Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine i poštovani ministre, o sporazumima, kao što ste i vi rekli, to su tipski sporazumi, nema mnogo toga da se kaže i ne bih prepričavao sporazume, jedino bih naveo nešto što je bitno, a o čemu smo i danas na Odboru za poljoprivredu govorili.
Počeću sa memorandumu o razumevanju između Vlade Republike Turske i Vlade Republike Srbije u oblasti poljoprivrede. Ovaj memorandum, kao što smo čuli, je sa turske strane već potpisan, te ostaje samo da potpiše naša strana. Cilj memoranduma je da se ojačaju postojeći prijateljski odnosi i da se poboljša saradnja između naše dve države, posebno u oblasti poljoprivrede. Naš zajednički cilj je unapređenje celokupne ekonomske saradnje sa našim prijateljima, pa tako i saradnje u svim oblastima, pa i u poljoprivrednoj proizvodnji i prometa poljoprivrednih proizvoda.
Dalji cilj memoranduma je otklanjanje necarinskih barijera i plasman robe na oba tržišta, tj. olakšanje prometa robe preko granica. Memorandumom se predviđa usaglašavanje sertifikata koji prate raznu robu. Ukratko, prihvatanjem ovog memoranduma i sa naše strane omogući će se lakše kretanje robe preko granice i dalja prijateljska saradnja.
Imamo i tri sporazuma na dnevnom redu između Vlade Republike Srbije i Crne Gore. To su: sporazum o saradnji u oblasti veterine, sporazum o međusobnom priznavanju i prihvatanju dokaza o ispunjenosti uslova o hrani i hrani za životinje, biljnog, životinjskog i kombinovanog porekla i sporazum o oblasti zdravstvene zaštite bilja. Ova tri sporazuma sa Republikom Crnom gorom tehnički bi mogli da stanu u jedan, odnosno umesto ta tri mogao je biti jedan sporazum. Ova tri sporazuma imaju za cilj otklanjanje necarinskih barijera i raznih propisa, kako bi se olakšala saradnja i prekogranična trgovina između naše dve države, a u cilju zadržavanja propisanog nivoa zaštite života i zdravlja ljudi i životinja. Ovim sporazumima se povećava poverenje u razne naše i crnogorske službe koje izdaju razne sertifikate.
Bitno je reći da se ovakvi sporazumi potpisuju ili su već potpisani sa svim državama CEFTE iz susednih zemalja, posebno iz zemalja bivših jugoslovenskih republika, jer cilj ovog sporazuma je lakši plasman naših poljoprivrednih proizvoda, povećanje prometa i poboljšanje saradnje sa svim našim susedima, pa i šire.
Kao što sam rekao, sporazumi su tipski i interes su Srbije, naravno i druge sporazumne strane, te u danu za glasanje naša poslanička grupa će prihvatiti ove sporazume i memorandume. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo i poštovani ministre i saradnici ministra, moje kolege su pre mene govorili i obrazlagali ovaj zakon. Deo poslanika je bilo za zakon i hvalio zakon, a deo poslanika manje za, ali uglavnom stiče se utisak posle ovoliko diskusije da je ovo ipak jedan dobar i kvalitetan zakonski predlog. Kao što je rekao i naš šef poslaničke grupe, i naša poslanička grupa će glasati za ovaj zakon.
Poštovane kolege, nešto ću reći o Predlogu zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju.
Naime, ovaj zakon ima za cilj stvaranje jednog kvalitetnog, pravednog i efikasnog sistema obrazovanja. Nadam se da će se ovaj zakon to i ostvariti.
Ovim zakonskom predlogom nisu uvedene neke velike promene, ali promene ima i to su promene na bolje, tako da je ovo jedan kvalitetan zakonski predlog.
Nažalost, osnovnim obrazovanjem u Srbiji i danas, koliko sam u materijalu video, 5% đaka nije obuhvaćeno na taj način što uopšte ni ne upišu osnovno obrazovanje, a 8% upiše osnovno obrazovanje, a ne završi, što čini ukupno 13%, što je svakako za ovo vreme kompjutera i interneta veoma nepovoljno i nadam se da će sprovođenjem ovog kvalitetnog zakonskog predloga to da se promeni i da će sva deca završiti bar osnovnu školu.
Naime, u članu 2. se kaže da je osnovno obrazovanje i vaspitanje delatnost od neposrednog društvenog interesa i ostvaruje se kao javna služba. Već ovim članom se pokazuje da postoji briga za mlade i za obrazovanje i pokazuje se da je interes države da sva deca budu obuhvaćena osnovnim obrazovanjem i da se posle osnovnog školuju dalje.
Ovde sam nešto pribeležio u članu 4. koji kaže da svako lice ima pravo na besplatno i kvalitetno osnovno obrazovanje i vaspitanje u javnoj školi. To, naravno, lepo zvuči. Dalje se kaže da učenik javne škole može besplatno da koristi knjige, školski materijal, prevoz, ishranu, kao i smeštaj kada je to potrebno, u skladu sa zakonom. Kaže se – može besplatno da koristi. Šta to znači i od čega to zavisi da li će besplatno koristiti knjige, školski materijal, prevoz i ishranu?
U članu 6. se kaže da je roditelj, odnosno staratelj dužan da obezbedi da njegovo dete upiše i redovno pohađa školu. Što se tiče osnovne škole, i do sada je bilo isto obavezno, međutim imamo podatke da u današnje vreme veliki broj dece ne upiše ili ne završi osnovnu školu.
Pitanje za ministra je kakve su sankcije roditelja ako ne upiše dete u školu, jer ako kažemo da je škola od velikog društvenog interesa? Dakle, i roditelji su obavezni da upišu decu u školu.
Osnovno obrazovanje i vaspitanje se može vršiti u javnoj školi, u privatnoj školi, obrazovanje kod kuće i na daljinu, što mislim da je takođe veoma dobar zakonski predlog. O tome je već dosta govoreno.
U članu 12. jezik ostvarivanja obrazovanja i vaspitanja. U stavu 1. se kaže da se obrazovno-vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku, što je u redu. Ovo je država Srbija i svi moraju znati srpski jezik.
U stavu 2. se kaže da za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na jeziku i pismu nacionalne manjine, odnosno dvojezično ako se prilikom upisa u prvi razred za to opredeli najmanje 15 učenika. Pozdravljam i ovo rešenje.
Bilo je dosta reči o formiranju odeljenja, odnosno o broju učenika u odeljenju. U stavu 2. se kaže da odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika. Ne kaže se da mora da ima 30. Dakle, bilo je reči o tome da bi bilo možda bolje da je 25. U ono vreme kada sam ja išao u osnovnu školu nas je bilo 42 u jednom razredu i svi smo završili školu.
Ministarstvo koje je predložilo ovaj zakonski predlog ima stručne ljude koji su sigurno kvalitetno procenili koji je broj učenika u razredu koji je optimalan za nas.
Ovo je nešto novo i mislim da je veoma pozitivno. To je program školskog sporta i sportskih aktivnosti. U drugom stavu kaže – škola je dužna da u okviru programa školskog sporta zajedno sa jedinicom lokalne samouprave organizuje nedelju školskog sporta, najmanje jednom u toku polugodišta. Ovaj školski sport nije ranije postojao. Samo je postojalo fizičko vaspitanje, ali ranije su se deca mnogo više igrala i posle škole išli igrali fudbal i mnogo više se bavili sportom. Danas kada se sva deca uglavnom bave računarima i internetom posle škole, mislim da ovaj školski sport ako zaživi da će puno doprineti psihičkom i psihofizičkom razvoju dece. To je novo i mislim da je veoma dobro.
Nešto što je nova je i zaštita životne sredine, član 45. Kaže – zaštita životne sredine obuhvata aktivnosti usmerene na razvoj ekološke svesti kao i očuvanje prirodnog resursa. Mislim da je pravo vreme da se počne učiti o ekologiji još u prvom razredu osnovne škole i ako deca već od roditelja nisu stekla to vaspitanje o očuvanju prirodne sredine. Tome je mesto u školi i pozdravljam postojanje ovakvog člana u ovom zakonu.
Imamo član 68. gde sam zabeležio sa znakom pitanja, kaže – škola u okviru školskog objekta u saradnji sa savetom roditelja škole organizuje ishranu za učenike. Ne znam kako je do sada bilo. Kada sam išao u školu toga je bilo. Svi smo išli na tu užinu, užina se plaćala. To nije bilo skupo i u to vreme svi roditelji su to mogli plaćati. Mislim da ne treba da bude izuzetaka. Sva deca treba da dobijaju tu užinu. Kaže – škola u dogovoru sa jedinicom lokalne samouprave i donatorima može da obezbedi za sve učenike besplatnu ishranu, u celini ili delimično. Ovo škola može da obezbedi, znači može ali i ne mora. Po meni bi bilo bolje da škola obezbedi za sve učenike ishranu u celini ili možda uz neke subvencionisane cene.
Još nešto o štrajku, to je član 78. za koji mislim da je sasvim u redu. Ne znam koliko će se uskladiti sa Zakonom o radu, jer od kada se moja deca školuju ne prođe godina da nema štrajkova. Posle se ti časovi nadoknađuju. Ovim predlogom zakona traži se minimum procesa rada od 30 minuta po času i mislim da je i ovo potpuno u redu ako se bude moglo sprovesti.
Bilo je reči o finansiranju škole. Sredstva za finansiranje delatnosti javne škole obezbeđuju se u skladu sa zakonom, od strane države. Sredstva za obavljanje delatnosti privatne škole obezbeđuje osnivač, odnosno roditelji. Mislim da u tome nema ništa loše. Neka deca čiji roditelji to budu mogli plaćati će ići u privatne škole, neki će ići u javne škole, a da li će biti bolji profesori u privatnim školama ili u javnim, videćemo.
Mogao bih ovako i završiti o ovom zakonskom predlogu. Mi ćemo ovaj zakon u Skupštini sigurno prihvatiti, bar koliko sam primetio kod većine poslanika, a kako će se sprovesti za to će biti odgovoran ministar i Vlada. Nadam se da će se u potpunosti sprovesti ovaj zakon i mislim da će ovo biti veliki doprinos, kako za državu Srbiju, tako i za učenike i roditelje. Hvala.

Hvala.
Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, nešto sažeto i konkretno ću reći o učešću Vojske Republike Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga u zapadno-afričkoj državi Mali, naglašavam obuku vojnih i bezbednosnih snaga. Dakle, Misija EU u Maliju neće izvoditi borbene operacije.
U ovoj misiji planirano je učešće 13 pripadnika Vojske Srbije na period od 15 meseci. Učešće u misiji, što se tiče pripadnika Vojske Srbije, koliko je meni poznato, je na dobrovoljnoj bazi i to su svi vrhunsko obučeni pripadnici Vojske Srbije.
Inače, svi naši pripadnici vojske koji odlaze u mirovne misije su vrhunsko obučeni i gde god odu i gde god vrše svoju misiju, koliko mi je poznato, od lokalnog stanovništva su dobro primljeni. Koliko znam, još nas nikad nisu obrukali. Naprotiv, podigli su ugled Srbije.
Učešćem u multilateralnim operacijama, Republika Srbija ispunjava prihvaćene međunarodne obaveze prema UN i EU. Naše učešće u mirovnim misijama povećava ugled naše zemlje i popravlja mišljenje drugih zemalja o Srbiji i Vojsci Srbije.
Angažovanjem profesionalne Vojske Srbije u Misiji EU u Maliju Republika Srbija jasno pokazuje da je aktivan činilac u očuvanju mira i bezbednosti u svetu. Takođe, naša zemlja pokazuje svoju rešenost u rešavanju sporova mirnim putem i poštovanje međunarodnog prava.
Aktivnim učešćem u očuvanju mira i stabilnosti u svetu doprinosimo izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa drugim državama članicama UN, kao i sa državama članicama EU. Kao što sam rekao, pripadnici Vojske Srbije se ne šalju u izvođenje borbenih operacija, već za obučavanje vojnih i bezbednosnih snaga u zapadno-afričku državu Mali. Politička bezbednosna situacija, kao što smo i dosad čuli, u Maliju je izuzetno složena i svakako je potrebna pomoć međunarodne zajednice za rešavanje tog problema.
Pošto je i naša država deo te međunarodne zajednice, treba i mi da pomognemo u rešavanju nastalih problema u Maliju, kao i u drugim državama u svetu.
Iz tog razloga, u danu za glasanje podržaćemo Odluku o upotrebi učešća Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga u Maliju 2013. godine. Hvala.

Hvala.
Naime, ovo je tehnički amandman. U zakonu je predviđeno da namena i raspodela po vrstama sredstava i obim sredstava iznose pet posto republičkog budžeta. To stoji u predloženom zakonu. S obzirom da je budžet donet još prošle godine za ovu godinu, republički budžet, a Zakon o ruralnom razvoju, odnosno o podsticaju ruralnog razvoja donosimo sada, da bi bilo usklađeno kako i treba predloženo je ovim amandmanom da izuzetno u 2013. godini obim sredstva iz člana 4. stav 2. ovog zakona može biti manji od pet posto budžeta Republike Srbije, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem. Naravno, ovo će se odnositi, kao što stoji u amandmanu, samo na ovu godinu, jer naš cilj je da naredne godine i svih sledećih godina sredstva za poljoprivredu budu čak i veća od pet posto.
U načelnoj raspravi kada sam govorio o ovom zakonu takođe sam rekao da je ovaj zakon dobar, što se i pokazalo. Na ovaj zakon je podneto 130 amandmana, a od toga je 14 amandmana podnetih od strane narodnih poslanika, a četiri amandmana je podneo Odbor za poljoprivredu, ti koji su prihvaćeni. Ima veliki broj i drugih amandmana koji su bili dobri amandmani, gde su poslanici imali neko drugo viđenje kako bi trebalo da izgleda ovaj zakon i uglavnom svi predloženi amandmani su išli u cilju poboljšanja ovog zakonskog predloga.
Kao što smo rekli, ovim zakonom smo hteli da obezbedimo jednu dugoročnu predvidljivost u poljoprivredi, stabilnost poljoprivrede i transparentnost agrarne politike. Bilo je dosta reči o podsticajima, da li su dovoljno visoki, da li su mali itd. Međutim, kao što sam rekao, treba da se vidi šta je cilj tih podsticaja. To nije socijalna kategorija. Podsticajima treba da omogućimo unapređenje poljoprivredne proizvodnje i razvoj poljoprivrede. Svakako razvojem poljoprivrede ubuduće ćemo moći ostvariti naravno i veće podsticaje. Podsticajima država treba da utiče na porast poljoprivredne proizvodnje i na taj način poboljša položaj poljoprivrede i poljoprivrednika.
Takođe, unapređenjem i razvojem poljoprivrede i ovim zakonom treba da se omogući donekle da se poljoprivredni proizvođači specijalizuju za proizvodnju koja će omogućiti najveću dobit. Takođe i da omogućimo razvoj sela, odnosno ruralni razvoj.
Zaključio bih time da je ovaj zakon za početak veoma dobar, a kako će se primenjivati to će zavisiti od nas. Hvala.

Hvala.
Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, u dosadašnjoj raspravi koja se vodi u načelu o Predlogu zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, tj. u razvoju sela, nije se čulo da je ovaj zakon nepotreban i da je ovaj zakon loš. To je verovatno zato što je zakonski predlog dobar i potreban za pokretanje i razvoj poljoprivrede, prerađivačke industrije i ukupne privrede i države u celini.
Čuli smo primedbe na ovaj zakonski predlog, kao i dobronamerne predloge u cilju poboljšanja zakona, što je normalno, jer svaki poslanik želi da da svoj doprinos u pisanju zakona kojim će se pokrenuti poljoprivreda i od čega će imati koristi ne samo poljoprivredni proizvođači, nego i društvo u celini. Ukoliko su ti predlozi poslanika dobri i od koristi za razvoj poljoprivrede, verovatno će ih ministarstvo prihvatiti.
Postavlja se pitanje da li je visina podsticaja dovoljna za unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Treba imati u vidu da se ovde govori o minimalnim iznosima podsticaja koji mogu biti i viši kada se za to stvore uslove. Danas kada nam je privreda i poljoprivreda razorena kao ekonomija zemlje, teško je očekivati više izdvajanja za poljoprivredu.
Poštovane kolege narodni poslanici, ovaj zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, odnosno razvoju sela treba da doprinese uspostavljanju dugoročne stabilnosti, predvidivosti i transparentnosti agrarne politike. Ovim zakonom treba da se izbegne promenljivost i nestabilnost poljoprivredne politike.
Ovaj zakon treba da omogući poljoprivrednim proizvođačima srednjeročno i dugoročno planiranje proizvodnje, tj. da omogući poljoprivrednim proizvođačima da svoju proizvodnju usmere, odnosno specijalizuju proizvodnju gde će ostvariti najbolje rezultate, a ne da svaštare.
Ovim zakonom se definišu mere agrarne politike koje će se primenjivati kroz definisanje vrste podsticaja, načina njihove primene, definišu se korisnici podsticaja, uslovi korišćenja podsticaja, definiše se vođenje evidencije o podsticajima, određuje se i inspektorski nadzor u korišćenju podsticaja. Ovaj zakon treba da stvori uslov za planiranje potrebnih budžetskih sredstava za realizaciju agrarne politike u svakom budžetskom periodu.
Poštovane kolege postavlja se pitanje šta je cilj podsticaja u poljoprivredi? Da li je cilj da na osnovu vlasništva nad zemljom država isplaćuje poljoprivredniku podsticaj i da poljoprivrednik živi od tog podsticaja? Ako je tako, onda je podsticaj jedna socijalna kategorija. Svakako da to nije cilj države. Podsticajem, država treba da utiče na porast poljoprivredne proizvodnje i na taj način na poboljšanje položaja poljoprivrednika i poljoprivrede.
Gde se danas nalazi poljoprivreda Srbije? Srbija raspolaže sa 5,6 miliona hektara poljoprivredne površine, od čega 4,2 miliona hektara obradive površine. Od obradive površine, oko 90% je u privatnom sektoru. Najveći deo obradive površine je plodan, ali zbog nedovoljnog obrazovanja i lošeg korišćenja zemljišta, u centralnim područjima Srbije postoji problem zakišeljavanja zemljišta, a u severnim delovima problem zaslanjenja, što utiče na visinu prinosa i na troškove obrade.
U Srbiji se malo koriste sistemi za navodnjavanje iako ima velike vodene potencijale, tek 1-1,5% se navodnjava. Sa navodnjavanjem površina smo na poslednjem mestu u Evropi. Zašto smo poslednji u Evropi po korišćenju sistema za navodnjavanje? Zato što se u navodnjavanje nije ulagalo. Zašto se nije ulagalo? Nije se ulagalo zato što nije bilo para, a ni volje, ni sposobnosti ministra da se dođe do para za kapitalnu investiciju u poljoprivredi.
Kao što je poznato, radnici u Srbiji imaju najniže plate u regionu, imamo najveću inflaciju u regionu i najveću nezaposlenost. Cilj naše Vlade i Ministarstva za poljoprivredu je da promene na bolje ovo stanje u Srbiji i zato su nam potrebne kapitalne investicije sa strateškim partnerima.
Jedna od kapitalnih investicija će biti investicija u navodnjavanje, mehanizaciju, hladnjače, skladištenje itd, koja će proisteći iz sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Najvažniji deo tog sporazuma je klauzula u kojoj se govori o investiranju u srpsku poljoprivredu, oko milijardu i 250 miliona evra, što će biti ubedljivo najveća pojedinačna investicija u Srbiji.
Koliko ćemo to iskoristiti to svakako zavisi od sposobnosti naše vlade i ministarstva. Od te investicije, 2013. godine i 2014. godine je predviđeno 300 miliona evra, od čega će se polovina koristiti za navodnjavanje.
Prosečan prinos u biljnoj proizvodnji kod nas u Srbiji je značajno niži nego u razvijenim zemljama Evrope. Ništa bolje nije ni u stočarstvu. Imamo 0,3, uslovno, grla stoke po hektaru. U evropskim zemljama to je duplo više. U Srbiji ima oko 16% poljoprivrednog stanovništva u strukturi ukupnog stanovništva. U seoskim oblastima živi oko 40% stanovništva, od čega se trećina bavi poljoprivredom. Poljoprivredno stanovništvo značajno stari.
Imamo veliki broj staračkih domaćinstava, uz nizak nivo obrazovanosti poljoprivrednog stanovništva. Udeo primarne poljoprivredne proizvodnje, u BDP iznosi 10-12%, dok u izvozu, poljoprivreda sa prerađivačkom industrijom čini oko 40%. Udeo stočarske proizvodnje u ukupnom prihodu poljoprivrede je veoma nizak, iznosi oko 30%, dok je u razvijenim zemljama to 60%.
Iako je za nas izvoz poljoprivrednih proizvoda veoma značajan, izvoz po hektaru obradive površine u Srbiji je među najnižim u Evropi. Toliko o Srbiji koja može da hrani pola Evrope.
Moje kolege i ja smo obišli sve opštine Srbije, pa i salaše u Srbiji i potpuno se informisali o stanju poljoprivrede, poljoprivrednim proizvođačima i o celoj Srbiji. Izradio se program agrarne politike, koji će biti u funkciji razvoja moderne, tržišne poljoprivrede, usklađen sa agrarnom politikom EU.
Postavili smo ciljeve i zadatke, koje naša Vlada, odnosno Ministarstvo poljoprivrede i sprovodi. Jedan od ciljeva koji se treba postići je da se osigura zadovoljavajući nivo dohotka za poljoprivredne proizvođače. To znači povećanje ekonomske motivisanosti poljoprivrednih proizvođača. Bez ispunjenja ovog cilja, dugoročno posmatrano, sigurno neće biti stabilizacije i povećanja poljoprivredne proizvodnje, kao povećanje produktivnosti rada.
Drugi cilj je osigurati prehrambenost u Republici Srbiji, zatim povećati produktivnost i ukupnu poljoprivrednu proizvodnju. Jedan od ciljeva je očuvanje životne sredine od uticaja negativnih efekata poljoprivrede. Veoma važno za Srbiju je očuvanje i revitalizacija sela kao i ravnomerni regionalni razvoj poljoprivrede u Republici Srbiji.
Naše Ministarstvo poljoprivrede je problem poljoprivrede veoma ozbiljno shvatilo, to im je i posao i ide ka rešavanju tog problema, što pokazuje ovaj predloženi zakon o podsticajima i ruralnom razvoju. Ovaj zakon neće rešiti sve probleme poljoprivrede, ali je veoma dobar početak. Ova Vlada treba da podstiče obrazovanje poljoprivrednika, posebno mladih poljoprivrednika u školama, gde će naučiti sva nova dostignuća, nova saznanja i sve ono što zahteva savremna poljoprivreda, što od svojih roditelja ne mogu naučiti.
U cilju smanjenja broja nezaposlenih, za one koji su se školovali i opredelili se da se trajno bave poljoprivredom na svom imanju, treba omogućiti da ostvare naknadu, odnosno podsticaj od Ministarstva poljoprivrede i ekonomije u visini od nekoliko hiljada evra, za zasnivanje radnog odnosa na svom imanju. Iz predloga zakona vidimo da se Ministarstvo poljoprivrede zalaže za značajno povećanje organske proizvodnje, jer naša zemlja ima ogromnu šansu u ovoj proizvodnji.
Naše zemljište, voda, vazduh su značajno manje zagađeni nego u zemljama u EU i drugim razvijenim zemljama. Ovaj zakon predviđa subvencije za organsku proizvodnju, što je za pohvalu. Veoma su važni i podsticaji za razvoj sela, posebno ako želimo da nam mladi ostanu na selu i da nam sela ne nestanu. Ruralni razvoj podrazumeva jedan celokupni razvoj seoskog područja, koji obuhvata sve oblasti, oblast ekonomije, ekologije, zdravstva, školstva, komunalnu izgradnju i sve drugo što određuje nivo kvaliteta života.
U seoskim područjima je koncentrisana većina prirodnih resursa. Da bi mladi ljudi ostali na selu i bavili se poljoprivredom, kao i da se mladi iz urbanih sredina vrate u porodična domaćinstva, potrebno je kreditima i podsticajima da se obnovi ili izgradi putna mreža, odnosno putna infrastruktura, obezbedi kvalitetna snabdevenost strujom, pijaćom vodom, telefonom i ostalim komunikacijama.
Poštovane kolege, ovaj predlog zakona je dobar i u interesu poljoprivrednika, poljoprivrede i cele Srbije. Veoma je važno pomenuti i šesto poglavlje ovog zakonskog predloga, a to je inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa. Inspekcijskim nadzorom treba sprečiti zloupotrebe u korišćenju podsticaja u poljoprivredi. O kakvim zloupotrebama se radilo kod izdavanja zemlje u zakup i korišćenju podsticaja, i Ministarstvo to zna i zbog toga su stavili ovo poglavlje.
Po mom mišljenju, imamo pred sobom dobar Predlog zakona. Vidi se veliki trud ministra i Ministarstva kod pisanja ovog zakona. Dakle, poštovane kolege, imajući sve prethodno rečeno u vidu, ovaj zakon o podsticajima i ruralnom razvoju treba da obezbedi dugoročnu, predvidivu i transparentnu agrarnu politiku. Ovaj zakon treba da poveća motivisanost korisnika podsticaja za zasnivanje i unapređenje poljoprivredne proizvodnje. Ovim zakonom će se obezbediti povećanje zarade, produktivnosti i efikasnosti u poljoprivredi, a time će se povećati i konkurentnost naše poljoprivrede. Jednom rečju, ovo je dobar početak za ovu Vladu i Ministarstvo poljoprivrede.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poslanička grupa SNS još februara ove godine uputila je Skupštini Republike Srbije Predlog o izmeni i dopuni Zakona o javnim nabavkama, jer smo videli, a i građani su mogli videti, da se preko javnih nabavki vrše zloupotrebe i pljačke državne i javne imovine.
U Srbiji se do sada zbog nedomaćinskog odnosa prema državnoj i javnoj imovini, zbog bahatosti i korupcije, i preko javnih nabavki, godišnje gubilo čak i do milijardu evra. Kako bi se te pare uštedele i ostale u budžetu za neke druge potrebe, kojih ima mnogo, predložili smo Skupštini Zakon o javnim nabavkama, ovaj zakon koji imamo pred sobom i koji će Narodna skupština, verujem, velikom većinom i usvojiti.
Ovom današnjem zakonskom predlogu je prethodila četvoromesečna javna rasprava, čiji je rezultat i ovaj kvalitetan zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog nije stigao po hitnom postupku na skupštinsku sednicu, kako bi poslanici imali dovoljno vremena da pročitaju zakonski predlog i daju svoje primedbe i predloge putem amandmana, kako bi se zakon možda čak i popravio.
Ovaj zakonski predlog uvodi kontrolu u postupku javnih nabavki, omogućuje konkurenciju i sprečava korupciju. Svima je poznato, nekima više, nekima manje, da su zadnjih nekoliko godina poslove na javnim nabavkama dobijali uglavnom samo odabrani, bliski vlasti, kako u republičkim, tako i u pokrajinskim ili u lokalnim organima vlasti. Čest slučaj je bio i nepostojanje poštenog nadzora nad izvedenim radovima koji su bili predmet javnih nabavki, pa su se zato mnogi radovi nekvalitetno izvodili, putevi se krpili u proleće, u jesen, više puta isti radovi izvodili, a kvalitet je bio takav – drži vodu dok majstori odu.
Dakle, poštovane kolege, zakon je veoma dobar, ali je važno i kako će se primenjivati. Imamo danas i druge dobre zakone, ali koji se nažalost ne primenjuju. Kod nas u Srbiji jedni pišu zakone i donose zakone, a mnogo više njih je onih koji traže rupu u tim zakonima, kako bi pribavili sebi neku korist, oštetili budžet, da li Republike, pokrajine ili opštine. Na taj način, po nekom zakonu, ipak se krade, jer kod nas se uglavnom krade po zakonu.
Nadam se da će ovaj zakon sprečiti svaki oblik zloupotrebe u javnim nabavkama, da bi izgradili jednu pravednu i poštenu državu, a to je moguće. Potrebne su promene u načinu razmišljanja mnogih koji su u prilici da raspolažu i upravljaju državnom i javnom imovinom. Javnom nabavkom moraju da se bave samo ljudi od integriteta i čistim profesionalnim biografijama. Moraju biti časni, pošteni, dobri domaćini, koje niko ne može potkupiti. Za dobre domaćine u stvari ne bi ni bila potrebna javna nabavka.
Nažalost poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, prethodni režim doveo je zadnjih nekoliko godina do toga da je korupcija sve više i više rasla. Danas smo u redu zemalja sa najvećom stopom korupcije. Zbog visoke stope korupcije, većina stranih investitora izbegava Srbiju. Korupcija je uzela toliko maha i u lokalnim samoupravama, da ako neko želi nešto da investira u lokalnu samoupravu, daje mu se jasno do znanja koliko će ga to koštati da dobije dozvolu za radove u lokalnim samoupravama. Tako su neki dobili nadimak "gospodin deset posto", "gospodin petnaest posto" itd.
Poštovane kolege narodni poslanici, mislim da je ovo pravo vreme u sklopu borbe gospodina Aleksandra Vučića protiv korupcije, da se donese jedan ovakav kvalitetan Zakon o javnim nabavkama. Hvala.

Hvala. Poštovane kolege narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Skupštine AP Vojvodine, posle ove duge rasprave o amandmanu AP Vojvodine na Predlog zakona o budžetskom sistemu i Predlog zakona o budžetu Republike Srbije mnogo toga smo čuli i mislim da sada i poslanicima i građanima je mnogo toga jasno.
Naime, svi poslanici bez obzira da li su iz Vojvodine, da li su iz opozicije, da li su iz vlasti ili nisu, složili su se oko toga da se Ustav mora poštovati i da 7% republičkog budžeta pripada AP Vojvodini. Složili smo se da građani Vojvodine danas žive mnogo gore nego pre više godina i da su opštine velikim delom u Vojvodini nerazvijene, nema razvoja, nema gradnje, nema posla u Vojvodini. Oni koji žive u Vojvodini najbolje znaju situaciju. Mnogi još uvek iz drugog dela Srbije misle da se u Vojvodini veoma dobro živi i da je to lak život, međutim to nije tačno. Čuli smo i to da gro ulaganja u Vojvodinu što je bilo, bilo je uglavnom u Novom Sadu, a nije cela Vojvodina Novi Sad. Ja Novi Sad volim, tu sam studirao, tu i deca studiraju i želim da se i dalje ulaže i da Novi Sad bude i najlepši grad u Srbiji, ali mnogi gradovi i manja naselja u Vojvodini su zapostavljeni i neravnomerno se razvijaju.
Srpska napredna stranka je ozbiljna stranka i mi svakako insistiramo na poštovanju Ustava, odnosno da Vojvodini pripada 7% budžeta i to tako mora da bude. Autonomna Pokrajina Vojvodina je regija u Srbiji koja ima sve uslove da postane najrazvijenija regija Srbije, razvijena i ekonomski jaka regija koja treba celu Srbiju da povede u EU. Da bi Vojvodina krenula napred potrebne su velike investicije u poljoprivredu, infrastrukturu, energetiku, industriju jer su to oblasti koje pokreću privredu, doprinose rastu zapošljavanja.
Veliki problem u Srbiji, pa tako i u Vojvodini jeste ne zaposlenost, a ako se reši taj problem visoke nezaposlenosti, rešili smo i mnoge druge probleme.
Danas je AP Vojvodina daleko od razvijene regije, privreda je uništena, stanovništvo je sve siromašnije i sve teže se živi u malim naseljima i gradićima, koja danas nemaju nikakvu perspektivu.
Mladi napuštaju svoje roditelje, odlaze u Beograd, Novi Sad, a u selima ostaju staračka domaćinstva.
Potpuno se slažem sa gospodinom Pastorom da je severni Banat danas najnerazvijeniji deo Vojvodine, kao i veliki deo srednjeg Banata, Srpska crnja, Žitište, Novi Bečej itd.
Kikinda pije najgoru vodu u Vojvodini. Imamo veoma loše puteve. Već dugo godina unazad, veliki je broj nezaposlenih, a ono što nam fali, što nemamo, to su kapitalna ulaganja kojima bi se povećao broj zaposlenih.
Postavlja se pitanje, ko je kriv za ovakvo stanje u Vojvodini? Naravno, kriv je onaj ko je mogao da spreči pljačkašku privatizaciju, korupciju i propadanje Vojvodine, a to su zadnjih 12 godina, bivši režim u Republici, a pre svega u AP Vojvodini.
Pokrajinska Vlada se pokazala kao jedan loš domaćin, veoma loš domaćin. Prema nekim opštinama, pokrajinska Vlada se ponašala kao majka, a prema nekima kao maćeha. Vršeno je selektivno i neravnomerno ulaganje u pojedinim opštinama Vojvodine.
Vojvodina, kao što sam rekao, nije samo Novi Sad gde se ulagalo, Vojvodina su Kikinda, Čoka, Senta, Crnja, Novi Bečej, koje se ne mogu pohvaliti sa investicijama koje bi dovele do zapošljavanja.
Da li je prethodni režim poštovao tih 7% republičkog budžeta? Nije. Sada oni drže lekciju kako je potrebno poštovati i jeste, jer je Ustavom to predviđeno.
Iste stranke su činile, znači, zadnjih 12 godina i republičku i pokrajinsku vlast i to je pitanje za bivši režim, zbog čega nije poštovano 7% republičkog budžeta koji pripadaju Vojvodini.
Da li će sadašnja Vlada da ispoštuje Ustav, to nije pitanje da li hoće ili ne, to je obaveza Vlade i mi ćemo nastojati da se to i ostvari.
Naš cilj je da se privreda u Vojvodini ponovo pokrene i da Vojvodina postane motor razvoja cele Srbije, a to će se desiti kada opštine u pokrajini i pokrajinska Vlada budu se ponašale kao domaćini. Hvala.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, na zadovoljstvo građana Srbije počela je akcija - očistimo Srbiju od korupcije i kriminala. Po izjavi prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića, ovo je tek početak borbe protiv korupcije.
Posledica vladavine bivšeg režima je da gde god se zagrebe nešto je trulo. Mnogi iz bivšeg režima su zaslužni za ovo blagostanje što je danas zadesilo narod u Srbiji i zato krivci moraju da odgovaraju.
Svi koji su bili ili koji su sada umešani u korupciju i kriminal treba da odgovaraju pred zakonom. Borba protiv korupcije je teška i opasna, ali naša vlada će imati podršku građana i parlamenta u toj borbi. Da bi se ispravila nepravda prema državi i građanima, koja je nastala korupcijom i kriminalom, nije dovoljno samo hapsiti odgovorne, nego je potrebno oduzeti imovinu koju su stekli kriminalom i korupcijom.
Što se tiče poslanika Olivera Dulića, mi, poslanici, nismo tu da sudimo o tome da li je kriv ili nije, ali na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal potrebno je ukinuti imunitet poslaniku Oliveru Duliću zbog pretpostavke zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakona i određivanja pritvora. Ukidanjem imuniteta treba da se omogući dalji rad nadležnih organa i da se stvore uslovi za postupanje u skladu sa zakonom. Hvala.
30/1 MG/SU 16,20-16,30

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, govoriću o dopuni Zakona o vanparničnom postupku. Ova dopuna Zakona se donosi u interesu građana Srbije, a pre svega u interesu odraslih građana Srbije koji ne raspolažu tj. nemaju lična dokumenta, nemaju izvode iz matičnih knjiga rođenih, jer nisu prijavljeni prilikom rođenja, ne mogu imati ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, ne mogu imati ni pasoše, kao ni bilo koja lična dokumenta. >nedostatak tih dokumenata onemogućava ti8m licima da ostvare svoja osnovna ljudska prava i slobode.

Danas u Srbiji ima najmanje 6500 lica, a verovatno je broj mnogo veći, koja ne raspolažu ličnim dokumentima. To su tzv. pravno nevidljiva lica. Među tim licima svakako je veliki broj siromašnih Roma, verovatno najveći broj, ali svakako bez ličnih dokumenata imamo i Srbe, Mađare, Rumune kao i sve druge pripadnike nacionalnih manjina u Srbiji. To su uglavnom siromašna lica.

Danas Zakonom o matičnim knjigama nije omogućen način upisa određenim odraslim licima koja ne raspolažu potrebnim dokumentima. Takozvana pravna nevidljiva lica ne mogu da ostvare svoja osnovna ljudska prava i slobode.

Mi potpisnici predloga Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku smatramo da je potrebno izvršiti dopunu Zakona o vanparničnom postupšku kako bi se propisao poseban postupak za donošenje isprava o činjenici rođenja, koja bi bila osnov za upis u matičnu knjigu rođenih.

Naša poslanička grupa SNS će podržati predlog dopune Zakona o vanparničnom postupku jer je zakon dobar i zakon je potreban. Hvala

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ukratko ću se osvrnuti na Predlog zakona o ministarstvima. U svom dosadašnjem poslaničkom radu uglavnom sam kritikovao zakon koji je Vlada predložila, međutim, s obzirom da sam jedan od potpisnika ovog zakona, naravno da ću ovaj zakon podržati u predloženom obliku, jer je Predlog zakona o ministarstvima rezultat koalicionog dogovora između stranaka koje su dobile poverenje građana Srbije za formiranje skupštinske većine i Vlade.

U ovoj našoj osiromašenoj i opljačkanoj Srbiji, koju nam je prethodni režim ostavio, ovo je najbolje moguće rešenje zakona o Vladi sa predloženim ministarstvima. Da je prethodni režim imao Vladu koja radi u korist građana, sada bi oni i dalje vladali i imali Tadića za predsednika države. Predloženi zakon o ministarstvima treba da omogući formiranje Vlade koja neće vladati Srbijom nego će služiti građanima Srbije.

Od ove vlade i ministara u Vladi očekujem da rade kao jedan tim, za dobro države Srbije a time i za građane Srbije. Ne želim dalje da živim u državi u kojoj ima više penzionera nego zaposlenih, ne želim državu u kome mladi kada završe svoju školu žive od plate ili penzija svojih roditelja, ne želim da živim u državi kao što je bilo do sada – da Vlada laže svoje građane i krade svoju državu. Hoću da dođe do promena koje smo obećali građanima. Od naše vlade očekujem da reši najveći problem u Srbiji danas – problem nezaposlenosti. Nadam se i očekujem od ove buduće vlade da će ubuduće raditi u interesu Srbije, u interesu građana Srbije, da će raditi kao jedan tim. Sve dok bude tako radila, dok bude poštovala svoje građane, poslanike, imaće podršku i moju i mojih kolega narodnih poslanika. Želim uspeha novoj Vladi. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, dame i gospodo, SNS svojim amandmanima je pokušala da utiče na popravku Zakona o budžetu, tj. da popravi Predlog budžeta u interesu građana Srbije. Ovaj predlog budžeta nije izazvao veća neslaganja u okviru vladajućih stranaka, jer su svi zadovoljni predloženim budžetom. Sve stranke u vlasti su ovim budžetom dobile ono što su tražile i svi su zadovoljni.
Ovaj predlog budžeta nije realan, ni racionalan, niti štedljiv, a najmanje krizni. Za ovaj budžet možemo reći da je to budžet bankrota i predizborni. Ovim budžetom su podmirene i zadovoljene sve stranke u vlasti, kako bi mogle uspešno krenuti u izbornu kampanju, a posle izbora, kao što je predsednik Vlade i rekao, nova vlada će praviti rebalans budžeta i napraviće budžet u korist građana Srbije.
Prilikom donošenja budžeta slušamo obećanja Vlade o razvoju, realnom budžetu, racionalnom budžetu, o budžetu koji će obezbediti privredni rast Srbije, slušamo o tome kako će Srbija, bez obzira na krizu u okruženju, krupnim koracima krenuti napred sa privrednim rastom, kako se strani investitori utrkuju ko će pre uložiti pare u razvoj Srbije, a kada dođe do kraja godine, Srbija je u debelom minusu i dugovima do duše, pa se onda Vlada pita da li će biti para za penzije, da li će biti para za studente, za zdravstvo itd. Ova vlada je bila uspešna jedino u osnivanju agencija, kancelarija, uprava, direkcija itd.
Moj amandman se odnosi na član 7. razdeo 18, glava 18.2, funkcija 360, a to je Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Svojim amandmanom predlažem da se ova direkcija briše. Zašto? Zato što Republika Srbija već ima Direkciju za imovinu koja bi mogla da obavlja i ove poslove, čija se delatnost velikom delom poklapa sa delatnošću direkcije koju sam predložio za brisanje.
Ova vlada je za ove četiri godine pokazala i dokazala da ne ume da vodi ekonomiju zemlje. Hvala.

Kolege narodni poslanici, da se malo nastavimo i na dosadnu diskusiju. Naime, moje kolege poslanici su već ukazali na ovaj tzv. Predlog zakona o mladima, da nema bitne elemente zakona, nema svoje kaznene odredbe, ne reguliše prava i obaveze, više liči na jednu deklaraciju.
Cilj SNS uvek je bio da popravi predložene zakone. Mi smo podnosili amandmane sa ciljem kako bi zakone napravili boljima i prihvatljivijma za naše građane. Naime, da napravimo od zakona zakon koji je koristan za građane Srbije.
Nažalost, ovaj predlog zakona nije taj koji se može popraviti amandmanom pa su i naši amandmani podneti sa ciljem, u ovom slučaju, kako bi ukazali na mnoge propuste i mnoge nepravilnosti koje su napisane u zakonu, kao i na sve to da možda nije bilo potrebno pisati zakon, pogotovo ne u ovom obliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da iz dosadašnje rasprave vidimo da većina narodnih poslanika, koji su prisutni u sali, smatraju da je ovo veoma loš zakon, da o njemu možda nije ni trebalo raspravljati na Skupštini i da bi bolje bilo i povući ovaj zakonski predlog. Mi smo predložili brisanje člana 4. ovog zakona. zašto? Pročitaću kao glasi taj član 4. čiji naslov kaže – Načelo podrške mladima, "svi, a posebno subjekti omladinske politike u okviru svojih poslova ili delokruga podržavaju društveno osnaživanje mladih na način utvrđen zakonom, strategijom i drugim instrumentima omladinske politike".
Šta ovaj član reguliše? Naime, ovaj član zakonskog predloga je nejasan, nepotreban, jer ne utvrđuje bilo čija prava i obaveze. Predstavlja klasičnu nedeklaratorsku odredbu, ali bez ikakvog značenja koji bi moglo pomoći boljem razumevanju i jasnijem tumačenju zakona. Sama tehnika pisanja odredbe je vrlo problematična, jer piše da svi podržavaju. Naime, postavlja se pitanje, šta ovaj zakonski predlog donosi mladima novo? Ništa. Šta će se promeniti ovim zakonom u korist mladih? Verovatno ništa. Da li je mladima najvažnije donošenje ovog zakona, ovakvog kakav je i osnivanje kancelarije za mlade ili možda, pošto govorimo o mladima koji su u godinama od 15 do 30 godina, koji su većina njih, to su uglavnom školovani, srednjoškolci, studenti, diplomirani i fakultetski obrazovani, oženjeni, udati, da li je njima najvažnije druženje i formiranje kancelarije ili možda rešavanje opšteg ovog stanja u društvu i zapošljavanje tih mladih? Hvala.

Prethodni kolega je rekao da sam malo pre predložio da bi najbolje bilo povući ovaj zakonski predlog, a i podneli smo veći broj amandmana. Jesmo podneli veći broja amandmana i u prvom obraćanju Skupštini. Rekao sam da cilj amandmana nije popravka ovog zakona, jer smatramo da je ovaj zakon toliko loš da se ne može popraviti, nego samo da se ukaže na sve ono što u ovom zakonskom predlogu nije dobro, sve ono što bi trebalo popraviti. Ne znači da u cilju popravke zakona bi najbolje bilo napisati nov zakon koji će biti u interesu mladih, odnosno omladine. Hvala.

Samo ukratko. Predložili smo brisanje i člana 5. ovog zakona jer ovaj član kaže – svi mladi su jednaki, zabranjena je diskriminacija itd. Pitanje jednakosti i zabrane diskriminacije je na potpuniji i jasniji način utvrđeno u članu 21. Ustava i Zakonom o zabrani diskriminacije, pa je ova odredba takođe suvišna u ovom zakonu i može da služi samo da bi napravili jedan malo veći zakon.