Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama se već drugi dan nalazi set zakona koji se odnosi na Zakon o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, zakon o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima i Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Sva ova tri zakona su izuzetno značajna, pre svega sa aspekta očuvanja zdravlja ljudi, a naravno i sa aspekta očuvanja zdravlja životne sredine. Smatram da su sva ova tri zakona, u stvari odgovor, reakcija odgovornosti sadašnje vlasti i sadašnjeg ministarstva zarad sigurnije i bolje budućnosti, odnosno zarad boljeg zdravlja stanovništva i bolje i uređenije životne sredine.
Što se tiče samog zakona o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, tu su već kolege narodni poslanici govorili dosta, znači, suštinski ne radi se o nekim velikim izmenama, vrši se, u stvari usaglašavanje sa evropskom praksom, odnosno sa praksom zemalja EU, a gde se takse naplaćuju od onih koji stavljaju u promet hemijske proizvode.
U stvari, takse se naplaćuju od onih koji po osnovu distribucije hemikalija, uvoza i proizvođenja hemikalija ostvaruju prihod. Svakako da te takse oni treba da plaćaju, a ne da se sredstva za izdavanje takvih dozvola prelivaju na teret građana Republike Srbije i na teret budžeta Republike Srbije.
Sem uvođenja takse, ovde bih u zakonu o izmenama i dopunama zakona o hemikalijama, posebno naglasila član 5. koji definiše izmenu zakona i koji, u stvari se tiče potrošača, a to je da se predviđa zakonski rok u kome je uvoznik, proizvođač i distributer dužan da da informaciju građaninu o supstanci koje pripadaju, takozvanim supstancama koje mogu izazvati zabrinutost, a to je zakonski rok od 45 dana.
Na taj način povećava se pravna sigurnost potrošača i na taj način, naravno, dovodi se preciziranjem tačnog roka smanjuje se neizvesnost onog ko treba da dobije tačnu informaciju, a to su one supstance koje u svom sastavu imaju koncentraciju veću od 0,01%.
Takođe, bih navela i član 7. pomenutog zakona, a koji se odnosi na upis u registar hemikalija. Registar hemikalija je izuzetno važna baza podataka. Predstavlja svojevrsni inventar i svojevrsni potpis hemikalija koje se nalaze na našem tržištu, odnosno na tržištu Republike Srbije.
Ono što ovde posebno želim da istaknem jeste da je Registar hemikalija u stvari i urađen po uzoru na zemlje članice EU, ali ovim predlogom zakona vrši se ispravka, u stvari jedna pravničko tehnička ispravka, a to je da je omogućena dvostepenost, odnosno da na rešenje koje donosi Ministarstvo zdravlja moguća je žalba, a žalba se podnosi Vladi. Znači, to je ono što je kao novina uvedeno u članu 7. Predloga ovog zakona kojim se menja raniji član.
Ono što takođe želim da istaknem to su dozvole koje daje vaše Ministarstvo, dozvola o prometu, naročito opasnih hemijskih supstanci i dozvola o korišćenju tih supstanci. Tu posebno želim da naglasim izuzetnu stručnost vašeg ministarstva, posebno odseka za biocidne proizvode i hemikalije. To je izuzetno složen postupak. To je postupak koji zahteva izuzetno znanje, a takvo znanje poseduje taj odsek i poseduje vaše ministarstvo.
Takođe bih želela da naglasim da ovim izmenama i dopunama zakona vrši se tačno preciziranje i razgraničenje nadležnosti tri inspekcije, i to sanitarne, inspekcije, inspekcije za zaštitu životne sredine i tržišne inspekcije. Ovo razgraničenje zakonsko je jako važno zato što smo imali neka prethodna iskustva da ona materija gde su odgovorni svi, u stvari nije odgovoran niko. U tom smislu tačnim razgraničenjem nadležnosti i formiranjem i potpisivanjem sporazuma između tri ministarstva, Ministarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva zdravlja i Ministarstva trgovine, na jedan koordinisan i sinhronizovani način planiraće se aktivnosti, kao i obuka i naknadno sticanje znanja i veština sve ove tri inspekcije, a naravno sve u cilju efikasne implementacije zakona.
Ono što još hoću da naglasim to je da je posao zaštite života, zdravlja i zaštite životne sredine posao svih nas. To jeste prevashodno posao Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Ministarstva zdravlja, Ministarstva trgovine, ali to je i posao svih nas, počev od nas samih, a tiče se kulture življenja. Naravno, poseban akcenat stavila bih i na Ministarstvo zdravlja i na Ministarstvo prosvete i obrazovanja, jer duboko verujem sa svim ovim što su moje kolege iz poslaničke grupe SNS izneli da edukacija dece mora početi najpre iz kuće, a zatim kroz predškolske i školske ustanove i da postane sastavni deo obrazovnog sistema, jer zaštita životne sredine nije stvar jednog projekta, nije stvar ni 10 projekata. Zaštita životne sredine je jedan kontinuirani proces koji treba da traje svakodnevno, a sve u cilju toga da obezbedimo povoljne uslove za život budućih generacija.
Takođe, želim da istaknem i nadam se da će podzakonski akti koji se odnose na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama biti doneti u predviđenom roku, a to je rok do tri meseca, jer znamo da od donošenja i brzine donošenja podzakonskih akata zavisi u stvari implementacija zakona.
Svedoci smo da smo u nekom periodu masovno donosili zakone, ali nisu bili donošeni podzakonski akti. To su mnogi zakoni koji su donošeni 2005, 2006, 2007. i 2008. godine. Bez podzakonskih akata zakoni ostaju prazno slovo na papiru i očekujem da ćete vi i taj deo posla odgovorno obaviti.
Što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, tu želim da naglasim da, što se tiče ukidanja Agencije za hemikalije, što se tiče struke, što se tiče zaštite životne sredine, nije napravljena nikakva šteta na uštrb toga. Napravljena je u stvari korist, korist za građane, korist za budžet, jer se radi o smanjenju birokratskog aparata.
Kod Zakona o biocidnim proizvodima želela bih samo da istaknem da se, sem ove tri inspekcije, uključi i inspekcija veterine. To podrazumeva jedan sinhronizovani rad sve ove četiri inspekcije, a takođe u cilju očuvanja zdravlja pre svega ljudi.
Što se tiče Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, taj zakon je u stvari usaglašavanje sa Zakonom o planiranju i izgradnji i tiče se novih postrojenja, koji nakon dobijanja probne dozvole, odnosno kada se utvrdi da su parametri zagađivanja životne sredine u granicama normale, mogu da nastave da rade još 240 dana do dobijanja integrisane dozvole, a stara postrojenja, taj rok je produžen. On je isticao ove godine, 2015. godine, a zbog složenosti samog postupka produžen je do 2020. godine.
Ovom prilikom želim da istaknem jedan industrijski objekat koji je takođe spadao u zagađivače životne sredine. To je cementara u Kosjeriću koja je nakon privatizacije dobila integrisanu dozvolu i nije više zagađivač životne sredine.
U danu za glasanje Srpska napredna stranka podržaće vaše predloge zakona jer radi se o očuvanju zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine. Hvala.