Gospodine predsedavajući, uvažena guvernerko sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama se danas nalazi set finansijskih zakona i to dva sistemska, dva nova, dva celovita zakona i to Zakon o osiguranju i Zakon o platnim uslugama. Sem ova dva potpuno nova sistemska zakona nalaze se još tri zakona koja proizilaze iz napred navedenih zakona, a to su Zakon o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Zakon o zaštiti korisnika finansijski usluga i Zakon o zaštiti od pranja novca i terorizma.
Ja bih negde pronašla zajedničku nit koja se odnosi na sve ove danas zakone koji su pred nama i otprilike bih rekla da je zajednička nit svih ovih zakona, pre svega harmonizacija naših propisa sa propisima EU i direktivama EU, zatim podizanje kvaliteta, pružanja finansijskih usluga kroz poštovanje standarda EU, zatim podizanje kvaliteta upravljanja i nadzora nad davaocima finansijskih usluga i na kraju gotovo najvažnija karakteristika ovih zakona jeste zaštita korisnika finansijskih usluga.
Najpre bih želela da kažem da zakon koji se odnosi na Zakon o osiguranju je sistematičan, da je celovit. Sve pohvale za ovaj zakon jer zbilja iz Zakona proizilazi da je pitana i da se i te kako pitala struka, da je Zakon bio transparentan, da su uvažene sve one primedbe koje su bile opravdane i koje su, naravno, doprinosile kvalitetu ovog zakona.
Što se tiče Zakona o osiguranju, moram da istaknem da su ovde ispoštovane direktive EU, koje se odnose na odvajanje životnog i neživotnog osiguranja, a takođe da je ispoštovana direktiva EU, član 18. i 19. iz 2013. godine, koji se odnosi na društva za osiguranje koja sada posluju kao kompozitna društva, imaju licencu za rad, da one mogu da nastave poslovanje, ali samo pod uslovom da razgraniče obaveze, kapital i sredstva i da naravno odvojeno upravljaju životnim i neživotnim osiguranjem, kako ne bi došlo do preklapanja ove dve vrste osiguranja.
Naravno, Zakon o osiguranju detaljno razrađuje životno osiguranje, detaljno razrađuje neživotno osiguranje, detaljno razrađuje organe akcionarskih društava za osiguranje, takođe detaljno precizira koliki je to osnovni iznos kapitala koje društvo za osiguranje mora da poseduje, da bi uopšte dobilo dozvolu za rad i to je društvo za osiguranje koje se bavi životnim osiguranjem i reosiguranjem 3.200.000 evra, a društvo koje se bavi neživotnim osiguranjem 2.200.000 evra. Ovo je i te kako značajno sa aspekta solventnosti i sa aspekta održavanja ovog nivoa kapitala.
Takođe želim da istaknem da je jako značajno informisanje građana, odnosno obaveza društva za osiguranje, da kada u sredstvima javnog informisanja objavljuju svoje podatke odnosno nude svoje pakete prodaje, da je vrlo važno da ti podaci budu precizni, jasni, da budu zasnovani na stvarnim podacima, a sve iz razloga kako bi potencijalni kupac usluga imao pravovremenu i potpunu informaciju i kako bi, u stvari, on u skladu sa svojim potrebama izvršio kupovinu paketa, upravo onog koji njemu odgovara.
Zakonom o osiguranju i te kako je precizno i jasno određeno upravljanje društvima za osiguranje i to kroz četiri faze: upravljanje rizicima, koje treba da bude kvalitativno i kvantitativno, koje treba da ima jasnu proceduru, ali i te kako da bi upravljanje ovim društvima bilo što efikasnije. Razrađena je interna kontrola, interna revizija, kao i kontrola ovih društava od strane ovlašćenog revizora. U svim ovim segmentima koji se tiču povećanja efikasnosti kvaliteta upravljanja, naravno da su korišćene direktive EU. Ono što kod interne revizije treba naglasiti to je da, što se tiče sprovođenja interne revizije, osiguravajuće društvo mora imati zaposlenog na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, naravno interni revizor odgovara nadzornom odboru, ali interni revizor odgovara i NBS, umesto ranijeg dostavljanja šestomesečnog izveštaja internog revizora, sada po ovom Predlogu zakona to izveštavanje će biti tromesečno.
Izveštavanje koje ide prema NBS i te kako je značajno sa aspekta poslovanja ovih društava i ono se svodi na godišnje izveštavanje, koje se odnosi na finansijske izveštaje, na tromesečno izveštavanje i na ovo statističko izveštavanje. Takođe bih navela i mere nadzora koje NBS preduzima prema društvima za osiguranje, a te mere nadzora mogu da se kreću od opomene, pa čak do oduzimanja licence.
Sem nadzora ovim zakonom predviđen je i dodatni nadzor, a dodatni nadzor upravo je posebno značajan sa aspekta sveobuhvatne procene eventualnog rizika kojeg grupa društava, jer kod dodatnog nadzora radi se o grupi društava, može da ima a naravno sve u cilju zaštite kako finansijskog poslovanja ovih društava, tako i osiguravača odnosno korisnika koji koriste njihove usluge.
Da je NBS bila odgovorna u donošenju ovih zakona, pokazuje još jedan zakon, to je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, gde se sam pojam proširuje na preduzetnike i na poljoprivredne proizvođače, ali ne samo na poljoprivredne proizvođače nego i na članove poljoprivrednika odnosno onog ko je član poljoprivrednog gazdinstva.
Što se tiče Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, tu bi se osvrnula pre svega na jasno preciziranu proceduru zaštite korisnika finansijskih usluga, a to je i te kako važno, na smanjivanje vremena u kome finansijska institucija treba da da odgovor, a to je sa 30 dana na 15 dana. Takođe, ovde je uvedena jedna novina, pa sada korisnik finansijskih sredstava može da podnese pritužbu Narodnoj banci Srbije. Propisan je i rok u kom podnosi pritužbu, ali je propisan i rok u kome Narodna banka takođe mora da odgovori korisniku finansijskih sredstava, a to je rok od tri meseca.
Ono što posebno želim da istaknem, to je da Narodna banka može da preuzima i poslove medijacije, odnosno posredovanja, da ukoliko dođe do sporazuma između klijenta i finansijske institucije, taj sporazum ima snagu izvršne isprave. On se, naravno, ne naplaćuje, on je besplatan. On se ne overava kod javnog beležnika, jer se radi o institucionalnom posredovanju. Na njega se odmah stavlja klauzula o pravnosnažnosti.
Naravno da su svi ovi zakoni koje ste danas podneli potpuno u skladu sa planom Vlade koji je Vlada donela, odnosno sa planom Vlade da su nam neophodni reformski zakoni, ne samo zato da bi bili reformski, nego su oni i te kako značajni sa aspekta polazne osnove da našim građanima bude sutra bolje. Hvala.