Postavio bih pitanje šta je sa ministrom, mislim da bi bilo red da ministar prisustvuje, zamolio bih ako možemo da sačekamo. Što se tiče ovog ozbiljnog pitanja koje je pre svega pred Srbijom vezano za posledice odluke o ukidanju služenja vojnog roka, odnosno profesionalizacije naše vojske, ovo pitanje nije prvi put postavljeno u istoriji Srbije i njene vojske.
U raznim istorijskim trenucima ovo se pitanje postavljalo, razmatralo, ali ne bi bilo loše da se podsetimo malo istorije, istorijata srpske vojske. Kažu oni koji ne slušaju učiteljicu života da kasnije se susreću sa tim problemom, a očigledno da ono što je izneo ministar odbrane vezano za istorijat srpske vojske da je bilo tendenciozno i da su neke vrlo važne činjenice izostavljene.
Zbog poslanika i zbog građana Srbije pomenuo bih da početak stvaranja srpske vojske počinje 1804. godine, početkom Prvog srpskog ustanka, ali već 1806. godine srpski ustanici su se obratili ruskom caru za pomoć. Te godine su stigli dobrovoljci u Srbiju. Takođe, da podsetim građane i poslanike, da je posle Jedrenskog mira, Rusija postala pokrovitelj srpske autonomije. Ona od tada organizuje srpsku vojsku potpuno po uzoru na rusku vojsku.
Godine 1836. prvi put 12 srpskih mladića šalje se na školovanje za oficije u Rusiju, i kroz celu istoriju do 1918. godine u srpskoj vojsci su vršene reforme, jer je cilj bio da se dobije odgovarajuća vojska koja će uspeti da zaštiti Srbiju.
Moram da vam kažem da u tom periodu nije se prezalo da recimo ministar vojske ili javnih radova, ili građevine, kako se u to vreme zvalo, bude čak i jedan Francuz, zato što su Francuzi kada je u pitanju vojna nauka i kada je u pitanju vojska imali izuzetno zapažene rezultate.
Normalno da je bilo uticaja i drugih škola i iz Austrougarske i Pruske i da je sve to imalo jedan jedini cilj, da se dobije vojska koja će uspeti da zaštiti Srbiju i da reši onaj osnovni problem koji su Srbi imali, a to je da ujedine sve srpske teritorije koje su još uvek u određenim delovima bile pod okupacijom Turske.
Što se tiče SRS nema nikakve dileme, da li profesionalizacija ili ne. Da, mi jesmo za profesionalu vojsku, u ovim uslovima i u ovom vremenu Srbiji treba profesionalna vojska, ali bez obzira na to mi pozivamo sve one koji stasaju za vojsku da se dobrovoljno prijave da služe vojni rok i da na takav način pokažu odnos prema sopstvenoj državi.
Ali, hajde sad da na neki način sve ovo što nam se dešava razmotrimo i pogledamo da vidimo šta se krije iza ovoga? Koji su motivi ovakve reforme vojske Srbije? Znate svi da je reforma počela 2003. godine, u vreme kada je Boris Tadić bio ministar odbrane. Da vas podsetim da su tada krenuli da uništavaju sve tenkove T55, iako je SDPR imao program za obnovu, odnosno za revitalizaciju i da su za te tenkove mogle da se uzmu relativno solidne pare, umesto da idu kao staro gvožđe u Smederevo i da budu pretopljeni.
Samo da vas podsetim, promenjen je kalibar, da vas podsetim da je potpuno rashodovan protivavionski sistem tzv. "Strele", koji je odbrambeni sistem. Nije postojao nikakav razlog da se taj sistem uništi, sem što je to bila ozbiljna opasnost za one koji bi krenuli i nasrnuli.
Između ostalog, zahvaljujući tim "Strelama" američki helikopteri "Kobre" koji su bile stacionirane u Albaniji, nisu ni pokušale da prelete na našu granicu. Uvedeni su činovi po uzoru na NATO pakt i to sad sve govori o motivu koji je nedvosmislen da se Srbija uvede u NATO pakt, odnosno da postane članica NATO pakta. Ove reforme koje se vrše u vojsci, neće služiti Srbiji, one treba da služe NATO paktu, jer se striktno sprovode po njihovim zahtevima. Tu apsolutno nema ni kakve dileme.
Zašto je potrebna Srbija, odnosno srpska vojska NATO paktu, odnosno Americi? Pa, da radi prljave poslove za njih. Da ratuje ili već na otvorenim ratištima da zamenjuje američke vojnike i vojnike zapadnih zemalja. Ne mislite da oni na bilo koji način misle da uvaže ili da poštuju srpsku vojsku. Da je to tako, pokazuje šta su uradili od 2000. godine, otkad su tzv. demokratske stranke došle na vlast.
Šta je sa Generalštabom? Šta su to obnovili oni koji su zverski razorili Srbiju? Hvale se ovde da su neku školu po nekim mestima u Srbiji obnovili. Koliko je štetu pretrpela Srbija u putnoj, elektro, privrednoj infrastrukturi? Naša namenska industrija, šta su to uradili da bi pokazali da su stvarno prijatelji Srbije. Ne da nisu radili ništa, nego jasno stavljaju do znanja da će oni učiniti sve da potpuno dezintegrišu Srbiju.
Oni su prvi ušli na Kosovo i Metohiju, a između ostalog, podigli su tamo svoju bazu Bondstil. Po čijem odobrenju? Koga su pitali za to? Je l' to u skladu sa Poveljom UN? Međunarodnim pravom? Ne. Njima je cilj da se Srbija razori i oni se na tom putu neće zaustaviti, zato nam otimaju Kosovo i Metohiju, zato čine sve da polako Vojvodina krene putem secesije i pripremaju još neke krajeve.
Imate prilike i danas da pročitate u novinama, ove tri opštine na jugu Srbije. Što se tiče Raške oblasti, tu već nema nikakve dileme, šta nam se sprema. Posebno interesantno, što bi trebalo da se zna, koja je cena koju ćemo mi morati da platimo da bi naša vojska bila potpuno u skladu sa standardima NATO pakta?
Koliko je to para? Jer, da se razumemo – naša namenska industrija je bila potpuno oslonjena praktično u velikoj meri na rusku tehnologiju, odnosno rusku namensku industriju i rusko oružje.
Koliko će to koštati Srbiju? O tome niko ne razmišlja, nego ćete dovesti ljude u poziciju da jednostavno sami traže da odlaze na ratišta jer im je to jedini mogući način da zarade neki dinar. Nije to ništa čudno. Imate to i dan-danas, kada ne postoji mogućnost, kada je to čak i protivzakonito da ljudi sa ovog područja odlaze u svet na raznorazna ratišta i da ratuju za novac.
Ono što je evidentno – Amerika je stvorila politiku modernih janičara. Ali, ona je mnogo nepoštenija nego ono što je radila Turska. Oni su odvodili decu, školovali, izdržavali i od njih pravili vojnike. Ovi rade potpuno obrnuto. Sve to mi radimo, a oni će ih koristiti za njihove svrhe. Pri tom, sve vreme se priča kako NATO nema alternativu, da je to gotova stvar i da o tome više ne treba ni diskutovati.
Onda se postavlja pitanje – kako to da predstavnik izvršne vlasti bagateliše rezoluciju koju je donela Skupština Republike Srbije 2008. godine? Neću sada da ulazim u motive, jer to je potpuno bespredmetno. Rezolucija je doneta i to doneta sa 220 glasova "za". Kakvo je to bagatelisanje zakonodavne vlasti? Neće se pitati niko, mi ćemo ući u NATO pakt. To pokazuje ozbiljne probleme u Ministarstvu odbrane. Ozbiljne probleme vezane za civilnu kontrolu.
Da vas podsetim. Dana 30. 12. 2008. godine smenjen je tadašnji načelnik Generalštaba zato što je na Odboru za odbranu i bezbednost doneta odluka da je ugrožena civilna kontrola Vojske Srbije. Onda je bio načelnik Generalštaba, sada je ministar odbrane. O tome mora ozbiljno da se povede računa kada se uzmu sve izjave ministra odbrane kada je u pitanju NATO pakt.
Dajte da vidimo to pitanje – NATO nema alternativu, odnosno Evropska unija nema alternativu. Ima alternativu. Ja sam ovde pokazao početak istorije, odnosno ispričao početak istorije stvaranja srpske vojske i kad vidite to, odnosno kad čujete to onda vam je potpuno jasna situacija koja se desila kada je dolazio Džozef Bajden.
Tada su vlasti Srbije branile Bajdena od onoga što bi građani Srbije imali da mu kažu, čak su išli i tražili da zabarikadiraju svoje prozore odnosno da spuste roletne. A potpuno suprotna situacija je bila kada je dolazio ruski predsednik Medvedev, kada su sprečili narod da izađe i da pokaže svoja bratska osećanja prema ruskom narodu i prema predsedniku Medvedevu. Ali, šta je alternativa NATO paktu?
Organizacija koja je osnovana u UN, primljena je u UN 2010, osnovana 1992. godine i koja ima potpuno drugačiju politiku koja je, kada je u pitanju Srbija, potpuno odgovarajuća za Srbiju – to je ODKB. To je Odluka država o kolektivnoj bezbednosti.
Ono što je posebno za nas interesantno, to je način delovanja ODKB-a. Vidite, njihov osnovni cilj je jačanje mira i međunarodne i regionalne bezbednosti i stabilnosti. Odmah postavite pitanje – da li je to isto i u slučaju NATO pakta? Nije. NATO pakt i Amerika su od završetka Drugog svetskog rata, koliko znam, do sada izazvali oko 22 rata u svetu, na svim svetskim prostorima. Nama odgovara organizacija koja se zalaže za bezbednost i stabilnost u svetu.
Ono što je posebno za nas važno, a to je odbrana nezavisnosti, teritorijalne celovitosti i suvereniteta svake države. Postavite pitanje – da li i NATO ima iste ciljeve? Da li se i on zalaže za suverenitet svake države? Da li je NATO pakt poštovao Povelju UN 1999. godine kada je zločinački bombardovao SRJ? Nije. Ni u jednom skoro slučaju se ne vodi Poveljom UN i međunarodnim pravom. Isključivo se vodi svojim interesima.
Ono što je takođe za nas izuzetno važno je međunarodni terorizam. Verovatno je da ćemo kao država imati i veće probleme u vezi sa tim, a ODKB je to stavio kao jedan od svojih prioriteta – borba protiv terorizma. Ali, kad smo kod terorizma, hajde da malo vidimo tu jedan problem sa kojim se suočava svet. Pre svega, u ODKB-u se traži definicija terorizma, šta je terorizam i ko su teroristi. Zbog čega? Navešću vam dva primera.
Jedan Šiptar koji je emigrirao u Ameriku optužen je da je planirao terorističke akte i osuđen je u skladu sa zakonima Amerike. Tu nemam nikakve dileme, to je u redu. Ali, mnogi Šiptari su izvršili terorističke akte 1998, 1999, 2000. godine i vrše ih još uvek. Da li su oni teroristi za Ameriku? Nisu. Znate, OVK je jedno vreme bio teroristička organizacija. Čak je bio na listi američkih terorističkih organizacija.
Među njima, njihovo vođstvo – Čeku, Tači, Haradinaj, da ne nabrajam dalje, lično su vršili zločine. Odjednom su se oni pretvorili u borce za slobodu. A oni koji su branili sopstvenu zemlju, sopstveni narod, poslati su u Hag da za to odgovaraju.
Drugi primer. Čečen koji je uhapšen u Belgiji, koji je takođe planirao terorističke akte, takođe je osuđen. A Čečeni kada se suprotstavljaju u Čečeniji ili u Rusiji, kad dižu vozove, stanove ili neke druge objekte u vazduh, to su borci za slobodu. U svetu sa ovako dvostrukim aršinima koje ima NATO pakt Srbiji apsolutno nije mesto u NATO paktu.
Ono što bi trebalo naši građani posebno da znaju, u slučaju ODKB-a, po njihovom statutu, u slučaju napada na bilo koju članicu ODKB-a, sve članice će se smatrati ugrožene od strane onoga koji je napao njihovu članicu. Imate slučaj Grčke i Turske, pa se uverite koliko NATO poštuje te svoje odluke.
Ono što je posebno interesantno za nas i naše građane je to da postoji odluka da će Rusija u slučaju agresije na bilo koju članicu od strane NATO pakta aktivirati svoje nuklearne strateške snage. To suštinski omogućava sigurnost svakoj državi i svakoj članici ODKB-a.
Istakao bih još jednu stvar, vrlo problematičnu kada je u pitanju ODKB, a to je ponašanje ove skupštine. Pre skoro mesec dana, 27. oktobra, Skupština Srbije je dobila poziv od predsednika Skupštine ODKB-a, inače predsednika Ruske dume, gospodina Grizlova, da delegacija Skupštine Republike Srbije poseti Skupštinu ODKB-a.
Od poslanika Skupštine Republike Srbije to se krilo, dok mi nismo uspeli da dobijemo fotokopiju tog pisma, jer navodno nije…