Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, nažalost, ovde nije predsednik Administrativnog odbora, zato što pitanje koje želim da uputim ima velike veze s Administrativnim odborom, ali postavljam vama pitanje, kao predsedniku Skupštine – da li u ovoj državi postoje građani prvog i drugog reda, da li postoje nedodirljivi građani i kakva je razlika između onih ljudi koji imaju imunitet, o čijem imunitetu raspravlja Administrativni odbor, i ljudi o kojima Administrativni odbor uopšte ne raspravlja, odnosno to ne stavlja na dnevni red?
U kakvoj mi to državi živimo? Ko daje pravo bilo kom pojedincu da nekoga izuzima iz zakona ili obaveza na koje bi trebalo da odgovaraju?
Kao predsednik Skupštine bi o tome trebalo da povedete računa, između ostalog, zato što ste i sami bili žrtva političkog progona DS-a, odnosno tadašnjeg DOS-a, 2003. godine. Siguran sam da niste zaboravili kada su tražili da se i vama, kao i meni, skine imunitet za, nadam se, navodna krivična dela koja ste počinili. U mom slučaju, to je sud potvrdio. Kada se stvari promene, kada dođe neko drugi pod udar, nema nijednog jedinog slova. Ništa se ne dešava.
Ovde imam dokaz. Pre početka ročišta, predsednik veća konstatuje da je združio krivične spise predmeta K broj 854/08 i da je u istom konstatovao da je postupajući sudija uputio tri urgencije i jedan dopis Narodnoj skupštini Republike Srbije, s napomenom da se pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu vodi krivični postupak protiv okrivljenog Borisa Tadića, zbog krivičnog dela klevete iz člana 171. stav 2, u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, i da do dana današnjeg Administrativni odbor nikada nije odlučivao.
Vi opominjete poslanike SRS-a, navodno, zato što je neko učinio nešto što je mimo Poslovnika, isključujete nas sa sednice, a šef Poslaničke grupe ZES jednu od najgrubljih psovki u srpskom jeziku upućuje drugom šefu poslaničke grupe i vi ne nalazite za shodno ni da je opomenete.
Ali, ovde se postavlja pitanje – da li vi štitite Borisa Tadića i time priznajete da je izrekao klevetu? Zašto to radite?
Boris Tadić je čovek koji voli da izađe na crtu. Bar se tako hvalio. Pozivam ga na crtu, da kaže to što je imao hrabrosti da izjavi na televiziji u vreme predizborne kampanje – da o tome odluči sud, da li je slagao ili nije, da li je izrekao klevetu ili nije.
Zašto se krije iza Administrativnog odbora i iza Skupštine Republike Srbije? Gde je taj Boris Tadić? Bar sada, gospodine Mićunoviću, nemamo onaj zakon o zaštiti lika i dela njegovog. Zašto Boris Tadić, koji je imao mogućnosti da se od vas nauči nekim demokratskim principima, ne postupa po tim demokratskim principima? Što se ne ugleda na predsednika Republike Italije, gospodina Berluskonija? On malo-malo, pa ode na sud, ne poziva se na imunitet. Ako je imao hrabrosti da izađe pred građane Srbije u predizbornoj kampanji, na tri dana pred izbore, da izrekne to što je rekao, što se ne pojavi na sudu?
(Predsednik: Vreme.)
Vreme će pokazati da je Boris Tadić izrekao klevetu, da je slagao, a ovo je važno da i građani Srbije vide kako se ponašate, i postavljam vam pitanje …
(Isključen je mikrofon.)