Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pred nama je danas na dnevnom redu, između ostalog, i predlog za izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini i ja ću se u svom izlaganju bazirati upravo na pomenuti Predlog zakona.
Elektronska trgovina je danas najznačajnija oblast elektronskog poslovanja. U savremenim tendencijama modernog biznisa, naročito u poslovanju između preduzeća, sve je izraženija prisutnost interneta kao kanala za elektronsko poslovanje, jer obezbeđuje najniže troškove poslovanja uz najefikasnije obavljanje poslovnih operacija. Primene elektronske trgovine je ubrzala i unapredila ekonomije razvijenih zemalja i u mnogim razvijenijim zemljama ona predstavlja najpopularniji vid trgovine, a u prilog tome govore i podaci o rastu obima trgovanja u zemljama koje imaju najrazvijenije informacione tehnologije.
Još 2001. godine EU je u Lisabonu definisala svoju strategiju razvoja informacionog društva, a u cilju da zemlje članice u savremenim uslovima poslovanja očuvaju ekonomski nivo razvoja i omoguće njegov dalji rast. Savet ministara EU je 2003. godine usvojio akcioni plan „Elektronska Evropa 2005“, čiji je cilj bio da Evropa do kraja 2005. godine ima moderne javne elektronske servise i povoljno okruženje za razvoj elektronskog poslovanja.
Srbija je, kao članica inicijative za elektronsku jugoistočnu Evropu, još 2002. godine potpisala agendu za razvoj informacionog društva. U Srbiji je Zakon o elektronskoj trgovini donet 29. maja 2009. godine, a stupio je na snagu 6. juna iste godine. Međutim, do danas Zakon o elektronskoj trgovini u Srbiji nije u potpunosti zaživeo, jer nije pružao dovoljno sigurnosti. Građani Srbije se iz mnogih razloga ne opredeljuju za ovaj vid kupovine zbog straha od gubitka novca, zbog straha od zloupotrebe ličnih podataka i sl.
Danas se pred nama nalaze izmene i dopune ovog zakona, koje imaju za cilj da otklone i unaprede određene nejasnoće i nedostatke koji su uočeni u praksi primenom ovog zakona. Takođe su veoma bitne u smislu da građanima Srbije približimo ovu oblast. Predloženim izmenama i dopunama vrši se preciziranje pojedinih formulacija i vrši usklađivanje ovog zakona sa drugim sistemskim zakonima, kao što je Zakon o trgovini, Zakon o zaštiti potrošača.
Jedna od najznačajnijih novina je preciznije regulisanje polja primene zakona i ova izmena omogućava da se elektronska trgovina obavlja na neograničenoj udaljenosti, a u minimalnom vremenskom razmaku. Izmenama će se takođe uspostaviti pravna sigurnost, što znači da država treba da pridobije poverenje građana u ovoj oblasti. Izmene zakona će imati pozitivan uticaj, kako na sve pružaoce usluga informacionog društva, tako i na korisnike ove usluge, potrošače.
Ovaj set zakona je veoma bitan na reformskom putu naše ekonomije i iz svih navedenih razloga poslanička grupa SNS će u danu za glasanje podržati ove izmene. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Poštovane kolege, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pred nama se danas na dnevnom redu nalaze izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju i u ovom momentu teško je reći bilo šta, a da ne ponovim ono što su moje kolege pre mene u svojim diskusijama izneli, a naravno u prilog ovim izmenama. Moram da napomenem da mi je izuzetno drago zato što je oko ove teme, odnosno oko zahteva studenata postignut širok konsenzus u parlamentu.
Kratko ću pozdraviti odluku Vlade Republike Srbije koja je imala razumevanja i izašla u susret zahtevima studenata. Danas smo više puta čuli koliko je obrazovanje bitno pitanje za našu državu i naše društvo. Ministar je u svojoj diskusiji rekao da nam je zajednički cilj da unapredimo obrazovanje i tako treba da bude. Srbiji su potrebni mladi i obrazovani ljudi i treba im omogućiti da se školuju i da školovanje bude na visokom nivou i što kvalitetnije. Obrazovanje jeste i treba da bude investicija u koju svi treba da ulažemo.
U vreme ekonomske krize roditelji, koji su ostali bez posla ili imaju niska primanja, teško mogu da izdvoje visoka finansijska sredstva i omoguće svojoj deci da se školuju. Dolazim iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice i nažalost nebrojeno puta sam bila svedok da roditelji moraju da se odriču svega kako bi deci omogućili da studiraju.
Izmene, koje omogućavaju da studenti upišu narednu fakultetsku godinu na budžet sa osvojenih 48 bodova, predstavljaće finansijsku olakšicu, kako za roditelje, tako i za studente. Smatram da je ovo jedan bitan korak u rešavanju problema sa kojima se studenti suočavaju i svakako ću u danu za glasanje podržati i glasati za ove izmene i dopune Zakona o obrazovanju. Zahvaljujem se.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, prvenstveno bih želela da pozdravim inicijativu predsednika Skupštine našeg kolege Nebojše Stefanovića za izmene i dopune Zakona o radu, koje će obezbediti sigurnost trudnicama, svim majkama, svim budućim majkama na stubu naše države, a u pogledu ostvarivanja osnovnih ljudskih prava koja su ustavom zagarantovana, a to je pravo na rad.
Nažalost, svedoci smo da se ta prava često krše i svako od nas poznaje bar jednu ženu koja je po osnovu trudnoće bila žrtva diskriminacije. Godinama unazad prava porodilja se masovno krše, a poslodavci su do sada koristili svaku priliku da izigraju zakonske obaveze koje se tiču zaštite materinstva.
Iz prakse možemo navesti mnogo primera diskriminacije porodilja. Imamo situacije da su trudnice dobijale otkaz neposredno pred porođaj, imamo situacije da porodiljama koje su imale ugovor o radu na određeno vreme, taj ugovor nije produžen nakon porođaja, situacije da su žene nakon porođaja vraćane na niže radne pozicije i sa znatno manjim primanjima. Svi ovi problemi svakako da nisu podsticaj da mlade majke osnivaju porodicu i da rađaju decu, iako je u Srbiji još 2009. godine stupio na snagu izglasan Zakon o zabrani diskriminacije, žene se i dalje stavljaju u neopravdano nepovoljan položaj i kada žele da stupe u radni odnos, često se susreću sa pitanjima, da li planirate porodicu, da li planirate da rađate?
Iz ekonomskih razloga da bi sačuvale posao, žene su sve češće primorane na abortuse. Prema podacima Instituta za javno zdravlje, u Vojvodini se godišnje obavi 1000 namernih prekida trudnoće, odnosno abortusa i to bez podataka privatnih klinika.
Iz tog razloga nam je prirodni priraštaj negativan i bela kuga jeste veliki problem Srbije, a ja ću kao primer navesti mesto odakle dolazim. Dolazim iz mesta Martinci kod Sremske Mitrovice, koje je pre mnogo godina važila za jedno od najvećih sela sremsko-mitrovačke opštine. Podaci statistički su zastrašujući i govore da je u poslednjoj deceniji od popisa do popisa ovo stanovništvo umanjeno za 814 stanovnika, jer stanovništvo je pretežno staro.
Usvajanje ovih izmena, predstavlja brigu države o ženama i podsticaj da rađaju. Predloženim izmenama i dopunama zakon će biti usklađen sa Konvencijom 183. o zaštiti materinstva koju je Srbija ratifikovala 2010. godine.
Predložena rešenja će omogućiti bolju zaštitu materinstva. Predloženim rešenjima onemogućiće se da trudnicama koje su zaposlene na određeno vreme bude prekinut ugovor o radu. Dakle, smanjiće se rizik od gubitka posla zbog trudnoće i suzbiće diskriminaciju na radu po osnovu trudnoće i roditeljstva.
Takođe bih želela da kažem da ove izmene predstavljaju korak napred u ostvarivanju politike jednakih mogućnosti za muškarce i žene, što podržavam i kao član Odbora za ravnopravnost polova i kao neko ko bi u skorijoj budućnosti želeo i trebao da se ostvari u ulozi majke. Rado ću podržati ovaj zakon, drago mi je da je oko ovih izmena i dopuna zakona postignut najširi mogući konsenzus. Zahvaljujem.

Za reč se javio gospodin Aleksandar Vučić, u svojstvu predstavnika ovlašćenog predlagača.

Izvolite, imate reč.

Poštovani građani Srbije, poštovane kolege, prvenstveno bih želela da kažem da su poslanici SNS podneli niz amandmana kojima smo dali jasniju, precizniju i jednostavniju definiciju određenih izraza i pojmova u smislu ovog zakona.
Ovim amandmanom smo hteli da skrenemo pažnju predlagaču zakona da je prilikom pisanja zakona, a radi njegovog lakšeg tumačenja, trebao koristiti jednostavniju i jedinstveniju terminologiju, a to se odnosi, kako na ovaj predlog zakona, tako i na sve predloge zakona koje nam ubuduće predlagač bude dostavljao.
Amandmanom predlažemo da stvari u javnoj svojini koje koriste organi i organizacije nosilac javne svojine su pokretne i nepokretne stvari koje su namenjene izvršavanju njihovih nadležnosti.
Smatramo da je dovoljno upotrebiti izraz – nosioci javne svojine, umesto pojedinačnog navođenja – nosilaca javne svojine, kako je to zakonom predviđeno. Ako se prihvati naš amandman, ispoštovaće se doslednost, odnosno da se u članu 12. i u članu 20. stav 1. upotrebi isti izraz za istu stvar, a ne različiti, kako je to učinjeno u Predlogu zakona.
Još jednom vas pozivam da razmotrite amandman poslaničke grupe SNS, jer smatram da je naš amandman bolje rešenje od predloženog.

I ovaj amandman se odnosi na preciznije i jasnije definisanje termina.
Čitajući ovaj predlog zakona, stiče se utisak da se zakonopisac vodio principom zašto jednostavno, kada može komplikovano. U prilog mojoj tvrdnji govori i član 13, koji kao i član 12. loše je formulisan.
Mi smo podneli amandman i predložili smo jasniju formulaciju ovog člana predloga zakona i još jednom ovom prilikom želim da ukažem koliko je bitno da zakon prati jedinstvena precizna terminologija, koja će takođe pratiti doslednost od prvog do poslednjeg člana zakona.

Zahvaljujem. Amandmanom na član 18. usklađuje se amandman koji smo podneli na član 2. Ovim amandmanom smo predložili brisanje stava 1, budući da smo amandmanom koji smo podneli na član 2., odredili nosioce prava javne svojine, a u skladu sa tim predložili smo i izmenu naslova ovog člana.
Stav 6. koji postaje stav 5. menja se i glasi – pravna lica čiji je osnivač nosilac prava javne svojine koji nemaju status javnih preduzeća ili prividnog društva, ustanove, državni organi ili organizacije koje imaju status pravnog lica, nosioci su prava korišćenja na nepokretnostima koje su im prenete na korišćenje.
Stavom 6. koji postaje stav 5. pojednostavili smo i, što je važnije, precizirali smo o kojim organima i organizacijama se radi, budući da se i u ovom članu susrećemo sa neprimereno dugom i složenom definicijom.
Iz razloge koje sam navela smatram da je amandmansko rešenje bolje od datog rešenja koje se nalazi u Predlogu zakona. Hvala.

Prvenstveno bih htela da izrazim negodovanje što se o ovako bitnoj temi raspravlja u ovakvoj atmosferi i u kasnim satima, kada je i prenos Skupštine odložen. Želim da kažem da je Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o vraćanju odnosno restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama podjednako važan kao i zakon o kome se raspravljalo u toku današnjeg dana, tj. Predlog zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.
Smatram da vraćanjem imovine crkvama i verskim zajednicama ne bi trebalo da se ispravi samo nepravda prema crkvama i verskim zajednicama, nego bi nepravda trebala da se ispravi prema svim njihovim vernicima, odnosno svim njihovim članovima. Imovina koja bi trebalo da bude vraćena namenjena je ostvarivanju humanih, socijalnih i prosvetnih ciljeva. Dakle, sva imovina namenjena je ostvarivanju Ustavom zajamčenih prava građana za ispoljavanje svoje vere i ubeđenja.
Danas smo više puta čuli da bi usvajanjem i primenom Zakona o restituciji trebala da bude ispravljena nepravda koja je činjena dugo godina unazad. Međutim, pitanje je da li će biti tako. Teško je u to poveravati, a moja sumnja je osnovana, a objasniću vam i zašto.
Zakon o restituciji koji je stupio na snagu 2006. godine nije se primenjivao, a u prilog mojoj tvrdnji govori i činjenica da su sve tradicionalne crkve i verske zajednice u javnosti zajedno istupale kritikujući Vladu Republike Srbije zbog neprimenjivanja Zakona.
Mi iz SNS smo imali priliku da ugostimo delegaciju tradicionalnih crkava i verskih zajednica i tom prilikom ugostili smo Njegovo preosveštenstvo episkopa bačkog Irineja, Monsinjora nadbiskupa beogradskog Stanislava Kočevara, Muftiju beogradskog Muhameda Jusuf Spahića i predsednika Saveza jevrejskih opština Srbije gospodina Aleksandra Nećaka. Želim da citiram Njegovo preosveštenstvo koji je tom prilikom, iznoseći kritike na Predlog zakona, rekao sledeće: "Mi ćemo o kritikama ovog predloga zakona govoriti u ime svih".
Vlada Republike Srbije ne primenjuje Zakon o restituciji, što predstavlja direktno kršenje Ustava. Ovu činjenicu utvrdio je takođe i Zaštitnik građana u svom godišnjem izveštaju za 2010. godinu, koji je objavljen 15. marta 2011. godine. Blokiranjem sprovođenja Zakona, Vlada Republike Srbije, nakon proteka roka za njegovo sprovođenje, predlaže izmene i dopune tog zakona, čime jasno pokazuje da je blokadu njegovog izvršenja i vršila kako bi crkvama i verskim zajednicama smanjila obim stečenih prava.
Po Zakonu, krajnji rok za podnošenje zahteva Direkciji za restituciju bio je 30. septembar 2008. godine. Crkve i verske zajednice, iako su postupile po zahtevu i podnele pravovremeno svoje zahteve, dovedene su u situaciju da ostanu bez dela svoje imovine. Kroz nesprovođenje zamenske restitucije i novčanog obeštećenja, kao i neimenovanjem novog direktora Direkcije za restituciju, a sada i ukidanjem zamenske restitucije i limitiranjem visine novčane nadoknade kroz izmene Zakona, crkvama i verskim zajednicama neprimereno je umanjen obim vraćanja imovine.
Ono što je takođe otežavalo primenu Zakona jeste delovanje Javnog pravobranioca, koji nikada do sada nije stao u zaštitu crkava i verskih zajednica. Ja sam već pomenula rad Direkcije za restituciju, a i sam ministar je rekao da je postojao zastoj u radu Direkcije za restituciju. Mandat direktora Direkcije za restituciju istekao je 31. decembra 2010. godine i od tada nije izabran novi.
Takođe, želim da javnosti Srbije pročitam dopis tadašnjeg ministra finansija Diane Dragutinović. Dopis je upućen direktoru Direkcije za restituciju Vladimiru Todoroviću, 19. avgusta 2008. godine:
"U narednom periodu sledi donošenje zakona o denacionalizaciji, u kome će se u javnom interesu predvideti umanjenje obeštećenja bivših vlasnika oduzete imovine u odnosu na punu vrednost imovine, a naknada u obliku druge nepokretnosti imaće karakter obeštećenja, a ne restitucije, što će učiniti neophodnim istovetne izmene i dopune Zakona o vraćanju imovine crkvenim i verskim zajednicama. Stoga kao ministarstvo nadležno za predlaganje akata u vezi sa denacionalizacijom, ukazujemo da za sada ne bi trebalo donositi rešenja o novčanom obeštećenju, odnosno vraćanju druge odgovarajuće imovine crkvama i verskim zajednicama, s obzirom na to da bi ona bila u neskladu sa napred navedenim principima budućeg zakona, a morala bi da se primenjuju i na ostale slučajeve koje će urediti zakon o denacionalizaciji".
Ovakvi postupci pokazuju koliko su organi vlasti u Srbiji spremni i voljni da obezbede i štite elementarna ljudska prava.
Takođe, želela bih da iznesem još neke nedostatke. Naime, po zakonu, Vlada Republike Srbije ne vraća oduzetu imovinu koja je prešla u režim društvene svojine, već samo podržavljenu imovinu. Pripadnici crkava i verskih zajednica na konferenciji održanoj 21. jula 2011. godine ukazali su, između ostalog, na problem insistiranja Vlade Republike Srbije na donošenju zakona o privatizaciji i zakona o planiranju i izgradnji, a bez zaštitnih mera kada je u pitanju crkvena imovina koja je predmet restitucije, čime se dodatno onemogućava vraćanje crkvene imovine.
Pravne posledice neprimenjivanja ovog zakona su: kršenje Ustava Republike Srbije, tačnije člana 3, a u pogledu ostvarivanja Ustavom zajamčenih ljudskih prava; ugrožavanje prava na imovinu, zatim, člana 58. Ustava Republike Srbije, gde su takođe direktne posledice po opšti i javni interes.
SNS poštuje tradicionalne crkve i verske zajednice i smatramo da njihove zahteve treba ispoštovati. Pošto smo mi usvojili Zakon o zabrani diskriminacije, ne znam kako bismo ovo nazvali? Naime, postoji saopštenje koje su moje kolege prethodnici čitali, saopštenje od 16. avgusta, koje su podržale sve tradicionalne crkve i verske zajednice a odnosi se na Savez jevrejskih opština Srbije. U tom saopštenju se traži da zakon treba da sadrži i dodatne odredbe koje se odnose na povraćaj imovine od 1941. godine a ne od 1945. godine. Takođe, znam da im je na sastanku poručeno da sve što budu tražili – neće dobiti. Zar to nije diskriminacija?
Postavila bih jedno pitanje. Pošto je zakon o restituciji vrlo bitan zakon za evropske agende, zanima me da li je traženo mišljenje Evropske komisije o ovom zakonu? Htela bih da kažem da je SNS podnela određeni broj amandmana i ja vas molim da ih razmotrite. Hvala.

Zahvaljujem. Poštovane kolege, poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, pred nama je danas veoma bitan zakon, a cilj donošenja ovog zakona bi trebalo da bude unapređivanje društvenog položaja mladih i obezbeđivanje uslova za ostvarenje njihovih potreba i interesa. SNS smatra da mladima treba posvetiti posebnu pažnju i obezbediti im uslove da sebi izgrade pristojnu budućnost, ali ne možemo se složiti sa odredbama ovog zakona. Naprotiv, smatramo da je predloženo zakonsko rešenje u velikoj meri konfuzno, definicije koje su upotrebljene su komplikovane i nejasne.
U Predlogu zakona takođe postoji dosta odredaba koje su nepotrebne, a neke od njih su deklaratornog karkatera. U nekim članovima je istaknuto i posebno naglašeno načelo jednakosti i zabrane diskriminacije, što je potpuno ne potrebno, jer pitanje jednakosti i zabrane diskriminacije je uređeno Ustavom Republike Srbije i Zakonom o zabrani diskriminacije.
Član 10. Predloga zakona govori o donošenju nacionalne strategije za mlade i mi smo na ovaj član predloga podneli amandman, a amandmanom smo predložili, imajući u vidu da se radi o vrlo značajnom dokumentu, da se ovim dokumentom uređuje većina bitnih pitanja za omladinu a koja nisu uređena zakonom, kao i činjenicu da se strategija donosi na period od šest godina, smatramo da strategiju treba da donosi Narodna skupština na predlog Vlade.
Član 13. Predlog zakona je dobar primer nejasnoće koja dominira ovim predlogom. Ovaj član govori o udruženjima mladih i udruženjima za mlade, prvenstveno iz razloga što su organizovanjem neformalnih udruženja i njihovo delovanje uređeni Ustavom i Zakonom o udruženjima. Osim toga, u ovom članu teško je prihvatiti definiciju delatnosti kao, kako se u zakonu kaže – ciljevi ili oblast ostvarivanja ciljeva usmereni na mlade u skladu sa ovim zakonom.
Kao što su moje kolege već iznele, ovaj predlog je više deklaracija nego zakon i on se ne bavi suštinskim problemima omladine kao što su nezaposlenost, obrazovanje, zaštita mladih od poroka, alkohola, droge i slično. U Srbiji ima oko 1,5 miliona mladih, što u odnosu na ukupan broj stanovnika čini samo 20%. Među mladima starosti od 15 do 30 godina ima 0,6% nepismenih, a bez potpune osnovne škole 4,70%. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje prijavljeno je oko 200.000 mladih, što čini 27% od ukupnog broja prijavljenih lica. Od ukupnog broja prijavljenih, 64.000 ima završen treći stepen stručne spreme, a čak 43.500 sa prvim stepenom ili bez ikakve formalne kvalifikacije.
Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji za uzrast od 15 do 24 godine je 40,47%, a za uzrast od 24 do 30 godina je 20,4%. Ovo nije patetika, ovo je poražavajuća realnost. Podaci nam samo govore da je položaj mladih u Srbiji daleko ispod proseka.
Direktna posledica lošeg odnosa vlasti prema mladima je činjenica da danas 67% mladih visoko obrazovanih ljudi planira da napusti Srbiju ako se u njoj u što skorije vreme nešto ne promeni.
Dolazim iz Sremske Mitrovice koja je nekad bila privredni centar Srema, a danas, posle neuspešnih privatizacija, veliki broj ljudi je ostao bez posla. To su ljudi koji su roditelji, koji nisu mogli da omoguće svojoj deci obrazovanje i ne možemo govoriti o jednakim šansama i mogućnostima za sve. U Sremskoj Mitrovici, po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, nalazi se 3.000 mladih. U mojoj sredini među mladima kruži priča da ni partijska knjižica, članska knjižica nije garant za dobijanje posla, pa mladi tonu u beznađe i depresiju, a spas traže u porocima kao što su alkohol, droga i slično. Dok lokalna samouprava ulaže jedino u putnu mrežu, doći ćemo u situaciju da Sremska Mitrovica uskoro postane jedno selo sa starim življem i jednim dobrim putem kojim mladi odlaze u svet, u veće gradove, u potrazi za životom pristojnim za čoveka.
Zbog problema nezaposlenosti mladi se teže odlučuju na osnivanje porodice i sve češće ostaju neudati, neoženjeni čak i posle 30 godine, a činjenica je da je naša država društvo koje stari.
Smatram da briga o mladima, njihovim potrebama i interesima, ne treba i ne može biti uokvirena samo jednim zakonom. Smatram, takođe da, sam ja i moji vršnjaci zaslužili preciznije, konkretnije definicije kojima će nam se omogućiti bolja budućnost u našim sredinama.
Ovo ne sme biti probni zakon kako neki kažu, ovo je ozbiljno pitanje kojem treba ozbiljno pristupiti. Moje kolege i ja smo podneli na ovaj predlog zakona, 19 amandmana i nadam se da ćete ih prihvatiti, jer ovakav predlog zakona za nas je ne prihvatljiv.

Poštovane kolege i poštovani građani Srbije, kolege iz SNS i ja podneli smo amandman u ime poslaničke grupe Napred Srbijo. Amandmanom smo predložili brisanje člana 28. Predloga zakona.
Predložili smo brisanje člana 28, jer smatramo da je član u celini nerazumljiv i nepotreban, jer su poslovi upravljanja vazdušnim saobraćajem i uslugama u vazdušnom saobraćaju definisani i uređeni narednim članovima. Uostalom, taj pojam je kristalno jasno definisan međunarodnim vazduhoplovnim pravilima već decenijama, pa nije potrebno da se u ovom predlogu zakona predlažu nove jezičke definicije, osim ako je to nekome potrebno da bi prikrio pravu prirodu te delatnosti zbog nekih posebnih namera.
Nama je zapravo sasvim jasno da se radi o tome na osnovu toga što se događalo sa naknadama korišćenja vazdušnom prostora Republike Srbije koji je privatizovan bez plaćanja. Izraz – vazdušna plovidba, to je sinonim vazdušnog saobraćaja ili eventualno letenja vazduhoplovstva, te nikako ne može biti definisan kao skup usluga u vazdušnoj plovidbi.
Bez obzira na specifičnost vazdušnog saobraćaja, ipak se u ovom zakonu ne mogu koristiti ovakve jezičke konstrukcije, nerazumljive i potpuno nelogične. Da bi se eventualno u ovom zakonu mogao koristiti izraz vazdušna plovidba uporedo sa izrazom – vazdušni saobraćaj, moralo bi biti određeno značenje tog izraza u smislu ovog zakona.
Naša primedba i obrazloženje se jednako odnose na sve ostale odredbe u kojima se koristi izraz – vazdušna plovidba, te vas stoga pozivam da prihvatite naš amandman.

Poštovane kolege, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kolege i ja smo u ime poslaničke grupe Napred Srbijo amandmanom predložili brisanje stava 5. u članu 154. Predloga zakona.
Predložili smo brisanje stava 5. jer je Zakonom o administrativnim taksama propisano da se za uverenja i potvrde iz stava 5. plaća administrativna taksa kojom se po definiciji plaća usluga nadležnog organa. Dodatno propisivanje plaćanja naknade Direktoratu nije u skladu sa članom 2. Zakona o javnim agencijama, kojim je propisano da se agencija osniva samo ako poslove može da vrši bolje i delotvornije nego organ državne uprave, a u te uslove svakako spada i niža cena usluge, ili barem da nije veća.
Osnovano se može postaviti pitanje da li su uopšte ispunjeni uslovi za osnivanje direktorata? Propisivanjem dodatnih finansijskih obaveza vlasnika vazduhoplova i vazduhoplovnih organizacija prema direktoratu poskupljuju vazduhoplovne aktivnosti i to negativno utiče na razvoj vazduhoplovstva.
Zbog loše politike i visokih troškova već godinama naši građani i firme svoje vazduhoplove ne registruju u Srbiji već u inostranstvu, a pred Ustavnim sudom je u toku i postupak za poništaj Pravilnika o naknadama DCV, zajedno sa odlukom o osnivanju direktorata. Istovetna primedba se odnosi na sve druge članove koji sadrže ovakve odredbe kojima se pored zakonskih taksi uvode dodatne naknade direktoratu, te vas pozivam da prihvatite naš amandman. Hvala.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, poslanička grupa Napred Srbijo, tj. moje kolege i ja, u najboljoj nameri, a u cilju poboljšanja ovog zakona, podneli smo amandman kojim smo predložili posle člana 3. Predloga da se doda novi član 3a, tako da se posle člana 191. Zakona dodaje član 191a, koji glasi:
"Obavezno se upućuje na kontrolni zdravstveni pregled radi utvrđivanja psihičke sposobnosti za upravljanje motornim vozilom: 1) vozač koji izvrši prekršaj iz člana 330. stav 1. tačke 4), 9), 10), 11) ili 12); 2) vozač koji bude najmanje dva puta zatečen da upravlja motornim vozilom pod uticajem alkohola ili opojnih sredstava u periodu kraćem od godinu dana; 3) vozač kojem najmanje dva puta bude izrečena mera zabrane upravljanja vozilom u periodu kraćem od dve godine.
Do izvršenja kontrolnog pregleda vozaču će biti privremeno oduzeta vozačka dozvola. Vozačka dozvola će biti vraćena ako na kontrolnom pregledu bude utvrđeno da vozač ne boluje od duševne bolesti ili zaostalog duševnog razvoja i da nema poremećaj ponašanja koji ga čini nesposobnim za upravljanje motornim vozilom, odnosno motornim vozilom određene kategorije.''
Kontrolni zdravstveni pregled radi utvrđivanja psihičkog zdravlja vozača koji namerno čine najteže prekršaje u saobraćaju i voze pod uticajem alkohola se u mnogim zemljama pokazao kao opravdano i efikasno sredstvo za zaštitu bezbednosti saobraćaja i sprečavanje najtežih udesa.
Prekršaji zbog čijeg izvršenja je predloženo upućivanje vozača na kontrolni pregled su vožnja u potpuno alkoholisanom stanju, najveća prekoračenja dozvoljenih brzina, kao i ponavljanje vožnje u alkoholisanom stanju i teških prekršaja. U svim ovim slučajevima se osnovano može postaviti pitanje duševnog zdravlja vozača i njegove zdravstvene sposobnosti za upravljanje vozilom.
Ako vozač upravlja vozilom u teškom alkoholisanom stanju, sa više od dva promila alkohola, postoji velika verovatnoća da se radi o osobi koja je alkoholičar ili ima neki drugi duševni poremećaj, jer psihički zdrava osoba neće sebi dozvoliti da u takvom stanju sedne za volan.
Ekstremna prekoračenja dozvoljene brzine su najčešće uzrok udesa sa fatalnim posledicama. Vozila kada se nalaze u najvećem prekoračenju brzine iz člana 330. Zakona imaju kinetičku energiju koja je od tri do 36 puta veća u odnosu na vozila koja voze dozvoljenom brzinom. Srazmerno povećanju kinetičke energije raste i put zaustavljanja, mogućnost udesa i posledice udesa.
Velika prekoračenja brzina nisu posledica nepažnje, već predstavljaju namerno i svesno ugrožavanje kako sopstvene, tako i tuđe bezbednosti, tako da se osnovano postavlja pitanje psihičkog zdravlja takvih vozača. Praksa je pokazala da ova vrsta vozača nastavlja sa vršenjem prekršaja i pored podnetih prekršajnih prijava i kazni, pa i posle prethodnih udesa, pa je tako jedino efikasno rešenje njihovo trajno uklanjanje iz saobraćaja.
Primeri tragičnih udesa koji su prouzrokovali vozači na koje kazne nisu uticale su bezbrojni. Ovom prilikom ću navesti jedan. Pre desetak godina u Terazijskom tunelu u Beogradu desio se udes u kome su tri osobe izgubile život, a više osoba je povređeno i to sa trajnim posledicama.
Udes je izazvao vozač koji je vozio brzinom od 140 kilometara na čas, umesto dozvoljenih 50, a protiv koga je pre toga već bilo podneto 14 prekršajnih prijava u kratkom periodu. Da je blagovremeno uklonjen iz saobraćaja ovaj udes se ne bi dogodio. Međutim, prema dostupnim podacima, taj vozač i dalje vozi, a suđenje nije završeno iako je prošlo 10 godina.
Uvođenje kontrolnog psihijatrijskog pregleda najtežih prekršilaca i povratnika je u mnogim zemljama dalo odlične rezultate, pa predlažem usvajanje ovog amandmana. Takođe je amandmanom predloženo i privremeno oduzimanje dozvole na licu mesta ovakvim prekršiocima.

Gospođica. Poštovane kolege, poštovani građani Srbije koji ćete ovu sednicu pratiti u odloženom prenosu, želim da iznesem amandman koji sam zajedno sa svojim kolegama podnela u ime poslaničke grupe Napred Srbijo.
Amandmanom smo predložili izmenu celokupnog teksta člana 14, pa ću pročitati kako on po nama treba da glasi. Član 14. Predloga menja se tako da član 31. glasi: "Lice koje treba da stupi na funkciju radi čijeg vršenja se zasniva radni odnos, dužno je da pre stupanja na funkciju prestane sa obavljanjem drugih delatnosti ili da pribavi saglasnost Agencije za njihovo obavljanje, osim delatnosti iz člana 30. stav 2.
Agencija je dužna da odluči o zahtevu u roku od 15 dana.
Protiv odluke Agencije podnosilac zahteva može pokrenuti upravni spor, kao i u slučaju da Agencija ne odluči o zahtevu u roku iz stava 2. ovog člana".
Kao što sam rekla, amandmanom je predložena izmena celog teksta člana 14. Predloga, odnosno člana 31. Zakona tako da se funkcioner obavezuje da pitanje nespojivosti obavljanja drugih poslova ili delatnosti mora rešiti pre stupanja na funkciju bilo prestankom obavljanja ili dobijanjem saglasnosti Agencije.
Predloženim amandmanom se menja stav 3. člana 31. tako da se nedonošenje odluke Agencije u roku ne može smatrati prećutnom saglasnošću, već se propisuje da podnosilac može pokrenuti upravni spor prema opštim pravilima koja važe za sve građane.
Amandman uključuje i brisanje stava 4. člana 31. Zakona kojim se propisuje da se pravila ne odnose na članove organa upravljanja iz reda zaposlenih. Tom se odredbom jedino omogućava da članovi organa upravljanja postanu lica koja su na rukovodećim položajima i već imaju status funkcionera. Za druge zaposlene nije potrebno propisivanje izuzetaka, jer se na njih zakon i ne primenjuje.
Stav 5. zakona je neprihvatljiv iz razloga što se pitanje sukoba interesa uređuje zakonom, pa ne treba ostavljati mogućnost da Agencija donosi propise kojima se propisuje izuzimanje nekih kategorija funkcionera i delatnosti od pravila utvrđenih zakonom.

Kolege i ja smo u ime poslaničkog kluba Napred Srbijo podneli amandman na član 10. i predložili brisanje ovog člana.
Stav 1. ovog člana treba brisati iz razloga navedenih u amandmanu na član 3, koji su moje kolege već obrazložile, a kojim se uređuju uslovi pod kojima državni organ i sva pravna lica mogu vršiti veštačenje.
Stav 2. člana 10. glasi - organi i ustanove iz stava 1. ovog člana određuju jednog ili više stručnjaka odgovarajuće specijalnosti koji će obavljati veštačenje ili obrazuju komisije sastavljene od naučnih ili stručnih radnika koji su kod njih zaposleni.
Dakle, smatramo da stav 2. treba brisati jer nije prihvatljivo da veštačenje mogu vršiti zaposleni koje rukovodilac proglasi stručnim, a da pri tom ne ispunjavaju uslove propisane za veštake. Takođe, nigde se ne objašnjava pojam naučnih i stručnih radnika.
S druge strane, za registrovane veštake propisani su strogi uslovi za obavljanje delatnosti i stroge sankcije za loš rad. Tumačenjem odredbe iz člana 10. Predloga zakona zaključujemo da stručnjak iz stava 2. tog člana može imati završenu samo osnovnu školu, za razliku od registrovanog veštaka, koji mora biti master, sa propisanim dugogodišnjim iskustvom.
Na taj način registrovani veštaci se dovode u neravnopravan položaj u odnosu na zaposlene u ustanovama i državnim organima, te vas pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Zahvaljujem. Poštovano predsedništvo, poštovani građani Srbije, kolege iz Poslaničke grupe Napred Srbijo i ja smo, u ime naše poslaničke grupe, podneli amandman koji se odnosi na nadležnosti Vlade u oblasti elektronskih komunikacija.
Amandmanom smo predložili dodavanje tačke 3) koja glasi: "Donosi podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona. Sadašnja tačka 3) postaje tačka 4)".
Smatramo da donošenje podzakonskih akata za sprovođenje ovog zakona mora biti u nadležnosti Vlade, jer ovlašćenja za izvršavanje ovog zakona imaju Republička agencija za elektronske komunikacije i Ministarstvo, pa zato ne mogu istovremeno donositi propise koje izvršavaju. Ako bi Agencija bila istovremeno ovlašćena i za donošenje propisa koje izvršava, kako je to propisano članom 8. Predloga zakona, to bi bilo u suprotnosti sa načelima podele vlasti i zabrane sukoba interesa, kao opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava.
Ta pravila su propisana i čl. 4. i 6. Ustava Republike Srbije, koji ne dozvoljava istovremeno vršenje izvršne i zakonodavne funkcije. Taj princip je poštovan i u zakonima kojima se uređuje rad organa državne uprave, čak i bez dubokog zalaženja u oblast pravne nauke, jasno je da je neprihvatljivo da jedna ista organizacija donosi pravila po kojima ona izdaje i oduzima dozvole za rad, nameće uslove za obavljanje delatnosti i to sve naplaćuje u svoje ime i za svoj račun.
Pri razmatranju ovog pitanja mora se uzeti u obzir sa najvećom ozbiljnošću i činjenica da ova privredna grana ima veliki udeo u ukupnim privrednim aktivnostima i da se godišnje obrt meri milijardama evra, te deluje u najmanju ruku neozbiljno da sve nadležnosti budu poverene jednoj jedinoj agenciji, kojom samostalno rukovodi upravni odbor.
Zbog kršenja ustavnog načela podele vlasti i zabrane sukoba interesa izvesno je da bi pre ili kasnije neko od oštećenih pokrenuo postupak pred Ustavnim sudom ili međunarodnim sudskim institucijama i uspešno osporio takva zakonska rešenja i akte koji su na osnovu njih doneti.
Posledice bi bile plaćanje odštete svim privrednim subjektima koji budu smatrali da su oštećeni, a to bi mogli biti iznosi mereni stotinama miliona evra, koje bi morala platiti Republika Srbija kao osnivač Agencije.
Da ovo nije puka teorija, kojom SNS pokušava da se reklamira pred javnošću, dokazuje i odluka Ustavnog suda od 28. maja ove godine, kojom je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti Odluke o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva.
Postupak je pokrenut jer je sud utvrdio da je ovlašćenje Direktorata da donosi propise koje sam izvršava u suprotnosti sa Ustavom, a posledica može biti poništaj desetine pravilnika i svih pojedinačnih akata koji su na osnovu njih doneti, naravno, i plaćanje ogromne odštete brojnim avio kompanijama i pojedincima koji su pretrpeli štetu.
SNS je na taj problem više puta ukazivala u ovoj skupštini, ali Vlada i odgovorni ministri nisu ništa preduzeli da se taj problem reši.
Prihvatanjem ovog amandmana mogu se sprečiti nesagledive štetne posledice koje usvajanjem protivustavnih rešenja, predloženih ovim zakonom, može da donese građanima ove zemlje, kojima je već dosta plaćanja odštete za razne satelite i druge promašaje. Zahvaljujem. (Aplauz)