Dame i gospodo, pre nego što pređem na sam predlog Martija Ahtisarija, hteo bih da vas podsetim na doslednu nedoslednost i različite aršine koje UN primenjuju kada su Srbi u pitanju.
Postalo je pravilo da ono što važi za sve druge ne važi za Srbiju i Srbe. Da je to tako pokazuje razbijanje SFRJ, iako je izvršen zločin protiv mira od strane Amerike, Vatikana, Nemačke, Engleske i drugih zapadnih država, UN su prešle preko toga i priznale secesiju bivših republika, i to u granicama koje je ustanovio bivši komunistički diktator Josip Broz Tito i time nagradile zločin.
Podsetiću vas, 90. godine u Saboru Hrvatske, posle pobede HDZ–a, obnavlja se velikohrvatska ustaška ideja i Srbi, kao drugi konstitutivni narod, izbacuju se iz Ustava Hrvatske, a Hrvatska se ustanovljava kao država hrvatskog naroda. UN ćute.
Republika Srpska Krajina nastaje kao odgovor na otcepljenje Hrvatske i nagoveštaj novog ustaškog pogroma nad Srbima. Sam Butros Gali u svom izveštaju 15. 5. 1993. godine iznosi podatak da je iz Zagreba, Rijeke, Splita i drugih gradova proterano preko 250.000 Srba, a do 95. godine proterano je više od 500.000.
Pri tom, podatke o proteranim Srbima koji su traženi od Saveta bezbednosti, UNPROFOR–a i zemalja u koje su otišli niko nije dostavio, osim Srbije i Republike Srpske Krajine. I nikom ništa.
Ujedinjene nacije ostaju gluve, a da vas podsetim, Kofi Anan u to vreme bio je zadužen od generalnog sekretara UN za mirovne operacije u svetu i odlično je bio upoznat sa situacijom u Republici Hrvatskoj i garantovao Krajini da će biti zaštićena od UN. Godine 1995, u dve zločinačke akcije hrvatske vojske, "Bljesak" i "Oluja", uz odlučujuću pomoć Amerike, izvršeno je najveće etničko čišćenje u Evropi posle Drugog svetskog rata. Republika Srpska Krajina je okupirana, iako je bila pod zaštitom UN, i tom prilikom je proterano preko 500.000 Srba. Setite se samo slike tadašnjeg američkog ambasadora u Zagrebu Pitera Galbrajta na ustaškom tenku.
Do danas, u okupiranu Republiku Srpsku Krajinu i Hrvatsku vratilo se manje od pet posto izgnanih, a one koji se vrate i danas ubijaju i šikaniraju. Godine 1996. Dejtonskim sporazumom u bivšoj BiH stvorena su dva ravnopravna entiteta, Republika Srpska i Muslimansko–hrvatska federacija, sa skoro istim brojem stanovnika i teritorijom, da bi danas Republika Srpska bila pred potpunim gašenjem i to direktno kršenjem Dejtonskog sporazuma od strane visokih predstavnika EU.
Setite se samo Pedija Ešdauna, onog koji je obilazio šiptarske teroriste i koji je lagao u Haškom tribunalu. Uporno pokušavaju, na svaki mogući način, da se Republika Srpska proglasi za genocidnu tvorevinu, kako bi potpuno nestala. Podsećam vas, u toku rata, i Muslimani i Hrvati, kada su bežali jedni od drugih ili od svojih, bežali su kod Srba.
Kada se završilo razbijanje SFRJ, okupacija Republike Srpske Krajine, Republika Srpska skoro ugašena, razbija se SRJ, odvaja se Crna Gora, a UN preko svojih predstavnika na Kosovu i Metohiji rade isto ono što i visoki predstavnici EU u Bosni i Hercegovini, samo u obrnutom smeru. Ovi gase Republiku Srpsku, a na Kosovu i Metohiji stvaraju, na suverenoj teritoriji Srbije, drugu albansku državu. Pri tom, krše Povelju UN i odredbe međunarodnog prava.
Zašto se ne poštuje Rezolucija 1244? Kako je moguće da UN ne poštuju sopstvenu rezoluciju. Zašto traže samo od Srbije da ispuni svoje obaveze? Rezolucija 1244 nije mirovni ugovor između SRJ i UN, jer te dve strane nisu ni bile u ratu, nego okončanje zločinačke agresije NATO pakta nad SRJ i to pod pretnjom baš Martija Ahtisarija da će Beograd i Srbija biti potpuno razoreni ako ne prihvate da prestanu da se brane. Jer to jeste najveći zločin za kreatore novog svetskog poretka, braniti svoj narod i svoju državu, za njih nema većeg zločina i nema te kazne koja je dovoljna za okajanje takvog greha.
Šta je osnovni sadržaj Rezolucije 1244? Srbija je suverena, njene granice su nepovredive, povratak vojske i policije. Osma je godina kako tu svoju obavezu UN ne ispunjavaju. Kako može uopšte bilo ko ozbiljan da bude siguran da će UN poštovati neku novu rezoluciju, a posebno mi Srbi, sa skoro dvadesetogodišnjim iskustvom obmana i prevara od strane UN.
Zar misle da ćemo nasesti na stare prevare, Markale, konclogore i slične predstave za svet, kao i poslednje proteste u Prištini protiv plana Martija Ahtisarija, kako bi navodno svet ubedili u to da je plan nepristrastan i da ponovo, jedino Srbi, nepravedno ne prihvataju dobre namere kako bi se rešili njihovi problemi.
Na samom kraju zločinačkog pohoda na Srbiju, on se mora opravdati. Jedino opravdanje je pristanak Srbije. Zato Srbija ne sme pristati, zbog svoje prošlosti, sadašnjosti i zbog svoje budućnosti.

Gospodine predsedavajući, juče sam, prilikom proglašenja Ustava, u redovima gostiju video i direktora Zoološkog vrta Vuka Bojovića.
Vidim da je tom prilikom on čak poneo fotoaparat, da slika, verovatno, one koji su pobegli kao njegovi štićenici, a jednog od njih ste imali prilike da vidite i za ovom govornicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da se izvinim Vuku Bojoviću. Javio mi se i rekao da nije došao zbog onog razloga koji sam naveo, jer ovi koji sede ovde ne nalaze se kod njega, trebalo bi da se nalaze u zatvoru. Toliko o onoj prethodnoj priči.
Sada ću vam malo oduzeti više vremena. Moraću da vam oduzmem više vremena zato što postoje ljudi, postoji vreme kada misle da je sve dozvoljeno, kada misle da je protiv političkog protivnika moguće upotrebiti sva sredstva kako bi se on eliminisao sa političke scene. Što je laž veća i što je laž besmislenija, oni tim misle da je njihov čin opravdaniji.
Godine 2003, u vreme kad je DOS počeo da posrće pod aferama, pod problemima koji su bili nepremostivi i kada je već bilo jasno da će morati da siđu sa političke scene, kako bi skrenuli pažnju sa propasti u koju su uveli državu, krenuli su da podižu krivične prijave i to u najvećoj meri protiv članova Srpske radikalne stranke. Angažovali su jednu ekipu penzionisanih oficira ekonomske struke, koji su krenuli po ministarstvima, da u ministarstvima u kojima su bili srpski radikali traže eventualno neke dokaze za bilo šta što bi omogućilo podizanje krivičnih prijava.
Našli su ono što je sud, da vam kažem kraj, odbacio. Ali, u to vreme, 3. decembra 2003. godine, u dnevniku državne televizije pojavljuje se informacija da je podignuta krivična prijava protiv mene i još nekih ministara iz Srpske radikalne stranke, a 4. decembra ta krivična prijava stiže u tužilaštvo. Kako je moguće da državna radio-televizija dobije tu krivičnu prijavu, a da to tužilaštvo dobije tek sutradan? Zato što je politika zloupotrebila svu svoju vlast kako bi naškodila svom političkom protivniku.
Nije im to bilo malo. Našli su zamenika javnog tužioca, koji je bio spreman da tu krivičnu prijavu podnese, iako za nju nije imao nikakve elemente, apsolutno nikakve elemente. Pokušali su i spremili da ovde, u ovom parlamentu, oduzimanjem mandata zatvore jednog predstavnika Srpske radikalne stranke. Pripremili su televizijske ekipe da to urade na izlazu iz Skupštine.
Ovde se vodila rasprava o imunitetu. Ima poslanika koji su prisustvovali toj sednici. Prilikom glasanja rekao sam im da se ne pozivam na imunitet, da mi imunitet nije potreban. Glasala je prvo delegacija Srbije. Bilo je 46 glasova. Jedan od tih glasova je bio i moj. Da je bilo 45, meni ne bi uzeli imunitet.
Poslanici iz Crne Gore, i to vaši koalicioni partneri u to vreme, nisu hteli da glasaju za oduzimanje imuniteta, jer su jasno stavili do znanja i rekli da je to politički obračun i da oni u tome neće da učestvuju. Međutim, nije to bio kraj. S obzirom da nisu uspeli da skinu imunitet, nastavili su povremeno da u javnosti plasiraju ovu laž.
Sud je angažovao veštaka. Imam sve papire. Žao mi je što smo se premestili u ovu salu, pa ne mogu to da vam pokažem, ali ću vam pokazati. Veštak ekonomske struke kompletnu optužnicu je uzeo u razmatranje, proučio sva dokumenta i 2005. godine poslao javnom tužilaštvu, odnosno sudu informaciju da Dragan Todorović, Ratko Marčetić i Živorad Maksimović, direktor Beogradske železnice, nisu odgovorni ni po jednoj tački te optužnice. Ni po jednoj jedinoj tački!
Pa su Ratko Marčetić i Živorad Maksimović od suda dobili rešenje u martu da se obustavlja istraga zato što nema nijedne činjenice koja je navedena u krivičnoj prijavi.

Strpite se malo.
Slušam ove već dosta dugo.
Meni su obaveštenje, ne rešenje, poslali pre nešto više od mesec i po dana. Ali, vidite, ovi koji te laži iznose, jedan od njih zamalo da im uzme mesto predsednika stranke, Čeda Antić. Kada sam podneo tužbu, odnosno pozvao sam ga i pitao ga da li on kao čovek, koji u javnosti iznosi svoje stavove, činjenice itd, stoji iza toga. Rekao je da stoji i da čvrsto ostaje pri onome što je rekao.
Onda sam ga samo upitao, da li bi hteli da mi date vašu adresu da vam pošaljem tužbu za laži koje ste izjavili u "Blicu".
Za ovog gospodina poslanika će mi to biti jednostavnije, pošto ovde adresa postoji, jer Čeda Antić ni za živu glavu nije hteo da da sopstvenu adresu, pa ga između ostalog i večeras pozivam da pošalje adresu, kako bi pred sudom dokazao ovo što su izneli i on u novinama, i ovaj poslanik pre mene za ovom govornicom.

Dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se pri kraju posla vezanog za donošenje ustava, odnosno za donošenje zakona o sprovođenju novog ustava. Ni manje ni više, svi pokušavaju da sav ovaj posao vezan za Ustav, na neki način, pripišu sebi kao zaslugu, jer nas očekuju izbori. Zaboravljamo, pogotovu oni koji su bili na vlasti i ovi koji su sada na vlasti, da su ovaj posao mogli da završe mnogo ranije i tu slavu vezanu za donošenje novog ustava da pripišu sebi još 2001. godine.
Nije bilo nikakve smetnje da se donese novi ustav. Imali ste dvotrećinsku većinu i mogli ste da donesete novi ustav. Mogli ste da pokušate i posle promene vlasti, 2004. godine, da donesete ustav. Videlo se u proteklom periodu, u procesu dogovaranja, da Srpska radikalna stranka nije problem, da će ona učiniti sve kada je u pitanju interes države i građana ove države. To nije bila nikakva smetnja.
Koji su to onda razlozi vodili vas na vlasti, od 2001. godine do večeras, da ne završimo ovaj posao, za koji svi kažemo da je toliko važan za državu. On jeste važan za državu. Šta je to sprečavalo DOS 2001. godine, sa 176 poslanika, da bez ikakvih problema donese ustav? Vrlo jednostavna stvar, u taj posao vi niste ni smeli da uđete.
Vas su, jednostavno, vaši mentori, koji su vas doveli na vlast, sprečavali da donesete taj ustav, jer se očekivalo da se završi posao vezan za Srbiju, za cepanje Srbije, za odvajanje Crne Gore od državne zajednice i proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije.
To je osnovni razlog zbog čega vi niste doneli ustav. To je suština zbog čega vi niste ustav doneli ranije.
Da ste doneli ranije ustav, morali biste jasno i glasno da definišete državu Srbiju, pogotovo kada je u pitanju Kosovo i Metohija. To je najveći razlog, odnosno jedini razlog zašto niste radili ništa po pitanju ustava.
Kako to da sada, baš u decembru mesecu, kada se očekuje ili kada ste očekivali da ćete izaći na izbore, svi oni koji su nas uništavali odjedanput podržavaju donošenje ustava? Sada im je, zaboga, stalo do Srbije, Srbije koja će napraviti iskorak, koja će napraviti diskontinuitet sa prethodnom vlašću, sa Slobodanom Miloševićem! Kako to da Amerikanci podržavaju i pomažu vam da dođete do novog ustava? Mora da postoji jednostavan razlog zbog čega je tako.
Nije to zato što oni nama žele dobro, zato što žele stabilnu i sigurnu Srbiju, nego obrnuto. Oni žele Srbiju u kojoj će ponovo imati marionete kojima će diktirati na koji način i šta treba da rade. Zato su vas podržavali, verujući da je nekako moguće da ćete, posle ovog donošenja ustava, doći na izbore u decembru. Zato je to tražio američki ambasador, kako biste u izbore ušli bez hipoteke Kosova i Metohije. To je osnovni razlog.
Ne treba se zavaravati. Osnovni razlog je da vam se skine hipoteka za proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Imali ste prilike da danas u vestima čujete da su na Kosovu i Metohiji neki poslanici tog kosovskog parlamenta već najavili da će, bez obzira na to šta će biti, ako bude ikako moguće, takozvana Skupština Kosova i Metohije proglasiti nezavisnost Kosova i Metohije.
To se, otprilike, na neki način i vidi. Oseća se kojim putem Amerikanci pokušavaju da reše taj problem, jer je sada svima jasno da to ne mogu da urade jednostrano u Savetu bezbednosti i donošenjem neke nove rezolucije, jer su, gle čuda, Rusi jasno i glasno stavili do znanja da jednostranog rešenja za Kosovo i Metohiju neće biti i da će staviti veto. To su oni Rusi koje ste vi potcenjivali, od kojih ste se potpuno okrenuli prema Zapadu, verujući da tamo leži spas za Srbiju.
Šta ste za ovih šest godina uradili? Ima li jednog jedinog dokumenta na osnovu kojeg je Srbija stabilnija i sigurnija da joj Kosovo i Metohija neće biti oduzeti?
Postoji li bilo kakva deklaracija u Strazburu ili bilo kojoj međunarodnoj organizaciji, postoji li bilo koja zapadna država koja je jasno stavila do znanja da neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije? Gde su vam ti prijatelji?
Vidite, 1. i 2. novembra, u Minsku je održano zasedanje Slovenskog parlamentarnog saveza - Rusija, Ukrajina, Belorusija, Češka, Slovačka, Srbija. Moram da vam kažem da su iz Srbije bili samo poslanici Srpske radikalne stranke.
Poziv koji je stigao u Skupštinu Srbije stavljen je ad akta. Srpsku radikalnu stranku nisu ni obavestili da je taj poziv stigao. Mi smo tamo predložili rezoluciju o Kosovu i Metohiji, koja je usvojena od svih poslanika iz ovih država koje sam sada naveo, u kojoj jasno stoji da nema nametanja rešenja za Kosovo i Metohiju i da problem Kosova i Metohije može biti rešen isključivo u pregovorima sa Srbijom.
Da ste vi uspeli da donesete bar neki dokument sa Zapada, ako ništa drugo, bar sa molitvenog doručka, pošto ste se utrkivali ko će pre da stigne tamo i da dobije poziv, da ste bar nešto uradili u tom pravcu, danas bi nam bilo mnogo jednostavnije. Međutim, i ovima koji su pokušavali na sve moguće načine da 25. ili već kojeg decembra izađu na izbore, za 30 dana ili nešto manje, to je potpuno jasno. Njima predizborna kampanja, suštinski, i ne treba. Oni se svi obiđu za dva-tri dana, završe predizbornu kampanju. Iskoristiće do krajnje moguće granice državnu kasu kako bi svaki dinar koji im dođe pod ruku iskoristili za svoje stranačke aktivnosti.
Srpska radikalna stranka je, međutim, vodila računa o tome da je interes države Srbije na prvom mestu i sprečila vas je u tome da na izbore izađete onda kada ste planirali, verujući da ćete na tim izborima, zahvaljujući ovakvom ustavu, eventualno obmanuti građane Srbije. Zato ćemo na izbore u januaru mesecu. Što se tiče predsedničkih izbora, možemo, takođe, u januaru, ali kad predsednik da ostavku. Onda neka stane na crtu sa svima drugima, a ne da sa predsedničke funkcije poziva na crtu. Nije to korektno.
Prema tome, nećemo uraditi ništa kao stranka što bi na bilo koji način umanjilo šanse države Srbije da se ne donese nijedno nepovoljno rešenje kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Uradićemo sve da zaštitimo Kosovo i Metohiju, uradićemo sve u predizbornoj kampanji da dobijemo svaki glas građana Srbije, kojima je dosta kriminala, korupcije, propasti, nezaposlenosti, ove privatizacije koju je sprovodila ova mafija, kako je ono zovu, stečajna.
Znate zašto je zovu stečajna? Zato što ste na nezakonit način dovodili preduzeća u poziciju da odu u stečaj, a onda ih otkupljivali za male ili nikakve pare. Da li treba da vas podsetim na šećerane za 3 evra, na brodogradilišta, ponovo na ''Sartid'', na ''Dunav'', ili na bilo koju drugu firmu?
Ima jedna stvar koju, hteli ili ne, nećete moći da zaboravite i da sakrijete. Sve to polako dolazi na videlo, čak i pod nekadašnjim vašim koalicionim prijateljima iz DOS-a, jednostavno, pred tolikim kriminalom ne mogu da se zatvore oči. Tačno je da sada kalkulišu, samo pojedince pozivaju na odgovornost, ali jednoga dana svi oni koji su kršili zakon, zloupotrebljavali funkciju, moraće da dođu pod udar zakona.
Zato nam je potreban večeras ovaj zakon o sprovođenju Ustava, kako bismo došli do izbora, kako bi na izborima građani Srbije dali svoj glas. Nadam se da će posle tih izbora dobiti vlast SRS, koja će uspeti i povesti Srbiju u oporavak.
Hvala vam.

Dame i gospodo, bio bih mnogo srećniji da sam u prilici da ovde sa ove govornice mogu da govorim afirmativno o rezultatima rada bilo koje vlade Republike Srbije, pa i ove Vlade DOS-a. Međutim, stvarnost je takva da dubina krize u kojoj se danas naše društvo nalazi posle tri godine vladavine DOS-a mene i sve nas obavezuje da u zaštiti intresa građana Srbije i države Srbije, kao i države u kojoj živimo, nekakve kombinacije državne zajednice, realne unije ili čega Srbije i Crne Gore, moramo da se kritički osvrnemo prema negativnim pojavama koje su zabeležene u zadnje tri godine.
Međutim, da se ova rasprava ne bi svela samo na nepoverenje Vladi, moramo da budemo realni i da kažemo da nepoverenje ne zaslužuje samo Vlada. Nepoverenje zaslužuje i ovaj saziv parlamenta, nepoverenje zaslužuje celokupni DOS-ovski režim na svim nivoima, koji je zahvaljujući svojoj katastrofalnoj politici doveo za tri godine naše društvo u skoro, kažem skoro, bezizlaznu situaciju. U obrazlanju ovog mog stava trudiću se da budem što jasniji u nameri i u želji da budem što razumljiviji onima koji ne žele da shvate suštinu. Naime, nadam se da ću u tome uspeti.
Narod ove Srbije glasao je na izborima 2000. godine za DOS. Danas, tri godine nakon toga, narod Srbije je svestan da je pogrešio. Pod ekonomskim pritiscima koji su i tada bili konstantni, kao što su i sada, naša privreda je bila izložena velikim pritiscima zbog sankcija, otežano poslovanje, bombardovana itd, ali sve činjenice koje su išle u prilog ovoj vlasti, DOS-ovskom režimu, nisu iskorišćene.
Mi danas, nažalost, nakon tri godine od skidanja sankcija, otvaranja velikih mogućnosti, imamo ne duplo nego troduplo goru situaciju nego što je bila 2000. godine.
O tome govore i neki tehnički podaci. Izvoz u 2003. godini u Srbiji mesečno je iznosio 200 miliona dolara, a u isto vreme uvoz je 600 miliona dolara mesečno, što na kraju godine može da dovede do spoljnotrgovinskog deficita od skoro pet milijardi dolara. Gospodo, nismo u situaciji ili nismo ovoliko bogati da možemo toliko sebi da priuštimo da trošimo, a da vrlo malo zarađujemo.
Takođe, kada se vratimo na situaciju koja je bila 2000. godine, narod je želeo da živi bolje. Vi ste to obećavali, vi ste davali izuzetno optimističke izjave kako će rasti životni standard, kako će Srbijom poteći med i mleko. Nažalost, narod je poverovao, međutim, mi u Pirotu smo imali činjenicu ili situaciju da od 1997. godine imamo na vlasti Koaliciju "Zajedno", koja je isto to obećavale pune četiri godine, a i pune četiri godine samo kukala kako je prethodna vlast ostavila pustoš.
Nažalost po narod i po građane Pirota i po narod Srbije, nakon vaše vlasti stanje je mnogo gore. Opet kažem, nažalost. Godine 1996. radili su "Tigar" i "1. maj" u Pirotu. Gospodine, imate gospodina Tomislava Panajotovića, pa ga pitajte da li je tako. Imali ste privredu koja je uspevala da izađe na kraj sa teškoćama, koje su tada bile na našoj ekonomskoj ili političkoj sceni.
Danas u Pirotu, nakon ove privatizacije i nakon svih bogom danih recepata iz inostranstva koje ste primenili, radi samo "Tigar", a podsećanja radi taj "Tigar" je privatizovan po prethodnom modelu svojinske transformacije i dan-danas uspešno odoleva svim pritiscima, svim nedaćama i svim nepovoljnim vetrovima koji duvaju ekonomskom scenom Srbije.
Da bih napravio poređenje, a Piroćanci to vrlo dobro znaju, kada krenete industrijskom zonom Pirota, dakle sem "Tigra" ni jedno, ama baš ni jedno preduzeće ne radi: "1. maj" se guši, a ona preduzeća koja su privatizovana po ovom modelu privatizacije, bio bih zaista zadovoljan i srećan da mogu da kažem da funcionišu, umiru. I o tome govori i nezadovostvo radnika u tim preduzećima, koji su ili na neplaćenim odustvima, ne primaju platu, ili ne vide nikakvu perspektivu za dalji rad.
Opet kažem, da postoji neki razlog da se to pohvali pohvalio bih, međutim, i sinoć sam teškom mukom pokušavao da se setim jednog pozitivnog primera iz moje sredine, gde se radi o nekim boljim uslovima i o nekom poboljšanju u toj privrednoj sferi. Nažalost, nisam mogao da se setim, sem da ste otkupili "Telekom" za četiri puta manju sumu od koje je prodat.
Dakle, jedan aspekt zbog kojeg ova vlada treba pasti jeste neispunjenje predizbornih obećanja u vezi ekonomskog i socijalnog stanja, i privrednog naravno. Lagali ste da će situacija biti bolja. Situacija je mnogo gora, izuzetno gora i o tome su vrlo jasno govorili protesti koji su pre nekih nedelju dana bili ovde pred zgradom parlamenta.
Dalje, kažete da je od privatizacije 1,4 milijarde dolara u 2003. godini nabavljeno. U redu, ali vi ste prodali skoro 1000 preduzeća. Prethodna vlast ili Republika Srbija ili država Srbija je prodajom jednog preduzeća, neću da govorim ko je bio onda na vlasti, zaradila milijardu i petsto miliona dolara. Oko tog preduzeća i iz tih sredstava finansirana je proizvodnja u mnogim drugim preduzećima, pa između ostalog i u "1. maju" iz Pirota, koji je tada stao na noge i koji je sada počeo da proizvodi.
Ali vi danas hvalite sebe kako ste obezbedili nekakva sredstva za investicije, a sva preduzeća koja su se obratila Fondu za razvoj, nadajući se da će dobiti kredite, danas nemaju mogućnosti da te kredite realizuju.
O tome, uprkos svoj ljubaznosti na koje nailaze od strane zaposlenih u Fondu za razvoj, kojima je svaka čast, uvek se pojavi neki problemčić koji koči uzimanje tih kredita. Da li banka ne želi da da garanciju, nekako nešto fali, ali za sve to nije kriva Vlada, kriv je neko drugi. Gospodo, vi ste krivi što niste stvorili politički i ekonomski ambijent u kome bi preduzeća mogla da traže perspektivu i boljitak. Takođe, moram da kažem da je veliki broj radnika zbog ekonomske politike ove vlade ostao bez posla.

Nadam se da ćete mi uvažiti 30 sekundi koje sam izgubio zbog upada. Hvala lepo.
Da bih bio konkretniji, u Pirotu smo 1996. godine imali obećanja kada su demokrate ili kvazidemokratska opcija dolazila na vlast, daleke 1996. godine, da će od stranih donacija biti toliko mnogo da će strane donacije nagrnuti i da nećemo znati šta da radimo sa parama. (Pa, dobro, 2003. godine.) Ta ista priča je ponovljena 2000. godine, i imamo izveštaj Odbora za razvoj ekonomskih odnosa sa inostranstvom, tačnije izveštaj o radu Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom, u kome se kaže da je nabavljeno 4.150.000.000 evra namenjenih projektima, realizovano 2.200.000.000, ali imamo jednu interesantnu stvar koja će biti mnogo jasnija i građanima Pirota.
Pod obrazloženjem Sektora energetike, gde je došlo 474 miliona evra, kao jedna od najznačajnijih realizacija navodi se projekat energije za demokratiju EU. Tu je negde 474 miliona, kažem, ali da li je ta pomoć upućena građanima ove zemlje, da li je ta pomoć upućena DOS-ovom režimu. Odgovor je vrlo jasan i znaju ga svi oni koji su bili u prilici da u svojim gradovima budu takozvani korisnici ove pomoći. Pomoć je upućena režimu DOS-a, jer građani nisu osetili nikakvu dobit ili nikakvo olakšanje, niti nikakvo umanjenje računa za grejanje od nafte koja je došla ovom donacijom.
Kratko ću pomenuti samo, u tom istom izveštaju navodi se da je za uvoz električne energije potrošeno takođe mnogo sredstava, ali navodi se da je električna energija uvožena iz EU, Nemačke i SAD.
Kao nedovoljno stručan čovek nisam baš siguran da električna energija može da se prebaci bežičnim putem, pošto još uvek ne znam da je žica prebačena preko Atlantskog okeana ili u koferima, avionom ili brodovima, podmornicama, pa sam pitao i gospodina Naumova, bivšeg predsednika Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije, kako je to moguće. Nažalost, nije mogao da mi da odgovor.
Dakle, prestigli ste Nikolu Teslu koji je zamišljao da nađe neki način da realizuje bežični prenos električne energije. Takođe, moram da kažem da je, kada sam već pomenuo EPS, jedan od velikih razloga za nezadovoljstvo radom ove vlade velika, prevelika cena električne energije, koja predstavlja zaista veliko opterećenje i za proizvođače i za proizvodnju, a kamoli za građane koji u ovom trenutku ili su pod velikim iskušenjima da ostanu bez posla ili ne mogu da sastave kraj sa krajem, ali šest puta veća cena električne energije za koju je odgovorna ova vlada zaista je prevelika.
Takođe, moram da istaknem jednu stvar koja je zbog vremenskog ograničenja vrlo bitna. Samo kratko, vi ste gospodo pogazili osnovna načela demokratskog delovanja, osnovne principe demokratije i osnovne principe pravne države. Tačnije, imamo sada ministra Mihajlovića koji kaže - pa dobro, ne može neko da me proglašava krivim dok nisam osuđen pravosnažno. Naravno, to je princip i pretpostavka nadležnosti. Mora da važi za sve, ali taj isti ministar i ova ista vlada upali su u klopku koju su sami postavili za nekog drugog. Dakle, ovaj sistem koji su oni stvorili da svako može da bude optužen što od policije, što od bilo kog drugog organa za bilo šta, a da za to nema dokaza, vraća vam se kao bumerang.
Ono što je najbitnije, a to je da je ova vlada odgovorna za gaženje Ustava i konkretno odredbe člana 47. stav 2, koji zabranjuje ekstradiciju bilo kog građanina i bilo kog državljanina ove zemlje. Vi ste tu obavezu pogazili i vi ste na taj način odustali od suvereniteta ove zemlje. Ne da ste isporučili bivšeg predsednika Republike Srbije i SRJ Slobodana Miloševića, nego bilo kog vojnika, običnog čoveka, radnika, poljoprivrednika, vi biste bili odgovorni i vi ste odgovorni za to što ste uradili.
Nažalost, ova vlada izgleda da želi da nastavi tom politikom i zbog toga i ovaj režim DOS-a mora da padne. Oko parlamentarne krize ne bih želeo da trošim reči, dovoljno je samo da se prisetite onoga što je bilo eklatantno ovde u ovom parlamentu, a to je krađa glasova. Možda bi sve ovo palo u vodu što sam do sada pričao, ako mi neko objasni od vas gospodo gde je danas gospođa Neda Arnerić, ukras ovog parlamenta, kako je neko iz poslaničke grupe DOS-a govorio. Zbog čega gospođa Neda Arnerić ne dolazi danas u Skupštinu? Takođe, da li neko od vas može da mi objasni da je gospodin Dragan Rafailović neuračunljiv ili smanjeno uračunljiv, pa govori da nije bio ovde, a da ste vi njegov glas računali u glasanju za Kori Udovički.
Zatim, molim vas da mi objasnite zbog čega SPS do danas nije dostavljen listing sa glasanja o zapisnicima, kada je u desetoj sekundi glasanja o tom zapisniku moja kartica i moj glas bio poništen i zašto do dana današnjeg ne mogu da saznam da li sam glasao protiv tog zapisnika? Gospodo, to su eklatantni primeri vaših zloupotreba i na taj način se produbljuje politička kriza.
Odnos prema pravdi, prema volji naroda u lokalnoj samoupravi dokazali ste nebrojeno puta uvođenjem privremenih mera u mnoge gradove. Između ostalog, poništili ste narodnu volju i u Beloj Palanci, i sada u Pirotu, na vrlo diskutabilan način, ne da biste ispoštovali volju naroda, nego da biste zadržali vlast. Međutim, na ovim ponovljenim izborima 16. novembra u Pirotu imaćete prilike da se suočite sa realnošću.
Ko će da pobedi neka kaže narod, ali ono što ste uradili u Pirotu zaista zaslužuje ocenu kakvu ćete dobiti, mislim u duplom iznosu u odnosu na ono što ste dobili u Ćupriji. Dakle, da pričekamo kakvi će rezultati biti, da ne govorimo o Ministarstvu pravosuđa ili o stanju u pravosuđu, ali mogu da pričam o tome satima. Zaista iz poštovanja prema kolegama moram da skratim svoje izlaganje.
Samo da kažem, SPS dolaskom na vlast, a ovo je predizborna kampanja, u pravu ste i vi to vršite, radi ćemo i mi, dolaskom na vlast odgovoriće rešenjima na sve probleme koji su nastali u ovoj zemlji i SPS ima načina da reši te probleme.

Dame i gospodo, najbolji sud o tome ko je u pravu doneće narod. Raspišite što pre izbore, predupredite ovu političku i ekonomsku krizu koja se nadvila nad Srbijom nakon vlasti DOS-a i sve će biti jasnije. Dakle, to je jedini odgovor. Ne želim da se prepirem sa vama, niti da se ubeđujem.

(Aleksandar Vlahović, sa mesta: Dajte činjenice.)

Činjenice su sledeće: jedina firma koja danas u Pirotu radi dobro i uspešno jeste pirotski "Tigar", privatizovan po modelu svojinske transformacije koji je predviđao da fabrike pripadnu onima koji su ih gradili. Vlasnici "Tigra" su njegovi radnici. Vlasnici firmi koje ste vi nabrojali, koje su privatizovane po ovom sistemu, jesu hrabri mladi i preduzetni ljudi. Nažalost, možda poreklo njihovog kapitala i njihove imovine nemamo ili ne znamo, ali svaka im čast kad su smeli da se uhvate u avanturu koja se zove kupovina firmi u vrlo teškom ekonomskom ambijentu koji ste vi stvorili.

Dakle, kakav je taj ekonomski ambijent? Vi ste liberalizovali tržište, vi ste liberalizovali i uvoz papira za novine, pa je to dovelo do posebnih poteškoća. Vi ste liberalizovali uvoz hemijskih proizvoda, pa "Suko" danas nema mogućnosti da na našem tržištu plasira svoje proizvode, koji je privatizovan takođe po vašem sistemu. Ti problemi su stvorili takav ambijent da on ne može da radi. Sada hrabri ljudi, koji su ušli u avanturu zvanu kupovina preduzeća, jednostavno ne mogu da realizuju ono zbog čega su ih kupili, jer ste vi stvorili ambijent da oni ne mogu da rade.

Imate po dampinškim cenama uvezene gume danas u Srbiji, pa i "Tigar" grca zbog takvih problema, zbog apsolutnog liberalizovanja tržišta. Imate gro proizvoda. Vi ste član DS, pa pitajte neke od vaših članova kako "Tigar" opstaje danas na domaćem tržištu. Na svu sreću i daj bože da je mnogo više stručnjaka kakvi se nalaze u "Tigru", ali ovo što ste vi pomenuli moram da dopunim jednim negativnim primerom iz Pirotskog okruga, ne iz Pirota. Prodata je jedna mala firma "Metalac" iz Dimitrovgrada. Možda ne bi bilo zgoreg da se raspitate gde je vlasnik "Metalca" trenutno.

(Aleksandar Vlahović sa mesta: Vi mi recite.)

Neću da vam kažem, nisam ovde došao da vas učim, nego sam došao da kažem da ova vlada loše radi i vi ćete ubrzo imati rok od godinu dana kada ćete morati da vršite reviziju te privatizacije pa ćete moći da proverite kakvo je stanje u tim firmama koje ste sami pomenuli. Ima tu još firmi, ima "Pionir", pa se taj "Pionir" za proizvodnju iz Pirota ... Društveno preduzeće "Pionir" po vašem zakonu kupio je čovek ... da li sam ja majstor ili vi, videćemo, međutim nije bitno. Loši su vam podaci.

Ono što je bitno jeste da vaš sistem privatizacije nije dobar, da vi kao Vlada niste stvorili dobar privredni ambijent, da niste dovoljno uradili na iskorišćenju svih onih pozitivnih uslova i šansi koje su stvorene nakon skidanja sankcija, a podsetiću vas, samo spoljni zid sankcija 1995. godine je skinut, pa je došlo do poboljšanja društvenog proizvoda i oživljavanja privrede usled kredita koji su došli iz Fonda za razvoj.

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)

Samo kratko da dovršim misao. Taj "1. maj" je nekada bio najveći proizvođač muških odela u Evropi. Danas on grca. Tačno je da vi pregovarate sa nekim UFM-om, ne znam kojim, ali činjenica je da ste imali otpuštanje radnika od 1.000 njih sa posla iz "1. maja", činjenica je da je taj "1. maj" imao dugove prema javnim lokalnim preduzećima, ima dugove prema svim preduzećima i činjenica je da vi niste sposobni da ne samo "1. maj", nego i sva preduzeća u Pirotu stavite na zdrave osnove. Međutim, neka narod da svoju ocenu svega ovoga što pričamo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, oštovani ministre, na početku mog uobičajeno kratkog i konciznog izlaganja, moram da izrazim nezadovoljstvo SPS-a zbog činjenice da se jedan ovakav važan momenat, kao što je izbor nedavno konstituisanog državnog organa, posebnog tužioca za ratne zločine, obavlja na zaista ubrzan način.
Materijal nismo dobili na vreme, tačnije nismo bili upoznati sa tim kada će sve to da bude zakazano. Kao što je to praksa u zadnjih nekoliko meseci, ova skupština želi da na brzinu i po nekom srkaćenom postuku progura neka rešenja koja očigledno nisu utemeljena na realnim osnovama i želi se da se tim ubrzanim postupkom nadomeste određeni nedostaci u samoj suštini.
Dakle, kao što smo već mogli da čujemo i iz izlaganja šefa poslaničke grupe SPS-a Žarka Obradovića, naša poslanička grupa neće glasati za izbor predloženog kandidata za posebnog tužioca za ratne zločine zbog toga što se koncept stvaranja posebnih tužilaštava, koji će imati povlašćeni položaj u odnosu na ostale tužioce, tačnije u odnosu na tužilaštvo, generalno uzevši u Republici Srbiji. Taj koncept nije za nas prihvatljiv i to će po našem skromnom mišljenju dovesti do daljeg komplikovanja rada tužilaštva.
Mišljenja smo da u postojećoj organizaciji i u sistemu rada javnih tužilaštava može da se nađe modus, način da se procesuiraju određeni počinioci krivičnih dela iz oblasti ratnih zločina, a ne da se konstituiše posebno javno tužilaštvo ili organi za procesuiranje takvih slučajeva.
U načelu, mi smo protiv jednog ovakvog rada, a dodatno mogu samo da kažem da su podaci o predloženom kandidatu takvi da mi ne možemo da zaključimo da li se radi o čoveku koji će nepristrasno, objektivno i stručno, u skladu sa iskustvom i znanjem, obavljati tu dosta složenu funkciju, s obzirom na pravne nedostatke koji su sadržani u samom Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u procesuiranju počinilaca ratnih zločina. Dakle, nismo mogli da se iz predloženog materijala na valjani način upoznamo sa kvalitetima, sa kvalifikacijama kandidata predloženog za ovu funkciju.
Pored toga, a i razlog više zbog našeg odbijanja da glasamo za jedan ovakav predlog, jeste to što će taj kandidat ili čovek koji bude izabran na ovu funkciju imati težak zadatak da se ne osvrne na ratne zločine koji su počinjeni na prostorima SRJ u toku 1999. i agresije na našu zemlju. Zbog svega toga bitno je da predloženi kandidat može da odgovori izazovima, da profesionalno shvati i ispuni svoju dužnost. Bez obzira od koga poticalo vršenje ili ma ko bio izvršilac krivičnih dela ratnih zločina na ovom prostoru treba da bude procesuiran na odgovarajući način.
To samo potvrđuje da je stručna, kao i moralna kvalifikacija predloženog kandidata veoma bitna i zbog toga se mi zalažemo da se na još svetliji i javniji način predoče kvalifikacije kandidata, kako bismo mogli da se opredelimo prema njegovim kvalitetima za ovu odgovornu funkciju.
Takođe, ne verujemo da će, bilo kakve kvalitete ili kvalifikacije da ima predloženi javni tužilac, smeti da se osvrne na hiljade pobijenih ljudi u toku 1999. godine, ne verujemo da će taj čovek smeti da smogne snage i da pogleda istini u oči i da kaže - onaj koji je vršio ratne zločine u toku 1999. godine treba da odgovara. To su, pre svih, ljudi koji su izvršili agresiju na našu zemlju, to su oni koji su rušili naše mostove, škole, ubijali našu decu.
Zbog svega toga, stav SPS neće biti promenjen. SPS neće glasati za predloženog kandidata, uprkos tome što možda i predloženi kandidat ima određene kvalitete, ali iz priloženog materijala mi to ne možemo da primetimo.

Dame i gospodo, na početku mog izlaganja, moram da kažem da sam bio u dilemi da li da sročim koncepciju mog mišljenja o predloženim kandidatima za komisiju za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava u jednom kraćem i sažetijem obliku, nego što inače činim. Međutim, zbog činjenice da ste sinoć vi kao poslanička većina pokazali izuzetnu spremnost da radite i u produženim terminima, neće vam onda biti teško da saslušate moje malo opširnije izlaganje, koje će morati da obuhvati i mišljenja i stavove svih mojih kolega koje su, zbog vašeg sinoćnog produženja radnog vremena do osam sati, ostali uskraćeni za priliku da iskažu to svoje mišljenje sa ove govornice.
Dakle, stavovi SPS-a vezani za tzv. Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava već su dobro poznati. Mi smo u raspravi, prilikom usvajanja ovog zakona, istakli svoje osnovne stavove da su odredbe ovog zakona prevashodno uperene ka utvrđivanju moralno-političke odgovornosti, da ovaj zakon ne može biti ozbiljan zakon i da u skladu sa iskustvima koja su zabeležena u bivšim istočnoevropskim zemljama i bivšim socijalističkim zemljama, koje su donosile ovakve zakone, ne možemo da izrazimo zadovoljstvo, niti na osnovu tih njihovih iskustava možemo da se nadamo da će jedan ovakav zakon doprineti uspostavljanju bolje atmosfere i razvoju demokratije na prostorima Srbije.
Naprotiv, takav i slični zakoni, kao što to iskustvo iz istočnoevropskih zemalja govori, doprinele su samo tome da se prodube razlike, da se prodube netrpeljivosti među političkim subjektima i strankama i takvi zakoni su korišćeni za sve drugo, sem za utvrđivanje stabilnije političke atmosfere koja će doprineti razvoju demokratije.
U samom načelu, u raspravi o tom zakonu, istakli smo da je nemoguće i nepotrebno vezivati kršenje ljudskih prava samo za korpus građanskih i političkih prava. Nemoguće je izostaviti kršenje ekonomskih i socijalnih prava, ali očigledno poslanička većina DOS-a, prilikom predlaganja i usvajanja ovog zakona, vodila se drugim načelima koja su zaista prevashodno vezana za stvaranje ambijenta, za zabranu političke aktivnosti onima koji se nalaze na politički suprotstavljenim stranama od njihove strane, a ne za donošenje, kao što sam već rekao, jednog zakona koji će političku situaciju stabilizovati i doprineti konstruktivnijoj atmosferi.
Za nas je neprihvatljivo da se iz korpusa ljudskih prava apstrahuju ekonomska i socijalna prava, ali da ne biste došli u sukob sa onima koji su 10 godina kršili, uz vašu saradnju, ekonomska i socijalna prava građana Srbije i Jugoslavije, vi ste korpus ljudskih prava, svojom voljom, ograničili samo na građanska i politička i vezali primenu Zakona o lustraciji za 1976. godinu, kada je ratifikovan Pakt o ekonomskim, tačnije, o građanskim i političkim pravima.
Podsetiću vas ponovo, 1966. godine Generalna skupština UN nije donela samo Pakt o građanskim i političkim pravima, donesen je iste godine i Pakt o ekonomskim i socijalnim pravima, samo što očigledno ne mogu da kažem da vi to ne znate, vrlo dobro znate i među vama ima dobrih pravnika i dobrih stručnjaka, a između ostalog, tu je Internet, pa ne morate da budete vrsni pravnici, kako biste mogli da vidite da se ljudska prava ne mogu ograničiti samo na građanska i politička.
Zatim, prilikom donošenja Zakona o lustraciji izrazili smo sumnju da će sama struktura predviđene komisije za lustraciju, koja je određena time da se sastoji od tri sudije Vrhovnog suda, tri istaknuta pravnika, jednog zamenika republičkog javnog tužioca i dva člana, poslanika, koji bi trebalo da budu diplomirani pravnici, dakle, već sam taj sastav nama je nagoveštavao eventualne probleme koji su vezani za rad te komisije, a koja bi trebalo da ospori nekim ljudima da se bave politikom ili javnim životom, a sve to na osnovu moralno-političke podobnosti.
Rekli smo da je krajnje diskutabilno da li sudije Vrhovnog suda mogu protivno stavovima Ustava Republike Srbije, protivno stavovima Zakona o sudijama, da vrše neku drugu funkciju koja nije vezana za rad u pravosuđu. Komisija za lustraciju nije deo pravosudnog sistema i sudije, a bilo da se radi o sudijama opštinskih, okružnih, apelacionih (koje nikako da formirate i ko zna kada ćete i da li ćete uopšte, a sami ste doneli odluku o njihovom konstituisanju), sudijama Vrhovnog ili Ustavnog suda, ne mogu da se bave ničim drugim, nikakvim drugim poslom koji nije vezan za rad u pravosuđu.
To je načelna primedba koja nas je dovela na stanovište da ova komisija već letimičnim uvidom u njen sastav ili u predloženi sastav, bez obzira na to koji će se ljudi naći iz reda sudija Vrhovnog suda, neće biti validna i neće imati dobre preduslove i predispozicije za rad, asptrahujući pri tom moralne osnove ili osnove koje se ne nalaze na drugoj strani, već na toj, političkoj, za konstituisanje takve komisije.
Kao šlag na tortu dolazi činjenica koju smo mogli da saznamo iz medija, a to je, najpre smo bili uskraćeni za mogućnost da dobijemo materijal o predloženim kandidatima, tačnije, članovima komisije za ispitivanje odgovornosti, pa smo tek ovde, u Republičkom parlamentu, u zgradi Skupštine, mogli da se upoznamo, naravno, u pet do dvanaest, sa predloženim kandidatima. A da stvar bude još gora, sami kandidati izgleda da nisu mogli da nađu dovoljno vremena ili da uđu u zgradu Skupštine, pa nisu ni oni sami znali da su predloženi za članove komisije za lustraciju.
Tako gospođa Vida Petrović - Škero izjavi da je tek iz medija saznala da je predložena za člana ove komisije. Bez obzira na političke razlike, bez obzira na različitost političkih stavova, bez obzira na to da li će jedna strana da podrži, druga da ne podrži, da li smatrate da je u jednoj pravnoj državi, koja želi da uđe u Evropu, u DžDžI veku, moguće ili potrebno dozvoliti taj luksuz da se sudija Vrhovnog suda ne obavesti ni na koji način da je predložena za kandidata nekakve komisije, bilo kakve, a kamoli ovakve komisije koja je krajnje problematična.
(Milka Marinković, sa mesta: Otkud ti znaš?)
Zamolio bih predsednicu parlamenta da onemogući ili izrekne opomenu onima koji nisu u stanju da se suoče sa činjenicama koje iznosim sa ove govornice i da mi omogući da dovršim svoje izlaganje.
Da li smatrate da bilo koja država koja želi sebe da nazove pravnom državom, uređenom državom, civilizovanom državom, može sebi da dozvoli taj luksuz, a kao što sam već rekao, da se članovi komisije obaveštavaju putem medija, bilo koje komisije, a posebno ove koja je krajnje problematična.
Naravno, da ne može i naravno da ne treba, ali svedoci smo da se to kod nas ovde u Srbiji desilo i onda jedan od kandidata kaže, dakle, gospođa Vida Petrović-Škero, da ne želi da bude član te komisije, što bi se reklo u narodu - drži bure vodu, dok majstori odu. Brže bolje, šta ćemo, kako ćemo, u hodu se rešavaju neki problemi, prave se dogovori, dilovi, ko zna šta sve ne, ko zna ko će da bude predložen, jer zaista ne znam kako će da izgleda krajnja lista ovih kandidata za komisiju za ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Javljaju se još neki od predloženih kandidata, pa dolazimo do brojke od tri predložena kandidata koji ne žele da lustriraju. To je oko problema koji se javljaju, a vezani su za personalna rešenja u ovim kandidaturama.
Letimičnim pregledom biografija koje ste priložili u ovom materijalu, može se doći do jednog vrlo interesantnog podatka, a to je da neki od članova koji su predloženi za članstvo u ovoj komisiji i te kako mogu da se nađu pod udarom samog Zakona o ispitivanju odgovornosti za kršenje ljudskih prava.
Kada pogledate da je, recimo, neko bio na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu sa objavljenom knjigom "Skupštinski izbori od 1942-1982. godine u Jugoslaviji", složićete se onda da je i po našem stavu i mišljenju nas socijalista bilo uskraćeno pravo, ljudsko pravo građana na višestranačke izbore. Ovde imamo da je profesor Mijat Damjanović objavio knjigu "Skupštinski izbori u Jugoslaviji od 1942-1982. godine" i to knjiga je objavljena 1984. godine.
Na moje zaprepašćenje imali smo mogućnosti da se upoznamo sa činjenicom da je predložen i bivši sudija Okružnog suda u Subotici Tamaš Korhec sa dvojnim državljanstvom. Zaista, ni u jednoj zemlji, nigde i u Evropi ne postoji mogućnost da se u bilo kojoj komisiji koja presuđuje i odlučuje o ljudskim sudbinama nalazi strani državljanin. To je još jedan razlog zbog koga sumnjamo u validnost predloženih kandidata.
Zatim, kada se malo dublje zađe u problematiku, moramo da se zapitamo kako će ti ljudi koji budu, praktično, voljom DOS-ovske većine izabrani za ovu komisiju raditi kada ima mnogo problema koji su nerešeni u samom zakonu.
Počevši od toga da se recimo svi pripadnici Službe državne bezbednosti bave poslovima koji se tiču praktično ograničavanja ljudskih prava, zadiranja u privatnost ljudi, da li će svi pripadnici bivše Službe državne bezbednosti, sadašnje BIA-e, koja dan-danas ima tu funkciju, biti lustrirani ili onemogućeni da se bave javnim životom.
Vrlo je problematično da li će moći da se u zakonu, koji ratifikovanje Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima od 1976. godine daje kao startni osnov ili polazno vreme, uzme kao rok od kada se primenjuje Zakon o lustraciji. Složićete se da je pitanje vezano za retroaktivnost koja je Ustavom zabranjena.
I onda, pored svih rezervi prema tzv. nevladinim organizacijama, jer su to mahom organizacije koje se finansiraju iz vladinih budžeta, nažalost, manje iz republičkog budžeta a više iz budžeta stranih država, dakle, uz sve rezerve koje imam prema takvim tzv. nevladinim organizacijama, dolazi i inicijativa Fonda za razvoj demokratije koji je pokrenuo ocenu ustavnosti zakona i zabranu rada komisije za lustraciju.
Pomenuti Fond pred Ustavnim sudom, iako se radi o krajnje diskutabilnom subjektu koji je pokrenuo tu inicijativu, ali činjenice su činjenice, s pravom se poziva da se zabrani formiranje komisije o lustraciji i traži da se do okončanja ove ocene ustavnosti rad te komisije apsolutno ne dozvoli, pozivajući se na ustavne odredbe, tu su zakoni sa povratnim dejstvom koji su neustavni.
Dakle, pored neslaganja sa tom činjenicom ko je predlagač, što nije vezano za samu ocenu ustavnosti, moramo da konstatujemo da se radi o osnovnom pravnom principu da se ne mogu donositi zakoni koji će delovati unazad. Tu nema pravne sigurnosti, tu nema pravne države i tim putem nećemo skoro u Evropu.
Takođe, pomenuti Zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava vezuje se za aktivnu primenu od 23. marta 1976. godine, dakle, kada je radifikovan Pakt o građanskim i ljudskim pravima.
Upozorava se da bi primenom Zakona o lustraciji bila otvorena mogućnost da se o ljudskim sudbinama odlučuje na nezakonit i na neustavan način i da bi to dovelo do drastičnih posledica.
Zatim se ističe u obrazloženju njihovog zahteva i dopunski razlog za isticanje pravne nesigurnosti, koji se nalazi u tome da članove komisije ne može predlagati bilo ko, a posebno ne lice koje ima sukob interesa, u konkretnom slučaju predsednik republičkog parlamenta i vršilac dužnosti po svom nahođenju, gospođa Nataša Mićić. Dakle, u jednoj ličnosti su inkorporirane tri funkcije, narodni poslanik, predsednik parlamenta i v.d. predsednika Republike, što u krajnjem slučaju ne može da bude dobar osnov za predlaganje ove komisije.
Pošto vidim da ste nervozni, a sinoć niste bili nervozni kada ste donosili odluku da se radi do 20,00 časova, zaista moram da izrazim čuđenje što ste sada toliko nestripljivi da završim svoje izlaganje, a ne znam zbog čega se toliko žurite, verovatno vam je stalo do toga da izaberete članove komisije i kao što je red, najslađe se čuva uvek za kraj.
U zavisnosti od toga kako će ova komisija koju ćete konstituisati da radi, mi moramo da kažemo da se naša strahovanja mogu obistiniti, a bogami, ukoliko se ponašate objektivno, nepristrasno, pa odredbe donetog Zakona o lustraciji dosledno primenite u praksi, možda ćete nas i demantovati.
Nažalost, otišao je kolega, možda neće čuti ono što je najbolja stvar.
U zavisnosti od toga da li ćete se baviti promenom političkih protivnika po osnovu ovih zakona ili ćete imati obzira prema onima koji se u vašim redovima danas nalaze, a koji su bili u situaciji da krše ljudska prava, zavisi i to da li imate kredibilitet da dalje radite. Da bih argumentovao svoje tvrdnje ili da bih vam dočarao na koji način, recimo, možete da dokažete kako ste objektivni, nepristrasni, kako ne primenjujete odredbe zakona shodno političkim potrebama, nego se držite prava, želite da napravite pravnu državu, moja malenkost je dobila podatak da među članovima, tačnije poslanicima DS danas ovde sa nama sedeli su oni koji su bili i te kako zaslužni članovi Saveza komunista i kao takvi nalazili se i na nekim rukovodećim funkcijama u okviru ogranaka te političke organizacije u koju su se učlanjivali sa nekih 18, 20 godina.
Dakle, ukoliko želite da se suočite sa činjenicama, pogledajte istini u oči i recite da ste i vi bili članovi Saveza komunista, da ste i vi na taj način kršili ljudska prava.
Da priča ne bi bila prazna, pred ovim parlamentom ću pročitati upitnik za članove Saveza komunista Jugoslavije, imam samo podatke koji su vezane za lokal, a možda ćete vi da imate neke konkretnije podatke iz vaših sredina, u kome se navodi da je gospodin Panajotović Gradimira Tomislav, rođen 12.10.1939. godine, učlanjen u Savez komunista Jugoslavije 16. januara 1958. godine, završio Pravni fakultet, diplomirani pravnik, novinar. Ovo je upitnik iz 1984. godine. "Ako koza laže, rog ne laže", pa ukoliko želite da donosite zakone o lustraciji, dokažite da ste objektivni i nepristrasni i u konkretnom slučaju.

Dame i gospodo, na početku ovog mog kratkog i konciznog izlaganja moram da kažem da se nadam da će svi poslanici iz Pirotskog okruga imati svoj doprinos našem današnjem radu Republičkog parlamenta, s obzirom na to da najzad nakon tri godine danas imamo na dnevnom redu pokušaj popunjavanja upražnjenih mesta u mnogim sudovima, a između ostalog i u Okružnom i Opštinskom sudu u Pirotu.

Međutim, pre nego što nastavim sa svojim izlaganjem moram da kažem da je nažalost praksa, koja je uvedena 2001. godine izglasavanjem seta pravosudnih zakona, koji su se odnosili na uspostavljanje jednog novog modela predlaganja i izbora nosilaca pravosudnih funkcija, prevashodno vezana za konstituisanje Visokog saveta pravosuđa kao jednog stručnog organa, koji će konceptualno zameniti ulogu koju je do tada imao Odbor za pravosuđe Republičkog parlamenta u koordinaciji sa Ministarstvom za pravosuđe, tačnije Ministarstvom pravde.

Dakle, taj koncept koji je nastao usvajanjem tog seta pravosudnih zakona, a podsetiću vas oktobra ili novembra 2001. godine, značio je i nadali smo se da će biti pokušaj uspostavljanja korektnijeg načina za predlaganje nosilaca pravosudnih funkcija, kao i nosilaca upravnih funkcija u pravosuđu. Međutim, naknadnim korekcijama nakon osam meseci, koliko se sećam, 2002. godine u julu, pa nakon nekoliko meseci ponovo. Izvinjavam se što ometam neke koji odmaraju, ali da pokušamo da se skoncentrišemo na suštinu.

Dakle, suština je u tome da taj koncept kojim smo pokušali da stvorimo ambijent korektnijeg izbora nosilaca pravosudnih funkcija u praksi jeste umnogome devalviran izmenama i dopunama seta zakona o pravosuđu, pa je bilo i reakcije Ustavnog suda, koji je na svu sreću reagovao adekvatno, možda malo sa zakašnjenjem, ali da ne bih previše širio priču, koncept predlaganja nosilaca pravosudnih funkcija od strane stručnog tela, a kakav je Visoki savet pravosuđa, nažalost ovakvom praksom nije se pokazao kao dobar.

Zbog čega? Prevashodno zbog toga što u skladu sa načelom javnosti rada, a neki će reći transparentnosti, a ja bih bio više priklonjen srpskom izrazu ili izrazu iz srpskog jezika, a to je javnost. Morali smo na današnjoj sednici, kao predstavnici najvišeg zakonodavnog tela, a imamo ovde pred nama valjaniju argumentaciju nego što je prezentirana ovim aktom Visokog saveta pravosuđa, gde su samo pobrojani kandidati koji su se javili na oglas koji je objavljen u sredstvima javnog informisanja i koji su dostavili svoje biografije Visokom savetu pravosuđa. Međutim, nema podrobnijih podataka koji bi mogli nama, kao narodnim predstavnicima ili narodnim poslanicima, da posluže u smislu upoznavanja korektnijih i konkretnijih sa predloženim, tačnije prijavljenim kandidatima. Nema mogućnosti da se mi kao narodni poslanici podrobnije upoznamo sa podacima i sa onim što je najznačajnije za rad jednog pravnika i sudije i nosioca pravosudne funkcije, ako je bio do sada na tom poslu, pa sad treba da napreduje.

Dakle, Visoki savet pravosuđa samo oglasi u "Službenom glasniku" i dnevnom listu "Politika" oglas za izbor sudija i za slobodna mesta u sudovima opšte nadležnosti na teritoriji Republike Srbije. Za sve prijavljene kandidate koji ispunjavaju zakonom propisane uslove itd, a prijavili su se kandidati, velika većina njih i to je dobro. Međutim, sada dolazimo u mogućnost, nas kao narodnih poslanika, jer na svu sreću još uvek se niste setili da izuzmete iz nadležnosti Narodne skupštine izbor nosilaca pravosudnih funkcija, ali ko zna, imate još malo vremena, kako vam se bliži kraj vlasti, možda dođete i na tu ideju, naravno vi iz DOS-a. Na svu sreću, ostalo je nama u nadležnosti da razmatramo predložene kandidate za nosioce pravosudnih funkcija.

Kada se jedan narodni poslanik susretne sa ovakvom hrpom predloga, gde se, recimo, za Opštinski sud u Pirotu kaže, a slučajno sam otvorio prijavu, Lukić Branislav, sudija Opštinskog suda u Dimitrovgradu, rođen 1959. godine, završio pravni fakultet 1982, a pravosudni ispit položio 1991. godine. Bio je inspektor u RUJP Dimitrovgrad, pa sekretar Fonda društvenih delatnosti i opštinski javni pravobranilac, javni pravobranilac u Dimitrovgradu, sudija u Opštinskom sudu u Pirotu i ima 19 godina radnog staža. Da li iz ove biografije, ja koji možda čoveka znam iz viđenja, a možda nemam nikakve primedbe na njegov rad, ne mogu da zaključim da li je on u svojim radnim aktivnostima zadovoljavao odredbe iz sudskog poslovnika, da li je njegova ažurnost bila veća od 15%, da li je on kao sudija opštinskog suda pokazao dobre rezultate, koliko mu je presuda bilo vraćeno, koliko poništeno. Nema tih podataka.

Ovo samo dokazuje da načelo javnosti u ovakvom postupku koji je sada na snazi, nije uznapredovalo nimalo. Naprotiv, možda je načelo javnosti unazađeno na ovakav način, jer mi, kao narodni poslanici, ni na koji način ne možemo da se podrobnije upoznamo sa onim što je najbitnije za jednog predloženog kandidata, a to je njegova stručnost.

Dalje, ne mogu da se ne osvrnem na činjenicu da je danas u Srbiji više stotina sudija neraspoređeno i koliko sam mogao da pogledam nijedan od predloženih kandidata od strane Visokog saveta pravosuđa nije iz redova sudija koji su trenutno neraspoređeni, a koji su do pre nekoliko godina sudili u sudovima koji se nalaze na teritoriji AP Kosovo i Metohija, a koji su danas možda raspoređeni neki na ispomoć, po osnovu ugovora o radu rade u nekim od opštinskih sudova. Bilo je prijavljenih kandidata, a što se može videti iz liste prijavljenih kandidata.

Dakle, možemo da konstatujemo da nijedan od tih sudija, neraspoređenih sudija koji su sudili u sudovima sa teritorije AP Kosovo i Metohija, a kako je počelo, može da bude i republika, kako ste počeli vi iz vlasti, s obzirom na to da prihvatate dijalog na ravnopravnim osnovama između Beograda i Kosova, ali nećemo skretati sa teme 3.000 dinara je 3.000 dinara.

Dakle, nijedan od tih kandidata, a Piroćanac je Piroćanac, nijedan od tih sudija koji nisu raspoređeni nije obuhvaćen ovim predlogom.

Moram da se vratim na to da je, recimo, u vreme naše vlasti, SPS, možda je napravljena greška što je oduzimana mogućnost izbeglicama ili raseljenim licima sa teritorija bivših republika SFRJ na državljanstvo. Tu grešku, a možda ste sada vi ispravili, ali pravite drugu grešku, a to je da sudije, mislite da ćete naterati sudije da se vrate na Kosovo i Metohiju, a da im za to ne stvorite uslove. Neće, a po svemu sudeći, te sudije će ostati neraspoređene, a ti ljudi koji imaju radno iskustvo i koji su i te kako potrebni ovom društvu, jer sudije ne rastu na drveću, mogle su da budu obuhvaćene ovim predlogom i da budu raspoređeni, makar oni koji su se javili na oglas Visokog saveta pravosuđa, na upražnjena mesta u opštinskim i okružnim sudovima. To je jedan problem!

Drugi problem koga moramo da istaknemo u ime SPS, jeste taj da se nosioci pravosudnih funkcija danas, možda više nego ikad, ne možda nego sasvim sigurno, nalaze pod pritiskom da će se neko bogzna zbog kojih razloga, setiti da treba i oni da budu razrešeni. Možda će neko da im nađe nekakve loše reference. (Iz sale: Tema.)

Tema je izbor sudija, a prijavljeni su kandidati koji su prijavljeni na konkurs, tačnije oglas Visokog saveta pravosuđa. Nosioci pravosudnih funkcija danas se nalaze u vrlo nezavidnoj situaciji, ne znaju sa koje strane može da duva vetar, plaše se da sude i to je uslov ovog trenda koji se javlja, a to je da mnoge sudije sa iskustvom od ko zna koliko godina, ljudi koji su od struke, ljudi koji su i te kako dobro radili svoj posao, na lični zahtev napuštaju pravosudne organe i prelaze u advokaturu.

To je vrlo ozbiljan problem. To će dovesti do nekvalitetnije strukture pravosudnog kadra, do uvođenja nekvalitetnih ljudi u pravosuđe. Dovešće do situacije da će ovi ljudi ili ljudi koje ćete možda ubaciti u pravosuđe, morati da slušaju usled pritiska i možda će biti lustrirani usled pritiska i ko zna zbog čega, možda će neko njima naći zamerke u radu i da će na osnovu predloga Visokog saveta i Velikog personalnog veća ili predsednika opštinskog ili okružnog suda biti stavljeni na predlog za razrešenje sa sudijske funkcije, ukoliko ne budu servilni vlasti koja ih je izabrala na pravosudnu funkciju.

U prilog tome moram da kažem da je SPS dobila akt kojim se sudija Opštinskog suda u Rumi, Vinčić Zoran obraća svim članovima Odbora za pravosuđe i upravu i svim grupama u Republičkom parlamentu, i skreće pažnju da je Vrhovni sud i Veliko personalno veće donelo odluku kojom se utvrđuje da postoje razlozi za razrešenje Zorana Vinčića, sudije Opštinskog suda u Rumi. Bez želje da na ovaj način ulazimo u meritung i da sa ovoga mesta raspravljamo o tome da li je gospodin sudija Opštinskog suda u Rumi, Vinčić Zoran, razrešen argumentovano ili ne, da li su za njegovo razrešenje postojali razlozi ili ne.

Kada dođete u situaciju da se jedan sudija Opštinskog suda obraća poslanicima, poslaničkim klubovima, morate da se zapitate da li nešto nije u redu sa tim sistemom, da li nešto nije dobro u radu bilo Vrhovnog suda Srbije, bilo Velikog personalnog veća, a ako se malo vratimo unazad, setićemo se da je bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarković podnela ostavku na mesto predsednika Vrhovnog suda, zbog toga što ne želi da bude više izložena pritiscima. Setićete se da je veliki broj nosioca pravosudnih funkcijau javnosti izlagao načine na koji se vrši pritisak na njih kao nosioce pravosudnih funkcija, i sve nam to daje za pravo da stavimo prst na čelo i da se zapitamo da li je i ovo još jedan od primera da vi ne želite da pravosuđe podignete na viši nivo nezavisnosti, da stepen stručnosti i nosioca pravosudnih funkcija bude taj koji će biti odlučujući, a ne partijska podobnost, a ne poslušnost ili servilnost prema parlamentarnoj većini.

Da se sada malo vratimo na način kojim ste vršili pritiske na sudije. Dakle, u predlozima za izmenu seta pravosudnih zakona mislim da se radi o Zakonu o sudijama, bilo je pobrojano nekoliko načela na osnovu kojih će biti sprovođena lustracija u pravosuđu. Među tim načelima bilo je navedeno i načelo učestvovanja ili razlog učestvovanja u prekrajanju izborne volje građana. Da konkretizujemo priču, za područje Opštinskog suda u Pirotu: predložena su tri kandidata, prijavili su se njih 12; od tih 12 izabrano je troje. Među ta tri nalazi se, ne sporim sturčnost navedenog gospodina, ne znam kakva je situcija, govorim o predlogu Visokog saveta pravosuđa i o tome na koji način je vršen pritisak na ljude koji su radili u pravosuđu.

Dakle, jedan od predloženih je i gospodin Živković Dejan, opštinski javni pravobranilac u Skupštini opštine Pirot. To ćete morati vi. Dakle, dame i gospodo šalu na stranu, ne zalazeći u to da li je gospodin Živković Dejan stručan ili ne, verujem da ima afinitete da bude dobar sudija. Moram da istaknem jednu činjenicu. Bivši predsednik Opštinskog suda u Pirotu, gospodin Batica Aleksić, podneo je ostavku i na mesto predsednika Opštinskog suda i na pravosudnu funckiju, zbog neviđenih pritisaka kojima je bio izložen od strane DOS-ovske vlasti nakon 5. oktobra.

Dakle, najveća optužba koja se stavljala njemu na teret jeste da je bio predsednik Opštinske izborne komisije 1996. godine, koja je tada poništila izbore na nekoliko mesta zbog neregularnosti, i moram da kažem da to možda i ima utemeljenja. Normalno, to mora da donese odluku valjani organ, a ne ovaj parlament. Ukoliko je bilo takvih malverzacija, to mora da se legalizuje, tačnije da se ozvaniči na legalan način, a ne da se ide na sistem rekla-kazala, i možda bi bilo osnova da se ako je bilo izvrši njegovo razrešenje. Međutim, mnogi ne znaju, a gospodin Tomislav G. Panajotović sigurno dobro zna, jedan od članova te iste Opštinske izborne komisije bio je i gospodin Dejan Živković.

Vi sada njega predlažete za sudiju opštinskog suda. Ne znamo da li ste vi informisani, ne znamo da li ste se, moraćete da se dogovorite sami sa sobom, mi razgovaramo samo o predlozima u zvaničnoj formi. Ono što imate u nezvaničnoj, možete da ozvaničite sa ove govornice, ali zvanično je samo ono što poslanici dobiju. Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije nisu dobili nikakav akt. Ja čitam ono što sam dobio i držim se samo onoga što je zvanično stavljeno u proceduru.

Dakle, ili je ovo posebno priznanje da nikakvih mahinacija ni malverzacija, niti prekrajanja izborne volje u radu Opštinske izborne komisije u Skupštini opštine Pirot nije bilo 1996. godine ili je ovo pokušaj da se na mesta nosilaca pravosudnih funkcija dovedu ljudi koji su eventualno vama poslušni, bez obzira na to što možda smatrate da su učestvovali u postupcima prekrajanja izborne volje.

Ovo je samo jedan od primera koji pokazuje da nije dobro sprovedena akcija, da nije dobro sproveden zakon i načelo nezavisnog stručnog predlaganja, nosilaca pravosudnih funkcija, a podsetiću vas da je u prošlosti tu funkciju imao Odbor za pravosuđe u Republičkom parlamentu.

Takođe, moram da kažem da su u ranijem periodu, kad je predlaganje, funkcija predlaganja nosioca pravosudnih funkcija bila u nadležnosti Odbora za pravosuđe, bilo tesne saradnje sa Ministarstvom za pravosuđe, ili Ministarstvom pravde, bila ustanovljena obaveza pribavljanja mišljenja kolegijuma i mišljenja predsednika sudova da se rasprava vodila i na odborima, a i te kako mnogo vodila i na samoj sednici Republičkog parlamenta.

Sada smo uskraćeni za mogućnost da utvrdimo kriterijume po kojima je Visoki savet pravosuđa došao do ovih imena, na koji način su oni shvatili da ti ljudi treba da budu nosioci pravosudnih funkcija, a ne neki drugi i zbog toga mi nemamo valjane argumente.

Pri samom kraju moram da istaknem da je zaista vrlo čudno delovao izveštaj koji smo dobili sa Odbora za pravosuđe i upravu, sa sednice od 2. jula 2003. godine, gde se kaže da je Odbor razmotrio Predlog odluke o izboru sudija za jedan broj sudija i da nije podržao predlog Visokog saveta pravosuđa, da se za neke sudije okružnog suda, Opštinskog suda u Negotinu, Boljevcu itd. ne podržavaju predlozi Visokog saveta pravosuđa.

Dakle, podsetiću vas 2001. godine smo ovde u ovom parlamentu ustanovili nadležnost Visokog saveta pravosuđa, mi kao Republički parlament. Godine 2002. doneli ste Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije u kome se u članu 49. navode ingerencije Odbora za pravosuđe i upravu i kaže: "Odbor za pravosuđe i upravu razmatra predlog zakona, drugog propisa ili opšteg akta i druga pitanja iz oblasti", i molim vas da mi se citat ne uračunava u vreme.

(Predsednik: Upozoravam vas na prekoračenje dozvoljenog vremena.)

Citiram u skladu sa odredbama Poslovnika. Citat se ne uračunava u vreme.

(Predsednik: Samo kada se radi o povredi Poslovnika.)

Član 49. u stavu 2. kaže da: "Odbor predlaže izbor sudija, republičkog javnog tužioca i drugih funkcionera", itd.

Molim vas gospodine, ovo je pravna papazjanija koju ste uveli u pravosuđe i ne vodi ničemu i drago mi je da se slažete gospodine Pajtiću sa mojom konstatacijom i morate, ako sam izrekao neku lošu konstataciju da me demantujete, a ako sam zaslužio opomenu slobodno je izreknite, ali ne mogu dve različite odredbe i dva koncepta da budu zastupljeni, jedan u Zakonu o sudijama, o Visokom savetu pravosuđa a drugi u Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije.

Zbog svega navedenog poslanička grupa SPS neće podržati ove predloge. Hvala.

 

Nije valjda da su ostali predstavnici ostali bez teksta nakon ovakve argumentovane rasprave o Predlogu zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina?
Na kraju rasprave, želim još jednom da podvučem ono što je najbitnije u stavovima SPS-a povodom eventualnih počinilaca ratnih zločina u dešavanjima kojima smo bili izloženi u prethodnih 10, 12, pa i ranijih godina. Dakle, SPS se ničim ne zalaže da počinioci ratnih zločina ne moraju da snose odgovornost za svoja nedela. Nikako ne možemo da opravdamo ono što je činjeno od dolaska DOS-a na vlast, a to je preuzimanje krivice na nas, na Srbe, na državu Srbiju, na građane Srbije za sve ratne zločine koji su počinjeni na prostorima bivše SFRJ.
Dakle, i do sada, po odredbama krivičnog procesnog zakona, po odredbama Krivičnog zakona SRJ, koji je sada preimenovan u Osnovni krivični zakon, kako se i u ovom predlogu zakona navodi, u glavi DžVI Osnovnog krivičnog zakona jesu stipulisana krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.
I do sada su postojale osnove da se pred okružnim sudovima vode postupci protiv eventualnih počinilaca ratnih zločina. I vođeni su. Ministar je juče, koliko se sećam, u jednoj izjavi pomenuo nekoliko primera i ne bih želeo da ih ponavljam.
Međutim, suština donošenja posebnih zakona jeste u predstavljanju naše države spremnom za saradnju sa nekakvim haškim tribunalima i prenebregavanje jedne činjenice da smo mi već načeli Ustavom zagarantovano jedinstvo pravosudnog sistema koje je jedino nadležno, kao jedinstven državni organ, da sudi. Već smo formirali posebne državne organe za borbu protiv organizovanog kriminala. Sa tog pravnog aspekta se sada formiraju posebni organi koji će procesuirati učinioce ratnih zločina.
Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da ministar piše, a možda će udostojiti moju malenkost i odgovora.
Da li to treba da znači da ćemo uskoro imati odredbe kojima će se stvarati posebni državni organi za borbu protiv kriminala belih okovratnika? Da li to znači da ćemo imati posebne tužioce, posebna sudska veća, posebne pritvorske jedinice za počinioce tzv. političkog kriminala?
(Vladan Batić: Za vas hoćemo.)
Nosioca vlasti. Crimes of abuses of ponjer, gospodine ministre. Dakle, postoji i to na zapadu. Da li ćemo mi na takav jedan katastrofalan način rasturiti jedinstvo našeg pravosudnog sistema, preuzimati neka rešenja iz anglosaksonskog pravnog sistema i inkorporirati ih u naše kontinentalno pravo i na takav način stvoriti jednu mešavinu koja neće značiti ama baš ništa? Niko neće znati ko može da ga goni, za šta, na koji način, da li će specijalni tužilac da ga goni po jednom osnovu, po drugom osnovu i da li će sve to biti u jednoj funkciji, a ta funkcija će se zvati očuvanje vlasti.
Konkretno, u obrazloženju ovog predloga zakona kaže se da je cilj donošenja ovog zakona efikasnije sprovođenje postupka protiv lica okrivljenih za ratne zločine. Pa, zar se nije moglo izmenama Zakona o krivičnom postupku ili Zakona o sudovima naložiti nadležnim sudskim organima, nadležnim istražnim organima efikasnije delovanje po pitanju progona eventualnih počinilaca ratnih zločina, ili se mora donositi u jedinoj fabrici koja u Srbiji radi, a to je ova politička fabrika, ovaj parlament, jedina fabrika koja radi i koja zadovoljava kriterijume koji su propisani u inostranstvu.
Da li se mora pristupati donošenju nekakvih zakona, kao što je ovaj koji je danas na dnevnom redu, kao što je bio onaj o organizovanom kriminalu, kada smo pokušavali na sve moguće argumentovane načine i najkorektnije moguće da vas upozorimo da ne treba da primenjujete neka rešenja koja su suprotna međunarodnom pravu, kada nas niste poslušali pa ste posle mesec ili koliko dana ipak morali pod pritiskom međunarodne javnosti da usvojite ta rešenja. Da li ćemo i ovog puta stvarati nekakve institucije, nekakva rešenja koja neće biti u interesu dizanja kredibiliteta naše države, koja će biti samo tu da pokažu da smo mi spremni za saradnju, ma kakav se pritisak za saradnju na nas vršio?
Dakle, mogao se, u cilju efikasnijeg vođenja postupka protiv eventualnih počinioca ratnih zločina, izmeniti Zakon o krivičnom postupku, Zakon o sudijama, Krivični zakon, osnovni ili republički, a ne donositi jedan poseban zakon. S druge strane, ne mogu, a da ne primetim da je u toj, najblaže rečeno, servilnosti prema interesima tzv. Haškog tribunala, mnogo rešenja preuzeto iz Statuta Haškog tribunala i mnogo puta se pokušalo da se preuzmu neki od načina rada Haškog tribunala.
Prva stvar koja pada u oči jeste vezana za član 3, u kojem se kaže da su državni organi Republike Srbije određeni ovim zakonom nadležni za vođenje postupka protiv učinilaca krivičnih dela koja su izvršena na teritoriji bivše SFRJ. Da li to znači da ovi državni organi neće moći da vode postupke protiv učinilaca ratnih zločina u toku 1999. godine na teritoriji Srbije i na teritoriji Kosova i Metohije, onih koji su izvršili agresiju na našu zemlju?
Daljim letimičnim pregledom odredbi ovog predloga zakona vidi se da se konstituišu posebni organi od posebnih lica koja će biti višestruko plaćena samo da bi se efikasnije sprovodio postupak za gonjenje lica koja su eventualno počinila ratne zločine. Tu se kaže da se bira tužilac za ratne zločine. Njega bira Narodna skupština, ali se ne vidi ko ga predlaže. Možda ministar, važeći javni tužilac, republički javni tužilac, ko? To se ne vidi iz Predloga zakona. Zamenika tužioca postavlja i razrešava sam tužilac. Da li je tu moglo da se pribegne nekim drugim rešenjima?
Naš stav prema ovom zakonu je proizašao iz našeg mišljenja da ovakav predlog posebnog zakona koji stvara posebne organe nije potreban, već da su se u okviru postojećih rešenja u pravosudnom sistemu mogli efikasnije, ako je to u nečijem interesu, goniti eventualni počinioci ratnih zločina.
Takođe, moramo da konstatujemo da i ovde u ovom zakonu postoje mnoge nejasnoće. Dakle, mi smo podneli amandmane da se svaki član briše. Ovaj zakon za Socijalističku partiju Srbije nije prihvatljiv, niti je prihvatljiv princip da se stvara poseban pravosudni sistem i posebni organi za gonjenje, posebne institucije za posebna krivična dela.
Ali, ako pogledamo član 9. možemo da vidimo da je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan Okružni sud u Beogradu, kao prvostepeni, a za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je neposredno viši sud. Ako se vratimo malo na odredbe Zakona o sudovima, da li je neposredno viši sud Vrhovni sud, da li su konstituisani apelacioni sudovi, znamo da nisu i to nas dodatno dovodi u jednu situaciju apsurda koja može da znači dodatne komplikacije.
Dalje, članom 14. uvode se odredbe da se saslušanje svedoka može vršiti putem video konferencijskih veza. U skladu sa načelom javnosti, načelom neposrednosti neophodno je omogućiti okrivljenom pravo na odbranu, da sasluša, da pogleda u oči onoga ko ga tereti za dela koja mu stavlja na dušu. Da li će putem konferencijske veze on moći da se odbrani i da li je to zaštita prava na odbranu? Nije. To u našem pravosudnom sistemu ne postoji, niti u kontinentalnom pravosuđu. Takođe, možete odlučiti o zaštiti ličnih podataka, tačnije, uvodi se institut zaštićenog svedoka članom 15. To je što se tiče pravila postupka.
Posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora u određenom krivičnom postupku. Zašto posebna pritvorska jedinica? Zar ove pritvorske jedinice ne mogu biti u funkciji koja im se nalaže ovim?
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, utrošeno je vreme za vaše izlaganje.)
Beneficirani radni staž i posebna vrsta nagrada putem visokih plata za funkcionere u ovim državnim organima takođe slikovito govori o tome kakva je namera ovog zakona. Dakle, dodvoriti se onima koji traže i žele da optuže nas Srbe za počinioce svih ratnih zlodela i zločina na prostorima bivše SFRJ i baciti krivicu na srpski narod. Zbog svega toga Socijalistička partija Srbije neće prihvatiti i neće podržati ovakav predlog zakona.

Dame i gospodo, naš generalni stav prema ovom zakonu jeste da on nije prihvatljiv sa stanovišta našeg pravnog sistema i zbog toga smo podneli amandmane da se svi članovi ovog predloga zakona brišu. Naime, član 1, kako se može videti, predviđa da se ovim zakonom uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja i krivičnog gonjenja učinilaca krivičnih dela određenih ovim zakonom.
To, shvaćeno ovako kako piše, pretpostavlja da naša država i naš pravosudni sistem, niti naši pravi organi gonjenja nisu do sada imali mogućnost da gone eventualne počinioce ratnih zločina, što nije tačno. Nije tačna tvrdnja uvaženog gospodina ministra, koji nažalost više nije u sali, da onaj ko glasa protiv zakona jeste za to da se u Hagu vode postupci protiv učinioca ratnih zločina. Praksa pokazuje drugačije.
U našoj zemlji su već povedeni postupci protiv počinilaca ratnih zločina. Ti postupci se vode. Ukoliko je bilo evidentnih pritisaka na sud i organe gonjenja, na tužilaštva, moralo je da se pristupi većim i jačim merama obezbeđenja lica koja rade u tim organima, da se na taj način zaštite od tih pritisaka. Uopšte nije potrebno donositi poseban zakon, konstituisati nove državne organe, a da pri tom već svi preduslovi postoje da se i okružna tužilaštva, da se okružni sudovi bave pitanjima progona eventualnih počinilaca ratnih zločina.
Zbog toga je suvišno da se članom 1. uređuje obrazovanje posebnih organa za gonjenje, odnosno otkrivanje učinilaca krivičnih dela ratnih zločina. Smatramo da je već moguće da naša država procesuira eventualne počinioce ratnih zločina. Smatramo da za to ne treba da bude nadležan Haški tribunal. Mi smo za to da se samo poštuju odredbe Osnovnog krivičnog zakona (ranije Krivičnog zakona SRJ) i Zakona o krivičnom postupku, takođe, Zakona o javnom tužilaštvu. To je suština našeg stava. Zbog toga smo predložili da se ovaj član 1. briše.
Ponoviću još jednom, apsolutno ne stoji tvrdnja da onaj ko je protiv ovog zakona jeste za Haški tribunal. To je neistina, blago rečeno.
Postoje sve pretpostavke za procesuiranje eventualnih počinilaca ratnih zločina i to je jedina istina. Onaj ko misli drugačije, laže pre svega sebe.
Dalje, moram da kažem da je i ovo jedan od dokaza da se ovakav zakon donosi iz političkih razloga, ne iz pravnih, jer postoje pravni preduslovi za gonjenje učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, ali postoji politički pritisak koji se vrši na aktuelnu DOS-ovsku vlast u našoj zemlji, koja će još samo malo biti vlast, da pristupi konstituisanju posebnih organa i da prizna da MUP, javno tužilaštvo i pravosuđe do sada nije gonilo počinioce ratnih zločina.
Takođe, iz ovog može da se vidi jedna kontradiktornost koja se iz izlaganja gospodina ministra mogla čuti. Da li smo ovim zakonom mi dovedeni u situaciju da krivično gonimo strane državljane i da li će takva situacija biti prisutna onda kada se eventualno usvoji ovakav zakon? Čisto sumnjam da će aktuelna vlast pristupiti krivičnom gonjenju bilo kog stranog državljanina.
Ovo je zakon koji će omogućiti da se mi, tačnije DOS-ovska vlast predstavi kao spremna na političke kompromise i na prihvatanje uslova ili pritisaka koji dolaze iz inostranstva. Nažalost, neki se smeju, ali tako je bilo i kod Zakona o organizovanom kriminalu, a nakon mesec dana videli smo da ste sve usvojili ono što ste rekli. Ruku na srce, ako koza laže, rog ne laže, stenogrami su tu, pa pročitajte. Ko ne veruje, videće. Hvala.

Naime, suština našeg amandmana je u tome da zaista treba izbeći formiranje duplih organa i to je naš načelni stav u pogledu čitavog zakona, ali kod člana 8. koji predviđa formiranje posebne službe za otkrivanje ratnih zločina zaista se to najviše vidi. Svi znamo da se u svakoj državi najviše para troši za organe bezbednosti.
Znači, iz budžeta najveća zahvatanja idu na organe bezbednosti, neretko je na trošenje tih sredstava ulagano mnogo primedbi, i neretko su ta sredstva, naročito od 2000. godine, trošena uzalud, a ovde bismo mogli da stavimo načelnu primedbu da će formiranje posebne službe za otkrivanje ratnih zločina dodatno isprazniti već ionako praznu srpsku kasu, i to je jedan formalni, tačnije ekonomski razlog zbog koga ne bi trebalo formirati posebne službe koje će zahtevati posebno finansiranje, posebno opremanje itd.
Suštinski razlog jeste u tome što Ustavom zaista nisu predviđeni dupli organi, tj. formiranje duplih organa za iste poslove, jer kako se predviđa, služba za otkrivanje ratnih zločina će vršiti isti posao kao što to radi i MUP. I, zaista je nelogično da u stavu 2. ovog člana služba postupa po zahtevima tužioca za ratne zločine, a u skladu sa zakonom. Zakon o unutrašnjim poslovima, zakon koji treba da obezbedi podizanje osnovane sumnje na viši stepen izvesnosti, stepen koji će omogućiti podizanje optužnog predloga, stepen koji će omogućiti javnom tužiocu, a ne specijalnom tužiocu bilo koje vrste, da li za organizovani kriminal ili za otkrivanje i gonjenje ratnih zločina, da pokrene postupak pred nadležnim pravosudnim organima.
Ovde je, po analogiji, posebno - služba za otkrivanje ratnih zločina, posebno - tužilaštvo, posebni sud, a sve to u cilju da se na brzinu napravi nekakav aparat, kvazidržavni, koji će služiti za realizaciju političkih interesa stranih nalogodavaca, nažalost tako je.
Predlog našeg amandmana da se član 8. briše odbijen je od strane Vlade sa obrazloženjem da se ovaj zakon donosi za konstituisanje sistema ili državnih organa koji će doprinositi bržem ili ažurnijem otkrivanju i sankcionisanju eventualnih počinilaca ratnih zločina.
Opet ističem naš generalni stav je da ukoliko je nekom bilo stalo da ubrza taj proces, mogao je da učini da se ili izradi ili uradi nekoliko promena Zakona o krivičnom postupku, da se izvrši intervencija kod organa unutrašnjih poslova da priležnije obavljaju svoje poslove vezane za otkrivanje eventualnih počinilaca ratnih zločina i da se tako postigne cilj.
Formiranje posebne službe zaista nije pravo rešenje i to je samo način da se pokaže da eto mi želimo da napravimo neki korak napred, ali u suštini to će i te kako negativno da se odrazi na rad, pre svega, Ministarstva unutrašnjih poslova, jer se na ovaj način priznaje da MUP nije sposoban da vrši svoje prenete poslove, koje po Zakonu o unutrašnjim poslovima ima.
Takođe, odredba prema kojoj ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, a po pribavljanju mišljenja tužioca za ratne zločine, još jednom pokazuje nameru predlagača zakona, a to je da se sve svede u začarani krug izvršne vlasti koja je svemoguća, koja će u saglasnosti i u sadejstvu ministra za unutrašnje poslove, tužioca za ratne zločine, njegovih zamenika, čitave vlade, moći da pokreće postupke, da proganja ljude; a imamo osnova za sumnju da će to biti i po drugim osnovama, a ne samo po osnovu pravne ili krivične odgovornosti za dela, konkretno imamo osnova da sumnjamo da će to biti progon čak i po političkoj osnovi.
I, najzad, stav 4. - rad službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju tužioca za ratne zločine - jeste još jedna potvrda naših sumnji, a to je da rad same službe za otkrivanje ratnih zločina, kao da to ne može da bude ministarstvo, uređuje se opet čijim aktom - aktom ministra za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju tužioca. Opet začarani krug i opet nešto što nas dovodi u apsurdnu situaciju, ali, u krajnjoj liniji, i priznanje da Ministarstvo unutrašnjih poslova nije sposobno.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam da će ovde biti reči o konkretnim stvarima vezanim za Predlog ovog zakona i za amandmane. Pa, da krenemo redom. Podsetiću uvaženog ministra Batića da je nužda koja nas je naterala da pišemo amandmane na svaki član zakona, da se brišu, prouzrokovana donošenjem nakaradnog poslovnika koji ne postoji nigde u svetu. Želeo bih da vas podsetim kada ste vi bili poslanik, neke vaše kolege iz opozicije, npr. gospodin Paroški, govorili su po ceo celcati dan sa ove govornice....