Dame i gospodo narodni poslanici, imali smo priliku da već u nekoliko navrata za ovu govornicu izlaze ljudi koji se predstavljaju kao čuvari demokratije, parlamentarizma, budućnosti ove države i veruju da su oni ti koji imaju sertifikat da određuju ko je ovde demokrata, ko je dobar za ovu državu, a ko loš.
Gospodin Pastor je mlad čovek, ali sećam se partije Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara sa početka 90-ih godina. Recimo, ta partija je u to vreme nastupala sa tri čelnika, jedan je bio Andraš Agošton, koji je u to vreme bio predsednik te stranke, Jožef Kasa, gospodin Pal Šandor. Čak su bili u ovoj skupštini zajedno kao poslanici.
Nedugo posle toga nastupila je svađa unutar Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i krenule su nimalo demokratske optužbe na račun čelnika te stranke.
Dobro se sećam kada je Andraš Agošton optuživao Jožefa Kasu kao diktatora, kao čoveka koji gazi demokratsku proceduru, čak su tu upotrebljavane jako teške reči po pitanju nekih kvalifikacija vezano za Jožefa Kasu, zloupotrebu njegovog položaja i otuđenje velike imovine u vlasništvu Republike Srbije, odnosno SO Subotica.
Koliko mogu da se setim u pitanju je bilo, recimo, samo 17.000 kvadratnih metara građevinskog zemljišta koje je Jožef Kasa sebi i svojoj porodici, ćerki u najvećoj meri, obezbedio sa mesta predsednika opštine Subotica.
Kasnije se to nastavilo sa Ištvanom Išpanovićem i drugim čelnicima Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara u Subotici koji su neprimereno zloupotrebljavali službeni položaj, koristili ga u lične svrhe.
Dolazi gospodin Pastor da nam ovde objašnjava da oni nisu hteli da učestvuju iz tih i tih razloga, jer oni smatraju da predstavnici stranke, koji su na prethodnim izborima dobili milion i 200 hiljada glasova, nisu ono što bi odgovaralo Srbiji ili što bi, po njegovom mišljenju, trebalo da budu na čelnim funkcijama onih institucija koje bi trebalo da odigraju značajnu ulogu u ovom periodu.
Gospodine Pastor, vaše je pravo da učestvujete ili ne učestvujete. Eventualno da vam je neko sprečio to pravo, kao što ste, recimo, vi sprečili u Subotici pripadnicima nacionalnih manjina da učestvuju u savetima za nacionalne manjine, onda bih razumeo vašu potrebu da to ovde ističete, da spočitavate i to bi bilo potpuno u redu.
Ne razumem vas da to što, kao pripadnik jedne stranke koja, između ostalog, pripada stranci nacionalnih manjina, ovde određujete ko je demokrata, ko nije demokrata, ko je u demokratskom bloku, ko nije u demokratskom bloku.
Molim vas samo da se vratite par dana unazad, da se setite, mislim da to ne bi trebalo da predstavlja veliki napor, šta su oni jedni o drugima rekli, posebno što sam se uvek slagao što su, u vreme dok su jedni o drugima iznosili istinu, govorili ono što misle i što je trebalo da kažu kako bi obavestili građane Srbije.
Vi sada takve ljude koji su to uradili nazivate demokratama, za vas je to izuzetno značajno i vi se zbog tog razloga vraćate u rad skupštinskih odbora. Predložićete članove, pretpostavljam da ćete predložiti potpredsednika itd. Ne sporim da je to vaše pravo, ali su vam razlozi jako, jako loši.

U pravu ste vi, gospodine Pastor, da na dnevnom redu nije kriminal. Ne samo Jožefa Kase nego mnogih iz tog tzv. demokratskog bloka, ali doći će i to na dnevni red.
Hteo sam samo da vam ukažem na deo diskusije koji je bio vezan za SRS.
Kada već govorite o SRS i njenom profilu, hteo bih da vas podsetim da je 93. godine, posle decembarskih izbora 1992. godine, u redovima SRS, odnosno u redovima poslaničke grupe SRS sedela i gospođa Elvira Fekete, kao što i danas u redovima SRS sedi gospodin Oto Kišmarton, kao i predstavnici drugih nacionalnih manjina.
SRS je stranka koja po svom profilu, po svojoj orijentaciji, daje šansu svim građanima Srbije, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo kakvu drugu pripadnost, da kao članovi stranke izraze sve svoje težnje i da u okviru SRS mogu da se bore za one interese za koje smatraju da će biti i njihovi, i građana Srbije.
Kada vi kao politička stranka u svojim redovima procentualno budete imali pripadnike članova drugih nacija toliko koliko ima SRS, onda ćete postići nešto što je vredno poštovanja.

Dame i gospodo narodni poslanici, prosto je bilo teško izdvojiti iz rasprave, koju ste vodili sa DSS-om ili u uzajamnoj raspravi, čije su optužbe bile teže. Ono što je osnovno, bile su sve istinite.
Čini mi se da od jedne izjave bi moglo da se krene da bi se pokazala suština stvari, da biste se prikazali i vi iz DS-a i ovi iz DSS-a, koji izgleda da su izgubili hulahopke, ili im izgleda niste vratili pa se ne pojavljuju ovde u sali. Neću reći koji je to poslanik rekao, on će se verovatno prepoznati, ali da vam pročitam iz stenograma šta ste rekli za DSS.
''Ako ste primetili, jedina stranka u Srbiji koja nema svoju ideologiju i identitet je DSS. Nijedna stranka u ovom parlamentu ne može baš sa svima. Postoji samo jedna stranka u Srbiji koja može sa svima, samo da bude na vlasti, to je DSS.''
Dobro, ako je problem u njima što mogu sa svima, kako to vi prelazite preko toga i vi pokazujete da i vi možete sa njima, odnosno da možete sa svima. Nije to uopšte čudno.
Pre nego što je stigao zahtev za razrešenje gospodina Tomislava Nikolića pitali su me šta mislim da li postoji mogućnost da se DS i DSS dogovore.
Iskreno sam rekao - ako bih vodio računa o tome šta bi bilo najbolje za SRS, voleo bih da ih Bog kazni i da nađu mogućnost da se dogovore.
Ali, verujte, iskopali su toliko duboke rovove, godinama ih kopaju, da prosto ne verujem da može doći trenutak da će preći preko svega i da će se dogovoriti.
Na sreću građana Srbije, vi ste ipak uspeli da se dogovorite, jer ste apsolutno isti, potičete iz istog gnezda. Doduše, neki su ranije, neki kasnije krenuli da izlaze, da izleću iz tog gnezda. Nekima izgleda krila u to vreme nisu baš ojačala pa su padali, a posledice se vide i dan-danas. Činjenica je da ste svi potekli iz DS-a.
Prvi nesporazum u DS, ovo vas podsećam, da podsetim građane Srbije na ovih proteklih 15 ili 17 godina, da znaju s kim imaju posla, izbio je u vašem gnezdu 1992. godine kada su raspisani savezni izbori.
Tada je jedan deo DS pristao da ide na savezne izbore, drugi deo nije, pa zato što se nisu slagali osnovali su svoju poslaničku grupu. Pa 96. godine jedan deo DS je učestvovao u Koaliciji Zajedno, DSS nije u tome učestvovala.
Tek posle 10 godina, 2000. godine, zahvaljujući Amerikancima, ujedinili ste se ili ponovo vratili u isto jato, kako bi ostvarili interese onih koji nisu to mogli da učine – bombardovanjem.
Da vas podsetim, odmah posle tog povratka u jato došli ste u Skupštinu Srbije, gde ste na osnovu snage koju ste pretpostavljali da imaju i jedna i druga stranka, odnosno DS i DSS.
Posle vrlo kratkog vremena ministri iz DSS izašli su iz Vlade Zorana Đinđića. Oni su tada tvrdili da to rade zbog kriminala, zbog haosa koji je nastao u državi.
Zbog toga ste vi isterali 54, čini mi se, poslanika DS iz Narodne skupštine Republike Srbije. Cela Evropa je morala da ustane da bi to nasilje u Parlamentu sprečila i da bi vratili poslanike DS u Parlament.
Sećate li se hapšenja Momčila Perišića. Da vas podsetim, nije to bilo tako davno. Tada kada je uhapšen Momčilo Perišić, zato što je predavao tajna dokumenta Džonu Nejboru, održan je jedan sastanak kod Vojislava Koštunice, tadašnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije.
Sećate se usplahirenih lica i Zorana Đinđića i ostalih predstavnika tadašnjeg DOS-a koji su došli u Palatu federacije i kada je Đinđić upitao Vojislava Koštunicu, jer je bilo rečeno da će imati prilike da vide sate i sate video-materijala koji je snimljen prilikom izdaje, odnosno špijuniranja u korist nekih stranih sila, pa kada ga je pitao Zoran Đinđić - znači, ima tu i mene, kaže - nema na prvih 34 minuta, a sve drugo vreme izgleda ne samo Zoran Đinđić nego mnogi od vas su bili tu.
Posle toga došlo je do ubistva Momira Gavrilovića. Zar ste zaboravili kako ste jedni druge optuživali, ko je koga ubio i zbog čega je ubijen Momir Gavrilović. Kako to da tako brzo zaboravljate tako važne i tako teške stvari? Zar ste zaboravili kada ste optuživali DS da su organizovani centri u državi, koji jedino za cilj imaju da prisluškuju predsednika Savezne Republike Jugoslavije, Vojislava Koštunicu?
Zar ste zaboravili izbore za predsednika Srbije 2002. godine? Tada je došlo do vrhunca razumevanja i saradnje između DS i DSS. Sećate li se mitinga na Trgu Republike i govora Zorana Đinđića? Sećate li se, gospodo, koga je to Zoran Đinđić nazvao trutom? Jeste li zaboravili to? Gde je sad trut? Izgleda da ste mu skinuli hulahopke, pa je postao radilica. Sada trut radi. Odgovara vam. Kako to da tako brzo zaboravljate i verujete da građani Srbije ne pamte sve ono što ste radili do tada?
A onda je došlo do ubistva Zorana Đinđića, do vanrednog stanja, 13.000 ljudi je uhapšeno. Od tog broja ne znam da li je bilo ko procesuiran. Milione će država Srbija morati da isplati svima onima koji su mimo zakona uhapšeni. Tada ste uhapsili i Bulatovića, i Acu Tomića.
Gospodo, gospodin Bulatović će ostati sa vama u ovoj vladi. Ne znam kako možete preko toga da pređete, i vi, a ne znam kako mogu da pređu i oni, ili su one uzajamne optužbe o umešanosti u ubistvo Zorana Đinđića i s jedne i s druge strane na neki način istinite.
Zar ste zaboravili izjavu sadašnjeg tehničkog sekretara Vlade, Dejana Mihajlova, koji je prozvao kompletan vrh DS-a i optužio ih da su umešani u ubistvo premijera Zorana Đinđića? Kako možete da pređete preko toga, ili on stvarno zna nešto što mi ne znamo, a ovaj sud, koji je bio zadužen da to ustanovi, nije uradio.
Kako to da prelazite preko činjenica koje su izrečene u toku rasprave kada je bio na dnevnom redu izbor predsednika Skupštine? Ovde vam je vrlo precizno, nedvosmisleno rečeno da razlog zbog čega DSS neće u koaliciju sa vama, strah za to što postoji opravdana sumnja i bojazan da ste vi izdajnici, da je Boris Tadić izdajnik i da zato ne mogu sa vama u vladu. To ste ih i pitali sa govornice i oni su vam to potvrdili. Kako i vi i oni posle svega možete da dođete do dogovora i da budete u istoj vladi? Postoji samo jedan jedini odgovor: vi, nažalost, nemate morala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, prekršili ste član 100. Poslovnika, koji u 2. stavu kaže da su narodni poslanici dužni da se jedni drugima obraćaju sa uvažavanjem. Dok je za govornicom bio poslanik SRS, gospodin Slaviša Topalović, vi ste pokušavali da upozorenja sa vašeg mesta činite neformalno, da ga zovete "Slaviša".
Vi ste dužni da se sa poštovanjem prema svakom poslaniku ophodite. Znam da to nije bilo iz želje da na bilo koji način uvredite gospodina Slavišu Topalovića, ali bih vas molio, zbog vas, jer ne zaboravite, ovi koji su se sada sastavili, sve što budete uradili mimo Poslovnika ili kod njih da mogućnost da vam to prebace, učiniće vrlo brzo.
Molio bih vas da se ipak ponašate kao što se ponašala gospođa Borka Vučić, sa koliko je ona šarma, takta, dostojanstva, vodila izuzetno tešku sednicu, a da ni jednog jedinog momenta nije ugrozila pravo nijednog poslanika, niti ga uvredila ili omalovažila.
Posle toga je takav način vođenja sednice preuzeo gospodin Tomislav Nikolić, pa bih vas molio da na isti način i vi završite ovu sednicu.

Gospodine predsedavajući, ne znam koliko će vama vremena trebati da se naviknete na novu ulogu.
Ovde nisu vaši najamni radnici itd, ovo su poslanici Skupštine Srbije i ipak ćete morati da se ponašate u skladu sa Poslovnikom. Nijednog momenta ne sumnjam u vaše dobre namere, ali to nije opravdanje ukoliko izlazite iz granica ovog poslovnika.

Gospodo narodni poslanici, gospodine Mihajloviću, razumem što ste vi takvo pitanje postavljali na početku, odnosno prilikom zakazivanja Skupštine, na kojoj je trebalo da bude izabran Tomislav Nikolić za predsednika Skupštine. Razumem i pitanja mnogih građana Srbije zašto, pored dogovora za formiranje Skupštine, nije usledio i dogovor oko formiranja Vlade.
Da li postoji bolji razlog i za vas i za Srbiju nego što ga je pružila DSS? Mi sa tako neozbiljnom i nemoralnom strankom nismo ni pomišljali da uđemo u dogovore oko formiranja Vlade.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram Poslovnik, član 90. stav 5 – predlozi da se pojedine tačke dnevnog reda prošire.

Uvažavajući želju mnogih poslanika, posebno poslanika koji su u vreme dok smo birali predsednika Skupštine bili parlamentarna manjina i njihovih zahteva da se nastavi 2. tačka dnevnog reda konstitutivne sednice, iako je ona praktično bila završena, a to je bio izbor našeg pregovaračkog tima, veliki broj predstavnika Demokratske stranke i drugih stranaka izašao je sa zahtevom da se otvori rasprava o izveštaju našeg pregovaračkog tima. Normalno, iako smo bili većina, mi smo shvatili te razloge, jer i mi smo zahtevali da se Narodnoj skupštini Republike Srbije podnese taj izveštaj zato što mislimo da je Srbija u izuzetno teškoj situaciji, da parlament treba o tome da dobije informaciju, s obzirom da do tada Skupština nije bila ni konstituisana, da da smernice i uputstva kako će naš tim nastupati u sledećem periodu.

Posebno je bilo potrebno da se ta tačka dnevnog reda stavi na prvu narednu sednicu Skupštine Republike Srbije zato što je savetnik predsednika Srbije Borisa Tadića, gospodin Leon Kojen, dao ostavku na mesto savetnika i u javnosti, koliko smo mogli da razumemo, nedvosmisleno izrazio ne samo protest, nego i sumnju da se iza njegovih leđa, bez toga da ga je predsednik obavestio, članovi njegovog kabineta dogovaraju sa nekim i da o tome nikoga ne obaveštavaju a da ti pregovori ili dogovori mogu biti izuzetno štetni za Srbiju.

Ono što je bilo posebno zabrinjavajuće, to je da je jedan od razloga koji je vodio Demokratsku stranku Srbije da na neki način ne prekine pregovore, ali da u pregovorima sa Demokratskom strankom bude mnogo opreznija, odnosno da se kod njih pojavio opravdan strah, s obzirom na neke ranije stvari koje su se dešavale, vezano za predsednika Borisa Tadića. Recimo, sećate se one velike magle u Skoplju, kada se, slučajno ili ne, sreo sa Agimom Čekuom. Pa onda, pregovori sa Austrijancima. I normalno, razumem Demokratsku stranku Srbije da je, pogotovo posle traženja da budu apsolutno kontrolori svih ministarstava sile, odnosno obaveštajnih službi, to možda veliki problem za Srbiju.

Uvažavajući sve razloge i Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, mi smo još 9. maja (nemojte da mislite da je ovo bilo kakva opstrukcija) zatražili da se, na osnovu člana 114a. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, uvrsti u dnevni red predlog izveštaja Pregovaračkog tima, vezano za pregovore povodom plana Martija Ahtisarija.

Ne znam kako je moguće da u ovom obaveštenju o prispelim aktima nema predloga Srpske radikalne stranke. Stvarno ne razumem. Predali smo ovo 9. maja, tog akta tema zavedenog u ovom obaveštenju koje dobijaju svi narodni poslanici. Ima od 11. maja - predlog kandidata za predsednika Republike Srbije, predlog da se razreši dužnosti predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, ali nema ovoga od 9. maja. Ne želim da verujem da je u pitanju namerna greška, da je neko namerno hteo da skloni ovako važnu stvar, posebno uvažavajući situaciju u momentu kada je ovo predavano, kada ste vi bili parlamentarna manjina.

Tražim od vas, predsedniče, da se ova tačka uvrsti u dnevni red.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja uvažavam sve poslanike u ovoj skupštini, njih je birao narod i oni imaju pravo da iznose svoje stavove i svoje političke poglede, i tu nema nikakvih problema. Međutim, postoji i obaveza svih građana Srbije da poštuju zakon i propise. Posebno bi to trebalo da rade poslanici, da ne kažem i šefovi odborničkih grupa, odnosno predsednici stranaka. To im ipak daje određenu moralnu težinu da, kao ljudi koji bi trebalo da budu odgovorni, rade u skladu sa zakonom.
Kod gospodina Čedomira Jovanovića postoji jedan problem. On bi prvo morao da uradi neke stvari, pa tek posle toga da izlazi za govornicu Skupštine Srbije. Vi znate da ste morali Odboru za sprečavanje sukoba interesa da prijavite izvore finansiranja svoje kampanje. Neću ovde nijednog momenta da posumnjam da te pare nisu legalne. Ne daj bože da su iz nekih kriminalnih ili nekih drugih izvora. Duboko verujem da je gospodin Čedomir Jovanović sve te pare stekao. Nisu one male, da se razumemo, ali ako je mogao gospodin Đelić za ovo kratko vreme 11 miliona evra, zašto ne bi mogao i Čedomir Jovanović.
Gospodine Jovanoviću, na sunce sa izvorima koji su vas finansirali. Recite građanima Srbije odakle vam 60 ili 70 miliona za proteklu kampanju, pa onda prozovite bilo koga. Do tada ćutite, gospodine Jovanoviću.
Razumem da vi ovde govorite o određenim sistemima vrednosti kao čuvar vatre, kao čuvar demokratije, pa ko ima veće pravo od vas da govori o tom pitanju.
Vi ste čovek koji je u toj oblasti najpozvaniji. Nekoliko kurseva je završio kada je u pitanju demokratija. Prvi kurs u Šilerovoj, danima ga je izučavao. Normalno, posle toga se ide na onaj viši, a to je Surčin; tu su stvari potpuno jasne, pa za Čedom Jovanovićem je celo preduzeće "Beograd put", sa merdevinama, kompresorima, i gde god pređe ulicu oni naprave zebru.
Kako neko uopšte ima pravo da posumnja u Čedomira Jovanovića i u njegove namere da ovoj zemlji donese nešto dobro? Gospodin Čedomir je od 5. oktobra možda najveća žrtva te demokratije, odmah mu je džip otišao u vazduh. Ali od koga, gospodine Jovanoviću, da li od one prethodne vlasti, nenarodnog režima? Ne, nego od onih sa kojima ste 5. oktobra palili Skupštinu.

Gospodine Čanak, samo kratko. Kad god bi Hrvati dali bilo kom predstavniku Srbije 12 poena, ja mislim da niko, i da je bio, od strane Srba ne bi dao ni jedan jedini poen.
Ali, nisam se javio zbog gospodina Čanka, nego zbog gospodina Aligrudića, koji je otišao... A, tu je. Gospodine Aligrudiću, vi ste citirali sami sebe, ali ja ću vam citirati nekoga ko vam je odgovorio te noći u Skupštini. Neću reći ko je taj poslanik. Rekao je posle vašeg govora: "Gospodine Aligrudiću, vidi se da ulazite u jedan potpuno jasan način govora, koji pokazuje na koju stranu ste vi nepovratno krenuli. (Aplauz od strane DS-a.) Vi pokušavate da budete veći katolik od pape, ali to ne biva. Teško ćete vi biti gori od radikala, samo ćete propasti, ali to nije moja stvar. Vaše odluke su vaša odgovornost.
Želim nešto ovde da vam kažem, što ne može da me ostavi bez odgovora, gospodine Aligrudiću. Da li ste vi svesni da nas optužujete za izdaju? (Odgovor poslanika Aligrudića sa mesta - da.) Dakle, gospodine Aligrudiću, potvrđujete danas da smo mi, dakle, DSS nas je, odnosno ovlašćeni predstavnik u parlamentu je proglasio Demokratsku stranku izdajničkom strankom. (Uzvici od strane radikala - jeste.) Dakle, potvrđuje gospodin Aligrudić, Demokratska stranka Srbije od svog ovlašćenog predstavnika u parlamentu je proglasila DS izdajničkom strankom. Naravno, nije prvi put gospodine Aligrudiću."
Reći ću vam šta je politička nedoslednost, a videćete knjigu koja je prilično velika i debela. "Reći ću vam šta je politička nedoslednost, a videćete kada bude bilo glasanje za predsednika parlamenta. Ta knjiga se zove 'Politički ortakluk kurve Del Ponte i kurve del Koštunice'." Imate li sada nešto protiv naslova, gospodine Petroviću?

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, kažete da se zalažete za neke vrednosti, evropske vrednosti koje su uspostavljene u Evropi. Između ostalog, te vrednosti podrazumevaju pravo političkih stranaka da se zalažu za svoj program i politiku, ali i pravo da se zalažu protiv programa  i politike drugih političkih stranaka jer, u suprotnom, bili bi u jednoj jedinoj stranci.

Morate razumeti jedno, da se Srpska radikalna stranka prvenstveno zalaže za interes sopstvenog naroda i države i da interesi Evrope i vrednosti za koje se zalaže Evropa nisu uvek interes naše države i našeg naroda; često se jednostrano zalažu za neke stvari koje nisu iste kada su oni u pitanju, čak nanose i vama štetu. Evo, reći ću vam samo ovo što se dogodilo u poslednja dva dana.

Visoki predstavnik Evropske unije Havijer Solana založio se da kontrola nad službama bezbednosti pripadne predsedniku Republike. Prosto je neverovatno da se jedan tako visoki predstavnik iz Evropske unije, koji bi trebalo da bude nosilac progresa i demokratije, zalaže za nešto što je potpuno retrogradno. On se zalaže da izvršna vlast dobije pravo da kontroliše službe bezbednosti.

Valjda je dostignuće demokratije civilna kontrola tih službi, s obzirom na značaj i snagu koju imaju. Valjda bi trebalo da se Havijer Solana založi da Parlament Srbije dobije to pravo da kontroliše i vojne i policijske obaveštajne službe. Ako su to vrednosti Evrope, očekujem da će Havijer Solana uputiti poruku francuskom narodu, s obzirom na to da su dobili novog predsednika, i da će tražiti od Francuza da Nikola Sarkozi dobije pravo da kontroliše službe bezbednosti u Francuskoj.

Nadam se da će Srpski parlament, u skladu sa demokratskim tradicijama, tražiti pravo da kontroliše te službe, jer to je demokratija za koju se zalaže Srpska radikalna stranka.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi istine, poslanik je dužan, po članu 104, da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine, jer ova skupština je bila i pre nas, biće i posle nas. Stvarno moramo da vodimo računa o nekim stvarima.
Prethodni govornik je ovde izneo neke neistine. Neistine koje, nažalost, nisu dobre po Demokratsku stranku.
Moram da vas obavestim da je praksa izbora potpredsednika u Skupštini Srbije, od prvog dana od kako je uspostavljena višestranačka skupština, vi ste mladi ali pretpostavljam da ima među vama onih koji se sećaju jednog od prvih potpredsednika, Borivoja Petrovića iz Kragujevca, koji je bio izabran na listi grupe građana, bila ista i 1994. i 1997; menjale su se političke stranke, menjao se sastav Skupštine, sve dok nisu došli oslobodioci, dok nisu došle prave demokrate.
Godine 2001. vi niste hteli da, po proceduri koja je do tada postojala, date Srpskoj radikalnoj stranci pravo da ima svog potpredsednika. U znak protesta, SRS je izašla iz svih odbora i sve do novih izbora 2003. godine nismo učestvovali ni u jednom odboru. Prema tome, kada govorite sa govornice, morate ili da znate činjenice, ili da ne obmanjujete poslanike.

Pošto je gospodin Ristić, između ostalog, pozvao ljude koji se bave politikom da pomognu onima koji ne znaju ili su neobavešteni, ja sam se osetio prozvanim da pomognem gospodinu Ristiću da sazna neke stvari kada je u pitanju Srpska radikalna stranka. Pročitaću vam neke stvari iz programske deklaracije SRS iz 1991. godine. Mislim da će vam pomoći da steknete malo širi uvid kada je u pitanju SRS.
Evo, kaže: «Srpska radikalna stranka, delujući kao izrazito demokratska politička organizacija u uslovima višepartijskog sistema i opredeljujući se isključivo za miroljubive metode političke borbe, objavljuje srpstvu i celom svetu da su naši osnovni politički ciljevi obnavljanje slobodne, nezavisne i demokratske srpske države na Balkanu, uspostavljanje parlamentarne demokratije, u kojoj će narod, preko svojih slobodno i trajno izabranih predstavnika» itd. itd.
Prema tome, gospodine Ristiću, kada izađete i pokušavate da steknete simpatije kod biračkog tela kome se obraćate, nemojte da se služite neistinama, jer to će vam se kad tad vratiti kao bumerang.
Ne pamti se vreme od 5. oktobra, to sve vreme pokušavam da vam objasnim, ni po čemu dobrom, nego po stvarima koje ste uradili i kojima ste unazadili ovu Srbiju. Budite zadovoljni što je napokon Parlament Srbije dobio pravog predstavnika demokratske političke stranke, Srpske radikalne stranke, i vidite kako imate mogućnosti da bez ikakvih problema iznosite svoje stavove, svoja mišljenja, da pokušavate da vršite opstrukcije, što je vaše legitimno pravo.
Nemamo mi ništa protiv toga, vama nije u interesu da se tok sednice odvija na način na koji se odvija. Mi smo na to spremni, koristimo svoje pravo u skladu sa Poslovnikom. Za razliku od vas, ne kažnjavamo, ne izbacujemo poslanike iz sale. Vi ste to sve radili, na dan, dva, mesec dana, nekoliko meseci, stotine hiljada dinara ste uzeli od poslanika, zato što ste ih kažnjavali jer nisu govorili onako kako vi hoćete i ponašali se onako kako vi hoćete.
Mi smo smatrali i tada da je to naše legitimno pravo, kao što i danas smatramo da je ovo vaše legitimno pravo, ali nije pravo da ne iznosite neistinu. To su već stvari koje se kose i sa moralom i sa Poslovnikom.

Gospodine Ristiću, sva obećanja koja sam vam dao u prethodnom izlaganju stoje. Obećavam još nešto, ukoliko to bude zavisilo od nas, koliko god bude trajao saziv ovoga parlamenta on će imati 250 poslanika i nijednog više. U vreme kada ste vi bili predsednik Administrativnog odbora bilo ih je 308.
Od vas Srbija očekuje samo jednu, prostu stvar, da objasnite kako je moguće da u vreme dok je na vlasti bio DOS, odnosno Demokratska stranka, ovaj parlament ima 308 poslanika?
Kako je bilo moguće da poslanici koji su pismeno podneli ostavku na poslanička mesta ostanu poslanici? Možda su oni mogli da budu u pravnoj zabludi, ali gospodin Ristić nije smeo nikako da bude u takvoj zabludi; dozvolio je da Skupština Srbije dosta dugo funkcioniše sa 308 poslanika, sve do momenta dok vam Zapadna Evropa, ona u koju se vi zaklinjete, nije naredila da vratite poslanike Demokratske stranke Srbije u Parlament.
Da iskoristim priliku da i gospođi Pešić odgovorim na pitanje koje je ovde postavila.
Što se tiče programa i politike Srpske radikalne stranke, vezano za srpsku državu, gospođo Pešić, nemojte da sumnjate, imali ste prilike da vidite, ako ste gledali svedočenje Vojislava Šešelja u Hagu, da što se tiče zalaganja SRS za veliku Srbiju, mi od toga nikada nećemo odustati. Dokle god postoji SRS, mi ćemo se zalagati za veliku Srbiju.
Za razliku od vas, gospođo Pešić, postoje i političke stranke i ljudi u svetu koji prihvataju, smatraju da je to naše legitimno pravo, i nas kao stranke i kao naroda.
Između ostalog, da vas informišem da je 2006. godine, u januaru, u Strazburu, u Savetu Evrope usvojena Deklaracija o položaju srpskoga naroda u Republici Srpskoj Krajini pod zaštitom UN. I, da vas obavestim da jedan od poslanika iz redova DS, gospodin Dragoljub Mićunović, nije hteo da potpiše tu deklaraciju, za razliku od mnogih drugih poslanika iz drugih država koje su to uradile.
Što se tiče Srbije, meni samo ovde nije bilo jasno, kada ste rekli da ste se zalagali 1990. godine za Srbiju, niste rekli i niste objasnili za koju se Srbiju danas zalažete.
Da li se zalažete za Srbiju sa Kosovom i Metohijom ili bez Kosova i Metohije? To je ono što je izuzetno važno, ne toliko za ovaj parlament, koliko za građane Srbije, da objasnite građanima Srbije za šta se vi lično zalažete i stranka kojoj pripadate.

Gospođo Pešić, vama sam objasnio sve ono što ste me pitali, a vezano je za «veliku Srbiju» i za Srbiju, ali vi niste objasnili ili niste rekli ono što sam pitao vas. Niste, niste. Niste rekli ono što je važno za građane Srbije, za koju se vi to Srbiju danas zalažete. Da li za Srbiju sa Kosovom i Metohijom ili bez Kosova i Metohije?
To što vi pričate za šta ste se zalagali 1991. godine, to razumem, tada su vam govorili da to govorite, jer im je tada trebalo upravo to da se priznaju republike u postojećim granicama. Danas im to ne treba. Danas im treba jedinstven primer u svetu, koji se neće primenjivati ni u jednoj drugoj državi sem u Srbiji, da deo Srbije, ne tako mali deo Srbije, bude nova albanska država na Balkanu. Vi i vaša koalicija zalažete se za to.
To je ono što je najveći problem koji imamo. To je ono što je Zapad i hteo, normalno, i Agim Čeku, da dobije nekoga u Srpskom parlamentu, nekoga od srpskih stranaka ko će se zalagati za nezavisno Kosovo i Metohiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što smo mogli da utvrdimo u ova tri protekla dana je veliki žal za neuzvraćenom ljubavi DS. Tri dana mi ovde kukamo žalopojke i pozive DSS-u da se vrati.
Ako možemo da vam pomognemo, stvarno pozivamo DSS da im učini jedan korak, dobro, ne znam do kojih granica ćete ići, ali dajte, vidite da ne možemo živi da ostanemo, tri dana vas ubeđuju da se vratite u neku kohabitaciju u kojoj ste bili proteklih sedam godina.
Postoji još jedna neuzvraćena ljubav Demokratske stranke već 15 ili 17 godina, a to je Evropska unija, Zapad i te tzv. transatlantske integracije koje bi, takođe, trebalo neko da objasni, da kaže šta su to transatlantske integracije.
Vi ste imali prilike, gospodo, pazite, skoro deset godina, do 2000. godine ste ubeđivali građane Srbije kako ih uz vas čeka bolja budućnost. Treba samo srušiti režim Slobodana Miloševića i tog momenta krenuće blagostanje u Srbiji.
Kako ste samo zaboravili one reklame iz 2001. godine - šest milijardi dolara koje čekaju da krenu iz Mađarske u Srbiju, ali izgleda da ste zaboravili da objasnite građanima Srbije da ste često išli do 5. oktobra u Segedin i da su te milijarde netragom nestale.
Zašto niste, od 2000. godine od 5. oktobra, pokazali građanima Srbije te blagodeti Zapadne Evrope? Da li mislite da su građani Srbije mazohisti, da oni žele da im bude gore? Poverovali su vam, glasali za vas. Šta se desilo? Građanima Srbije je mnogo gore.
Nas upozoravate da sva geostrateška istraživanja govore u prilog tome da nema promene odnosa stanja u svetu sledećih 20 godina.
Uzmite primer Rusije. Promenilo se vreme Jeljcina i došlo vreme Putina. Evo, gospodin Dejan Mirović, koji je ekspert za to, izneo vam je malopre činjenice vezane samo za devizne rezerve. Vi već unapred znate da se te stvari neće promeniti. Kažete, zašto Rusi nisu nešto uradili sa nama, za nas? Pa, jesu. Mi imamo trgovinski sporazum koji Srbiji omogućava da svoju robu izvozi u Rusiju samo sa jednim procentom carinske evidencije.
Šta se dešava u Srbiji? Srbija je uništena od kada ste vi došli na vlast. Kako to da Hrvati i Slovenci kupuju preduzeća u Srbiji, proizvode i izvoze u Rusiju? Kako to da jedan broj preduzeća iz Zapadne Evrope otvara ovde firme samo zbog toga da bi roba koju izvoze u Rusiju (hoće, hoće, sve više ih dolazi, ali ne zbog vas, nego zbog mogućnosti koje ima Srbija, a kojima je doprinela i SRS) ušla ovde, dobila papire i odavde u Rusiju ušla kao srpska roba. Svi sa strane vide te interese sem vas.
Idite u tu Evropu, ali ona vas neće. Zašto vas nije uzela odmah 2001. godine i ostvarila ono što ste tvrdili i što ste obećavali građanima ove države?
Mi ćemo se držati naših tradicionalnih prijatelja, onih koji nas nisu bombardovali, onih koji nisu ubili malu Milicu Rakić, onih koji ne traže od nas da se odreknemo dela naše teritorije, nego zastupaju interese Srbije i po cenu da u Savetu bezbednosti ulože i veto, ukoliko bi došlo do pokušaja da SAD i Evropa pokušaju da nekom novom rezolucijom otmu Kosovo i Metohiju.