Tesla“.
Sada će godinu dana, ne znam koliko je prošlo, nema godinu dana, vidim da me začuđeno gledate, krajem decembra je trebalo... Šta je sa tim izveštajem budžetske inspekcije, zašto niste obavestili Skupštinu Republike Srbije? Zašto bar niste obavestili predsednika Skupštine?
Sada nam takođe obećavate da će budžetska inspekcija i u „Putevima Srbije“ da završi svoj posao, ili u bilo kom drugom javnom preduzeću, ili čak u ministarstvu. Možda i hoće. Ne sumnjam da tamo ima poštenih ljudi koji će u skladu sa pravilima svoje profesije da urade svoj posao, ali sumnjam da će to ugledati svetlost belog dana, to će opet biti u nekoj fioci. Čeka se vreme da se promeni vlast. Onda će doći sve na naplatu. Naš narod kaže – ko ne plati na mostu, plati na ćupriji. Mislim da ćete vi na ćupriji imati izuzetno mnogo zaostalih dugova i da će račun biti otprilike kao i ovaj sa putarima Srbije, da će tu stići i kamate i sve ostalo. Bogami, ne našao se ja u koži onih koji budu u tom momentu odgovarali.
Za razliku od budžetskih inspekcija ili poslova koje bi trebalo da radite promptno i da na takav način zaštitite državu, kada su u pitanju neke druge stvari izuzetno ste brzi. U prepodnevnoj raspravi sam govorio o tome da su u Zemun polju građani sami napravili vodovod, ne mogu više da čekaju i, evo, Dragan Đilas je odmah poslao ove iz gradskog „Vodovoda“ da im preseku cev. Trenutno se tamo nalazi oko 150 ljudi. To je deo Zemun polja koji je većinom naseljen Romima; u toj „Dekadi Roma“ vi sad hoćete da im onemogućite ono što su oni platili, elementarne uslove, tekuću vodu; Dragan Đilas je poslao da im se iseče ta cev.
Niko nije reagovao na činjenice da je Dragan Đilas protivzakonito, bez građevinske dozvole počeo izgradnju kuće „Velikog brata“, da su onda falsifikovali dokumenta da je tamo gde se snima „Veliki brat“ navodno zgrada za omladinu, a suštinski nije. Niko do sada nije reagovao. Niko prstom nije mrdnuo. Čuo je da su građani uveli vodovod i odmah je potrčao u Zemun polje da im taj vodovod isključi.
Kada će neko da reaguje i da ispita odakle Draganu Đilasu 1.437.000 evra za učešće u „Medikom grupi“ (mislim da se tako zove)? Odakle tom čoveku toliko para? Hajde, Božidar Đelić je bio savetnik, ali šta je sa Draganom Đilasom? To je samo jedan deo, jedna firma, on ima 14-15 firmi, on dnevno zarađuje 230.000 evra, a otišao je da isključi vodu ljudima koji je nemaju godinama! Sada kada su je dobili on je otrčao da im isključi. Pri tom, na 50 metara od tog mesta gradi se put koji povezuje Plavi horizont i Zemun polje, i to bez dozvole.
Na šta liči ova država? Kako vi imate pravo da bilo kom građaninu tražite bilo šta, da poštuje bilo koji zakon, kad ga vi ne poštujete i kada ga ne poštuju oni koji se nalaze na najvišim i najodgovornijim mestima?
Samo obmanjujete građane Srbije. Pokušavate prevarama da dobijete njihove glasove, računajući još kratko vreme, da biste završili ove poslove koji su ostali. Koji su to poslovi? Pa, da rasprodate ovo što je ostalo.
Ovo je tačno kada su u pitanju ove tri milijarde koje smo dobili od Međunarodnog monetarnog fonda. Vi se kao Vlada na to uopšte ne obazirete. Uslov da bi dobili je pristanak ove vlade da se proda „Telekom“, da se proda „Galenika“, 49% EPS-a i da se privatizuje Aerodrom „Nikola Tesla“. I mi smo gotovi sa državom. Mi ćemo ovde biti samo pod kirijom raznoraznih tajkuna i inostranih firmi, koje će diktirati sve ono što njima odgovara. Nikome dlaka s glave nije falila, a dokazano je da su u NIS-u izveštaji falsifikovani, da je ruska strana prevarena za sto miliona evra, a ona na to neće da pristane. Zato su podigli cene prerade i mi plaćamo najskuplji benzin u okruženju.
Zbog koga to? Zbog lopova iz Demokratske stranke. Dokle više, narode? I vi to plaćate. Zašto? Da bi par pojedinaca imalo koristi od toga. Kada ćete tu da pošaljete budžetsku inspekciju? Zašto tu Dačić ne pošalje ovu sedmu konjičku da reši taj problem? Juri ove predsednike opština po Srbiji. U redu, ako su odgovorni treba da odgovaraju, ali dajte gore u glavu one koji su najodgovorniji za to.
Ovde se pljačka pedeset, šezdeset, sto miliona evra, otima se od naroda i nikom ništa. Ali, ako treba da se preseče vodovodna cev, tu ste bez ikakvih problema brzi, da brži ne možete da budete. Važno je da se to izgovori u Skupštini Republike Srbije i odmah se šalje na teren „Vodovod“ da to isključi.
Ne služi vam to na čast, ali sam siguran, a imam i solidno iskustvo, da sve dođe na svoje mesto, dođe vreme kad moraju da se polože računi.
Gospođo Slavice, sećate se tog vremena, njih će to tek da zadesi, a onda ćemo imati prilike da onaj odbor za imunitet, kao u naše vreme, radi punom parom, mada sad ne radi. Vi ste mi obećali da ćete videti šta je sa obraćanjem Trećeg opštinskog suda kada je u pitanju Boris Tadić i njegov imunitet. Čak ste vi ovde tvrdili da voli da stane na crtu; crta je tu, ali Borisa Tadića nema. Dobro, pojaviće se on. Hvala.

Na osnovu člana 27, vezano za član 234. stav 1.
Gospođo Čomić, mislim da je trebalo da dobijemo mnogo potpunija obaveštenja, vezano za predloge ova dva zakona, odnosno za garancije koje treba da da Republika Srbija, zato što je za puteve vezan izuzetno veliki kriminal, i to još odmah na početku, od 2001. godine. Tada je to bilo javno preduzeće, odnosno Direkcija za puteve.
Pouzdano znam da je do juna meseca 2001. godine sve poslove koje je obavila Direkcija za puteve obavila na nezakonit način. U Direkciji za puteve postojao je savet Direkcije za puteve i ni jedan jedini posao nije mogao da bude dodeljen bilo kome bez licitacije, niti je mogao da odluči direktor ukoliko je iznos bio veći od 800.000 dinara. Znači, punih šest meseci Direkcija za puteve je radila mimo zakona, takođe na osnovu Zakona o putevima, odnosno na osnovu nekih izmena koje su bile predložene i usvojene, da nijedan posao na putevima ne može da bude dodeljen bez licitacije.
Da vas podsetim, gospođo Čomić, da su odmah po dolasku DOS-a na vlast asfaltiranje, odnosno poslove u putnoj privredi počeli da dobijaju istaknuti Surčinci, pre svega Ljubiša Buha Čume, koji je u to vreme uvezao mašine za asfaltiranje bez carine. Kada smo postavili pitanje u Skupštini…

Član 101: „Ukoliko se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku iz druge poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime i funkciju“, to nije, ali ovo jeste: „odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, narodni poslanik na koga se izlaganje odnosi ima pravo na repliku“.

Član 104. Gospođo Čomić, vi stvarno grubo zloupotrebljavate vaše diskreciono pravo i kršite…

Dame i gospodo narodni poslanici, više bih voleo, gospodine Novakoviću, da je, trenutno samo, gospođa Slavica na tom mestu, zato što bi pitanje, pre svega, trebalo da bude upućeno njoj. Prvo i osnovno, postavljam jedno pitanje – kada ćete dati odgovore na dosadašnja pitanja koja sam postavio? Ima tu nekih težih i nekih lakših pitanja, ali vi, nažalost, uopšte ne odgovarate.
Ovo postaje potpuno besmisleno, farsa. Postavio sam jednostavno pitanje, molim vas, kada ću dobiti odgovor za onu spravu koja se nalazi preko puta poslaničke grupe SRS. Ne znam šta je tu problematično? Čije je to, ko je to postavio, za šta služi, u koje svrhe? Je l' vi ne smete da dogovorite, ne znate da odgovorite? Ili je to možda nešto što ne pripada Skupštini Republike Srbije? Sada već ozbiljno sumnjam da vi krijete nešto ne samo od narodnih poslanika, nego i od građana Srbije. Mislim da je red da napokon odgovorite šta je sa time.
Postavio sam pitanje vezano za imovinu Saveza komunista. Zakonom od 2001. godine dobile su pravo tadašnje parlamentarne stranke da tu imovinu koriste. Rekao sam da ima oko 300 objekata. Jedan od tih objekata je "Ušće". Ima skoro godinu dana kako sam postavio to pitanje, a vi mi ne odgovarate. Ko koristi tu imovinu? Videli smo sa "Ušćem", to ste prodali u bescenje. Tek sada se postavlja pitanje, odnosno pokreću se neke stvari vezano za taj kriminal oko palate "Ušće".
Postavio sam mnoga druga pitanja, a vi ne dajete odgovore. Postavio bih još jedno pitanje, za koje mislim da je vrlo interesantno i prosto sam zaprepašćen da do sada niko ne reaguje na ovu situaciju u kojoj se mi nalazimo, posebno ovi preko puta, ZES.
Vi znate, gospodine Novakoviću, da se na osnovu člana 249. u Skupštini Srbije obrazuju poslaničke grupe prijateljstva. Znate i ulogu tih grupa prijateljstva. Mislim da bi vam možda taj put u Evropu bio skraćen, možda ne bi trebalo da čekate 2025. godinu, možda biste 2023. godine uspeli da budete primljeni u Evropu da postoje te grupe prijateljstva, koje bi, u skladu sa Poslovnikom i ulogom koju su imale, obezbedile Srbiji takvu mogućnost.
Mi smo jedina skupština koja u drugom mandatu 2007, 2008. i 2009. godine apsolutno ima formirane grupe prijateljstva, ali one ne funkcionišu. Ni jedna jedina grupa prijateljstva ne funkcioniše. Pre svega, tu se postavlja pitanje Odbora za inostrane poslove i gospodina Mićunovića. Dobro, razumem gospodina Mićunovića, možda nije u stanju da se bavi ovim problemima, pošto on uspostavlja dobre veze Srbije i Hrvatske. Ali, pošto on nije u stanju, onda je to zadatak i obaveza predsednika Skupštine Republike Srbije gospođe Slavice Đukić-Dejanović. Negde je zapelo. Koji je razlog? Da li neko možda insistira od Skupštine Republike Srbije da se ove grupe ne formiraju? Možda im ne odgovaraju pojedine grupe prijateljstva, zato što postoje formirane grupe prijateljstva sa nekim državama koje nisu po volji Americi. Recimo, grupa prijateljstva sa parlamentom Irana.
Mogu da verujem da je to možda razlog, jer vi znate kakva smo mi država i kako mi funkcionišemo. Jednostavno, dođe Manter i kaže - ovo može, ovo ne može, ovo će malo da sačeka. Vi postupate sa nalozima američkog ambasadora, engleskog, a verovatno još nekih, ali nam onda recite što se bavimo nekim poslovima ako su oni potpuno besmisleni.
Posebno je pitanje sada za šta će nama ovaj poslovnik. Kako vi obavezujete nas da poštujemo Poslovnik, a ne poštujete ga vi? Vi ste pravnik, znate da postoje te uzajamne obaveze i da to ima smisla samo ako se sve strane u ovom parlamentu drže ovog poslovnika i poštuju ga.
Stvarno bih vas molio, pošto izgleda da urgencija gospođe Slavice Đukić-Dejanović nije urodila plodom, da vi pokušate svojim autoritetom kod službe da izdejstvujete da ja napokon dobijem odgovor na pitanje, bar na ovo vezano za onu spravu gore, tj. šta je ono gore na balkonu.