Poštovani predsedavajući, ministre, gosti, kolege narodni poslanici, želim da dam nekoliko napomena u vezi učešća pripadnika Vojske Srbije u vojnoj operaciji EU u Centralnoafričkoj Republici i da istaknem jedan širi značaj koji ova operacija ima za evropske aspiracije Srbije, a koji smo, čini mi se, svi ovde zajedno zapostavili.
Naime, kada pogledamo Poglavlje 31. koje se odnosi na usklađivanje naše politike sa zajedničkom, spoljnom, odbrambenom i bezbednosnom politikom, onda vidimo da je učešće naših vojnika u misijama EU od presudnog značaja za ocenjivanje našeg napretka.
U izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2013. godinu Evropska komisija je navela da su pripreme u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike na dobrom putu i istakla posvećenost Srbije za učešće u operacijama za upravljanje krizama EU. Dakle, možemo očekivati u narednom periodu da će svako naše učešće u misijama EU biti ključan element za ocenu našeg napretka u Poglavlju 31.
Kada ste, gospodine ministre, nedavno bili u ovom domu, ja sam dobronamerno sugerisao da se razmotri mogućnost da povećamo učešće pripadnika naše vojske upravo u misijama EU, imajući u vidu očekivani neophodan napredak Srbije u Poglavlju 31. Tada ste mi rekli da je potrebno da znam da misiju EU sami finansiramo. Vidim da je sada taj problem prevaziđen, što me jako raduje, i da će EU sama snositi troškove opremanja medicinskim neophodnim tehničkim sredstvima naše misije.
Sem toga, da se shvati značaj učešće misije u EU, treba imati u vidu još dva potrebna podatka. Ne sporim da ova misija spada u visoko rizične misije, imajući u vidu da je na severu Centralnoafričke Republike proglašena muslimanska država Severni Ubangi, imajući u vidu da je nigerijska džihadistička teroristička formacija „Boko Haram“ objavila da će odgovoriti navodnom krstaškom ratu koji EU vodi protiv muslimanskog stanovništva u Centralnoafričkoj Republici, ali i imajući u vidu sastav našeg osoblja, mislim da će ono biti pod minimalnim rizikom. Uostalom, svaka misija kada se šalje u krizno područje nosi određene rizike.
No, ono što želim da vas podsetim su sledeća dva elementa. Ministarstvo odbrane je, pretpostavljam da vam je poznato, zaključilo Administrativni ugovor 13. decembra 2013. sa Evropskom odbrambenom agencijom koja obavlja vojno istraživanje za potrebe EU i planira razvoj. Ta saradnja je od posebnog bitnog značaja za evropske aspiracije. Srbija dovodi se u kontekst misija o kojima govorimo.
Sem toga, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije razmatraju, koliko je meni poznato, mogućnost učešća u konceptu borbenih grupa EU. Samo da malo pojasnim. Ako se ne varam, sredinom 2010. godine je bila nezvanična inicijativa da se formira borbena jedinica Zapadni Balkan u kojoj bi bili vojnici iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, BiH i Hrvatske, koja bi bila u okviru vojnog elementa EU i išla bi u misije EU. Mislim da bi tu ideju trebalo inovirati, maksimalno je podržati i raditi na formiranju te borbene grupe.
Uostalom, želim da citiram generala Anrija Bantežu. Pre nekoliko godina je dao izjavu kao predsedavajući Vojnog komiteta, koje je glavno vojno telo EU. Inače to telo čine šefovi generalštabova iz zemalja članica EU i ono pruža preporuke iz vojnog domena u Saveta Evrope i nadgleda vojne operacije EU. General Banteža kaže da bi EU veoma cenila kada bi se Srbija uključila u mirovne operacije EU. Uključila se i mi sada treba što više da se uključujemo. Srbija bi mogla, kaže general, da da i direktan doprinos učešćem u našim borbenim grupama za brz odgovor. Upravo govorimo o ovim borbenim grupama koje bi onda mogle da se pojave, odnosno borbena grupa „Zapadni Balkan“ da se pojavi u mirovnoj misiji. Što više sarađujete više ćete se približiti toj svojoj prirodnoj evropskoj porodici, kaže general Banteža.
Inače, te borbene grupe o kojima se govori su dostigle punu operativnu sposobnost 2007. godine, ali do sada nisu korišćene, a mogu da se koriste samo u hitnim slučajevima, poput prirodnih humanitarnih katastrofa. Zemlje učesnice tih borbenih grupa ne moraju biti članice Unije, poput Norveške, Turske, Ukrajine, Makedonije, Hrvatske, ako se ne varam, bila je, ali ona je sada članica Unije, učestvuju u pojedinim borbenim grupama. Svaka od tih grupa je veličine ovećih bataljona i za 15 dana se mogu slati i do 6.000 kilometara od Brisela.
Hoću da kažem da u potpunosti podržavam i ohrabrujem Ministarstvo odbrane i Vladu Republike Srbije da unapredite, intenzivirate saradnju sa EU na ovom planu, jer ono što nas u narednom periodu očekuje je svakako veoma važno usaglašavanje Poglavlja 31. i merenja našeg napretka.
Sem toga, učešće u ovim misijama može da nam stvori manevarski prostor da bismo izbegli geopolitičke zamke kao što je, recimo, praćenje politike EU po pitanju ukrajinske krize. Dakle, na drugom pravcu možemo učešćem u misijama EU da relaksiramo sve ono što bi moglo da bude jedna otežavajuća okolnost u merenju našeg napretka u ostvarivanju Poglavlja 31. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, gospodo oficiri, koleginice i kolege, želeo bih, ovako malo sa aspekta nekoga ko se skoro 30 godina bavi bezbednosnim problemima, da dam par sugestija. Mogu da budu uvažene u narednom periodu, a ne moraju, ali smatram da treba da ih iznesem ovde.
Mnogi bezbednosni izazovi sa kojima se Srbija suočava i u narednom periodu će se sve više suočavati poput, recimo, prisustva radikalnog islama džihadističkog pokreta, jesu internacionalizovani, samim tim globalizovani. Radi efikasne odbrane od tih izazova, neophodna je zajednička delatnost. Ta zajednička delatnost se suštinski, kada je u pitanju globalna pozornica, odvija preko multinacionalnih operacija. Taj aspekt delovanja pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama nimalo ne može da bude sporan. On je potreban i u narednom periodu će sve više dolaziti do izražaja. Mislim da ćemo sve više imati potrebe i vojnika u tim misijama.
Međutim, na sceni je izgradnja multipolarnog sveta, kako na političkom i na ekonomskom planu, tako i na bezbednosnom. Postoji jedan sistem koji uslovno možemo nazvati globalnim, kolektivnim sistemom bezbednosti i čine ga UN, ponajpre preko mirovnih operacija koje sprovode. Postoje i regionalni sistemi bezbednosti. Jedan od njih je, recimo, NATO. Postoji Organizacija dogovora kolektivne bezbednosti koju predvodi Rusija. Postoji Šangajska organizacija za saradnju, gde su dve izuzetno moćne zemlje – Rusija i Kina i još neke druge zemlje.
Saradnja sa tim sistemima je svakako potrebna. Naš prioritet u spoljnoj politici jeste šansa u EU i u tom smislu mislim da u narednom periodu treba, što je moguće više, učestvovati u zajedničkoj evropskoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici, ponajpre preko njihovih misija.
Voleo bih da Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane, ovo govorim sa aspekta iskustva koje imam u minulih godinu i po dana kao šef naše parlamentarne delegacije u Organizaciji dogovora kolektivne bezbednosti, razmotre i utvrde jedan mehanizam za saradnju na liniji Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije i Organizacija dogovora kolektivne bezbednosti, jer ta organizacija kao prioritet svog delovanja ima borbu protiv međunarodnog terorizma, protiv organizovanog kriminala, i to upravo u sredinama u kojima postoji delovanje npr. radikalnog islama i gde su radikalne terorističke grupe povezane sa sličnim pokretima i grupama i na našoj teritoriji u regionu.
Prilikom nedavnog boravka u Kirgiziji, u Biškeku, na tu temu nam je potpredsednik Avganistana dao veoma značajne informacije koje nigde nisam mogao da pronađem u javnosti, ni u našim glasilima, ni u inostranim medijima. Mislim da bi ta saradnja, ako se uspostavi, pored ove parlamentarne bila na liniji onoga što već imamo sa NATO paktom, kao što je Partnerstvo za mir, kao što je učešće u nekim multinacionalnim vežbama sa članicama NATO.
Druga moja sugestija odnosi se na planiranje. Kada se planiraju ovakve operacije, a i bilo kakve multinacionalne aktivnosti, mislim da ne bismo smeli da dozvolimo da dođemo u situaciju da pripadnici naše Vojske učestvuju tamo gde ima pripadnika kosovskih bezbednosnih snaga ili tzv. oružanih snaga Kosova, kao što se desilo prilikom nedavne vežbe, krajem maja, u bazi američke vojske u Nemačkoj, gde su naši vojnici učestvovali u zajedničkoj vežbi, gde su bili prisutni vojnici iz Gruzije, ali su bili prisutni i, kako oni kažu, vojnici sa Kosova. Prilikom planiranja bilo kakvih naših aktivnosti u inostranstvu, mislim da treba dobro proveriti da ne dođemo ponovo u istu situaciju.
Da vas samo podsetim, gospodine ministre, normalizacija odnosa između Beograda i Prištine u okviru briselskog procesa se odvija u statusu neutralnog okvira. Saradnja sa tzv. oružanim snagama Kosova izlazi iz tog okvira.
Ne bih voleo da dođemo u situaciju da imamo, bez obzira na različita tumačenja, da li ćemo mi tumačiti na ovaj ili onaj način, dodir naših vojnika, pripadnika naše Vojske sa pripadnicima bilo kakve oružane formacije sa KiM, jer po Rezoluciji 1244, što se tiče vojnog prisustva, ono jedino može da bude međunarodnog karaktera.
Još jedna stvar. Imamo traženje zajedničkih odgovora na internacionalne izazove bezbednosti. Voleo bih da nam u narednom periodu date jednu informaciju o iskustvima i o praktičnim koristima koje smo do sada imali od učešća u nekim misijama, posebno mislim na severnu Afriku, naročito na ovom planu borbe protiv međunarodnog terorizma, da vidimo kakve su obaveštajne informacije razmenjene, do kojih su saznanja došli naši pripadnici te misije, kako bismo više mogli da osetimo značaj tih misija i da ih ubuduće još intenzivnije podržavamo. Hvala vam.

Poštovani predsedničke, narodni poslanici, s obzirom da ne vidim pomak u utvrđivanju odgovornosti i procesuiranju odgovornih za zločine počinjene prevashodno nad srpskim narodima na prostorima prethodne Jugoslavije, na KiM, želim da postavim Ministarstvu pravde nekoliko pitanja.
Prvo, koliko građani Srbije plaćaju godišnje rad Tužilaštva za ratne zločine i kolike su plate zaposlenih u tom tužilaštvu? Zatim, koliko predmeta Tužilaštvo za ratne zločine trenutno ima u radu? Treće, da li je normalno da u zemlji koja vodi opštu borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, tužilac za organizovani kriminal ima manje zamenika nego što ih ima tužilac za ratne zločine koji, ako se ne varam, ima čak osam zamenika?
Četvrto, da li je zamenik tužioca za ratne zločine, Bruno Vekarić, na zakonit način biran na to mesto, odnosno da li se protivustavno nalazi na stalnoj funkciji, imajući u vidu da nije prošao izbor kroz Narodnu skupštinu, već ga je Državno veće tužilaca imenovalo na stalnu funkciju? Nisam uspeo da u dokumentaciji Narodne skupštine pronađem Odluku o verifikaciji javno-tužilačke funkcije Bruna Vekarića.
Peto, da li je saradnja Centra za tranzicione procese, ugašene nevladine organizacije, sa Tužilaštvom za ratne zločine i isplata visokih honorara od strane tog centra pojedinim pripadnicima Tužilaštva, poput recimo Bruna Vekarića, bila u potpunosti u skladu sa zakonom? Jedan od ugovora o autorskom delu između Bruna Vekarića i Centra za tranzicione procese je u iznosu od 300.000 dinara.
Sledeće pitanje postavljam vama, gospodine predsedniče, ali istovremeno i Ministarstvu pravde. Da li vam je poznato da je protiv Nevene Petrušić, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije podneta krivična prijava Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, koja je zavedena pod brojem KTR2257/13 po šest tačaka, između ostalog, zbog transfera novca u Teksas i puta u Australiju, pribavljanja imovinske koristi, sopstvene asistentkinje na Pravnom fakultetu u Nišu, javne nabavke za rekonstrukciju prostora, nenamensko trošenje novca na PR i rekreaciju, pružanje usluga organizacijama civilnog društva, što bi trebalo da bude sukob interesa, a deo krivične prijave podnet je na osnovu nalaza Upravne inspekcije.
Tu krivičnu prijavu je podneo čovek koji je bio pomoćnik do 31. januara 2013. godine upravo prijavljene Nevene Petrušić. Između ostalog, ono što me je posebno zaintrigiralo u prijavi, piše da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti…

Preformulisaću.
Pitam ovako – zašto Agencija za borbu protiv korupcije ni posle više od 130 dana nije donela odluku da li ima sukoba interesa u slučaju Poverenice Nevene Petrušić, koju je još prošle godine jedan od zaposlenih u toj instituciji prijavio za korupciju i sukob interesa. Radi se o ozbiljnim indicijama da je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti radila honorarno za više nevladinih organizacija, o čemu postoje materijalni dokazi u vidu ugovora i transfera na tekući račun Poverenice, da je radila honorarno i za druga lica, npr. više puta za Pravosudnu akademiju, da je radila i radi kao redovna profesorka Pravnog fakulteta u Nišu za sve vreme trajanja svog mandata Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Onda, nalaz Upravnog inspektorata Ministarstva pravde i državne uprave. Inspekcijskim nadzorom, citiram, utvrđeno je da vođenje osnovne evidencije o aktima i predmetima u stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, kao i njihovo evidentiranje u skraćeni delovodnik do 14. 2. 2013. godine nije vršeno u skladu sa propisima o kancelarijskom poslovanju.
Radi se o jednoj stvari koja bi nama kao narodnim poslanicima i Skupštini trebala da bude i te kako zanimljiva, jer je u pitanju sledeća stvar. Da bi uručila otkaz koji je bila dužna da uruči u roku od osam dana od 30. 11. 2012. godine, a to nije učinila na vreme, ona je zapravo podmetnula dokument sa falsifikovanim brojem u delovodniku i stavila je broj 2103/2012.
Samo da vas podsetim, gospodine predsedniče, kada je vama Poverenica Nevena Petrušić uputila jedan dopis, zavela ga je pod rednim brojem 2070 i to je poslala 24. 12, a onda zavodi dopis od 7. 12. pod brojem 2103. Kako je to moguće?
(Predsednik: Vreme.)
Mislim da bismo kao Skupština na osnovu citirane krivične prijave, niste dozvolili da citiram, u redu, nisam hteo, dokumentacije koja mi je u svojstvu narodnog poslanika stavljena na raspolaganje, obavljenih kredibilnih razgovora…

Još jednu rečenicu.
Mislim da mora da se pokrene postupak za utvrđivanje ima li osnova da se utvrdi odgovornost i razrešenje Poverenice Nevene Petrušić. Hvala.

Gospodine predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva odbrane, kolege poslanici, pored opštih razloga za angažovanje naših snaga u misiji koju je navela Vlada, učešće Vojske Srbije u Misiji EU za obuku vojnih i bezbednosnih snaga Malija, čiji je mandat ustanovljen na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN, imaće poseban značaj i direktan uticaj na povećanje stepena bezbednosti Republike Srbije, ali i regiona.
Takva ocena se može izvesti nakon sagledavanja razloga za uspostavljanje misije i lokalnih, regionalnih i globalnih bezbednosnih rizika i izazova koji su rezultati aktuelne situacije u Maliju, a na osnovu kojih se može utvrditi stepen direktnog ili posrednog ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije.
Naime, kolega Milivojević je dao jedan kratak istorijat situacije u Maliju, a mislim da bi trebalo to dopuniti još nekim podacima. Nakon martovskog puča, koji je izvršen u prestonici Malija u Bamaku, pobunjeničke grupe na severu te zemlje Tuaresi, odnosno nacionalni pokret oslobođenja Azavada i pokret Ansar Dine, dogovorile su se krajem maja 2012. godine da se ujedine i proglase novu državu pod nazivom Azavada, na severu Malija, inače na teritoriji većoj dva puta od Francuske. Formirali su prelazni savet tzv. islamske države Azavad, prihvatili islam kao svoju religiju i založili se za nezavisnost Azavada. Vođa pokreta Ansar Dine, Al Gali, uživa podršku globalne islamističke terorističke mreže Al kaide i islamskog Magreba. Šef afričkog ogranka Al Kaide, Abdelmalel Droukolel, pozvao je borce na severu Malija da postepeno uvodi šerijatski zakon, kako bi stvorili islamsku državu.
Francuska je vojnom intervencijom povratila ključne gradove na severu Malija, koje su nekoliko meseci držale pod svojom kontrolom islamističke grupe povezane sa Al Kaidom. Na severu Malija je bilo uspostavljeno snažna baza džihada i međunarodnog terorizma. koji počiva na radikalnoj islamističkoj ideologiji. Sever Malija je snažna baza za delovanje Al Kaide i drugih islamističkih grupa i prenošenja aktivnosti u ostale zemlje Magreba, odnosno severne Afrike, poput Maroka, Alžira, Tunisa i Libije. Magrebski klaster Al Kaidine mreže poslednjih godina je postao najaktivniji, izuzetno radikalan, brutalan i fanatičan deo te globalne terorističke mreže isalafističkog džihada. Upravo su brojne džihadističke i terorističke grupe zasnovane na ideologiji radikalnog islama tokom i nakon ratova na području bivše Jugoslavije, uspostavile svoje ćelije na ovim prostorima, mrežu tzv humanitarnih organizacija, preko kojih šire ideologiju islamskog džihada i regrutuju nove pristalice, kanale za finansiranje ekstremističkog delovanja za ilegalno prebacivanje ekstremista i naoružanja.
Region Balkana je glavni pravac delovanja severno afričkih radikalnih i terorističkih grupa na njihovom putu ka zapadnoj Evropi. Dokumentovane su pozicije, veze, zajedničke ekstremističke i terorističke aktivnosti magrebskog klastera i lokalnih radikalnih grupa na Balkanu, posebno na Kosmetu, u Makedoniji, Federaciji BiH, Raško-Polimskoj oblasti, Bugarskoj. Radikalni islamisti koji deluju na severu Afrike svoje aktivnosti kontinuirano sprovode na delovima naše teritorije, te direktno ugrožavaju bezbednost građana i zemlje. Formiranje islamske države na severu Malija, a pod kontrolom radikalnih islamista i Al Kaide može neposredno da ugrozi bezbednosnu stabilnost Srbije, koja zbog toga ima krajnje opravdan, snažan i dugoročan interes da doprinese uspostavljanju punog teritorijalnog suvereniteta Malija i uništenja islamističke baze na severu te zemlje. Takozvana islamska država Azavad, proglašena na severu Malija, je nesumnjivo snažna baza međunarodnog ekstremizma i terorizma, te kao takva zahteva multilateralni odgovor, kooperativni pristup u neutralisanju te savremene bezbednosne pretnje koja počiva na udruživanju bezbednosnih kapaciteta nacionalnih država, odnosno na multinacionalnim misijama.
Misija Vojske Srbije u Maliju je u potpunosti usklađena sa strategijom nacionalne bezbednosti Republike Srbije koja prepoznaje opasnost od međunarodnog terorizma i multilateralne forume kao najefikasniji odgovor na taj bezbednosni rizik. Citiram iz "Stranke nacionalne bezbednosti" iz 2009. godine. "Terorizam je jedan od najvećih rizika i pretnja za globalnu, regionalnu nacionalnu bezbednost. Savremeni terorizam je globalan po svom obimu, a povezan je sa nasilnim verskim ekstremizmom. U uslovima globalnog terorizma Republika Srbija može biti meta terorističkog delovanja, kako neposredno, tako i korišćenjem njene teritorije za pripremu i izvođenje terorističkih akcija u drugim zemljama." Republika Srbija se zalaže za regionalnu saradnju u oblastima zajedničke obuke angažovanja elemenata sistema bezbednosti u multinacionalnim operacijama, upravljanju krizama, upravljanju granicom.
Upravo u punom skladu sa strategijom, učešće u misije EU u Maliju, dakle multilateralnim formatom, Srbija će višestruko uvećati sopstvene kapacitete za suočavanje sa pretnjom međunarodnog terorizma. Učešćem u obuci vojnih i bezbednosnih snaga Malija mogu da se suprotstave i obračunaju sa pobunjeničkim, islamističkim pokretima i Al Kaidom predstavlja pametnu, isturenu, preventivnu odbranu Srbije od međunarodnog terorizma, radikalnih ideologija, ekstremista i džihadista. Obukom u jačanjem malijskih snaga bezbednosti biće suštinski redukovana mogućnost izvoza radikalne ideologije i terorizma iz te zemlje na sever Afrike i dalje na Balkan i EU.
To znači da će pripadnici naše vojske, koji će učestvovati u misiji u Maliju, posredno učestvovati u zaustavljanju radikalne islamističke pretnje i značajnog povećati bezbednost Srbije isturenom odbranom na afričkom kontinentu. Obukom snaga bezbednosti Malija pripadnici Vojske Srbije koji će otići u misiju moći će da uspostave kvalitetne, dugoročno održive i efikasne veze i saradnju sa vojnim i bezbednosnim snagama Malija, posebno obaveštajnu saradnju u razmeni potrebnih informacija na osnovu kojih će moći da se prati delovanje, kretanje, planovi radikalnih terorističkih grupa na području Malija i u susednim zemaljama. Te informacije su od presudnog značaja za pravovremeno otkrivanje i sprečavanje terorističke zavere i nasilnih akcija, koje bi mogle da pogode našu teritoriju, te za raskidanje veza radikalnih grupa koje deluju na teritoriji Republike Srbije sa džihadistima i teroristima magrebskog klastera Alkaide.
Rečju – od uspeha misije EU u Maliju u značajnoj meri zavisi bezbednost Republike Srbije, te je potpuno opravdano održivo i perspektivno učešće naše vojske u toj misiji i treba ga aktivno podržati. Hvala.

Gospodine predsedniče Vlade, članovi Vlade, gospodine predsedniče Parlamenta, poštovane kolege, Odbor za Kosovo i Metohiju, na sednici održanoj 26. aprila 2013. godine razmotrio je Izveštaj o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa privremenim institucijama samouprava u Prištini, uz posredovanje EU, uključujući i procese implementacije postignutih dogovora koji je podnela Vlada.
Sednici je prisustvovao Dejan Pavićević, direktor Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, poverenik Vlade.
S obzirom da su ovde bile insinuacije koje apsolutno ne stoje, nego služe samo za dokazivanje teza koje pojedinjeni poslanici hoće da iznesu i stvaranje nekakvog privida zavere, zataškavanja, hoću da podsetim sledeće - u Izveštaju koji je Vlada poslala, a neki bi poslanici mogli da ga pažljivo pročitaju, piše – za poverenike, Vlada određuje Dejana Pavićevića, direktora Kancelarije za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu, Aleksandra Vulina, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Marka Đurića, savetnika predsednika Republike. Dakle, to su ljudi, koji su mogli da u ime Vlade da se pojave pred skupštinskim Odborom.
S obzirom da je gospodin Vulin podneo ostavku, a da je iz Vladine kancelarije nismo dobili obaveštenje da je gospodin Pantić ovlašćen zato se nije našao u ovom Izveštaju, zato se našao samo gospodin Dejan Pavićević. Nema nikakve zavere, nema nikakvog zataškavanja.
Na sednici Odbora su izneta različita mišljenja, suprotstavljeni stavovi, veoma suprotstavljeni, a Odbor je odlučio većinom glasova da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj. Hvala.

Možemo sada da nemuštim jezikom igramo. Objasnio sam – gospodin Krstimir Pantić nije u ovom slučaju bio poverenik Vlade i zato ga nema u izveštaju. Bila je i gospođa Mitrović, samo da vas podsetim, koja takođe radi u Kancelariji za KiM.
Što se tiče diskusija, ako hoćete da u izveštaju parlamentu naznačimo ko je kako diskutovao, kako ste i vi diskutovali recite i u narednom periodu ćemo tako da radimo. Ovo je izveštaj koji samo treba da posluži parlamentu kako je glasao Odbor i ništa više. Nema nikakvog skrivanja. Nema nikakve tajnovitosti. Svi smo čuli i mediji su bili prisutni. Postoji zapisnik i stenografske beleške ko je kako diskutovao, ali ako neko hoće da pravi problem pa on će ga napraviti verovatno zato što je danas sunčan dan, što nema snega. Hvala.

Gospodin Pantić je zamenik direktora Vladine kancelarije i u tom svojstvu je bio prisutan, ali ne kao poverenik Vlade. Ponavljam da zato nije u ovom izveštaju. Kao gostu sam mu dao prvom reč i dozvolio diskusiju. Dakle, u izveštaju je pomenut poverenik Vlade. To nije bio gospodin Krstimir Pantić, ali je došao ispred vladine Kancelarije. Ne vidim šta je tu nejasno.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, prethodni govornik je u jednom svom delu izlaganja rekao ono čime sam ja hteo da počnem svoje izlaganje, ali ću ipak to na svoj način reći, čisto da pokažemo kako nam je cilj jedan. Možda se razilazimo u načinima i u viđenjima kako da dođemo do tog cilja. Kosovo i Metohija jeste koren svakog Srbina ma gde bio rođen, ma gde živeo. Kosovo i Metohija je naša najjača emocija. Možda zbog toga ima ovoliko žuči i ovoliko strasti u izlaganjima. I treba, ali je pitanje donošenja racionalne političke odluke pitanje koje mora da bude oslobođeno emocija.
Ova vlada je dobila mandat da stvori uslove za održivu budućnost sedam i po miliona građana Republike Srbije, onih koji su izašli na poslednji popis, srpskog naroda koji živi na Kosovu i Metohiji, ali i onih Bošnjaka, Goranaca, Roma, pa i Albanaca koje i dalje tretiramo kao naše državljane u našoj južnoj pokrajini. Briga za budućnost države Srbije podrazumeva odsudnu bitku za sprečavanje konačne secesije Kosova i Metohije. Pri tome je pitanje kako da sprečimo da samoproglašena država završi proces u koji je ušla 2008. godine zvanično? Taj proces može biti završen članstvom u UN.
Da li je to put da odbijemo bilo kakav dijalog sa onima koji efikasno kontrolišu teritoriju naše južne pokrajine? Tu teritoriju ne kontroliše Ruska Federacija, ne kontroliše Srbija. Uticaj i kontrolu nad tom teritorijom imaju oni koji tamo žive, u najvećem broju Albanci i međunarodno prisustvo. Srbija je prisutna na Kosovu u Metohiji onoliko koliko je prisutan njen narod i koliko bude u stanju da opstane i da se razvija. Smatramo da je jedini način razgovor, pregovor, dogovor sa onima od kojih zavisi šta će se dešavati na Kosovu i Metohiji.
Sviđalo se nekima to ili ne, to jesu Albanci, to jeste NATO, odnosno KFOR, to jeste Euleks, odnosno EU. Mi sa njima pokušavamo da postignemo to da bar malo počnu da uvažavaju naše državne i nacionalne interese na Kosovu i Metohiji. Vreme je najbolji sudija da pokaže kakav je ovo sporazum. Ali, ono što je bitno i što je pred nama, a ovo je tek početak normalizacije odnosa između Beograda i Prištine, normalizacije za koju bi Priština želela da bude između dve nezavisne države, normalizacije koja je za nas normalizacija odnosa sa našom južnom pokrajinom, to je da se maksimalno, posebno članovi Vlade i oni koji će učestvovati u implementaciji, odnosno u primeni, posvete poboljšanju naše trenutne pozicije. To je sada prioritetan zadatak. Od ovog definisanog okvira koji je u mnogim aspektima uopšten, imamo mogućnosti, ako budemo dovoljno istrajni, da poboljšamo položaj posebno Srba na severu Kosova.
Gospodine Dačiću, vi ćete verovatno u narednom periodu imati opet izuzetno značajnu ulogu. Moj predlog i sugestija je da budete još uporniji, još tvrđi, još istrajniji u odbrani naše pozicije, da poboljšamo ovaj sporazum koji u mnogim aspektima nije dobar po nas, ali koji u mnogim aspektima stvara mogućnosti da formiramo zajednicu srpskih opština koja bi se institucionalno povezala i koja bi imala kapacitet da se sama, uz podršku Beograda, bori za svoje mesto i za uticaj na procese i na događaje na Kosovu i Metohiji. U narednom periodu treba poboljšati ono što nije dobro u ovom sporazumu i to može preko primene. Mene posebno raduje što su, nakon osme runde, prihvaćene naše sugestije i neki naši predlozi.
Na kraju, srpsko stablo na Kosovu i Metohiji je, poštovani narodni poslanici, kroz istoriju u više navrata bilo srubljeno do korena, pa su iznicale mladice, često uz visoku cenu. Verujem da je početak dogovora sa Prištinom ta mladica koja će uspeti da napravi veliki korak unazad za samoproglašenu državu Kosovo, a bar mali korak u odbrani vitalnih državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Zato ću, bez obzira na neprimerene optužbe onih koje 1999. godine ne videh na Kosovu i Metohiji, tamo gde su se najkrvavije bitke bile. Odbiti priču o tome da smo nekakvi izdajnici ili da smo prodali Kosovo i Metohiju, to što nosimo u srcu se ne prodaje, koleginice draga, i to što smo nosili u srcu 1999. godine, kada su padale bombe, kada su ljudi gubili noge, glave raskomadane i ostalo, kada smo se borili za svoju otadžbinu, ne dozvoljava nam da sada prodamo, a vama najmanje daje moralno pravo da bilo koga žigošete kao izdajnika.
Duboko verujem da u narednom periodu, gospodine Dačiću, ćete imati dovoljno snage, kao Vlada Republike Srbije, uz našu podršku, da u značajnoj meri poboljšate ovaj sporazum u toku implementacije. Hvala vam.

Poštovane dame i gospodo, gospodine predsedniče, izvrtanje činjenica i poluistine mogu da budu prihvatljiv metod političkog delovanja za određene pojedince ili političke strukture. To ne znači da se treba miriti sa takvim načinom delovanja.
Istine radi, treba reći da ja ne da nisam bio na Odobru za Kosovo i Metohiju protiv formiranja Anketnog odbora, nego sam odmah nakon inicijative kolege koji je predložio formiranje odbora, podržao. Jedan član Odbora koji je iz redova SNS iz razloga koji je obrazložio nije bio za formiranje Anketnog odbora.
Ne mogu da razumem kako sam to ćutao i kako ćutim. Bilo je očekivano da onaj kolega član Odbora za Kosovo koji je podneo predlog za formiranje Anketnog odbora, podnese i formalan predlog kao poslanik ili da to uradi grupa poslanika da bismo mogli da krenemo u proceduru formiranja Anketnog odbora kao što to sada radimo. Mogao je i kolega Ostojić da podnese formalan predlog jer je i on glasao za formiranje Anketnog odbora, koliko se sećam, pa je ćutao sve vreme a mogao je da se proslavi na taj način što neće ćutati.
Zato sam posle izvesnog vremena, jer smo većinom glasova izglasali predlog za formiranje Anketnog odbora, odlučio da kao predsednik Odbora podnesem formalan predlog.
Drugo, što se tiče gospodina Vučića koji je spomenut, javnost će veoma dobro proceniti ko je šta radio u odbrani vitalnih državnih interesa na Kosovu i Metohiji. Srpska napredna stranka svim svojim kapacitetima, predvođena predsednikom Vučićem nastoji da zaštiti koliko je moguće u nasleđenoj izuzetno teškoj situaciji, odbrani vitalne državne interese, omogući opstanak srpskom narodu i njegov prosperitet.
U tom smislu mislim da je uloga gospodina Vučića i SNS-a potpuno jasna. Mi ćemo objašnjavati svakako šta radimo i Srbima na severu i Srbima južno od Ibra i svim građanima Srbije, jer radimo zato da bismo uspeli da odbranimo vitalni državni i nacionalni interes. Hvala.

Kolega Ostojiću, istine radi, da, ja sam ponudio da svako ko želi od članova odbora da potpiše ovaj predlog koji sam podneo, međutim, dan kada sam predvao to, nikog nije bilo u Skupštini, nije bila sednica.
Vi govorite da je neko zamutio situaciju. Odbor podnosi inicijative ili predloge, i jedno i drugo. Ima potpuno istu težinu, ali ni jedno ni drugo ne obavezuje predsednika Narodne skupštine da krene u proceduru stvaranja anketnog odbora sve dok se ne podnese formalan predlog od strane poslanika, ne člana ili predsednika odbora ili grupe poslanika.
Da bi se izbeglo dalje zamućivanje situacije, kako kažete, kao predsednik odbora sam prihvatio da u svojstvu poslanika podnesem formalan predlog. Mislim da za to zaslužujem priznanje, a ne kritiku.
Što se tiče stenograma o kome govorite, dobio sam zapisnik od službe odbora koja je napravila grešku, jer je umesto predloga stavila inicijativu i potpisao sam taj zapisnik, ne gledajući stenogram, računajući da je služba ta koja garantuje da je zapisnik veran stenogramu i to smo ispravili. Ne vidim nikakav problem u tome.
Mislim da je procedura oko formiranja anketnog odbora sve do sad išla veoma dobro. Čekao sam, računajući, da vidim da li će neko drugi od članova ili onaj ko je inicirao na odboru, podnet je formalan predlog, da se ne bismo utrkivali, a kada sam video da toga nema, podneo sam predlog. Nisam podlegao pritisku javnosti, nego moram kolegi koji je rekao da sam podlegao pritisku nekih medija oko formiranja anketnog odbora da kažem da sam pod svakodnevnim pritiskom Srba sa Kosova i Metohije, koji me bombarduju materijalima, dokumentacijom, informacijama o navodnom nenamenskom trošenju sredstava.
Uvažavam mišljenje javnosti i mišljenje medija, ali upravo je formiranje anketnog odbora najbolji način da se utvrdi istina i to me je jedino rukovodilo kada sam podneo ovaj formalni predlog. Hvala.

Gospodine predsedniče, poštovane kolege, formiranje anketnog odbora ima jedan jedini cilj, da utvrdi da li je bilo nenamenskog trošenja budžetskih sredstava koja su izdvajana da bi se omogućio opstanak i razvoj srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.
Ako budu utvrđene činjenice da je bilo nenamenskog i nezakonitog trošenja, te činjenice će nas dovesti do pojedinaca koji su to radili, da bi se upravo izbegao pokušaj kriminalizacije celokupnog srpskog naroda, posebno onog koji je na severu Kosova branio svoje pravo, da živi u onoj državi u kojoj je rođen, u državi Srbiji.
Srpska napredna stranka je, kao jedan od svojih strateških prioriteta, promovisala i realizuje borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, sa ciljem da izađemo iz okvira najkorumpiranijih država. U okviru toga želimo da utvrdimo kako su trošena sredstva na Kosovo i Metohiju u minulom periodu. Nema skrivenih namera. Nema nečasne pozadine. Nema upiranja prsta u neke pojedince unapred. Samo želimo istinu.
Kao predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju bio sam veoma zadovoljan kada smo ogromnom većinom glasova članova odbora usvojili odluku da se formira anketni odbor, jer smo time pokazali spremnost da zajedno, kao vlast i opozicija, radimo na kontrolisanju trošenja budžetskih sredstava. Apsolutno sam uveren da je anketni odbor izuzetno snažan demokratski mehanizam za utvrđivanje da li je bilo nepravilnosti u trošenju budžetskih sredstava i da anketni odbor može u značajnoj meri da podigne ugled Narodne skupštine Republike Srbije i da odgovori na brojne zahteve, rekao bih čak i određene vapaje Srba na KiM koji svakodnevno traže i od mene, kao predsednika Odbora za KiM, verovatno i od mnogih drugih kolega poslanika, da sprečimo nezakonitosti u trošenju tih sredstava. Niko ovde ne namerava da građanima Srbije ogadi Kosovo i Metohiju time što ćemo utvrditi da li je bilo nenamenskog trošenja budžetskih sredstava. Naprotiv, time ćemo srpečiti da oni koji su, eventualno, nenamenski trošili budžetska sredstva, ogade građanima koji žive u centralnoj Srbiji borbu države Srbije za odbranu teritorijalnog integriteta.
S obzirom da će u anketnom odboru sve poslaničke grupe moći da delegiraju po jednog svog predstavnika, mislim da nema boljeg mehanizma da se pokaže jedinstvo u Narodnoj skupštini i da se zaista utvrde činjenice. Mislim da je anketni odbor mnogo bolji forum i od institucija poput policije, tužilaštva, sudstva, i da smo mi, kao Narodna skupština i poslanici, i te kako dužni da kontrolišemo rad izvršne vlasti, da kontrolišemo način na koji se troše budžetska sredstva, da smo zato izabrani, između ostalog. Da li smo na visini zadatka, mislim da će pokazati ovaj anketni odbor.
Zaista verujem da ćemo sada imati jednu potpuno drugačiju situaciju, da će ovaj anketni odbor pokazati kako zaista treba da radi anketni odbor Narodne skupštine, da će imati potrebnu ozbiljnost, težinu, potrebne rezultate i ja ću, kao predsednik Odbora i kao poslanik koji je dobio jedan broj materijala i dokumenata od građana sa KiM, staviti to na raspolaganje anketnom odboru, sve zarad utvrđivanja istine. Utvrđivanje istine o tome da li je bilo nenamenskog trošenja sredstava koja smo izdvajali iz budžeta na KiM, samo može da doprinese našoj borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta.
U tom smislu maksimalno podržavamo, kao SNS i ja kao poslanik koji je podneo formalan predlog, koji je bio nephodan da se uđe u proceduru formiranja anketnog odbora, formiranje ovog odbora i njegov rad. Hvala vam.

Samo da preciziram. Nije podnosilac Predloga za formiranje anketnog odbora, o kome danas razgovaramo, DS, nego narodni poslanik Milovan Drecun, ispred SNS, koja vodi sistemsku i sistematsku borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Član Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je iz DS je predložio Odbor većinom glasova, usvojio odluku o formiranju anketnog odbora, ali to nije bilo dovoljno da bi se ušlo u proceduru formiranja anketnog odbora. Zašto vi gospodo iz DS niste iskoristili to što je vaš član predložio na Odboru, formiranje anketnog odbora, da podnesete formiran predlog, ja to ne znam. Podneo sam ga kao narodni poslanik SNS. Hvala.

Kad tumačenje proizilazi iz nepoznavanja Poslovnika o radu Narodne skupštine, onda mora da se reaguje.
Predsednik odbora nema obavezu da podnosi formalan predlog za formiranje anketnog odbora, već to po Poslovniku isključivo može da uradi poslanik ili grupa poslanika. Zato sam u svojstvu poslanika podneo taj predlog.
Drugo, kao predsednik Odbora, bio sam dužan da predsedniku Narodne skupštine pošaljem pismeno obaveštenje da smo izglasali odluku o formiranju anketnog odbora, što je urađeno, ali to nije, ponavljam, dovoljan razlog da se krene u proceduru. Neophodan razlog je ovo što sam uradio, podneo sam formalan predlog. Čekao sam, nije to išlo u jednom danu, nisam ja nešto na prečac podneo predlog. Čekao sam duže od mesec dana da onaj ko je na odboru predložio formiranje anketnog odbora, sam podnese formalan predlog, jer je to neophodno. Mora kao poslanik da se pojavi. Nisam jedan dan čekao.
Kada sam video da je jedno razumno vreme prošlo, onda sam uzeo i podneo zbog toga da ne bi smo doživeli degradaciju odbora i odluke koju smo doneli na odboru. Sada imamo formalan predlog i ne vidim šta je sporno u tome i ne vidim zašto ima razloga za pogrešno tumačenje toga.
Ako hoćete, bilo ko od poslanika, da sebi pripiše zasluge zato što ćemo formirati anketni odbor, nemam ništa protiv toga. Ja sam kao predsednik odbora bio ponosan što smo kao vlast i opozicija uspostavili jedan jedinstven stav da je neophodno formiranje anketnog odbora. Hvala.